Прелазак на летње рачунање времена, које је наступило у ноћи између суботе и недеље, доноси дуже дане, али и потенцијалне ризике по здравље. Стручњаци упозоравају да чак и један сат мање сна може пореметити организам и повећати ризик од срчаних и других здравствених проблема.
Иако нам доноси више дневне светлости и дуже вечери, померање сата није без последица. Ова промена директно утиче на биолошки, односно циркадијални ритам – унутрашњи сат који регулише сан, будност, хормоне и бројне функције у организму.
Када се тај ритам нагло поремети, организам реагује стресом. Најчешће последице су умор, раздражљивост, проблеми са концентрацијом и несаница.
Међутим, оно што највише забрињава јесу кардиоваскуларни ризици. Према истраживањима, у данима након померања сата бележи се пораст броја срчаних удара, посебно првог понедељка након промене времена.
Стручњаци наводе да се тај пораст креће од 5 до 10 одсто, док неке студије указују и на веће скокове ризика у одређеним условима.
Разлог за то лежи у недостатку сна и хормонским променама које утичу на срце и крвни притисак. Организам, навикнут на устаљен ритам, доживљава ову промену као шок, што може довести до убрзаног рада срца, повишеног притиска и већег оптерећења кардиоваскуларног система.
Поред срца, последице се могу одразити и на ментално здравље. Поремећај сна утиче на расположење, а неиспаваност може повећати и ризик од грешака и незгода, укључујући саобраћајне.

Како се лакше прилагодити?
Иако се већина људи прилагоди новом ритму у року од неколико дана, стручњаци саветују да се организам припреми на следећи начин:
- одлазак на спавање 15–20 минута раније неколико дана пре промене
- излагање дневном светлу ујутру
- избегавање тешке хране и екрана пред спавање
- одржавање редовног ритма сна
Иако померање сата делује као ситница, све је више аргумената да ова пракса има мерљив утицај на здравље. Док се у Европи и даље расправља о њеном укидању, грађанима остаје да се на време припреме – јер, како показују истраживања, и један сат може направити разлику.
Извор: Дневник







Обрадовић је запретио главом у другом минуту, али је тукао у нашег голмана Видаковића. Узвратио је Трифуновић након пола сата, ишла је лопта у оквир гола, али недивољно снажно, а и погодила је на том путу Молнара, па Јорданов није био угрожен.
У наставку, садржајнија игра, поготово домаћина и то у последној четвртини сусрета. Прва велика прилика била је у 64. минуту. После најбоље акције, млађани Белош лепо је пробио по левој страни и убацио пред мрежу, али је Молнар био кратак.
Десетак минута касније, на супротној страни, покушао је из гужве Обрадовић, али је Видаковић био добро постављен. Минут доцније резервиста домаћина Вујовић, из изгледне позиције, упутио је лопту замало покрај стативе, а недуго потом исти играч није се снашао у гужви.
Правда је задовољена на самом крају. Дугу лопту упутио је Лекај, голман гостију Јорданов кренуо је на њу, али одлично је истрчао Трифуновић, стигао први, а онда га је чувар мреже оборио за насјтрожу казну. Пенал је сигурно извео Миленковић, за радост Кикинђана и продужетак наде у опстанак.
