Classic Layout

дусан-васиљев-награда-(7)

Песници, Гордана Ђилас и Зоран Богнар овогодишњи су славодобитници награде „Душан Васиљев“ коју додељује град Кикинда у знак сећања на на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев, који је поживео само 24 године, постигао је да буде један од најзначајнијих српских модерних односно песника експресионистичке идеологије.

Гордана Ђилас емотивно је доживела признање за књигу „Анђели у капи мастила”. Као рођена Наковчанка, похађала је Гимназију „Душан Васиљев“.

-У то време кикиндска је била једна од цењених гимназија у ондашњој Југославији. Знање које сам стекла омогућило ми је да без икаквих препрека упишем Филолошки факултет у Београду. Као гимназијалка имала сам потпору у писању од породице Душана Васиљева која је додељивана младим песницима. У банатском небу има нешто специфично што песнике са ових простора обележи и ту сам нашла своју сродност са Душаном Васиљевим – рекла је Ђилас.

Зорану Богнару награда је припала за дело „Све су смрти (само) део нашег сата.” Са овом књигом био је у најужем избору за три награде

-Узбуђен сам што ми је додељено признање које је обавезујуће и носи име великог песника и човека. Заједничка нам је мисаоност и експресивност, која је карактеристична у раној фази песништва. Како је Душан Васиљев био премлад када нас је напустио, експресивност је код њега више него  наглашена. Централна фигура моје поетике је човек, награде су биографије књига, а књиге су биографије писца – навео је Богнар.

О награди је одлучио  жири у саставу Радован Влаховић, председник и чланови Селимир Радуловић и Ђорђе Писарев. Одлука о славодобитницима донета је једногласно.

-Ово признање је значајно јер носи име, како то волим да кажем, детету које је уснулу у 24 години живота и које је до тада створило озбиљно књижевно дело и прозно и драмско и песничко – казао је Селимир Радуловић. – Песме „Плач матере човекове“ и „Човек пева после рата“ створиле су неколико генерација српских песника.

У Градској кући признања је уручила Биљана Кикић, заменица градоначелника.

-Душан Васиљев, преминуо је млад, али је оставио велики опус за собом. Поред тога што гимназија носи његово име, град додељује награду за најбољу књигу поезије или прозе. Дубок траг оставио је и у Кикинди, а ми му се на овај начин одужујемо – истакла је Кикић.

Књига Гордане Ђилас посматра свет са светле тачке и стране, а Зорана Богнара са тамне стране , појаснио је Селимир Радуловић.  Гордана Ђилас се у овом делу окренула према хришћанском православном свет и у књизи има више песма које су посвећене тој перспективи, а говори и о невидљивом свету из којег се може тумачити видљиви свет. Богнар у својој књизи има 77 песама о смрти као о неважној чињеници живта која се може превазићи сваког дана

Ове године на конкурс су пристигле 62 књиге, а као најбоље издвојиле су се две поменуте.

А.Ђ.

гориво

Малопродајне цене горива у Србији измењене су за наредних седам дана, па ће возачи од данас плаћати више за евродизел, док цена бензина остаје непромењена.

Према најновијим подацима, литар евродизела коштаће 213 динара, док ће цена бензина европремијум БМБ 95 износити 188 динара.

У односу на претходну недељу, евродизел је поскупео за један динар по литру, док цена бензина није мењана.

Краљевски-Портрети-Плакат-(1)

У Народни музеј у уторак, 31. марта, са почетком у 19 часова, биће отворена изложба „Вежени портрети династије Карађорђевић– некад и сад“, посвећена очувању и савременом тумачењу традиционалног трукерског заната. Изложба се реализује у сарадњи са Музеј слатка – кућа Цветића из Краљева.

Реч је о пројекту који има за циљ да оживи и представи јавности готово заборављене везене мустре са мотивима српских краљевских породица, повезујући традиционалне технике ручног рада са савременим уметничким изразом.

Поставка обухвата 32 уникатна рада настала у техникама народног и уметничког веза, које су израдиле 21 везиља и један везилац. Радови представљају реконструкције и интерпретације старих мустри, које су се некада налазиле у етнолошким збиркама музеја широм Србије и приватним колекцијама. Посебну вредност изложби дају и оригинални текстилни предмети, као и нови радови инспирисани историјским мотивима.

Пројекат је обухватио сарадњу више музеја из различитих градова, са намером да се истакне значај традиционалног занатства, али и да се подржи савремено женско предузетништво засновано на очувању културног наслеђа.

Изложба такође указује на континуитет између прошлости и садашњости, представљајући вез као живу уметност која и данас проналази своје место у савременом друштву.

Реализацију пројекта подржало је Министарство културе Републике Србије, док је покровитељство пружила принцеза Даница Карађорђевић.

тр

Полицијски службеници Полицијске станице Стари град добили су синоћ у 22.40 часова обавештење да се на платоу испред Филозофског факултета налази женско лице, старости око 25 година, које не даје знакове живота.

Након тога, службеници су изашли на лице места, где су од очевидаца добили информације да је на петом спрату Филозофског факултета дошло до активирања и паљења пиротехничких средстава, након чега је НН женско лице, старости око 25 година, највероватније студенткиња факултета, скочило кроз прозор.

Како се може видети на снимку, поред отвореног прозора налазе се петарде, бакље и спрејеви, постављени поред радијатора. По свему судећи, реч је о пиротехничким средствима која су се запалила, изазвала пожар и хаос на факултету, што је имало кобну последицу – једна девојка је страдала.

Снимак са Филозофског факултета у Београду, где је синоћ трагично настрадала девојка (25), покреће питање – да ли је могуће да је страдала због неодговорности својих блокадерских колега који су оставили петарде и бакље у просторијама факултета?

Поставља се и питање одговорности – ко је одговоран за овакву ситуацију? Ко је крив што су нам факултети постали овакви, а не место где се учи? Ко је одговоран за то што су бакље замениле књиге?

Подсећамо, већ годину и по дана нико не води рачуна шта се дешава у зградама факултета, ко тамо спава и борави, шта уноси и да ли су људи унутра безбедни. Као последица тога, једна девојка је изгубила живот.

И све то зарад чега? Јер су блокадери хтели да искористе факултете да се докопају власти.

Извор: Новости

козарци-прело-вртиц-(2)

У вртићу „Шиља“ из Нових Козарца Дан жена обележен је на посебан начин „Осмомартовским прелом”. Како су истакле васпитачице у овом вртићу 8. март посвећен је снази, храбрости, љубави и мудрости свих жена, а празник је био прилика да деца науче, а маме и баке подсете се како су се некада жене окупљале.

-Прело симболизује место окупљања, песме, дружења и рада. Оно је имало и друштвену  и забавну улогу, било је омиљена свуда, на селу и у граду. На прелу се радило, певало, веселило, играло, а старији људи препричавали су своје доживљаје и догађаје из историје српског народа и тако учили млађе. Да наше окупљање буде потпуно помогли су нам чувари традиције, чланови КУД-а „Петар Кочић“, који су били наши драги гости и који су све присутне маме, баке, тате и остале песмом и игром вратили у нека давна времена – истакла је васпитачица Александра Манџуковић, која је програм осмислила заједно са колегиницама Соњом Карановић,  Соњом Ћирић и Иваном Остојић.

У вртићу „Шиља“ има две васпитно-образовне групе у којима је 35 малишани и сви су учествовали у приредби.

А.Ђ.

саобрацај-деца

Министарство унутрашњих послова упутило је апел возачима и родитељима да децу у саобраћају превозе искључиво на прописан и безбедан начин, уз правилну употребу дечјих седишта. Повод за апел су забрињавајући подаци о великом броју прекршаја непрописног превоза деце у возилима.

Како је наведено, у претходном периоду евидентирано је чак 237 прекршаја непрописног превоза деце на предњем седишту, као и 460 прекршаја на задњем седишту. Из полиције истичу да ови подаци јасно показују да се безбедност деце у саобраћају и даље недовољно поштује.

У апелу се подсећа да безбедност деце почиње правилном употребом дечјих седишта, која морају бити адекватно изабрана и постављена тако да немају померања. За млађу децу је посебно важно да седиште буде окренуто супротно смеру кретања, јер такав положај пружа већу заштиту главе и врата у случају судара.

Из МУП-а наглашавају да превоз деце у дечјим седиштима није само законска обавеза, већ пре свега одговорност сваког возача и родитеља. Упозоравају и да неправилно коришћење седишта директно угрожава живот деце.

Према подацима из апела, током претходног дана у Републици Србији догодило се 78 саобраћајних незгода, у којима су погинуле две, а повређене 43 особе.

деца-телефон-(2)

Влада Србије усвојила је  Уредбу о номиналним износима и начину усклађивања цензуса за остваривање права на дечји додатак и висини и начину усклађивања износа дечјег додатка, чиме се цензус од 1. априла помера са 13.247 на 18.000 динара.

Право на дечји додатак може да се оствари ако укупан месечни приход породице, остварен у три месеца који претходе месецу у којем је поднет захтев, по члану породице не прелази цензус од 18.000 динара. За поједине категорије породица овај цензус је увећан за 20 одсто, односно 30 одсто, и износи 21.600 динара, односно 23.400 динара.

Основни износ дечјег додатка за дете за које је остварено право износи 4.415,83 динара, а по различитим основама може бити увећан највише до 80 одсто.

вуциц-хала-(6)

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да Србија има више резерви горива него 75 одсто земаља ЕУ и додао да је довољно да грађани, да би се уверили у то, погледају суседне земље.

На питање шта саветује грађанима Србије, пошто Међународна агенција за енергетику стално позива на штедњу и рационалну потрошњу енергената, Вучић је у среду увече за РТС рекао да им не препоручује ништа, јер ако им буде рекао да штеде, како каже, они неће штедети.

Додао је да не препоручује ништа, да је држава обезбедила своје и да ми имамо много у резервама.

Истакао је да Србија има више резерви него 75 одсто земаља ЕУ.

“Јутрос сте имали госта који је, док је био државни функционер, био коректан, онда је постао, наравно чим је остао без функције, блокадер, па је почео да говори како у ЕУ имају по 90 дана резерва, ми имамо 60 дана. Да, тако би требало по правилима. Ми имамо за 91 и 92 дана и поред резерви које смо дали, јер их одмах занављамо. Тих 40.000 тона данас обнављамо са 22.000 тона и још нам фали ових милијарду и сто да бисмо све обновили и то ћемо да урадимо. Ми имамо више резерви него 75 одсто земаља ЕУ. Тек толико да људи то знају. И то уосталом могу да виде. Ако не верују мени или верују неком другом, довољно да погледају и у комшилуку и на свако друго место и да то реално сагледају”, истакао је Вучић.

На питање да ли геополитичка ситуација у свету може да олакша или отежа решавање проблема санкција на руски енергетски сектор, Вучић је рекао да му се чини да ће ствари да се усложњавају у свету.

“Увек би било добро када би неко разумео, имали бисмо мању кризу везану за нафту да неко хоће да пусти нафту, да иде кроз нафтовод Дружба. Нема никакве сумње. Не би то олакшало само Мађарској и Словачкој. То би смањило тензију у целој централној Европи, укључујући и нас. Али такве су одлуке – једни једнима секу гас, једни једнима секу нафту”, додао је он.

Председник Србије изјавио је да нижу цену гаса у Европи од Србије има само Мађарска, док је цена електричне енергије у Европи нижа у две земље у односу на Србију и додао да, уколико цене нафтних деривата у петак остану на истом нивоу на којем су биле претходне недеље, бићемо међу земљама са најнижом ценом.

Како је додао, Србија је некада зарађивала на нафтним дериватима, а сада, уколико се буде успело у томе да се издржи да се цена у петак не повећа, већ од понедељка, уторка, Србија ће бити међу земљама са најнижом ценом и нафтних деривата за грађане.

Вучић је изразио уверење да ће МОЛ и Гаспром њефт завршити до 22. маја преговоре о преузимању руског власничког удела у НИС-у и најавио да ће данас бити пуштено гориво из резерви нафташима.

“Верујемо да ће МОЛ и Гаспром њефт завршити свој посао до 22. маја”, рекао је Вучић гостујући на РТС.
Истакао је да је важно то што Рафинерија ради и навео да је прошлог месеца Рафинерија око 10.000 тона сирове нафте дневно прерађивала.

На питање да прокоментарише то што су САД продужиле лиценцу за рад НИС-а до 17. априла, као и МОЛ-у линценцу за преговоре о куповини руског већинског удела до 22. маја и шта за Србију значе ова два датума, Вучић је рекао:

“Па има ту добрих и не могу да кажем лоших вести, али одлагање никад није решење проблема. Ми већ годину, готово годину и по дана од јануара прошле године, имамо санкције и нисмо у стању да то у потпуности решимо, ни криви ни дужни. Али добра је вест да рафинерија ради, добра је вест да Хрвати нису добили прилику да нам зауставе проток нафте као што су прошли пут првог дана ту прилику искористили, иако смо већ имали набављене танкере, који су били спремни за претоваре, за трансфер до Србије”, рекао је Вучић.

Казао је да ипак највише људе у Србији занима хоће ли бити довољно нафте и деривата на пумпама и хоће ли све наше јавне службе моћи да обављају свој посао.

“Зато је важно да рафинерија ради”, истакао је Вучић.

Председник Србије изјавио је да ће наредних дана разговарати са председником Русије Владимиром Путином, између осталог, о новом гасном аранжману будући да тренутни истиче 31. марта и истакао да верује да са Русима неће бити проблема око тога, јер су они и до сада били поздан партнер.

“Ми смо договорили са Азербејџаном повећање количина са 1,3 милиона кубних метара на два милиона кубних метара, што је за нас веома важно. Са Русима не мислим да ће бити било каквих проблема. Они су сваки пут излазили у сусрет и били поуздан партнер”, рекао је Вучић.

Додао је да се нада да ће са Путином моћи да разговара пре него што тренутни гасни аранжман истекне, односно пре 31. марта.

Истакао је да Србија мора много да ради на изградњи различитих алтернативних могућности за добијање гаса.

Указао је да је Србији потребан према Румунији не само гасовод, већ и такозвани продуктовод који превози нафтне деривате.

“То нам је потребно како бисмо могли из Констанце на лакши начин да провлачимо све што нам је важно, а не да размишљамо о томе какав нам је водостај Дунава, могу ли барже да прођу или не”, указао је Вучић.

Председник Вучић навео је и да се разматра пет решења за помоћ најсиромашнијим пензионерима у земљи и истакао да је за спровођење тих мера неопходна стабилна економска основа, имајући у виду да је реч о значајним финансијским издацима и то у ери ратова и великих сукоба када је, како је навео, потребно значајно улагање у домаћу наменску индустрију и куповину оружја.

Истакао је да ће у ту сврху бити потребан огроман новац у зависности од мера које држава буде предузела.

“Само заштитне додатке од 3.000 динара да додамо за људе до 45.000 динара сваког месеца пензије, то би било негде између 45 до 75 милијарди динара, значи 400 до 700 милиона евра. То су огромни новци и говорим огромни новци посебно у ери ратова и сукоба, када ми морамо да финансирамо у значајној мери у домаћу наменску индустрију, али и да купујемо оружје”, рекао је председник Вучић.

Вучић је истакао да је Немачка земља која се убедљиво најбрже наоружава у свету и поручио, када је реч о наоружавању Србије, да је боље да Немци гледају своје двориште уместо што нам држе моралне придике.
Додао је да ми са Немцима нећемо да се сукобљавамо.

“Само немој да нам држе моралне придике”, поручио је Вучић.

Што се тиче Хрвата, каже Вучић, није он направио војни савез нити Србија са било ким у региону већ су то урадили они.

Додао је да се и Албанци наоружавају у Тирани све снажније.

“Ми то пратимо. Приштина добија велику подршку од западних земаља и Турске, ми то пратимо такође, али наша доктрина је таква да морамо да будемо толико снажни да све њих заједно увек можемо да одвратимо од агресије на Србију. Нама није потребна само снага, нама је потребна и одговорност и озбиљност. Ми да изазивамо нешто нећемо, али ми верујте на реч. Сувише сам посвећен, сувише марљив, сувише одговоран да бих дозволио да Србија страда и да наш народ страда као што је то био случај у прошлости”, навео је Вучић.

Нагласио је да је обећао грађанима Србије, као и да им поново обећава – свим мајкама и свим људима у овој земљи, да ће Србија чувати мир.

Танјуг

позористе

У Народном позоришту почео је рад на новој представи „Шећер је ситан, осим кад је коцка“, по тексту Николе Пејаковића, у режији Дајане Јосиповић. Реч је о урнебесној комедији карактера и ситуације, која кроз свакодневне односе открива дубље приче о љубави, браку и потреби да будемо виђени и прихваћени.

Како је истакнуто на конференцији за новинаре, за кикиндско позориште ово је наставак успешне сарадње са редитељком Дајаном Јосиповић, након представе „Херој нације“. У новој продукцији играју глумци ансамбла: Марина Воденичар, Миљан Давидовић, Михајло Лаптошевић и Анђела Киковић.

Редитељка је нагласила да јој је велико задовољство што се враћа у Кикинду и ради са ансамблом који описује као талентован, вредан и инспиративан. Одабир текста Николе Пејаковића, како је рекла, није случајан.

– Он одлично познаје наш менталитет, а ова представа доноси једну опредмећену свакодневицу коју често живимо рутински, не примећујући њену драматургију. Бавимо се односима у браку, љубављу и потребом да нас неко види и разуме – истакла је Јосиповић.

У средишту приче је брачни пар који се суочава са кризом и преиспитивањем односа. Глумица Марина Воденичар, која тумачи лик Невенке, објашњава да је реч о жени која се налази у осетљивој животној фази.

– После седам-осам година брака, све постаје рутина, а она почиње да преиспитује себе и однос са супругом. У том тренутку појављује се неко ко је види и разуме, што доводи до низа комичних, али и веома животних ситуација – каже Воденичар.

Њен сценски партнер Миљан Давидовић, који игра супруга Зокија, поручује да ће се публика лако препознати у односима на сцени.

– Препознаћете и себе и своје комшије. Само, крај вам нећу открити – дођите да погледате представу – додаје Давидовић.

Посебан колорит комаду даје и лик комшије, кога тумачи Михајло Лаптошевић, док Анђела Киковић игра Јацу, Невенкину најбољу пријатељицу – динамичан и снажан лик који уноси додатну енергију у причу.

Редитељка истиче да је атмосфера на пробама весела и да је рад на комедији посебно значајан у времену када, како каже, недостаје искреног смеха.

– Комедија нам даје дозволу да приметимо ствари без притиска да морамо одмах да их поправимо. Управо тај искрен смех нам је потребан – каже Јосиповић.

Премијера представе заказана је за 24. април, када ће кикиндска публика имати прилику да кроз хумор и препознатљиве ситуације завири у сопствене односе и свакодневицу.

Т. Д.

 

мијин

Смех деце чује се и пре него што се стигне до куће у Иђошу. Гласови, дозивање, трчање по дворишту — призор који на први поглед делује безбрижно. Тек када се закорачи унутра, постаје јасно колико је та безбрижност условљена.

У једној соби живи седморо деце са мајком.

Три кауча на развлачење, мала пећ на дрва и један сто – то је све што испуњава простор. На прозорима ћебад уместо завеса. Нема струје, нема воде. Ипак, све је уредно, чисто и сложено. Деца су дотерана, весела, васпитана. Играчке које су добили деле без свађе, као да им је то најприроднија ствар на свету.

-Гледам њих и најтеже ми пада што смо сви у једној просторији, без струје и воде – каже Линда Мијин, самохрана мајка осморо деце из Иђоша: Леоноре (4), Матије (5), Леонтине (7), Леа (8), Драгане (9), Синише (12) и Нене (15), док је осмо – мала Љубица у хранитељској породици.

Њен глас је тих, али сигуран. Без драме, без наглашене туге — више као констатација живота који се живи.

Линда је одрасла у Иђошу, али је последњих година са децом била принуђена да се сели, тражећи место где ће моћи да остану дуже од неколико месеци. Живели су у Сајану, Падеју, код разних људи. Сваки пут из почетка.

-Нисмо могли да нађемо сталан смештај. Ко ће да прими толико деце – дели са нама Линда.

Кућу у којој сада живе добили су на коришћење. Иако је трошна и без основних услова, за њих је значила бар нешто што личи на сигурност.

Свакодневица ове породице почиње рано.

-Устанемо, спремамо се за школу. Неко иде пре подне, неко после. Имамо и вртић, водимо их, доводимо… Сваки дан је такав – прича Линда.

Двоје најмлађих ове године кренуло је у вртић. Домаћи задаци понекад се раде уз свећу, а светлост у вечерњим сатима долази из акумулатора које пуне код родбине.

Воду доносе брат, сестра или зет — колико могу. Кува се на шпорету на дрва.

-Сналазимо се – додаје кратко Линда.

Породица живи од социјалне помоћи и дечијег додатка — укупно око 40.000 динара месечно.

-Најтеже је због хране. За све остало се некако снађемо, али храна је увек проблем – објашњава Линда.

Помоћ повремено стиже — од родбине, комшија, добрих људи. У последње време, након што је њихова прича доспела у јавност, јавило се више људи који су донели одећу, обућу, играчке. Али потребе су свакодневне и непрекидне.

Поред тога, ту су и школске обавезе, вртић, матура најстарије ћерке. Свака ставка је трошак који се мора уклопити у већ ограничен буџет. Упркос судској пресуди, алиментација не стиже већ три године. Поступак је у току.

Ипак, оно што ову породицу највише обележава није сиромаштво. То је начин на који живе упркос њему. Деца су ведра, разиграна, међусобно блиска. Не отимају се око играчака. Не жале се. Деле.

Синиша, дванаестогодишњак, каже да највише воли да игра фудбал са другарима.

-Недостаје нам струја и вода, али надам се да ће нам ускоро бити боље – каже он.

Када говори о жељама, не помиње играчке или телефоне.

-Највећа жеља ми је да нам се врати наша најмлађа сестра Љубица.

Причу о овој породици раније је објавила Хуманитарна организација „Срби за Србе“, указујући на услове у којима живе и на потребу да им се помогне.

Линда каже да је до контакта са организацијом дошло преко школе.

-Учитељица мог детета нас је повезала. Да није било тога, не знам како бисмо – прича.

За њу, међутим, постоји нешто што је важније од свега материјалног. Најмлађа ћерка Љубица већ више од две и по године није са њима. Смештена је у хранитељску породицу.

Раздвајање је било најтежи тренутак.

-Нисам могла да спавам, ни да једем. Гледаш децу — сви су ту, само она фали – каже Линда.

Данас се чују свакодневно, преко видео позива.

-Кад сам је видела прошлог викенда, раширила је руке и викнула: „Мама моја, мамице, дошла си“. Али онда пита: „Мама, да ли ме водиш кући?“

То је, каже, питање на које јој је најтеже да одговори.

Упркос свему, Линда не говори о безнађу. Напротив.

-Моја деца су ми све. Због њих идем даље. Знам да ће бити боље – закључује Линда.

Та вера, тихо изговорена, провлачи се кроз целу причу. Не као сигурност, већ као одлука.

Помоћ коју добијају за њих има велики значај, али потребе остају.

-Свима који су нам помогли желим да се захвалим од срца – каже Линда. – То нам много значи.

Њена жеља је једноставна: Да деца имају услове за нормалан живот. И да поново буду сви заједно.

Т. Д.

 

error: Content is protected !!