Емоције, пре свега, лебделе су данас свечаном двораном Градске куће, када се градоначелник Кикинде Никола Лукач обратио деци, из три селекције Кошаркашког клуба Центар из Косовске Митровице уз које су били тренери и спортски радници овог спортског колектива. Они су гости нашега града, а на иницијативу Дејана Пудара, директора СЦ „Језеро” који је осмислио четвородневни боравак Митровчана на северу Баната. Градоначелник Лукач, између осталог, рекао је:
– Угостили смо педесетак малишана који могу да се увере како је на северу наше лепе Републике Србије и да на кратко побегну од свакодневице у којој су велики притисци и проблеми у нашој јужној покрајини. Овде су осетили сву топлину и доброту нас Кикинђана. Пуни утисака ће да оду из нашег града и пожелеће да се опет врате, а наша срца и мисли су увек уз њих и оно што нам је најпотребније у наредном периоду јесте мир и стабилност и та деца треба да знају да смо сви ми са целе територије Републике Србије, па тако и ми Кикинђани, уз наш народ на Косову и Метохији. Ово је прилика да се још снажније поруке пошаљу свима, да смо сви заједно много јачи и да једни друге морамо да чувамо. Ова размена деце ће да постане традиција и мали Кикинђани у наредном периоду ће да буду гости у нашој јужној покрајини.
Немања Јакшић, тренер и представник КК Центар, напоменуо је:
– Деца су изузетно задовољна свим што су доживела у Кикинди, насмејани су после свега што су прошла последњих месеци и прија им боравак у вашем граду. Ми смо овај долазак договорили раније, међутим била је позната ситуација, ова деца су прежевела нешто што многи одрасли људи нису. Ово деци много значи да се бар на неколико дана склоне од целе ујдурме у којој тренутно живе. Иначе, са нама је радио и тренер Велике Кикинде Мирко Буцало и захвални смо му на томе. И ми тренери смо научили и од њега и од Милослава Рељина који је енциклопедија кошарке.
Дејан Пудар истакао је:
– Ово је почетак сарадње, а уколико безбедносни услови дозволе желимо и да деца из Кикинде, уз сагласност родитеља, буду гости у Косовској Митровици, а ако не буде тако, ми ћемо увек бити домаћини нашој браћи и сестрама са Косова и Метохије. Сутра, симболично од 12.44 сати, у хали су на програму утакмице између селекција Велике Кикинде и Центра.
Још је седамнаестогодишњи Стефан Теодосијевић, капитен најстарије селекције Митровчана, иначе из Звечана, додао:
– Хвала свима, пре свега, градоначелнику и директору Спортског центра. Надам се да ћемо се опет дружити, Кикинда је миран и леп град и стварно смо се уверили да је град добрих људи.
Деци су уручени пригодни дарови, обилазе град Кикинду и упознају се с њим, а сутра, осим три пријатељске утакмице у дворани „Језеро”, предвиђено је и потписивање документа о братимљењу два клуба.
Комеморативним скупом, полагањем венаца и, по први пут парастосом, код спомен-плоче у дворишту Курије, обележена је 81 година од погибије 39 родољуба које су, 3. и 9. јануара 1942. године стрељали припадници немачке фашистичке војске.
Шест дана касније, на истом месту, побијено је још 30 антифашиста – 21 Кикинђанин и деветоро Мокринчана. Међу њима су били: студент права, пољопривредник, домаћица, баштован, кројачки помоћник. Оптужнице су биле: чланство у СКОЈ-у и КПЈ, курирска служба за партизане, скривање илегалаца, преношење оружја.
потпуковником Душаном Јованићем, председник СУБНОР-а АП Војводине и потпредседник СУБНОР-а Србије, Јово Барошевић, представници СУБНОР-а Кикинда и Српских ратних ветерана Кикинда и потомци стрељаних: Зорке Чворак, Милорада Татића, Милице и Милана Маркова.
Кикинда данас обележава сећање на један од најтрагичнијих, најкрвавијих, најболнијих датума у историји нашег града, рекао је председник градског парламента Младен Богдан.
заобишло ни Кикинду. Подсетићу и да је на грађане пуцано, само зато што су Срби, и у Краљеву и Крагујевцу, и у злочиначкој Независној држави Хрватској. Не постоји место на којем није било српског стратишта током 20. века. Исто се догађало и током 90-их година на територији бивше Југославије; као што видимо и сада, на Бадње вече, на Косову и Метохији пуцано је на дечаке Милоша и Стефана Стојановића када су ишли по Бадњак. Ништа од тога не смемо да заборавимо – рекао је Богдан.
парче земље“.
У сусрет најрадоснијем празнику, вечерас се посебно радују деца. Коринђање – рецитовање божићних песмица на Бадњи дан, стари је обичај који опстаје само у малом делу Војводине – између осталог и у Северном Банату.
куће, певајући шаљиве песмице. Заузврат, домаћини их дарују слаткишима и воћем, посебно орасима, понекад и новцем. У народу постоји веровање да, што коринђаши гласније певају, то доноси више среће дому који посећују.
У Центру за пружање услуга социјалне заштите, „Нашој кући“, радости никада не недостаје. Данас је, ипак, било још више јер се са узбуђењем чекао Деда Мраз који је, са Снежном краљицом, донео корисницима новогодишње пакетиће – дар Града. У посету је стигао градоначелник, Никола Лукач, за којег је припремљен посебан дочек и поклони.
нам мотив више да још боље радимо. Захваљујем запосленима на посвећеном раду. Град све чини да унапреди садржаје и да корисницима боравка омогући нормалнији и лепши живот, да се и они и њихови родитељи овде лепше осећају – рекао је Лукач.
– Нова година је период када волимо да се окупимо, а данас славимо све лепо што нам се догодило. Празници су нам јако значајни и много им се сви овде радујемо. Захвални смо за пакетиће и посету градоначелника – рекла је Николета Чујић.
Светлана Калинов, корисница дневног боравка пожелела је да упути честитке поводом предстојећих празника.
Захваљујући сарадњи Града и Фондације “Хумана срца”, шесточлана породица Зарић из Кикинде празнике ће провести у својој новој кући. На иницијативу градоначелника, Николе Лукача, Фондација је помогла Зарићима и њихова полуизграђена кућа потпуно је завршена и опремљена.
прве госте. Усељењу су присуствовали градоначелник, Никола Лукач, члан Градског већа задужен за омладину и спорт, Драган Пецарски, и оснивач и управитељ Фондације “Хумана срца” из Београда, Данијела Василијевић.
даље подржавати све акције помоћи социјално угроженима и трудити се да им вратимо осмехе на лице – рекао је Лукач.
има сто квадрата опремљеног простора, са две дечије собе.
У грађевинске радове, грејање, намештај и белу технику, уложено је око 50 хиљада евра. Јелена, Вук, Немања и Никола од данас, са родитељима, Маријаном и Срђаном, уживају у свом новом дому и могу, растерећени брига о егзистенцији, да уђу у нову годину.
