Гуске су спасиле Рим, а Мокрин прославиле. Гушчији свет нигде нема третман као код Мокринчана који су, ове зиме, 37. пут домаћини Светског првенства у надметању гусана.
И Никола Никић и Мирослав Челекетић уверени су да ће баш њихов мезимац стати на трон и поносно понети славу победника. Оба гусана поседују победничке гене и код својих власника уживају, како смо се и уверили на лицу места, делукс третман. Батак има посебан режим исхране и херкуловски замах крила. Да у његовим пернатим грудима куца храбро срце показао је још као једногодишњак освојивши титулу првака у категорији младих.
Изазивач је борбени Федор. У потпуности оправдава име добијемо по ММА борцу. Окуражен бодрењем својих миљеница, од којих је, ипак, једна посебно срцу драга, самоуверено је низао победе стигавши до финала.
Тријумф ће, сазнајемо, и једном и другом, променити живот. Једном следи опраштање од „ринга“ и мирни пензионерски дани у пространом сеоском дворишту, а другом- селидба. Како ће то утицати на исход финала у недељу? На трону може бити само један.
После Сретењског концерта, у просторијама Академског друштва за неговање музике „Гусле“ обележена је крсна слава друштва. У присуству бројних званица, гостију и чланова, богослужио је протонамесник Бобан Петровић.
Кумство је преузела Ева Француски Арањош, диригенткиња Хора „Корнелије Станковић“ који је део Друштва.
– Пре свега велика ми је част што сам члан „Гусала“. Веома сам почаствована кумством овако успешној институцији и срећна сам због те своје улоге – рекла је.
Крсну славу Сретење Господње члановима „Гусала“ честитала је Валентина Мицковски, у Градском већу задужена за културу и образовање.
– Свима у Друштву желим да буду вођени љубављу према музици и очувању културе и традиције нашег народа. Поносимо се „Гуслама“ које су веома важна институција за наш град и наставићемо да их подржавамо.
Вечерашњим концертом са стотину учесника, „Гусле“ су започеле 148. концертну сезону, рекао је директор, Зоран Петровић
– „Гусле“ расту иако се градска популација смањује, и стално нам се побољшава и квалитет програма – рекао је Петровић – Веома сам поносан на сву децу, они су главни мотив за све нас који овде радимо. Ова деца заслужују све најбоље и ми се трудимо да им то и пружимо.
Основано као Певачко друштво, „Гусле“ непрекидно раде од 1876. године. Свој први јавни наступ имали су 14. фебруара, дан уочи Сретења.
На Сретење – Дан државности, чланови АДЗНМ „Гусле“ суграђанима су поклонили традиционални концерт у Народном позоришту. У име локалне самоуправе присуствовале су му заменица градоначелника, Дијана Јакшић-Киурски, и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.
– Свим суграђанима честитам Дан државности који одражава јединство народа у двема битним стварима – у тежњи за неговањем најсветлије традиције, борбе за ослобођење и стварање независне отаџбине, и у неговању демократског духа. Честитам крсну славу „Гуслама“ које су, за 147 година, колико трају, показале да, с пуно љубави и преданости, чувају традицију, то важно нематеријално културно наслеђе са ових простора. Такође показују колико воле свој град и своју државу и у част овог празника, да би указали на његов значај, публици поклањају концерт. Ово је и порука младим нараштајима да треба да познају своју историју и да знају шта су наше тековине – рекла је Дијана Јакшић Киурски.
На концерту су наступиле све секције Друштва: извођачки ансамбл, оркестар, Хор „Корнелије Станковић“ и рок-бенд „Гусала“. Посебан наступ имао је гост са Западног универзитета из Темишвара, Лавиниус Николајевич.
Изузетан, уметнички отклон од брига и реалности понуђен је вечерас Кикинђанима на концерту оркестра Александра Дујина у Народном позоришту. Поводом Светог Трифуна и Светог Валентина, концерт под називом „Чаролија“ организовала је Туристичка организација Града.
Александар Дујин, џез пијаниста и композитор, познат и као дугогодишњи сарадник Ђорђа Балашевића, познат је кикиндској публици са многобројних гостовања у нашем граду. Овога пута је, каже, за Кикинђане припремио најбоље од онога што је претходних година стварао са вокалним солисткињама, Невеном Рељин и Вањом Манић Матић.
– Имам довољно година да знам шта значи бити стварно заљубљен и покушаћу да пренесем публици енергију лепог и ванвременског. Надам се да ћемо и вечерас уживати – рекао је Дујин.
На репертоару су, поред Дујинових ауторских композиција, биле и одабрана филмска, шпанска и француска музика, различитих праваца и жанрова. Уз изузетне уметнике и професионалце, под светлошћу плавих звезда са сцене, вечерас је у Позоришту било места само за добре емоције.
Донацију Фондације „Хумана срца” из Београда данас је добила шесточлана породица Ђошановић из Кикинде. У њихову кућу поклоне су донели Николета Ђујић из Фондације, градоначелник Никола Лукач и председник Градског парламента, Младен Богдан.
– Деца су пожелела да добију јакнице, рачунар и школски прибор, који нам је и највећи проблем. Ни супруга ни ја нисмо запослени, али се трудимо да наше четворо деце има све што им треба, све што ја нисам имао – каже отац породице, педесетогодишњи Саша Ђошановић.
Саша каже да прихвата све послове како би обезбедио породицу. Најчешће ради као молер, али се не либи ни најтежих физичких послова.
– Када касно увече дођем с посла и видим децу, сав умор прође – признаје Саша. – Девет година супруга Хелена и ја нисмо могли да имамо децу, били смо и подстанари. Сада смо успели да стекнемо и кућу, која још увек није завршена, али преуређујемо је сви заједно.
Фондација „Хумана срца“ реаговала је на Сашин апел за помоћ деци. Контактирали су локалну самоуправу, уз чију подршку је и остварена ова хуманитарна акција.
– Драго ми је што смо децу обрадовали поклонима уз велику помоћ Фондације „Хумана срца“ у којој препознају захтеве грађана и нас из локалне самоуправе. Деца су будућност и нашег града и државе Србије. Ова породица је пример како се треба борити. Увек ћемо бити ту да им помогнемо – рекао је Лукач.
Четрнаестогодишњи Милош, једанаестогодишњи Момчило, ђак првак Михајло и Милица, која има само пет година, највише су се обрадовали новим патикама, јакнама, ранчевима и лап-топу.
– Драго нам је што грађани Кикинде препознају нашу Фондацију као некога коме се могу обратити за помоћ. Обезбедили смо Ђошановићима и новчану помоћ, како би пребродили овај, за њих тежак период. Надам се да ће се у Кикинди наћи неко ко би желео да запосли Сашу и тако им помогне. Захваљујем се локалној самопуправи за подршку у нашим акцијама – рекла је Николина Ђујић, председница Управног одбора Фондације „Хумана срца“.
Ђошановићи су трећа породица у Кикинди којој су помогли у протеклих неколико месеци. Породици Малешевић обновили су кров, а Зарићима комплетно реновирали и опремили кућу.
Сунчани зимски дан погодовао је љубитељима вина, виноградарима и винарима у Иђошу да се, и ове године, уочи Светог Трифуна, заштитника виноградара, окупе на дегустацији и додели признања најуспешнијима на 23. „Данима вина“.
Апсолутни победник на покрајинском нивоу је Удружење виноградара и љубитеља вина „Тарашки виногради“ из Тараша, чије је црвено вино „мерло“ добило најбоље оцене жирија.
– Ово вино смо заједно произвели у Удружењу. При крају бербе било је мало кише, али ко је са љубављу радио, успео је да произведе добро вино. Имамо 35 чланова и око 15 хектара под виноградима. И прошле године смо у Иђошу освојили прво место на нивоу Покрајине, са истом сортом вина, али мислим да нам је овогодишње вино још боље – рекао је Милош Маровац из „Тарашких винограда“.
„Бели бургундац“, „рајнски ризлинг“ и „Морава“ називи су вина Јелене Степанов из Породичног подрума вина „Кепул“ из Иђоша. Ова вина награђена су златним медаљама, што је породици Степанов донело и титуле месног и градског победника.
– Част нам је и поносни смо што смо ове године двоструки победници са нашим „белим бургундцем“. Са овим вином побеђивали смо и у Вршцу и у Инђији. Вино је препознато и код судија и тржишно – каже Јелена Степанов. – Прошла берба била је квалитетна јер смо сачували плод у тешкој години за виноградаре. Радимо углавном беле сорте и ово нам је прва награда у 2023. години.
Град подржава „Шаслу“ и труд виноградара
Победничке пехаре уручио је градоначелник Кикинде, Никола Лукач, који је, са председником Градског парламента, Младеном Богданом, присуствовао манифестацији.
– Овде су вредни људи и добри виноградари и винари, и сваке године је квалитет вина на све вишем нивоу, што показује да труд и рад дају резултате. Честитам свим победницима и желим им још боље године. Удружење „Шасла“, које на изузетан начин представља своје место и град Кикинду, и ми у локалној самоуправи, потрудићемо се да се за ову манифестацију и иђошка вина надалеко чује – рекао је Лукач.
Виноградари „доскочили“ лошем времену
Организатору, Удружењу виноградара и винара „Шасла“, стигло је 214 узорака. Оцена је да су се виноградари, упркос неповољним временским условима, потрудили да одрже квалитет вина.
– Беле сорте су претрпеле шок, прво од врућине, затим због обилне кише, док су црна вина задржала квалитет. Радило је пет комисија, са 22 еминентна оцењивача, који су за медаље одабрали 179 вина, што показује какав је квалитет. Вина нису врхунска, али су најбоља могућа са постојећим квалитетом грожђа. На „Данима вина“ такмичење је у категоријама: бела вина, розе, црвена, десертна вина и „шилер“. „Шилер“ је вино између розеа и црвеног вина и најчешће се прави тако што се купажира– рекао је Бранислав Бројчин, председник Управног одбора Удружења виноградара и винара „Шасла“ и додао да ово Удружење никада нема мање од 60 активних чланова.
„Шилер“ је вино које производи и Ђура Мартинов из Иђоша, члан Управног одбора „Шасле“. Ово и вино „мерло-каберне“ из његовог подрума, награђени су сребрним медаљама.
– Правим око 1.500 литара вина из свог винограда. Имали смо сушу, али смо заливали, иначе не бисмо добили ни довољну количину, ни квалитет. Грожђе није било нарочито сласно прошле године, али је вино задовољавајуће и веома сам задовољан пласманом. Ускоро нам почињу радови у виноградима – зими пијемо вино, остали део године радимо – каже Мартинов.
За добар род – и освештање винограда
Стотинак гостију и мештана присуствовало је освештавању вина, а свештеници Кикиндског намесништва освештали су и виноград Васе Дудаја, члана Удружења, на којем је обављено и симболично орезивање.
– Виноград је засађен 2017. године. На површини од око 15 ари заступљене су сорте „италијански ризлинг“ и „франковка“. Производимо, годишње, око 600 литара вина. Надамо се да ће ова година бити боља од претходне. Ми радимо из хобија, али се трудимо да постигнемо што бољи квалитет.
После одлуке жирија, на дегустацији – оцена гостију
Финале „Дана вина“ започело је и завршено дегустирањем пристиглих узорака. Поред победника, задовољни су и домаћини и гости јер су вина у Иђошу оправдала очекивања.
Упркос условима које не могу да контролишу, произвођачима су се исплатили напори да одрже квалитет, у неким врстама чак и да га побољшају. На иђошком зубатом сунцу данас су сви узорци сијали и није било незадовољних на 23. „Данима вина“.
На данашњи дан пре једног века, Споразумом о размени између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Румуније, успостављена је граница између две државе на месту на којем постоји и данас. Истовремено је постављен Међународни железнички гранични прелаз Кикинда – Жомбољ, чији јубилеј је данас обележен пријемом и организовањем округлог стола у Градској кући у Кикинди.
Скупу су присуствовали представници Амбасаде Румуније, Града Жомбоља, Друштва пријатеља железнице из Жомбоља и Кикинде, неколико железничких предузећа и Граничне полиције наше земље.
Представници Града госте су дочекали на кикиндској Железничкој станици, где је постављена изложба фотографија, макета и железничке опреме. У Градској кући, на округлом столу, разговарало се о могућностима поновног успостављања железничког саобраћаја између овог дела Баната и суседне државе, који је био у функцији до 2015. године.
– Овај јубилеј нас обавезује да се максимално потрудимо да, заједно са Владом, Железницом и Граничном полицијом, поново успоставимо ову путничку железничку везу са Румунијом јер грађани имају потребу за овом линијом. Најављена комплетна реконструкција пруге до Панчево-Зрењанин- Кикинда до границе са Румунијом сигурно ће много значити за подизање инвестиционог потенцијала овог региона и града Кикинде, али и у промету путника и робе. Сигуран сам да ћемо заједнички истрајати у томе и да ћемо годишњице и велике јубилеје дочекивати са новијом железничком инфраструктуром и новим возовима, што ће додатно допринети зближавању и јачању братских веза Жомбоља и Кикинде и две државе – рекао је градоначелник Кикинде, Никола Лукач.
Шефица Мисије Амбасаде Румуније у Београду, Анка Попа је, честитајући јубилеј, изразила наду да ћемо, у будућности, имати више прилике да путујемо железницом.
– Надам се да ћемо и ми, са румунске стране, и ви овде, са српске стране, моћи да помогнемо како би се поново успоставио железнички саобраћај у овом делу Баната – рекла је Попа. – То ће, свакако, имати велики значај за међународне односе, за културну размену и за туризам. Наша амбасада ће бити отворена за сваку помоћ у развоју железничког путничког и теретног саобраћаја.
Пројектом модернизације железнице за чије финансирање су почели преговори са Европском унијом, предвиђена је и реконструкција два крака пруге према суседној држави, од којих је један деоница Панчево-Зрењанин-Кикинда-граница са Румунијом.
– Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Горан Весић, изложио је представницима ЕУ пројекат модернизације 588 километара регионалних пруга, како би постигао сарадњу за финансирање овог посла, и ми већ припремамо пројектни задатак – изјавио је менаџер за односе са јавношћу „Инфраструктурa Железница Србије“, Ненад Станисављевић.
Габор Тот, члан Градског већа Града Жомбоља, подсетио је да железничари Румуније, Србије и Мађарске негују вишедеценијско пријатељство и добре односе, настале у време постојања пруге Сегедин-Кикинда-Темишвар.
У окружењу доступног, лаког и пријемчивог у музици, па и уметности, право је освежење и велика вредност када неко потражи дубље значење, а уз то има и вољу и енергију да наслеђе представи, унапреди и преда новим генерацијама. Управо то је мисија чланица Женске певачке групе „Мелизми“.
– Од заборава чувамо банатске и песме свих народа, колико год их има у нашој Кикинди и околини. Трудимо се да певамо на што више језика, да се, на тај начин, приближимо другим културама. То нам је веома важно јер наша деца расту заједно. Певамо на 11 језика и поносни смо на то. Ово је наш хоби, ми представљамо публици оно што је нама дато, а то је да сачувамо обичаје – каже Биљана Мандић, оснивачица „Мелизми“ и менторка млађој певачкох групи.
Ова аматерска певачка група већ 17 година опстаје захваљујући чистом ентузијазму. Окупљају се у просторијама Културног центра Кикинда, а од пре три године имају и подмладак.
– Своју децу смо успављивале старим песмама, доводиле смо их на пробе, певала су уз нас и тако је, постепено, настала млађа група, „Мелизмићи“ – каже Биљана. – Девојчице и дечаци су узраста од осам до 13 година. Већ су имали солистички наступ на Кикиндском лету и снимили два видео-спота – „Ивандан“ и „Оче наш“.
Чланице певачке групе труде се да, на својим наступима, представе и обичаје из свог краја. Тако је настало музичко-сценско дело „Мајка као бајка“ ауторке етномузиколога, Гордане Рогановић, које представља живот жене и њену традиционалну улогу у друштву, све засновано на старим обичајима из Баната и других делова Србије.
„Мелизми“ имају и Секцију за очување банатских ношњи, рецепата и обичаја. Много наступају и радују се сваком сусрету са публиком, а труд је често и награђен.
Најновија признања добиле су на Сусрету КУД-ова у Врњачкој Бањи и на Сабору изворног народног стваралаштва на Опленцу. Сада се спремају за наступе у Београду и у новосадској Синагоги.
У трагању за изворним, за суштином традиције и њеним опстанком, ове предане жене неће посустати јер је њихова потреба за смислом већа од свега новокомпонованог. Док се материјално умножава, али и обезвређује, „Мелизмице“ и „Мелизмићи“ чувају дух и заједништво. Захвални смо им на томе.
Mинистар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић поручио је у Новом Саду да би изградња брзе саобраћајнице која ће спојити Бачки Брег, на граници са Мађарском, и Наково, на граници са Румунијом, требало да убрзо почне, а тај пут покренуће развој севера Војводине.
Весић је, након састанка радне групе која ће пратити реализацију тог пројекта, а коју, поред њега, чине и председник Покрајинске владе Игор Мировић, представници покрајинских институција, локалних самоуправа, републичких предузећа и археолози, рекао да ће саобраћајница дужине 175 километара спојити два гранична прелаза и између њих – Сомбор, Kулу, Врбас, Бечеј, Нови Бечеј и Kикинду.
Министар Весић је изразио захвалност Покрајинској влади и локалним самоуправама на напору који су уложили како би радови на изградњи брзе саобраћајнице, која ће повезати шест војвођанских градова и општина, али и Србију, Мађарску и Румунију, брзо отпочели.
Министар је истакао да ће поменута радна група проблеме решавати у ходу, што гарантује да ће брза саобраћајница, најдужа у Србији која ће се градити као један пројекат, бити брзо завршена.
-Сваки ауто-пут или брза саобраћајница нису само саобраћајно повезивање, већ значе нове инвестиције, радна места, бољи стандард грађана и могућност за развој туризма, указао је министар и истакао да изградња овог пута није важна само за Србију, већ и за Европску унију, јер представља најбржу везу Румуније према Мађарској, што значи да ће тај пут бити веома фреквентан.
-Ова брза саобраћајница биће покретач развоја овог дела Војводине. Грађани то заслужују јер су међу општинама које ће пут повезати неке које су заиста биле запостављене и без већих улагања- објаснио је.
Према речима председника Покрајинске владе Игора Мировића, радови на овој саобраћајници почeће на деоници од Бачког Брега према Сомбору и трајаће наредне две до три године.
-На иницијативу председника Републике Александра Вучића, Влада Србије припремила је неопходне процедуре да током прве половине године почну радови на изградњи ове саобраћајнице. Настављамо са обновом Србије, са изградњом путева, и то је оно чиме ћемо моћи да се поносимо- истакао је Мировић.
Покретач развоја Војводине
-Направили смо заједничку радну групу и ово је пример како треба да радимо. Овај пут промениће живот људи на северу Војводине, обезбедиће и нове инвестиције, нова радна места, развој туризма и свих других делатности, а представљаће и најбржу везу између једног дела Румуније и Мађарске- рекао је Весић и додао да ће брзу саобраћајницу Бачки брег–Наково градити азербејџански „Азвирт”.
Министар је изразио очекивање да ће током ове године бити потписан и уговор за изградњу брзе саобраћајнице Београд – Зрењанин – Нови Сад. Он је најавио и да ће у наредним годинама, када је реч о инфраструктури, највише улагања бити управо у Војводини, те подсетио на пројекте изградње Фрушкогорског коридора и три моста у Новом Саду.
Министар Весић је подсетио на то да се увелико гради брза пруга Нови Сад–Суботица, док се на територији покрајине налазе и две регионалне пруге, о чијој је обнови разговарао са представницима ЕУ, а то су пруге Сомбор–Врбас и Панчево–Зрењанин–Kикинда–Kањижа–Суботица.
Плесни студио „Jessy“ од прошле јесени уписује полазнике старије од 16 година, спремне да заплешу, разгибају се, ослободе и стекну самопоуздање, каже Сања Решћански, власница Студија и оперативни тренер спортског плеса.
– Мислим да је ово прво пут да радимо на спортски и такмичарски начин. Не вежбамо само фигуре, већ радимо и на брзини и окретности. Дакле, спортске вештине и уметнички део кроз кореографије, све то обухватамо – објашњава Сања. – Све нас овде спаја љубав према плесу, ово је наше место за радост и срећу. Циљ је да побољшамо квалитет живота, да осетимо радост и да уживамо.
За сада има више плесачица, па мало недостају партнери, којима је упућен посебан позив да се упишу, заплешу и бриљирају на сваком месту и уз сваку музику.
– Позивам мушкарце да нам се придруже јер у плесу у пару учимо једни од других. Мушкарци уче како да се опходе према дамама, а даме како да дају свој максимум. Учимо латино и стандардне плесове. Од латино плесова: румбу – плес љубави, самбу – ватрени плес, врцави ча-ча, џајв и пасо добле, а од стандардних бих издвојила енглески и бечки валцер – каже Сања.
Плесне пробе одржавају се у Културном центру, уторком и петком од 20 и суботом од 15 сати. Потражите их на плесу или на Фејсбук страници „Плесни студио Jessy“.
Најновија признања добиле су на Сусрету КУД-ова у Врњачкој Бањи и на Сабору изворног народног стваралаштва на Опленцу. Сада се спремају за наступе у Београду и у новосадској Синагоги.
Плесне пробе одржавају се у Културном центру, уторком и петком од 20 и суботом од 15 сати. Потражите их на плесу или на Фејсбук страници „Плесни студио Jessy“.