Најновије

богородица-(2)

Српска православна црква (СПЦ) и верници данас славе Материце, највећи празник мајки и жена, који увек пада у другу недељу пред Божић.

Према обичају, деца поране ујутру са припремљеним канапом, марамом или узицом и изненада везују мајци ноге, као што су мајке њих везивале на празник Детињци, који је обележен пре недељу дана.

Деца јој честитају празник, а мајка им дели поклоне које је унапред припремила и одвезује, дреши, ослобађа. Поклони могу бити и скромни, попут бомбона или јабуке. Везују се и жене у окружењу – комшинице, тетке, баке. Спрема се свечани, због Божићног поста, посни ручак, који окупља целу породицу.

Материце увек падају у недељу дана после Детињаца и недељу дана пре празника Оци, који је празник свих мушкараца који су постали очеви. Детињци, Материце и Оци проводе се у заједништву, уз окупљање породице.

Обичај “везивања” и “одвезивања” потврђује нераскидиву везу свих чланова породице и симболише чврсте породичне везе, слогу и мир.

У дубљем, црквеном контексту, празници Детињци, Материце и Очеви не повезују само ту једну генерацију, него све генерације родитеља, мајки и деце уназад. То повезивање сеже до најдаљих, најстаријих времена библијске историје када се сећамо свих великих жена из претхришћанских и хришћанских времена.

раду-канцеларија

Жељко Раду преузео је дужност в. д. директора Канцеларије за инклузију Рома АП Војводине.

Раду је због одласка на нову функцију и поднео оставку на место у Градском већу, где је, подсетимо био задужен за социјалну политику, демографију, осетљиве групе и људска права. Његова оставка констатована је на протеклој седници Градске скупштине.

Канцеларија за инклузију Рома, са седиштем у Новом Саду, основана је Одлуком Скупштине Аутономне покрајине Војводине у циљу унапређења положаја Рома у области образовања, запошљавања, здравства, становања, људских и других права, као и стварања услова за укључивање Рома у све сфере друштвеног, јавног и политичког живота у Аутономној покрајини Војводини.

Раду је преузео дужност од досадашњег в. д. директора Ромеа Михајловића.

 

јована-карановиц-ин-мемориам

Јована Карановић била је једна од најутицајнијих и најинспиративнијих регионалних и европских економских и технолошких лидерки. Њен посвећен рад оставио је дубок траг у разумевању дигиталних платформи, алгоритамског менаџмента и трансформације света рада.

Рођена је и одрасла у Накову, где је завршила основну школу, а гимназију похађала у Кикинди, Јована је од најранијих дана показивала изузетну интелектуалну радозналост, дисциплину и таленат за јавни говор. Са 18 година одлази у Сједињене Америчке Државе, где завршава средњу школу и наставља образовање на колеџу у Фулертону. Већ 2012. године проглашена је за најбољег говорника генерације, а њено име је трајно уписано у историју колеџа као симбол изврсности.

Паралелно са академским успехом, Јована је у Америци остварила снажан друштвени утицај кроз хуманитарни рад, као најмлађи гувернер Ротаракта у историји Лос Анђелес дистрикта 5320.

Свој академски и професионални пут наставља у Европи. У Амстердаму завршава студије економије, мастер из економије и бизниса, а потом докторира пословну администрацију на Врије универзитету. Холандија постаје њен други дом, где стиче држављанство и гради изузетну каријеру. Била је једна од најмлађих доценткиња на Еразмус универзитету у Ротердаму и проглашена међу најутицајније жене у технолошком сектору Амстердама и Холандије.

Јованин научни рад имао је глобални домет. Објављивала је у водећим светским часописима, а њени увиди цитирани су у међународним медијима и коришћени у дебатама о будућности рада и дигиталних платформи. Била је међународно признат говорник и гостујући предавач на престижним универзитетима широм света.

Посебно наслеђе оставила је кроз фондацију „Ресхапинг Wорк“, коју је основала с циљем унапређења дигиталних иновација и праведнијег света рада. Кроз конференције, партнерства и програме, утицала је на хиљаде људи и бројне институције.

Јована Карановић није била само научница и професорка, већ и ментор, визионар и лидер који је веровао у људе и нове идеје.  Изненада је преминула у својој 35. години, 18. децембра у Прагу. Сахрањена је 27. децембра у родном Накову. Њено наслеђе наставља да живи кроз знање, институције и људе које је инспирисала.

бозицна-трпеза

Да ли је могуће припремити разноврсну и квалитетну празничну трпезу без великих трошкова и како то постићи у пракси, објашњава Зоран Иванковић, кувар и професор куварске групе предмета у кикиндској Економско-трговинској школи, на основу свог професионалног и наставног искуства. Како истиче, кључ су добро планирање, рационална куповина и паметна организација рада у кухињи.

Иванковић наглашава да је богата трпеза могућа и без прекомерних издатака, али да људи најчешће греше у количинама.

-Код нас се превише ставља акценат на то да се нико не ‘обрука’, да на нашем столу буде бар за малчице више него код других, и ту највише новца оде – каже он.

Али нема потребе за луксузним јелима. Према његовим речима, уз мало маште, од истих основних намирница могу се направити различита јела. Као пример наводи тесто од кога се, уз различита пуњења, може добити више врста пецива и колача, без додатних трошкова.

Планирање је, како истиче, основ сваке успешне кухиње и томе се уче и ученици у школи.

-За празничну трпезу потребно је бар две недеље унапред знати шта ће се спремати. У последњим данима пред славе и празнике често долази до гужви и несташице појединих намирница – објашњава Иванковић, наводећи да се и у настави припреме за велике догађаје организују много раније.

Савет грађанима је да куповину прилагоде гостима које очекују.

-Размислите ко долази и шта ти људи заиста једу и пију. Циљана куповина спречава непотребно трошење – објашњава Иванковић и напомиње да нове рецепте није пожељно испробавати управо за празнике, јер неуспех тада значи и већи финансијски губитак.

Добра организација у кухињи, према његовим речима, штеди и време и новац.

-Ако се, на пример, месо и поврће кувају заједно, од тога се може добити супа, а затим се ти исти састојци могу искористити  за руску салату. Такође, важно је планирати реддослед печења, како би се рерна користила што економичније – саветује Иванковић.

Као пример приступачног, а ефектног главног јела, Иванковић наводи пилеће или свињско месо припремљено на другачији начин, попут рола или маринирања, као и коришћење старинских рецепата који су једноставни и јефтини. Посебно наглашава да остаци хране не треба да се бацају, јер се уз мало креативности могу претворити у нове оброке наредних дана.

Најважнија порука, како закључује, јесте да празнична трпеза не сме бити извор притиска.

-Нема потребе за задуживањем због славе. Ако је јело укусно, а друштво искрено, нико неће замерити што посуђе није исто или што декорација није савршена – каже Иванковић, саветујући да се предност да једноставним, провереним и старинским рецептима који и данас могу да задовоље и укус и буџет.

струја-2

Из Електродистрибуције обавештавају грађане да ће поједини делови Кикинде остати без електричне енергије у уторак, 30. децембра. Улица Бранка Радичевића, куће број 4 и 6, и непарна страна Доситејеве улице од куће број 13 до куће број 33, неће имати струју у периоду од 9 до 11 часова. Истог дана, струја ће бити искључена у домаћинствима на непарној страни улице Краља Петра Првог, од Семлачке до Јаше Томића, од 12 до 14 часова.

саобрацајна-полиција-1

Имајући у виду да предстоје дани викенда, што подразумева повећан интензитет саобраћаја на прилазним путевима градовима и на деоницама аутопутева, апелујемо на возаче да буду стрпљиви и да не угрожавају себе и друге учеснике у саобраћају неприлагођеном брзином, непрописним претицањем, да обрате посебну пажњу на пешаке, посебно у насељу, када их увек треба очекивати у близини пешачких прелаза.

Посебно скрећемо пажњу на одговорно конзумирање алкохола. Алкохол и неодговорно понашање нарочито у саобраћају, могу имати озбиљне и трагичне последице. Вожња под дејством алкохола, као и било који облик ризичног понашања, угрожава животе и здравље свих учесника.

затвор

Кикинђанин Р. Б. правоснажно је осуђен на три године затвора због изнуде и мора да врати 1,7 милиона динара оштећеној особи. Апелациони суд у Новом Саду потврдио је пресуду Вишег суда у Зрењанину након што су одбијене жалбе тужиоца и одбране.

У пресуди је утврђено да је Р. Б. у периоду од фебруара до 18. марта прошле године, у Суботици и Кикинди, уз употребу претњи и физичке силе принудио Р. М. да му преда 1,7 милиона динара у намери да прибави противправну имовинску корист.

Истражни подаци показују да је оштећена, под притиском окривљеног, трајно прикривала разлоге захтева за новцем, као и да је новац обезбеђен подизањем кредита од стране њене баке и у више наврата од мајке. Након тога, новац је предавала окривљеном, који га је присвојио.

Поред затворске казне, суд је одредио и меру безбедности која забрањује Р. Б. да приступа и комуницира с оштећеном, као и да је узнемирава у току наредне године. Такође, обавезан је да у року од једне године исплати имовинско-правни захтев од 1,7 милиона динара.

 

Извор: Дневник

 

ос-свети-сава-базар

Ученици ОШ „Свети Сава“ данас на Божићном базару представљају новогодишње поклоне које су сами израдили у оквиру школске креативне секције.

Тезга је део активности секције „ИСКРА – историјско-креативна радионица“, коју води наставница историје Драгица Средојев. На базару учествују млађи ученици, који су током претходних месец дана припремали украсе и поклоне, углавном техником декупажа.

-Правили смо новогодишње поклоне, највише плочице украшене декупаж техником, јер им се то највише допало. Млађи су украшавали јелкице, Деда Мразиће и разне друге ситнице – навела је Средојев, додајући да секција има више од 30 ученика у две групе.

Међу учесницима је и Дуња Буква, ученица разреда ИВ1, која је правила јелкице и срца.

-Највише ми се допао креативни део, прављење поклона. Пријавила сам се јер волим дружење и креативан рад, а и леп је одзив грађана – продали смо много поклона – рекла је Дуња.

Прикупљена средства намењена су финансирању рада секције током целе године.

центар-за-соц-заститу-8

У просторијама Центра за пружање услуга социјалне заштите града Кикинде, данас је организована новогодишња свечаност током које су корисницима услуга подељени новогодишњи пакетићи и приказан програм посвећен активностима у години на измаку.

Како налаже традиција града, кориснике је и ове године обрадовао Деда Мраз, у пратњи Снежне виле, док је пакетиће уручио градоначелник Младен Богдан, који је са корисницима и разговарао. У оквиру програма уприличен је кратак музички део, након чега је приказан филм који приказује најзначајније активности, сарадње и резултате рада Центра током године.

Директорка Центар за пружање услуга социјалне заштите града Кикинде, Николета Павлов, истакла је да је овогодишња прослава организована другачије него раније.

-Одлучили смо да, поред корисника и родитеља, позовемо и све сараднике – удружења, јавне институције, службе, Црвени крст и компаније – како бисмо заокружили сарадњу и захвалили им се на подршци. Ово је уједно и леп почетак наредне године – рекла је Павлов, додајући да у услузи дневног боравка тренутно има 25 корисника, од којих је део у Центру већ дуги низ година.

Градоначелник Богдан нагласио је да је посета и подела пакетића део дугогодишње праксе града.

-Они ово ишчекују и види се колико им значи. Та емоција нама даје снагу да наставимо да се трудимо и обезбеђујемо што боље услове. Увек морамо да се подсећамо да су они наши суграђани којима је потребна посебна пажња и да треба да буду равноправни са свима – истакао је Богдан.

Новогодишња свечаност у Центру представља симболичан завршетак године и увод у празнични период који корисници проводе у кругу својих породица.

Илија-Станцул

ИЛИЈА СТАНЧУЛ (1937-2025), доајен српске и југословенске енигматике преминуо је јуче (25. децембра) у Кикинди.

Кикиндски велемајстор енигматике рођен је у Иђошу 18. септембра 1937. године. По занимању био је медицински лаборант. Цео радни век провео је радећи у Диспанзеру у улици Саве Текелије, више пута је награђиван за пожртвован рад с пацијентима, а су га суграђани увек везивали за енигматику преко које је промовисао Кикинду широм земље. Прву загонетку, спортску испуњаљку, објавио је у Енигми број 158 од 20. новембра 1954. године.

Објавио је више од 15 хиљада разноврсних енигматских прилога, а највише укрштеница. Сарађивао је са преко сто енигматских и неенигматских листова, а у неким од тих листова радио је у континуитету 30-40 година. Загонетке је састављао и на мађарском, немачком и румунском језику.

Уређивао је енигматске рубрике у листовима Ана, Хороскоп, Комуна, Ново време и Кекец. Иницијатор је покретања горњомилановачког листа Еурека. Прву укрштеницу у „Комуни“ (тада „Кикиндској комуни“) објавио је 1964. године, и од тада је имао укрштеницу у сваком броју све до 1992. године када је самоиницијативно препустио енигматску рубрику млађим кикиндским енигматима.

Енигматско удружење „Чвор“ из Бјеловара доделило му је 1971. године титулу енигматског велемајстора. За свој енигматски рад од Енигматског савеза Србије Станчул је 2012. године добио Повељу за животно дело, а прошле године повељу за 70 година континуираног енигматског рада.

Један је од оснивача Енигматског клуба „Кикинда“ а на оснивачкој скупштини акламацијом је изабран за почасног председника. За потписе користио је шифре и псеудониме: Атила, Атилин случај, И. С., Лучијан Салти, Негован, Санитет, Ст-ил, СТ-ИЛ и Стил.

êQ

Међу енигматима у Србији и региону ужива огроман углед, а преовладава мишљење да је један од најзначајнијих састављача загонетака у енигматској историји наше земље. Памтићемо га по лепим укрштеницама, прилагођеним решавачима, те по графичкој припреми за штампу, јер је већину својих прилога сам цртао. Српским енигматима Илија Станчул ће увек остати прва асоцијација на Кикинду.