Најновије Архиве | Паге 79 оф 732

Теодорова субота – дан молитве, традиције и наде у благостање

Redakcija Kikindski Фебруарy 28, 2026

Православни верници данас обележавају Теодорову суботу, у народу познату и као Тодорица – празник који се слави прве суботе Васкршњег поста и посвећен је Светом Теодору Тирону, ранохришћанском мученику и заштитнику вере.

Овај дан у народној традицији прати низ обичаја и веровања који симболично призивају здравље, плодност и благостање домаћинства.

Свети Теодор Тирон – симбол вере и храбрости

Свети Теодор Тирон живео је у 3. веку као војник римске војске. Остао је упамћен по непоколебљивој вери у хришћанство, због које је био мучен и погубљен. Његова жртва учинила га је једним од поштованих светитеља у православљу.

Обичаји који се поштују широм Србије

Теодорова субота има снажан обредни карактер. У многим домовима припремају се посна јела, погаче и колачи, у складу са постом. У појединим крајевима праве се и фигуре од теста у облику коња, јер се Свети Теодор сматра њиховим заштитником.

Посебан обичај је да домаћице ујутру припреме жито са медом и орасима и однесу га у цркву на освећење, док се у храмовима пале свеће за покој душе преминулих.

У народу је празник познат и као „коњски дан“, јер се верује да Свети Теодор штити коње и стоку. Тог дана коњи се не користе за рад, већ се благосиљају како би били здрави и снажни током године.

Према народним веровањима, молитве упућене светитељу могу допринети доброј жетви и здрављу стоке, па се празник повезује са жељом за плодношћу и благостањем домаћинства.

Теодорова субота сматра се и даном заштите од несреће и злих сила. У народу постоји веровање да се тог дана не обављају тешки послови и да се избегава излазак после заласка сунца.

Такође, распрострањено је сујеверје да жене не треба да перу косу како их током године не би болела глава, иако ово правило нема утемељење у црквеном учењу.

У појединим срединама организују се обредне игре и песме у част светитеља, док се обичаји преносе са генерације на генерацију. Иако су многи ритуали прилагођени савременом животу, суштина празника остаје иста — очување вере, породичне слоге и поштовање традиције.

Теодорова субота тако и данас подсећа на духовне вредности и дубоку везу народа са природом, заједницом и вековним обичајима.

Култура као инспирација: уметничко дружење у Сајану спојиће образовање и стваралаштво

Redakcija Kikindski Фебруарy 28, 2026

У Основној школи „Мора Карољ“ у Сајану у понедељак биће одржано дружење са уметником Веселином Мандарином. Модератор програма је проф. Јелена Кнежевић, која у сарадњи са гостом организује овај сусрет са јасном идејом да младима приближи значај културе, стваралаштва и лепе писане речи.

-Догађај представља спој образовања и уметности, али и снажну поруку о томе колико је важно улагати у духовни и креативни развој заједнице. Биће организоване радионице, разговори са уметником и интерактивни садржаји намењени ученицима и свим љубитељима културе – деле са нама организатори.

Циљ сусрета је да се кроз непосредан контакт са уметником пробуди интересовање за књижевност, ликовну уметност и друге облике креативног изражавања, али и да се укаже на то колико уметност оплемењује свакодневни живот.

-Желимо својим примером да покажемо колико је културни континуитет важан за сваку средину, нарочито за мање заједнице, као и да подстакнемо младе да негују таленат, развијају критичко мишљење и граде свест о сопственом идентитету кроз уметност – истичу организатори.

Веселин Мандарин је већ дуже време присутан у медијима, где отворено говори о значају родног краја и потреби да културни садржаји буду доступни свима. Овим гостовањем додатно потврђује своју посвећеност унапређењу културне сцене, док проф. Кнежевић кроз педагошки рад и организацију оваквих сусрета у доприноси стварању подстицајног и инспиративног амбијента за нове генерације.

Организатори верују да ће уметничко дружење у Сајану бити више од једног догађаја — почетак снажнијег повезивања образовних институција, уметника и локалне заједнице, са циљем да култура и уметност заузму место које им с правом припада у друштвеном животу.

Т. Д.

Како изгледа свет када је столица превисока: ОШ „Јован Поповић“ и Удружење „Деца са ахондроплазијом Србије“ обележили Дан ретких болести

Redakcija Kikindski Фебруарy 27, 2026

У Основној школи „Јован Поповић“ вечерас је одржан догађај „Хоћу да растем – из мог угла“, посвећен обележавању Дана ретких болести. Догађај су организовали Удружење „Деца са ахондроплазијом Србије“ и школа, са циљем да родитељима, наставницима и широј заједници приближе свакодневне изазове са којима се суочавају деца са ретким болестима.

Централни део програма била је интерактивна активност – столица у размери 2:1 – која је учесницима омогућила да непосредно осете препреке са којима се деца са ахондроплазијом сусрећу сваког дана. Поред тога, одржана је и едукативна презентација о ретким болестима, ахондроплазији и значају инклузије у школама.

Давор Терзин, представник удружења и отац Сташе, девојчице из Кикинде која болује од ахондроплазије, објаснио је да чак и најједноставније радње могу представљати велики изазов.

-Ми који смо просечне висине не можемо лако да седнемо на ту столицу — потребна нам је снага и акробација да се попнемо. Када кажемо деци са ахондроплазијом ‘хајде седи’, то је за њих подухват – рекао је он.

Он је додао да седење на обичној столици може изазвати здравствене проблеме, јер се смањује доток крви у ногама, што касније доводи до проблема са кичмом.

Говорећи о школовању, Терзин је истакао пример добре праксе.

-Сташи је потребна прилагођена столица коју смо као родитељи желели да обезбедимо. Директорица школе је одмах рекла да нема потребе, јер је дужност школе да обезбеди да сви ђаци имају све што им је потребно за несметано похађање наставе. На томе смо веома захвални.

Према његовим речима, чланови удружења често наилазе на тешкоће када деца крену у школу, због чега је разумевање заједнице од пресудног значаја.

-Потребно је разумевање. Нема потребе за сажаљењем. Треба само питати: како могу да помогнем?

Удружење „Деца са ахондроплазијом Србије“ основано је у новембру 2022. године од стране три породице, са седиштем у Кикинди. Данас окупља око двадесет породица које размењују искуства, савете и подршку. Један од примарних циљева био је увођење терапије у Србију, у чему су успели, док је други повезивање породица и међусобна подршка.

Директорица школе Јелена Крвопић нагласила је да је искуство са столицом помогло присутнима да боље разумеју свакодневицу деце са ахондроплазијом.

-Врло је тешко попети се на столицу, а перспектива је помало застрашујућа, као што смо данас научили — а Сташи је тако сваки дан.

Она је истакла да школа са поносом обележава Дан ретких болести, посебно јер ће Сташа од септембра постати њихова ученица.

-Оно што желимо да постигнемо јесте да никада не дозволимо да се Сташа осећа другачије. Спремни смо да учимо и сарађујемо.

Школа је већ обезбедила столицу прилагођену Сташи и висини школске клупе, а у плану су и даље адаптације простора у виду адаптера за тоалет и табле која се поставља на одговарајућој висини.

-Најмањи проблем је прилагођавање намештаја. Битно нам је да се никада не осети тужно или другачије од остале деце – поручила је директорка.

Овај приступ директорице и наставног кадра ОШ „Јован Поповић“ — у којем разумевање претходи свему — показао је да инклузија није само законска обавеза, већ ствар људскости, спремности да се учи и жеље да свако дете има једнаке услове.

Дан ретких болести обележава се сваке године последњег дана у фебруару, са циљем подизања свести о изазовима са којима се суочавају оболели и њихове породице. Ретке болести погађају мали број људи, док ахондроплазија, генетски поремећај раста костију, погађа око једну од 25.000 беба.

Т. Д.

Свечано отворена изложба „Краљица Драга између славе и анатеме“ – прича о жени иза историјског мита

Redakcija Kikindski Фебруарy 27, 2026

У Галерији „НОВА“ Народног музеја вечерас је свечано отворена гостујућа изложба „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме“, реализована у сарадњи са Музејом рудничко-таковског краја из Горњег Милановца. Поставка ће бити доступна посетиоцима месец дана.

Коаутор изложбе, виши кустос историчар Александар Марушић, рекао је да је поставка до сада гостовала широм земље.

-Мали јубилеј је данас у Кикинди јер ова изложба гостује 35. пут – истакао је Марушић, подсећајући да је први пут представљена у Горњем Милановцу, месту рођења краљице Драге.

Према његовим речима, циљ поставке није глорификација, већ разумевање историјске личности.

-Она се не глорификује кроз ову изложбу, већ желимо да се њен живот сагледа из једног другачијег угла — да се види да је била, као и сви ми, обична особа од крви и меса.

Марушић је нагласио да изложба указује и на образованост и културни профил краљице Драге.

-Она је била образована, говорила је француски и немачки језик. Показали смо њене песме, као и чланке који сведоче о томе колико је радила на себи.

Посебну пажњу привукао један од најпотреснијих експоната.

-Овде се може видети део оригиналне завесе у коју су Обреновићи били замотани и бачени са прозора. То говори не само о начину убиства, већ и о намери да буду понижени и као личности сатрти – објаснио је Марушић.

Изложба обухвата око тридесет експоната, што представља око 60 одсто оригиналне поставке, док остатак није могао да путује.

Према речима аутора, поставка омогућава посетиоцима да стекну целокупнију слику о краљици Драги, али и о Србији друге половине 19. века.

-Важно је да посетиоци виде колико је радила на себи, колико је читала, преводила и писала, али и да кроз експонате сагледају трагедију наше националне историје – нагласио је Марушић.

В.д. директора музеја Милош Пушара истакао је да сам назив изложбе указује на сложеност историјске личности краљице Драге.

-Назив је интересантан јер слава симболизује краљицу и династију, а анатема је онај наратив који се створио о самој краљици. Неки је сматрају најодговорнијом особом за крај династије Обреновић и у биолошком и у династијском смислу – рекао је Пушара.

Он је нагласио да је изложба значајна и као почетак сарадње две установе културе, као и да се очекују пратећи програми.

-Надамо се пратећем садржају у виду историјских часова и радионица. Ови садржаји доприносе популаризацији музеја, а ово је уједно и почетак сарадње са Музејом рудничко-таковског краја – додао је он.

Пушара је подсетио и на историјску повезаност два града.

-Један куриозитет који повезује Кикинду и Горњи Милановац јесте да је велики број њихових и наших суграђана био интерниран у северну Норвешку – рекао је он.

Изложба „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме” доноси причу о животу Драге Машин — између двора, политичких интрига и трагичног краја 1903. године — позивајући посетиоце да ову историјску личност сагледају изван стереотипа и предрасуда.

Т. Д.

Мјузикл „Онда и сад“ на сцени позоришта: гимназијалци оживели осамдесете и упоредили их са данашњицом

Redakcija Kikindski Фебруарy 27, 2026

На великој сцени Народног позоришта, тридесетак ученика Гимназије „Душан Васиљев“ синоћ је приредило музичко-сценски спектакл – пети јубиларни гимназијски мјузикл под називом „Онда и сад“.

Публика је имала прилику да ужива у програму који је спојио рок и поп класике еx-југословенске и светске сцене, уз плесне кореографије и сценске детаље који су призивали дух прошлих времена. Гимназијалци су играли чак и коло, али и показали како се игра уз антологијску „Макарену“, док је читав наступ завршен овацијама публике.

Према речима професорке Снежане Замуровић, овогодишња тема била је поређење касних осамдесетих година и савременог доба, представљено на ведар и забаван начин.

-Сценографија је приказала породицу из 1986. године – старински телевизор, хеклерај, девојчицу која чита књигу и дечака који игра фудбал – насупрот породици из 2026. године, где дечак игра игрице са слушалицама на ушима, а девојчица време проводи на ТикТоку.

Професорица Замуровић радила сценарио и режију, а професорица музичког, Драгана Армацки, радила је са солистима, ревидирала одабир песама и помогла извођачима да се припреме.

-У мјузиклу је учествовало 30 ученика, од којих је 27 наступало као глумци, певачи и плесачи, док су троје били помагачи. Међу учесницима су били и ученици без музичког образовања који су показали своје таленте и по први пут заблистали на сцени – испричала је Замуровић.

Мјузикл је припреман од децембра, а упркос непредвиђеним околностима и импровизацијама због изостанка двоје ученика пред сам наступ, програм је успешно изведен. Сала је била пуна, а публика насмејана током вечери испуњене песмом и игром.

Ученица трећег разреда Гимназије, Ена Гогић, наступила је у улози звезде на телевизији у „старој“ породици и извела песму „Како сам те вољела“ групе Магазин, док је у савременом делу приче певала нумеру „Мy хеарт wилл го он“ из филма „Титаник“.

-За мјузикл смо се спремали око три месеца. Наравно, ништа без наше професорке Снеже Замуровић која је све то осмислила. Ја сам пресрећна и презадовољна како је синоћни наступ прошао. Мислим и да су сви професори у публици били задовољни и поносни. Сматрам да смо представили школу на диван начин. Моја породица и пријатељи су били да ме гледају и рекли су да је наступ био одличан, као и да је ово најбољи мјузикл од свих до сад – поделила је са нама Ена.

Њена вршњакиња Хелена Грујић тумачила је мајку у савременој породици и поручила да мјузикл приказује разлике у породичним и школским односима некада и данас, уз закључак да свака генерација има своје предности и мане.

-Сматрам да је наступ прошао одлично, имам пуно утисака. Све смо супер урадили: и наступ за који смо дуго вежбали али и импровизације које смо убацивали у ходу у току самог извођења. Све је то захваљујући професорици Снежи. Следеће године ћу се дефинитивно пријавити опет. Пробе су биле веома занимљиве, пуно смо се смејали и дружили, лепо смо се проводили и зближили са људима са којима иначе не бисмо имали прилике толико блиско да се упознамо – истакла је Хелена.

Организатори најављују репризу почетком априла, намењену грађанству, док је синоћно извођење било пре свега за наставнике и родитеље.

Т. Д.

Бесплатни часови из српског језика за осмаке у Народној библиотеци „Јован Поповић“

Aleksandra Djuran Фебруарy 27, 2026

Народна библиотека „Јован Поповић“ и ове године организоваће бесплатну припрему ученика осмог разреда основне школе за завршни испит из српског језика. Часови почињу у марту и трају до краја школске године и намењени су ђацима из града и са села.

-Имамо слободно још свега два, три места, а остала су попуњена – сазнајемо од в.д. директорице Библиотеке Дуње Бркин Трифуновић. – Ученици су се, као и до сада лично пријављивали на Дечјем одељењу. Сви часови су бесплатни, а једини услов је да су, осмаци који ће долазити, чланови Библиотеке и да не дугују књиге. Колико је од помоћи деци и родитељима говори чињеница да нигде позив нисмо објавили, а да су наши капацитети попуњени. Рад је организован по групама и да би био ефикасан група не сме бити већа од 10, максимум 12 деце.

Бесплатни часови организују се 12. пут и уз професора српског језика и књижевности, библиотекара Слободана Томића, са децом ради и Дуња Бркин Трифуновић. Са полазницима се договоре тачни термини одржавања часова.

Сви ученици који су похађали ову радионицу током претходних година, уписали су жељене школе. У просеку су остваривали 17,5 бодова од могућих 20 на завршном језику. Од оваквог начина рада и Библиотека има вишеструку корист. Повећан је број нових младих чланова и који ову установу не доживљавају више као место у којем је досадно.

А.Ђ.

Од почетка грејне сезоне 40 жртава пожара у Србији — МУП упутио апел грађанима

Redakcija Kikindski Фебруарy 27, 2026

Министарство унутрашњих послова упутило је апел грађанима на одговорно понашање током грејне сезоне, након великог броја пожара на грађевинским објектима широм Србије. На територији Севернобанатског округа забележено је 165 пожара, са четири смртна исхода и десет повређених.

Од почетка грејне сезоне, у периоду од 15. октобра 2025. до 24. фебруара 2026. године, припадници Сектора за ванредне ситуације интервенисали су на 1.565 пожара на грађевинским објектима у Србији, што представља смањење од 10 одсто у односу на исти период прошле године. У овим интервенцијама страдало је 40 особа, док је у истом периоду прошле године погинуло 49 лица.

Како се наводи, најчешћи узроци пожара су неисправни или неочишћени димњаци, непажња приликом ложења пећи на чврста горива, остављање укључених грејалица без надзора, држање запаљивих предмета у близини извора топлоте, преоптерећење електро-инсталација и неисправни електрични уређаји. Сви ови узроци повезани су са људским фактором, односно непажњом или немаром.

Сектор за ванредне ситуације апелује на грађане да буду одговорни према себи и својим породицама и да:

провере исправност димњака и пећи,
не остављају укључене грејалице без надзора,
не преоптерећују електроинсталације,
удаље намештај и запаљиве материјале од грејних тела.

Додатно се саветује да се пепео не одлаже у пластичне контејнере или близу горивог материјала, да се деца не остављају без надзора у просторијама са пећима или грејалицама, као и да се електрични уређаји искључују приликом напуштања дома.

У случају пожара, грађани треба одмах да обавесте ватрогасно-спасилачку јединицу позивом на број 193 и поступају по упутствима спасилаца.

Завршен први круг лицитације државне земље: Највиша понуђена цена у Новим Козарцима, најнижа у Мокрину

Aleksandra Djuran Фебруарy 27, 2026

Крајем јануара завршен је први круг лицитације за издавање државне земље у закуп. Надметање је, као и ранијих година, обављено електронски преко Министарства пољопривреде односно Управе за пољопривредно земљиште. Ратари су, у десет катастарских општина, на располагању имали 1.633 хектара државних ораница по Годишњем програму мера заштите пољопривредног земљишта из 2025. и површина од 34 хектара према програмима из 2019, 2020. и 2022. године, сазнајемо од секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Мирославе Наранчић.

-Површина од 34 хектара поново је стављена на лицитацију с обзиром на то да су раскинути уговори са закупцима услед неиспуњавања услова. Електронским путем, поднето је 18 пријава од којих једна није испуњавала услове. Земља у државном власништву издата је на 15 година, осим парцела у катастарској општини Банатска Топола где је закуп на годину дана због спорних имовинско-правних и својинских односа – истакла је наша саговорница.

Највиша понуђена цена по хектару је 55.500 динара за земљу у Новим Козарцима, док је најнижа цена за хектар излицитирана у Мокрину, 11.000 динара.

-Укупно је у првом кругу издато 55,1604 хектара државне земље. У току је потписивање уговора о закупу између Управе за пољопривредно земљиште и закупаца. По завршетку овог поступка, расписаће се и друго јавно надметање за давање у закуп и на коришћење пољопривредног земљишта у јавној својини на територији града. Очекујем да ће други круг лицитације бити током марта – навела је Наранчић.

Највише земље за надметање било је у катастарским општинама Иђош и Сајан, где је и најмање парцела излицитирано. Наиме, у поменутим селима углавном су на располагању слатине, пашњаци и трстици, те како земља није обрадива и није високог квалитета мало је и заинтересованих за њу.

А.Ђ.

Зимски прелазни рок фудбалера: Најпрометније на Градском стадиону

Dejan Panić Фебруарy 26, 2026

Старт званичне фудбалске полусезоне и на северу Баната већ је означен утакмицама Купа ФСП Зрењанин, предстојећег викенда започиње и други део Подручне лиге „Зрењанин”, а пре поменутог окончан је и зимски прелазни рок. Највећи промет био је у нашем најбољем фудбалском колективу, с Градског стадиона. Стигла су десеторица, а отишао је велики број играча, међу њима и они из млађих категорија, који имају право наступа у сениорској конкуренцији.
ОФК Кикинда, дошли: Миодраг Миленковић (Млади радник, Пожаревац), Петар Ћировић (Мачва, Шабац), Константин Перашевић (Лозница), Игор Степанчев (Шумар, Огар), Огњен Борканов (Врчин), Милан Видаковић (Јавор, Ивањица), Никола Вујовић (Спартак, Суботица), Немања Трифуновић (Текстилац, Оџаци), Давид Милисављевић (Динамо Југ, Врање), Немања Вучетић (Златибор, Чајетина), отишли: Алекса Николић (Нафтагас, Е), Вук Живанов (Раднички, НП), Немања Ковачевић (Јединство, БК), Петар Станимиров (Јединство, Станишић), Огњен Јовановић (Златибор, Чајетина), Страхиња Шашић (Ветерник), Срђан Пајтин, Дамир Путник (обојица ОФК Београд), Михајло Француски (Полет, Н), Лука Шкеро (Козара, БВС), Јован Будаи (Полет), Дејан Ивановић (Делија), Урош Стојанов (Црвена звезда, РС), Никола Плавшић, Петар Војиновић (обојица Козара), Давид Коврлија (Војводина, Башаид).
Слобода (Нови Козарци), дошли: Мирко Пекија (ОФК Кикинда), отишли: Марко Француски (Полет), Петар Бајић (Напредак, БТ).
Црвена звезда (Руско Село), дошли: Урош Стојанов (ОФК Кикинда), Јован Фејеш (Полет), Стефан Коцкар (Козара), Душан Узелац (Бусије), Мирослав Бербаков (Напредак, БТ), отишли: Никола Голијанин, Милан Видић (обојица Задругар, Лазарево), Никола Детари (Напредак, Ч), Немања Лајић (Козара).
Козара (Банатско Велико Село), дошли: Алекса Радојичић (Дубоко, Мала Моштаница), Марко Видовић (САСК, Сараорци), Славко Лукић (иностранство), Милан Максић, Вељко Протић, Данијел Кочиш (сви Полет), Алекса Смани, Бојан Кондић, Лука Шкеро, Никола Плавшић, Петар Војиновић (сви ОФК Кикинда), Немања Лајић (Црвена звезда, РС), отишли: Марко Спахић, Дарко Кнежевић, Душко Пенавски (сви Напредак, Честерег), Стефан Коцкар (Црвена звезда, РС), Огњен Ђорић (Јединство, БК), Ненад Јанков (Војводина, Б).
Полет (Наково), дошли: Марко Француски (Слобода, НК), Михајло Француски (ОФК Кикинда), Владимир Радивојац (Козара), Јован Будаи (ОФК Кикинда), отишли: Милан Шево, Александар Бербаков (Будућност, СЦ), Јован Фејеш (Црвена звезда, РС), Данијел Кочиш (Козара), Вељко Лакић (Балкан, Миријево).
Војводина (Башаид), дошли: Ненад Јанков (Козара), Славко Кавали (Напредак, БТ), Михајло Рабитовски (ЖАК), Давид Коврлија (ОФК Кикинда), Александар Балог (Јединство, НБ), отишао: нико.
Напредак (Банатска Топола), дошли: Војислав Миркоњ (Борац, Иђош), Матија Бајић, Радован Арађанин (обојица Јединство, Бочар), Петар Бајић (Слобода, НК), отишли: Страхиња Јосимовић (Јединство, НБ), Мирослав Бербаков (Црвена звезда, РС), Славко Кавали (Војводина, Б), Станислав Тодоров (ЖАК).
Делија (Мокрин), дошао: Дејан Ивановић (ОФК Кикинда), отишао: нико.
ЖАК (Кикинда), дошли: Станислав Тодоров (Напредак, БТ), Дејан Сабљић (Борац, И), Дејан Голић (Славија, Банатско Аранђелово), Марко Ступар (ОФК Кикинда), отишао: Михајло Рабитовски (Војводина, Б).
Борац (Иђош), дошао: нико, отишли: Дејан Сабљић (ЖАК), Војислав Миркоњ (Напредак, БТ).
Д. П.

Град издвојио три милиона динара за лечење деце: Помоћ породицама у борби са болешћу

Aleksandra Djuran Фебруарy 26, 2026

У локалној самоуправи могу да се поднесу захтеви за финансијску подршку за лечење малолетне деце са пребивалиштем на територији града. Подршка је намењена различитим видовима лечења и медицинских интервенција, како у земљи, тако и у иностранству. Градоначелник Младен Богдан за наш портал истакао је да је циљ да се помогне породицама:

-У градском буџету за ову годину опредељено је три милиона динара за ову врсту помоћи. Поједини суграђани можда нису чули за ову подршку, а, на жалост, имају болесно дете, те је на нама да им укажемо на њу. Финансијска помоћ одобрава се за трошкове лечења, набавку лекова и медицинско-техничких помагала, оперативне захвате, дијагностичке поступке, као и за трошкове превоза до здравствене установе која се не налази у нашем граду или у нашој земљи. Такође, подршка обухвата и друге медицинске процедуре у Србији и иностранству, укључујући обезбеђивање лечења у одговарајућој здравственој установи у Србији уз ангажовање иностраног здравственог стручњака.

Важно је напоменути да је циљ да се финансирају они трошкови које не обезбеђује Републички фонд за здравствено осигурање.

-Примера ради некада постоји потреба за скупим леком, додатним лечењем или терапијама које су препоручене од стране домаћих и страних лекара и стручњака и најчешће се обављају у приватним клиникама. Те трошкове ми покривамо, као и боравак родитеља или старатеља који иде са дететом – казао је први човек града.

Поступак за остваривање права на финансијску подршку покреће се на захтев родитеља или усвојиоца, старатеља или хранитеља, уз обавезну претходну сагласност надлежног Центра за социјални рад.

-Комисија која одлучује о захтеву чине само лекари специјалисти из разних области. Износ који издвајамо исти је неколико година уназад и није га било потребе увећавати, што указује на то да, на срећу, немамо новооболеле деце од ретких болести. Град је ту да помогне и све хуманитарне акције чији је циљ прикупљање помоћи за лечење – прецизирао је градоначелник Богдан.

Захтев се подноси на писарници Градске управе, уз пратећу документацију, у затвореној коверти са обавезном назнаком: „Комисији за утврђивање испуњености услова за финансијску подршку за лечење малолетне деце – Захтев за финансијску подршку за лечење малолетне деце“.

А.Ђ.