Grawe osiguranje Kikinda- više izvršilaca, saradnik u prodaji osiguranja minimum SSS
Најновије
Zaštitna radionica „Lira”-3 lica, osobe sa invaliditetom na poslovima sklapanja svetla za automobile
Linglong DOO Zrenjanin- 100 izvršilaca i 10 osoba sa invaliditetom, operater u proizvodnji, minimum osnovna škola
„Italteks” Novi Kozarci- 1 lice- radnik na šivenju
„Gordon“- šivači- bez obzira na zanimanje
Plavi baloni danas su poslali važnu poruku. Drugi april obeležava se kao Svetski dan odoba sa autizmom. Tim povodom, druženju i radionici u Društvu za mentalno nedovoljno razvijene osobe „Čigra” priključili su se i članovi Gradskog odbora Srpske napredne stranke želeći da im, kako je istakla predsednica tog odbora Stanislava Hrnjak, pruže podršku svesni poteškoća sa kojima se osobe sa autizmom i njihove porodice susreću.
Članovi SNS-a su „Čigri”, u skladu sa potrebom koju su izrazili u tom udruženju koje ima tridesetak članova, donirali televizor. Značajan im je, kako je ukazala Sandra Babić, sekretarka Udruženja, za muzičke i druge aktivnosti u okviru radnih terapija.
Podršku „Čigri” možete pružiti i vi. Od ponedeljka, oni će, ispred prostorija svog udruženja u ulici Kralja Petra Prvog, prodavati uskršnje ukrase koje su izradili sa puno truda i ljubavi.
Pronađite vremena da ih posetite.
Mladi dolaze i vraćaju se u Kikindu, mnogi i da bi ovde započeli samostalan posao.
Milica Nešković je svog supruga Vasu, Kikinđanina, upoznala u rodnoj Subotici, u koju je on stigao pre desetak godina u potrazi za poslom.
Danas je Milica u našem gradu otvorila Muški frizerski salon „The Gentleman M“.
– Muž je dobio ponudu za posao u Kikindi i rešila sam i ja da dođem kao podrška i da počnem da radim samostalno. Devet godina radim kao muški frizer i sada prvi put otvaram sopstveni salon – kaže Milica. – Apelujem na mlade da započnu svoj posao, posebno ako imaju zanat u rukama. Ima posla za sve i gde god da se ode, treba se samo osmeliti.
Ovaj mladi bračni par će, sa sinom Bogdanom, svoju budućnost nastaviti da gradi u našem gradu. Milica će, za sada, raditi sama, a u planu joj je i da zaposli kolege i da proširi posao.
Podršku porodici Nešković danas su pružili i gradonačelnik, Nikola Lukač, i član Gradskog veća, Saša Tanackov.
– Ovo nije jedinstven slučaj povratka mladih i porodica sa malom decom, opredeljenih da ovde kreiraju novu budućnost. To je i potvrda meni i mojim saradnicima da radimo dobre stvari, i dodatni impuls da pomažemo mladima, da obezbeđujemo uslove kako bi oni mogu da se vrate. U našem gradu zajednički kreiramo lepši, bolji i bezbedniji život. Radimo na tome da bude više posla i da nas bude još više, da od Kikinde napravimo još bolje mesto za život i rad – rekao je Lukač.
Vasa, Milica i Bogdan izabrali su Kikindu kao lepše mesto za život i podizanje porodice.
Novi, savremeno uređeni frizerski salon sa novom, kreativnom energijom, nalazi se u Ulici Dimitrija Tucovića 2.
Vest o strašnoj tragediji koja je zadesila mladi bračni par potresla je Zrenjanin i Rusko Selo. Beživotna tela Katarine J. (23) iz Ruskog Sela i Nenad B. (25) iz Zrenjanina pronađena su u četvrtak uveče u u dvorišnom stanu u Zrenjaninu. Mladi par je prošle godine počeo da živi zajedno, a Katarina J. je bila u četvrtom mesecu trudnoće.
Sumnja se da su se ugušili od gasa koji je cureo iz gasne peći pre skoro nedelju dana. Da li je ova pretpostavka istinita pokazaće istraga, nakon što su tela nesrećnih mladića i devojke poslata na obdukciju.
Katarina J. je odrasla u hraniteljskoj porodici u Ruskom Selu gde je živela do punoletstva. Sa Nenadom se upoznala u srednjoj školi u Zrenjaninu koju su oboje pohađali.
– Katarina je kod nas bila od treće godine života. Brinuli smo o njoj 15 godina. Od kada se udala, nismo bili u kontaktu. Nenad i ona su se upoznali u srednjoj školi „9.maj“ u Zrenjaninu, koju su oboje završili. Ona je završila za šnajderskog tehničara, a on za auto-limara- rekla je hraniteljka koja je odgojila Katarinu J.
-Prevelika tuga. Ceo život patnja i taman kad je trebalo nešto lepo da se dogodi, desilo se najgore. Bila je dobro dete- kaže jedna meštanka Ruskog Sela.
Stravičnu scenu zatekla je vlasnica stana u koji se nesrećni par nedavno uselio. Stan se prodaje, pa su je kontaktirali iz agencije za nekretnine. Iz stana se, međutim, niko nije javljao, iako je ključ bio sa unutrašnje strane. Komšije su tvrdile da, od kada se uselio mladi par, nisu ih ni čuli niti videli. Nisu primetili čak ni upaljeno svetlo u stanu.
– Komšije su mi rekle da je zid kod komšije na koji je naslonjena peć iz mog stana skroz vreo. Pozvali smo policiju i oni su nam rekli da razvalimo vrata ako je to moj stan. Užasnu scenu smo zatekli, dvoje mladih bez znakova života i gasna peć na najjačoj snazi tako da je napuklo staklo na njoj – ispričala je potresena gazdarica.
Beživotna tela mladog para pronađena su na ćebetu na sred sobe. Kauča unutra nije ni bilo. Nakon što su otpočeli zajednički život, sa detetom na putu, mladi par planirao je da se skući.
Nenad B. je pre tri godine ostao bez oca. Imao je majku, brata i mlađu sestru.
Kikinđanin Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije, najaktivniji je poslanik u sadašnjem sazivu parlamenta.
Jovanov se čak 314 puta javio za reč u Skupštini Srbije. Najčešće su u pitanju bile replike (205), zatim govori o aktima (54), amandmanima (43), a najmanje je pričao o poslovniku, 12 puta, pokazuju podaci sajta Otvoreni parlament.
Posle njega, kada su u pitanju najpričljiviji poslanici, sledi nekoliko opozicionih političara sa 100 i više obraćanja. Sledeći najaktivniji poslanik vladajuće koalicije je Marijan Rističević koji je 74 puta govorio,
U aktuelnom sazivu Narodne skupštine Srbije nalaze se predstavnici 11 izbornih lista, a poslanike ima 31 stranka i pokret. Od njih je 70 odsto narodnih poslanika koji pripadaju vladajućoj većini, 55 odsto poslanika je prvi put u poslaničkim klupama, a 35 odsto je žena.
(Blic)
Na početku smo perioda cvetanja voća, pa su Uprava za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede i Savez pčelarskih organizacija Srbije zajednički apelovali na poljoprivredne proizvođače, korisnike sredstava za zaštitu bilja i pčelare, kako bi se smanjio rizik od trovanja pčela.
„Nepravilna upotreba sredstava za zaštitu bilja, pored opasnosti da dovede do trovanja pčela, utiče i na oprašivanje: usled lošeg oprašivanja, ne samo da opada prinos, već se i smanjuje kvalitet plodova, pa je i manje plodova prve klase u rodu”, navodi se u apelu.
Potpisnici podsećaju da Zakon potpuno zabranjuje primenu pesticida otrovnih za pčele u toku cvetanja, u bilo kom delu dana, tako da se pesticidi koji su otrovni za pčele ne smeju primenjivati ni uveče, ni rano ujutru.
Uprava i Savez pčelarskih organizacija apeluju na poljoprivredne proizvođače, da, čak i kada primenjuju sredstva za zaštitu bilja koja su otrovna za pčele kod kulture koja nije u cvetu, prvo suzbiju korove u voćnjacima jer, kako navode, korovi koji su u fazi cvetanja mogu da budu posećeni od strane pčela.
Posebno skreću pažnju poljoprivrednim proizvođačima da je, prilikom tretiranja uljane repice i soje insekticidima, zabranjeno primenjivati one koji su otrovni za pčele u toku cvetanja.
Problem je i tretiranje komaraca iz vazduha, upozoravaju, jer se često poklapa sa cvetanjem lipe i drugih medonosnih biljaka koje pčele intenzivno posećuju.
O tome zašto su apeli neophodni i kako se pčelari „nose“ sa ovim problemom, za naš portal govori Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine, dugogodišnji predsednik Udruženja pčelara Vojvodine. Čolak se pčelarstvom bavi 37 godina.
– Problem je u tome što se ne kontroliše sprovođenje propisa prilikom tretiranja poljoprivrednih kultura insekticidima – kaže Čolak. – Ranije pesticidi nisu bili, u toj meri, otrovni za pčele, niti je bilo toliko poljoprivredne proizvodnje na velikim površinama, pa je i trovanje pčela bio sporadična pojava i događala se na mikrolokacijama.
Čolak je podsetio na dva velika incidenta na području Kikinde – prvi koji se dogodio 2015. godine, kada je 3.509 košnica izgubilo sve izletnice zbog trovanja, ali su pčelinje zajednice ipak nekako preživele; drugi se dogodio 2019, kada je, kako kaže, bilo stravično trovanje. Tada je potpuno uništeno 1.668 košnica otrovom „fipronil“ koji je, u tom trenutku, bio sedam godina zabranjen za upotrebu na poljoprivrednim kulturama u Srbiji. Sve je prijavljeno Policiji, ali počinioci nikada nisu pronađeni.
– Sa pozicije člana Grupacije za pčelarstvo Privredne komore Vojvodine, još pre nekoliko godina podneo sam zahtev za izmenu Krivičnog zakonika Srbije – da to ne bude samo krivično delo, nego i da se procesuira po službenoj dužnosti. Pčelari ne mogu i ne treba pojedinačno da se bore sa advokatima velikih korporacija. Ove godine predlog je obnovljen i sada je potrebno da lobiramo da se zakon izmeni – kaže Čolak.
Da se problem mora rešavati sistemski jasno je jer, kako kaže Čolak, pčelari svake sezone, od marta do kraja avgusta, brinu da li će pčele zateći žive.