Naš grad danas je domaćin članovima Učeničkog parlamenta Doma učenika srednjih škola „Milutin Milanković“ iz Beograda. Tridesetak đaka Srednje Tehničke PTT škole i Železničke tehničke škole ugostiće njihovi vršnjaci smešteni u Domu učenika srednjih škola „Nikola Vojvodić“ u Kikindi.
Đake i njihove vaspitače danas su prvo, u svečanoj sali Gradske kuće, dočekali predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, i članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski, sa direktorom Doma učenika u Kikindi, Ljubomirom Vasičinim.
– Drago mi je što ćete imati priliku da vidite posebnosti našeg podneblja, kao i da se sretnete sa vršnjacima iz našeg doma, da sklopite što više prijateljstava i razmenite iskustva – rekao je Bogdan, pozdravljajući goste. – Siguran sam da ćete imati lepe trenutke i da ćete poneti lepe utiske iz grada dobrih ljudi.
Saradnja dva doma ostvarena je zahvaljujući našem sugrađaninu, Laslu Vadleve, inače saradniku beogradskog Doma učenika.
– U Kikindi nas je dočekalo sunce i naišli smo na toplu i srdačnu dobrodošlicu, ništa manje nismo ni očekivali – izjavio je Nenad Milenović, direktor beogradskog doma učenika. – Nisam bio nekoliko godina u Kikindi i veliko mi je zadovoljstvo da imam priliku da ovde dovedem članove Učeničkog parlamenta i nekoliko zaposlenih. Nadam se da ćemo imati priliku da ugostimo predstavnike lokalne samouprave, kao i da će deca podeliti iskustva, steći nova poznanstva i nastaviti druženje i po završetku školovanja.
Đacima iz Beograda uručeni su pokloni Grada pre susreta sa vršnjacima u kikindskom Domu.
– Privilegovani smo posetom učenika, direktora i njihovih vaspitača. Cilj posete je izlet, susret sa đacima u našem učeničkom domu, razgledanje zanamenitosti grada. U međuvremenu, razgovaraćemo sa rukovodstvom doma iz Beograda, otvorićemo dijalog o osnaživanju saradnje, o novim inicijativama i idejama radi stvaranja još boljih uslova za mlade – rekla je Valentina Mickovski.
Luka Gračanin iz Prokuplja je maturant Srednje tehničke PTT škole.
– Četiri godine sam u Učeničkom parlamentu Doma, tu odlučujemo o pitanjima važnim za nas – kaže Luka. – Naš glas se potpuno uvažava, uvek se sagleda i razmotri sve što predložimo. Bio sam već nekoliko puta u Kikindi i uvek mi je drago da se vratim.
Lukina vršnjakinja iz iste škole i doma, Anđela Petrović iz Vranića, potpredsednica je Učeničkog parlamenta.
– Smatram da je važno da se mi, iz glavnog grada, povezujemo sa manjim mestima, da pomažemo jedni drugima. Prvi put sam ovde i željno iščekujem da vidim šta vaš grad sve nudi – kaže Anđela.
Ivana Jovanović iz Topole takođe je maturantkinja iste škole.
– Kao grupa, parlament, možemo dosta toga da postignemo – objašnjava Ivana. – Saradnju sa učeničkim domovima upravo započinjemo i Kikinda je prvo mesto u koje smo došli tim povodom. Prvi put sam ovde i jako mi je lepo.
Posle prijema u Gradskoj kući, učenici su posetili vršnjake u Domu učenika „Nikola Vojvodić“, a zatim i Narodni muzej. Razgledanjem trga i staništa sova, završiće se ova, prva poseta uz, sa obe strane iskazanu potrebu da se druženje i saradnja mladih iz mnogo različitih mesta u Srbiji ubrzo nastave i potraju što duže.
Plesne probe održavaju se u Kulturnom centru, utorkom i petkom od 20 i subotom od 15 sati. Potražite ih na plesu ili na Fejsbuk stranici „Plesni studio Jessy”.
– Ovo je paradigma kako državne ustanove treba da deluju. Arhiv Vojvodine, drugi državni arhiv u Srbiji, postoji sto godina, čuva arhivsku građu sa ovih prostora, i godišnje objavi oko trideset naslova iz arhivistike i drugih oblasti – književnosti, istorije, istoriografije, geopolitike. Pošto država ulaže novac u delatnost, smatramo da te knjige ne treba da se prodaju, nego da besplatno dođu do građana. Ove godine to činimo i lično, bili smo u Zmajevu, u manastiru Bođani, u sremskim mestima. Zahvaljujući Milenku Jovanovu, koji je bio da nas poseti u Arhivu, dogovorili smo se da knjige poklonimo i kikindskoj biblioteci. Doneli smo stotinak naslova. Najznačajnija su sabrana dela istoričara akademika Milorada Ekmečića, u 15 knjiga, zatim izabrana dela istoriografa Vasilija Krstića, takođe u 15 knjiga, i 10 naslova izabranih dela našeg najznačajnijeg istoričara umetnosti, Dejana Medakovića. Pored toga, poklanjamo i dve važne knjige, u nekoliko tomova. Prva je „Popis žrtava u Sremu u Drugom svetskom ratu“. Na zahtev Vlade Vojvodine, pronašli smo pet hiljada novih imena. Sada dogovaramo da se ista istraživanja rade i za Bačku i za Banat. Druga knjiga, u dva toma, je „Pokatoličavanje Srba (prekrštavanja na području Zagrebačke nadbiskupije između 1941. i 1945.). U njoj je 70 hiljada imena pokrštenih ljudi, uglavnom Srba i Jevreja. Ovo delo donelo nam je i autentične dokaze o duhovnom genocidu koji je sprovodila NDH uz pomoć Katoličke crkve. Prema pisanoj izjavi, koju je nadbiskup Alojzije Stepinac dao Papi, pokršteno je 240 hiljada ljudi i sada je tome dodato još 70 hiljada. Autor ovog dela je doktor nauka Filip Škiljan, Hrvat iz Zagreba koji je, tri godine, istraživao arhive Hrvatske i arhiv Zagrebačke nadbiskupije. On nije imao nacionalni, već naučni motiv i to je za svaku pohvalu – rekao je Kuzmanović.
On je dodao da ovom poklonu prilaže i 200 naslova iz svoje lične biblioteke, među kojima izdvaja kapitalno delo profesora Gideona Grajfa, „Jasenovac – Aušvic Balkana“, knjigu o stradanju Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu. Deo poklona su i dela iz beletristike, geopolitike i društvenih nauka.
– Prvo stradanje i prva odmazda nad Srbima na teritoriji Srbije dogodila se u Pančevu, u Banatu; prvi ustanak Srba, Vršački ustanak, takođe je bio u Banatu. Istorija naroda koji živi na ovom prostoru obeležila je istoriju čitavog kraja i zaista bi imalo šta da se istraži i pronađe u ovom delu zemlje, čime bi Arhiv Vojvodine dopunio svoja izdanja i dokumentima o kraju u kojem živimo – rekao je Jovanov.
– Izdanja Arhiva Vojvodine naročito će doprineti boljem razumevanju lokalne istoriografije – izjavio je Marjanović. – Saradnja nije jednostrana, iako se ne možemo uporediti u izdavaštvu. Mi godišnje objavimo dva do tri naslova iz lokalne istoriografije i šaljemo ih Arhivu, što je naš skromni doprinos dokumentovanju istorijskih tokova i trendova u poslednjih stotinak godina.
