Најновије Архиве | Page 690 of 732 | Кикиндски портал

Добри, стари фићко: И на кикиндским улицама одолевају времену

Jelena Trifunović April 26, 2023

Можда бисте рекли да је ова фотографија снимљена пре више деценија, али није. Иако је легендарног фићу данас ретко видети у саобраћају, није немогуће, што смо сликом и забележили. Један поред другог,и на кикиндским улицама пркосе времену.

Фића је некада био омиљен аутомобил. Његова производња понос југословенске индустрије, а куповина свечани моменат који се памти и препричава. Како то да су се читаве породице превозиле овим минијатурним четвороседом, чак прелазиле дуге дестинације до мора или иностранства, тешко је замислити из данашњег угла. Као и то да се налазио у саставу војске, милиције, хитне помоћи, служио за обуку нових возача.

Први фића у Застави је произведен 1955. године, а последњи три деценије касније. Недуго потом, распашће се и земља чији је симбол био.

Данас поглед на ове времешне љубимцe, код старијих и средњих генерација, изазива носталгију, a неретко и дивљење. Али увек сећање на једно друго време, по много чему посебно.

Првомајски програм – представа за децу и хитови деведесетих са Иваном Гавриловићем

Igor Crnogorac April 26, 2023

Обележавање Празника рада биће, ове године, употпуњено посебним забавним програмом на бини на старом иђошком путу, где ће бити постављен и луна парк.

У суботу, 30. априла, од 16 сати, најмлађи суграђани имаће прилику да гледају дечију представу “Школа за кловнове” Дечијег позоришта “Лане”. Хитове деведесетих диџејеви ће пуштати од 20 сати. У наставку програма, од 21 сата, концерт ће одржати Иван Гавриловић.

За све кориснике услуга Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“, обезбеђене су бесплатне карте за све вожње у луна парку.

Осмех Војводине: У току израда техничке документације за брзу саобраћајницу Сомбор-Кикинда

Jelena Trifunović April 26, 2023

У току је израда техничке документације брзе саобраћајнице од Сомбора до Кикинде, која је због положаја руте на мапи позната и као Осмех Војводине.

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине ставио је на јавни увид нацрт просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута IV реда гранични прелаз са Мађарском (Бачки Брег)-Сомбор-Кула-Врбас-Србобран-Бечеј-Кикинда-гранични прелаз са Румунијом (Наково).

Мотопут Сомбор – Кикинда је планиран као државни пут који је намењен искључиво за саобраћај моторних возила. Саобраћајница се пројектује за кретање возила брзином од 100 километара на сат, у четири возне траке ширине од по 3,5 метара.

Укупна површина обухвата просторног плана је 11.273,42 ха, а за мотопут се резервише простор укупне дужине од 164 км. На коридору мотопута је планирана изградња 11 петљи и 12 површинских раскрсница, као и 152 моста, пропуста, натпутњака и подвожњака.

Како је истакнуто у плану, Осмех Војводине значајан је за саобраћајно повезивање Србије, односно Војводине са Мађарском и
Румунијом, док истовремено омогућује везу Бачке и Баната са централном и западном Србијом преко аутопута Е-75 Београд – Суботица.

Изградња ове деонице требало би да траје две до три године, а коштаће, према ранијим најавама, око 430 милиона евра. Јавни увид у нацрт Просторног плана подручја посебне намене траје до 25. маја.

Деоница Кикинда

Планирани мотопут подељен је на два сектора: Сектор 1-Сомбор и Сектор 2– Кикинда и 8 деоница. Пролазиће кроз територије Сомбора, Куле, Врбаса, Србобрана, Бечеја, Новог Бечеја и Кикинде. Деоница 8 Кикинда дужине 16,2 км – почиње на граници општине Нови Бечеј/града Кикинде и завршава се на површинској раскрсници на ДП бр.15 на правцу ка Накову. Техничком документацијом се предвиђају 3 укрштања у нивоу површинске – кружне раскрснице, Кикинда југ, Кикинда исток, Кикинда север. Траса је планирана са преласком преко канала ОКМ ХС ДТД, Кикиндски канал на граници деонице са деоницом Нови Бечеј.

У Историјском архиву дигитална издања кикиндске штампе у протеклих шест деценија

Igor Crnogorac April 25, 2023

У кикиндском Историјском архиву брижљиво раде и на очувању штампе која излази на територији града. За сваки примерак свих дневних новина које су овде излазиле од 1963. до 2012. године, поред књишког формата, обезбеђено је и дигитално издање. У том периоду излазиле су „Кикиндска комуна“, „Кикиндске“, „Нове кикиндске новине“, „Ново време“ и „Мокринске новине“.

Сада је у току дигитална обрада свих издања у периоду од 2012, закључно са 2022. годином.

– Сви издвачи штампе су дужни да нам доставе два примерка сваког издања. Новине су се чувале у архивским кутијама и временом су се хабале. Неке су биле у критичном стању, па је било потребно и њихово санирање – каже Срђан Сивчев, в. д. директор Историјског архива.

После коричења, следе скенирање и обрада како би се олакшали коришћење и претрага чланака.

– На овај начин штампа се боље чува и корисници је лакше претражују. Процес дигитализације јесте спор и захтеван, али је неопходан. Новине не морају физички да се користе и спречава се њихово оштећење – додаје Сивчев.

Како би се документи и сва грађа за чување квалитетније и лакше дигитализовали, неопходна је и адекватна опрема, кажу у Архиву. Сивчев истиче да су, од својих средстава, редовних издвајања из буџета Града, успели да купе нов скенер-штампач који помаже бржој дигитализацији.

– Овај мултифункционални уређај нам користи за копирање, скенирање и штампање списа у боји у А3 формату. Већ имамо скенер за А2 формат, али је црно-бели, било би добро да имамо и један такав уређај у боји. У изради је и програм који очитава скениране фајлове, како би могли да се претражују – објашњава Никола Радосавчев, координатор дигиталних процеса у Архиву.

Приступ дигиталним форматима историје града сви корисници могу да добију у читаоници Архива. Са неколико кликова, моћи ће да се дође до сваког новинског текста објављеног у Кикинди и Мокрину у протеклих шездесет година. И овај процес се, свакако, наставља, како би и будућим генерацијама биле доступне све приче које се стварају данас.

Велики успех кикиндских талената

Igor Crnogorac April 25, 2023

На 21. Покрајинском такмичењу талената у Панчеву, чак 13 полазника Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев“ обезбедило је пласман на државно такмичење.

Друга места заслужили су: Теодора Шејмеши, ученица Гимназије „Душан Васиљев“, из енглеског језика и Тимур Борисов, ученик ОШ „1, Октобар“ из Башаида, у такмичењу у математици.

Трећепласирани у конкуренцији талената из читаве Војводини су: Лена Ашлер и Ана Стојковић из психологије, Марина Радивојша из биологије, Светлана Ћулафић из историје, и Милана Лисул из географије, све су ученице Гимназије „Душан Васиљев“, као и Милан Радојчин из математике, ученик Техничке школе.

У комкуренцији основаца, у такмичењу из физике трећепласирани су били ученици ОШ „Свети Сава“: Хелена Грујић, Растко Поповић, Лара Аврамов и Јована Карић. Ана Војводић из исте школе освојила је треће место у такмичењу из математике.

После овог сјајног успеха, следећу прилику да покажу своје таленте, сви ће имати на државним такмичењима који ће се одржати, за средњошколце 20. и 21. маја у Врању, и за ученике основних школа 27. маја у Земуну.

Од поподнева станови поново топли

Igor Crnogorac April 25, 2023

Из ЈП „Топлана“ обавештавају потрошаче да ће, услeд нeповољних врeмeнских услова, испоручивати даљинско грејање у уторак, 25, током поподнeвних сати, у среду и у чeтвртак у прeподнeвним и поподнeвним сатима, док јe за пeтак, 28, планирано грeјањe само у току прeподнева.

Стручнe службe ћe пратити даљи развој врeмeнских прилика и прeма њима формирати грeјнe данe, наводи се у саопштењу “Топлане”.

Представљање романа „Различити људи“ у Народној библиотеци

Igor Crnogorac April 25, 2023

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ у четвртак ће бити представљен роман Кикинђанина Ненада Пипера, „Различити људи“.

Пиперов књижевни првенац ослања се на животне приче клијената једног београдског таксисте. Исповести су увезане у роман који нам пружа могућност да дубље проникнемо у своје и туђе унутрашње светове.

Клијенти, „различити људи“, њихове мисли, недоумице, добре или погрешно донете одлуке, чине окосницу овог романа који се лако чита и сврстава аутора раме уз раме са много искуснијим писцима, наводи се у најави књиге.

Поред аутора, о роману ће говорити Биљана Хукић, песникиња. Књижевно вече почиње у 19 сати.

Одали пошту јунацима са Иљева „банатског Косова”

Jelena Trifunović April 24, 2023

Полагањем венаца, пригодним програмом и служењем парастоса страдалима, код Белог крста у Башаиду данас је обележено 174. године од битке на Иљеву. Догађај је организовало Удружење српских ратних ветерана Кикинде, а присуствовали су и Младен Богдан, председник градске скупштине и Драгиша Михајловић, начелник Градске управе.

-Обележили смо важан историјски дан. Српски ратни ветерани Кикинде, Секција потомака погинулих у ратовима деведесетих, Удружење потомака ратника 1912-20, Културно-историјско друштво Срба северног Баната „Ђорђе Сервијски” из Новог Кнежевца заједно са месном заједном Башаид и ОШ „1. Октобар” , као и Градском управом и житељима Башаида, обележили смо 24. април, дан када се догодила битка на Иљеву 1849. године- наводи Владимир Радојчић из Удружења српских ратних ветерана Кикинде.

Године 1849, 24. априла генерал побуњеничке Кошутове војске Перцел Мор напао је Меленце надмоћном војском наоружаном топовима. Срби су бранили место под командом свог војводе Лазара Зубана. У бици на пољу Иљево страдало је две стотине добровољаца, највише из Велике Кикинде, Башаида и Меленаца. Место погибије обележено је Крстом на Иљеву.

-Не заборавити јунаке са „Иљева – банатског Косова”, дужност је свих нас. Херојска борба и погибија 198 Срба из Велике Кикинде, Меленаца и Башаида пре 174 године, оставила је неизбрисив траг у историји ових крајева и целог Баната. Бранећи своја места, домове и српство на овим просторима, утрли су пут будућим генерацијама да остваре свој вековни сан о присаједињењу са матицом Србијом- истакао је Богдан.

(ВИДЕО) Родитељи, информишите се: Зашто је важна ХПВ вакцина

Jelena Trifunović April 24, 2023

Конференција „Заједно против рака грлића материце- ХПВ не” одржана је данас у Кикинди. Епидемиолози, педијатри, гинеколози и други представници медицинске струке, као и Удружења „Родитељ” изнели су значај ХПВ вакцине која је сада и у нашој земљи бесплатна и доступна.

Примена ове вакцине у неким земљама довела је до тога да се карцином грлића материце готово искорени. Србија има висок степен умирања од ове малигне болести, а ХПВ изазива и карциноме аногениталне регије, као и корена језика, крајника, задњег зида ждрела.

Основци школе „Вук Караџић“ најбољи на такмичењу „Шта знаш о саобраћају“

Igor Crnogorac April 24, 2023

На 54. Градском такмичењу „Шта знаш о саобраћају“ набољи су били основци школе „Вук Караџић“. Другопласирана је екипа ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина, док су ђаци из ОШ „Ђура Јакшић заузели треће место.

Појединачно, у Б категорији – девојчице, прво место заузела је Јелена Чворак из школе „Васа Стајић“, Јана Ињац из школе „Вук Караџић“ је друга, и треће место припало је Милици Лучић из ОШ „Славко Родић“ из Банатског Великог Села“.

Међу дечацима у истој категорији, најбољи резултат постигао је Милош Миленковић из Руског Села, ученик школе „Глигорије Попов“. Другопласирани је Марко Станкић“ – „Вук Караџић“ школа, и на трећем месту такмичење је завршио Огњен Ханцик из школе „Ђура Јакшић“.

У Ц категорији – девојчице, победила је Петра Чудан – ОШ „Вук Караџић“, на другом месту је Гордана Ристић из Мокрина – ОШ „Васа Стајић“, док је Милица Кришан, ученица школе „Ђура Јакшић“ била трећа.

Лазар Сремчев из мокринске школе победник је у истој категорији у конкуренцији дечака. Другопласирани је Матеја Радивојша из школе „Вук Караџић“. Треће место освојио је Данило Миличевић из школе у Руском Селу.

Најбољи су награђени диломама и пехарима и бициклима. По двоје са најбољим резултатима из сваке категорије, наступиће на регионалном такмичењу 13. маја, такође у ОШ “Фејеш Клара. На највећем градском такмичењу у познавању саобраћаја за старије основце учестовало је 56 ученика из свих школа са територије Града.

Под покровитељством Града, манифестацију организују Министарство просвете, науке и технолошког развоја, МУП – Одељење саобраћајне полиције, АМСС и Актив наставника технике и технологије.