Наш град данас је домаћин члановима Ученичког парламента Дома ученика средњих школа „Милутин Миланковић“ из Београда. Тридесетак ђака Средње Техничке ПТТ школе и Железничке техничке школе угостиће њихови вршњаци смештени у Дому ученика средњих школа „Никола Војводић“ у Кикинди.
Ђаке и њихове васпитаче данас су прво, у свечаној сали Градске куће, дочекали председник Градског парламента, Младен Богдан, и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски, са директором Дома ученика у Кикинди, Љубомиром Васичиним.
– Драго ми је што ћете имати прилику да видите посебности нашег поднебља, као и да се сретнете са вршњацима из нашег дома, да склопите што више пријатељстава и размените искуства – рекао је Богдан, поздрављајући госте. – Сигуран сам да ћете имати лепе тренутке и да ћете понети лепе утиске из града добрих људи.
Сарадња два дома остварена је захваљујући нашем суграђанину, Ласлу Вадлеве, иначе сараднику београдског Дома ученика.
– У Кикинди нас је дочекало сунце и наишли смо на топлу и срдачну добродошлицу, ништа мање нисмо ни очекивали – изјавио је Ненад Миленовић, директор београдског дома ученика. – Нисам био неколико година у Кикинди и велико ми је задовољство да имам прилику да овде доведем чланове Ученичког парламента и неколико запослених. Надам се да ћемо имати прилику да угостимо представнике локалне самоуправе, као и да ће деца поделити искуства, стећи нова познанства и наставити дружење и по завршетку школовања.
Ђацима из Београда уручени су поклони Града пре сусрета са вршњацима у кикиндском Дому.
– Привилеговани смо посетом ученика, директора и њихових васпитача. Циљ посете је излет, сусрет са ђацима у нашем ученичком дому, разгледање занаменитости града. У међувремену, разговараћемо са руководством дома из Београда, отворићемо дијалог о оснаживању сарадње, о новим иницијативама и идејама ради стварања још бољих услова за младе – рекла је Валентина Мицковски.
Лука Грачанин из Прокупља је матурант Средње техничке ПТТ школе.
– Четири године сам у Ученичком парламенту Дома, ту одлучујемо о питањима важним за нас – каже Лука. – Наш глас се потпуно уважава, увек се сагледа и размотри све што предложимо. Био сам већ неколико пута у Кикинди и увек ми је драго да се вратим.
Лукина вршњакиња из исте школе и дома, Анђела Петровић из Вранића, потпредседница је Ученичког парламента.
– Сматрам да је важно да се ми, из главног града, повезујемо са мањим местима, да помажемо једни другима. Први пут сам овде и жељно ишчекујем да видим шта ваш град све нуди – каже Анђела.
Ивана Јовановић из Тополе такође је матуранткиња исте школе.
– Као група, парламент, можемо доста тога да постигнемо – објашњава Ивана. – Сарадњу са ученичким домовима управо започињемо и Кикинда је прво место у које смо дошли тим поводом. Први пут сам овде и јако ми је лепо.
После пријема у Градској кући, ученици су посетили вршњаке у Дому ученика „Никола Војводић“, а затим и Народни музеј. Разгледањем трга и станишта сова, завршиће се ова, прва посета уз, са обе стране исказану потребу да се дружење и сарадња младих из много различитих места у Србији убрзо наставе и потрају што дуже.


Плесне пробе одржавају се у Културном центру, уторком и петком од 20 и суботом од 15 сати. Потражите их на плесу или на Фејсбук страници „Плесни студио Јессy”.












– Ово је парадигма како државне установе треба да делују. Архив Војводине, други државни архив у Србији, постоји сто година, чува архивску грађу са ових простора, и годишње објави око тридесет наслова из архивистике и других области – књижевности, историје, историографије, геополитике. Пошто држава улаже новац у делатност, сматрамо да те књиге не треба да се продају, него да бесплатно дођу до грађана. Ове године то чинимо и лично, били смо у Змајеву, у манастиру Бођани, у сремским местима. Захваљујући Миленку Јованову, који је био да нас посети у Архиву, договорили смо се да књиге поклонимо и кикиндској библиотеци. Донели смо стотинак наслова. Најзначајнија су сабрана дела историчара академика Милорада Екмечића, у 15 књига, затим изабрана дела историографа Василија Крстића, такође у 15 књига, и 10 наслова изабраних дела нашег најзначајнијег историчара уметности, Дејана Медаковића. Поред тога, поклањамо и две важне књиге, у неколико томова. Прва је „Попис жртава у Срему у Другом светском рату“. На захтев Владе Војводине, пронашли смо пет хиљада нових имена. Сада договарамо да се иста истраживања раде и за Бачку и за Банат. Друга књига, у два тома, је „Покатоличавање Срба (прекрштавања на подручју Загребачке надбискупије између 1941. и 1945.). У њој је 70 хиљада имена покрштених људи, углавном Срба и Јевреја. Ово дело донело нам је и аутентичне доказе о духовном геноциду који је спроводила НДХ уз помоћ Католичке цркве. Према писаној изјави, коју је надбискуп Алојзије Степинац дао Папи, покрштено је 240 хиљада људи и сада је томе додато још 70 хиљада. Аутор овог дела је доктор наука Филип Шкиљан, Хрват из Загреба који је, три године, истраживао архиве Хрватске и архив Загребачке надбискупије. Он није имао национални, већ научни мотив и то је за сваку похвалу – рекао је Кузмановић.
Он је додао да овом поклону прилаже и 200 наслова из своје личне библиотеке, међу којима издваја капитално дело професора Гидеона Грајфа, „Јасеновац – Аушвиц Балкана“, књигу о страдању Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу. Део поклона су и дела из белетристике, геополитике и друштвених наука.
– Прво страдање и прва одмазда над Србима на територији Србије догодила се у Панчеву, у Банату; први устанак Срба, Вршачки устанак, такође је био у Банату. Историја народа који живи на овом простору обележила је историју читавог краја и заиста би имало шта да се истражи и пронађе у овом делу земље, чиме би Архив Војводине допунио своја издања и документима о крају у којем живимо – рекао је Јованов.
– Издања Архива Војводине нарочито ће допринети бољем разумевању локалне историографије – изјавио је Марјановић. – Сарадња није једнострана, иако се не можемо упоредити у издаваштву. Ми годишње објавимо два до три наслова из локалне историографије и шаљемо их Архиву, што је наш скромни допринос документовању историјских токова и трендова у последњих стотинак година.

