Најновије

grad kikinda

Јавни позив за остваривање права на субвенцију-  енергетског ваучера за социјално угрожена домаћинства који је расписан 9. марта отворен је до четвртка 23. марта. Социјално угрожена домаћинства на територији Града Кикинде у прилици су да остваре право на енергетске ваучере за плаћање дела потрошње енергената- струје, природног гаса или даљинског грејања.

Вредност енергетског ваучера је 10.000 динара. Град ће средства преносити искључиво снабдевачима енергената.

Захтев се подноси на прописаном обрасцу који се налази на интернет страници града, а може се добити и у услужном центру Градске управе. У тексту јавног позива на сајту Града наведен је списак потребне документације.

За преглед и оцењивање пријава надлежна је Комисија која ће, на основу бодовања поднетих захтева у складу са критеријумима одређеним правилником, сачинити ранг листу корисника енергетских ваучера.

За ову меру локална самоуправа определила је 10 милиона динара.

general Stupar 3

До истека рока за пријем у специјалне јединице Војске Србије остало је десетак дана. Конкурсе за пријем нових професионалних војника отворили су, на Сретење, Министарство одбране и Војска Србије, на основу одлуке врховног команданта и председника Републике, Александра Вучића.

У првом кругу примају се пријаве за 72. бригаду за специјалне операције у Панчеву, за 63. падобранску бригаду у Нишу и за Одред војне полиције специјалне намене „Кобре“ у Београду.

О конкурсима за специјалне јединице, условима за кандидате, обукама, али и о актуелној безбедносној ситуацији, за „Кикиндски портал“ говорио је генерал-мајор у пензији Милорад Ступар, који је укључен у активности пријема нових професионалних војника. Генерал Ступар је оснивач и командант 72. бригаде за специјалне операције, официр који је командовао свим јединицама у копненој војсци.

„Кикиндски портал“: Зашто су расписани конкурси за специјалне јединице?

Генерал Ступар: Државни и војни врх Србије су, после процене оперативних и функционалних способности Војске Србије, на основу достигнутог нивоа борбене моћи, издали задатке ради њеног унапређивања. Ово је учињено у складу са променама војнополитичког и геополитичког окружења Србије и искуствима из ратова у Сирији и Украјини. Председник државе саопштио је три кључна задатка: модернизација Војске, даље улагање државе у наменску, војну индустрију, и попуна оружаних снага ВС са елитом над елитама – специјалним јединицама. Управо искуства из Украјине указала су на значај специјалних снага. Уочене су промене на бојиштима 21. века, људски фактор је постао основа оружане борбе.

„Кикиндски“: Зашто је било потребно расписивање конкурса? Специјалци су се раније регрутовали из редовног састава Војске.

Генерал Ступар: Од када је, 2011. године, укинуто обавезно служење војног рока, одзив за добровољно служење је на ниском ниову. Иако се, у последње три, четири године мало повећао број добровољаца, то још увек не задовољава потребе Војске ради њеног подмлађивања. Први пут специјалне јединице се попуњавају људима који нису служили војску јер немамо довољно избора из наше постојеће структуре.

„Кикиндски“: Да ли је у питању попуна или и јачање специјалних снага?

Генерал Ступар: Сада имамо 1.860 формацијских места у три батаљона. Задатак је да се, до краја 2024. године, у специјалним јединицама повећа број људи и да буде до пет хиљада припадника. Овај, први конкурс, расписан је за први ниво, за сам врх специјалаца: за 72. специјалну бригаду, 63. падобранску и за Кобре. За четири месеца биће отворен конкурс за други ниво, за специјалне јединице копнене војске, а за осам месеци и за извиђачке јединице, које су трећи ниво специјалних јединица. Дакле, попуњавамо јединице и повећавамо број припадника.

„Кикиндски“:  У једној изјави констатовали сте да су се „усложили изазови и претње“.

Генерал Ступар: Наша држава је у веома сложеној геополитичкој ситуацији. Читав свет је у променама, долази до раздвајања на колективни Запад и на друге земље. Ми све проблеме желимо да решимо мирним путем. Морамо да имамо јаку привреду, моћну војску и национално јединство по питању опстанка народа и државе, како бисмо у дипломатији могли да се изборимо за своје циљеве – да избегнемо сукобе по сваку цену, да избегнемо опредељења. Нека се „велики“ туку, ми треба да гледамо свој интерес. Такође, имамо и рак-рану, отворени сепаратизам на Косову и Метохији, али и назнаке оружане побуне на југу Србије, у Рашкој области и на још неким местима. Имамо и појаву тероризма, мигрантску кризу и организовани криминал. Војска помаже јединицама МУП-а, а спремна је и за природне и еколошке катастрофе. Наша војска јача од 2012. Држава је и сада одвојила средства да оснажи и модернизује Војску, у складу са савременим условима. Да бисмо имали мир, морамо се спремати за рат, али је суштина одвраћања од агресије.

„Кикиндски“: Какав ће бити процес селекције за специјалне јединице?

Генерал Ступар: Пре свега ће кандидати морати да заврше основну обуку која траје 23 дана, и то је прва елиминација. Они који је буду успешно завршили, започеће селективну обуку у трајању од четири месеца, осим за 72. бригаду, у којој су то 72 дана. Током селективне обуке, са сваким кандидатом се одређује формацијско место, у складу с потребама бригаде и његовим склоностима. За неке позиције довољна је и основна школа, али се за већину места захтева средње образовање. Неопходно је да кандидат буде здравствено способан, што утврђује Војно-медицински центар. Затим се ради психолошки тест. Војсци не требају авантуристи, нити људи склони девијантним понашањима и криминалним радњама јер је део знања које кандидати добијају опасан за јавни ред у држави. Пре селективне обуке проверавају се „улазни елементи“. Важно нам је да кандидат помера границе у обуци, да постиже напредак у физичкој спреми и у знању, да не остаје на истом нивоу, ма колико претходно био припремљен, јер сматрамо да је то показатељ мотивације. У току обучавања кандидати имају смештај, храну и примања као „добровољци“, што је око 38 хиљада динара. Обука је подељена по сегментима, стално се врше процене и елиминације. Могуће је да неког елиминишемо због немогућности да испуни задатке, али и зато што проценимо да му тај посао угрожава здравље. Нама је човек на првом месту.

„Кикиндски“: Какве су могућности и услови за радно ангажовање у Војсци?

Генерал Ступар: Први уговор се потписује на шест месеци, тада се бирају људи за одређене дужности. Уколико задовоље потребе Војске, наредна три уговора су на по три године. Али ту се не завршава обука, јер припадници ВС похађају различите обуке и курсеве – за инструкторе, активне старешине. Имају велики простор за напредовање, да остану у Војсци до пензије. Они који се врате цивилном животу, могу да отворе фирме за обезбеђење, да се ангажују у спортским организацијама, такође имају предност у запошљавању у јавним предузећима. Основна плата специјалца је око 200 хиљада, без додатака. У жељи да мотивишемо људе, председник Вучић је одредио да плата буде знатно већа него за остале припаднике Војске, како би се формирала елита над елитом.

„Кикиндски“: Какав је одзив до сада?

Генерал Ступар: Одзив је већ изнад наших очекивања. Ипак, мислим да доста кандидата неће успети да заврши све обуке. Некима од оних који не буду способни за специјалне јединице, а опредељени су да буду војници, ми ћемо  понудити уговоре за класичну војску. Могу да буду возачи борбених возила, послужиоци у артиљерији и за руковање дроновима. Ми бринемо о људима који желе да буду војници и имамо више могућности да им понудимо. Важно је да су опредељени да бране своју земљу.

Новина – активна резерва

Уз све најављене активности, Војска ће имати и активну резерву.

– То значи да можете да будете запослени било где, али припадате јединици. Нисте у касарни, него вас позивају по потреби, када недостају људи, јер сте обучени. Активна резерва је плаћена, надокнада се прима редовно, сваког месеца. Мислим да је то будућност војске – каже генерал Ступар.

Пријављивање

Три активна конкурса за пријем у неку од елитних јединица наше војске трају до 31. марта. Могу да се пријаве младићи и девојке, држављани Републике Србије, до 30 година старости. Текстови конкурса доступни су на сајтовима Министарства одбране и Војске Србије: www.mod.gov.rs и www.vs.rs.

knjiga

Жири за награду „Душан Васиљев” коју Град Кикинда традиционално додељује за најбољу књигу на српском језику донео је одлуку о насловима који су ушли у шири избор.

На конкурс је пристигло укупно 124 наслова. Жири је изабрао 19 наслова за шири избор док ће 22. марта објавити и ужи избор од три наслова, како би на крају прогласио најбољу књигу објављену у 2022. години.

Трочлани жири чине: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан.

У шири избор ушли су следећи наслови:

Ана Марија Грбић: Мртви на додир (Геопоетика)

Биљана Миловановић Живак: Ти, међутим (КОВ)

Бојан Васић: Властелинства (Трећи трг/Сребрно дрво)

Владимир Кецмановић, Кад ђаволи полете (Лагуна)

Владимир Копицл, Паклена путарина (Лагуна)

Владимир Петровић: Како постајемо оно што смо постали (Академска књига)

Гојко Божовић: Биографије и ожиљци (КОВ)

Горан Марковић: Доктор Д. (Лагуна)

Горан Петровић, Иконостас (Лагуна)

Горан Петровић, Папир (Лагуна)

Дејан Симоновић: Сотона у солитеру (Оксиморон)

Драгица Стојановић: Глувонема (Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“)

Мирјана Новаковић: Мир и мир (Лагуна)

Саша Радојчић: Дечак са Фанара (Агора)

Селимир Радуловић: У царству ветрова арамејских (Лагуна)

Слободан Ристовић: Жижљевина (Свесрпски отаџбински сабор)

Снежана Николић: О чему шумови преносе различите истине (Агора)

Сунчица Денић, Писма Тулију (КОВ)

Теодор Лоренчић: У тишинама љубави (Службени гласник)

336493144_729035498699588_6290694580842857361_n

Садњом стабала у дворишту свог вртића, деца из „Колибрија“ поздравила су долазак пролећа. Двориште и оближњи паркић оплемењени су са двадесетак нових стабала црвенолисне шљиве, кугленог багрема и куглене каталпе.

У садњи су учествовали предшколци који нова сазнања о екологији стичу у оквиру акције „Учимо како и зашто садимо”. Придружио им се и градоначелник Никола Лукач са Богданом Тасовцем, секретаром Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.

Секретаријат за заштиту животне средине у циљу едукације најмлађих, успешно сарађује са вртићима и школама, напомиње секретарка овог Секретаријата Мирослава Наранчић.

-Деца уче како и зашто је важно садити дрвеће. Похвалила бих еко тим Предшколске установе, ово је само једна од активности. Радимо на различитим видовима едукације о животној средини. Наредне недеље имаће активности које се тичу управљања отпадом, направићемо један велики цвет од чепова-најавила је Наранчић.

Поред садње, деца су, у знак поздрава пролећу, одиграла коло.

.-Вртић „Колибри“ је део великог еко тима наше установе. Имамо мноштво акција које се одржавају током целе школске године. Конкуришемо код  покрајине за пројекат „За чистије и зеленије школе“ тако да су се све ове активности у циљу тога да покажемо колико напредујемо у прешколству и колико наша деца знају о очувању природе и околине- каже Александра Лудајић, главни васпитач вртића „Колибри“.

4 (1)

Припадници Министарства унутрашњих послова, Управе граничне полиције и Полицијске управе Кикинда, у сарадњи са Управом царина, ухапсили су И. С. (1972) и Н. С. (1973) због постојања основа сумње да су извршили кривично дело недозвољена производња и стављање у промет опојних дрога.

Полиција је на Граничном прелазу Хоргош, прегледом аутомобила марке „волво“ у којем су се налазили осумњичени, у фабричким шупљинама возила пронашла више од 161.000 таблета са листе психоактивних супстанци.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Вишем јавном тужилаштву у Суботици, саопштила је Полицијска управа Кикинда.

Proleće

Пролеће ће, ове године, почети у понедељак, 20. марта, тачно у 22 сата и 24 минута, саопштено је из Астрономског друштва „Руђер Бошковић“.

У исто време, за становнике на јужној Земљиној полулопти, почеће јесен.

На дан почетка пролећа, Сунце ће изаћи у 5:42, а заћи ће у 17:50. Обданица ће трајати 12 сати и осам минута.

На дан пролећне равнодневице, обданица и ноћ нису једнаке дужине јер Земљина атмосфера привидно уздиже Сунце изнад хоризонта, наводи се у саопштењу.

ritam evrope (2)

Ена Гогић, Ена Шошић, Милана Рајков и Ива Племић представљаће Кикинду на овогодишњем музичком такмичењу „Србија у ритму Европе“, одлучио је жири после аудиције која је организована данас у Културном центру. Одабране учеснице претходно ће имати прилику да свој наступ усаврше током вишемесечних припрема.

-Прoшлогодишње такмичење је било прелепо искуство и дивно дружење, зато сам се пријавила и ове године јер је ово непоновљив осећај. Свима бих препоручила да се пријаве- поручила је Ена Гогић, чије је певачко умеће већ овенчано бројним наградама.

Прошле године, Енин наступ на овом музичком такмичењу, стручни жири оценио је максималним бројем поена, док је сабирањем свих гласова, заузела шесто место.

На овогодишњем такмичењу учествоваће 25 градова и општина из Србије. Телевизијско такмичење и ове године биће емитовано на Првој телевизији, а домаћин је Зрењанин, најавио је директор програма „Србија у ритму Европе“ Игор Карадаревић.

-Сваке године понудимо неку новину. Имаћемо прво интернационално финале, неколико земаља које ће се такмичити у фестивалском делу. Новитет је да ће продукцијска екипа групе „Хурикејн“  водити рачуна о деци. Немања Антонић ће са својом екипом бити ангажован и дати максимум. Они су били најбољи избор, људи који су направили хитове „Локо, локо“, „Хаста ла виста“ и били на Евровизији. Представница Кикинде је прошле године била савршена, мало је фалило до победе – изјавио је Карадаревић и додао да ће и Северна Македонија, као четврта земља у региону, добити овај фестивал.

-Град је, као и Културни центар подржао учешће младих Кикинђана на овом музичком такмичењу и ове године. Желимо да се успешна сарадња настави, јер ово је промоција младих, њиховог талента и умећа као и града. Желимо да данас победи учесник који се најбоље покаже и, зашто да не, донесе победу Кикинди- рекао је уочи почетка аудиције Младен Богдан, председник Скупштине града.

Oво музичко такмичење окупља децу и омладину узраста од 14 до 21 године која поред свог града или општине представљају и певају на језику једне од земаља Европе, Израела или Аустралије.

Град победник као награду добија следеће године телевизијски пренос из свог града као и промоцију на националној телевизији, а победници наградно путовање у земљу коју су представљали.

 

 

 

Igralište 8

На захтев грађана, Градска управа поставила је дечије игралиште на углу улица Партизанске и Стевана Синђелића. Отварању је присуствовао градоначелник Никола Лукач, као и житељи и деца овог дела града.

 

Петицију је покренуо и потписе прикупио Душан Сантрач из Радничке улице, отац троје деце.

– Овај део града има највише деце и дошли смо на идеју да напишемо петицију како бисмо добили игралиште у близини. Цео крај је потписао петицију. Веома смо захвални локалној самоуправи што нам је изашла у сусрет. Деца из овог дела града сада имају своје игралиште – каже Сантрач.

Градоначелник Лукач каже да је задовољан и поносан што може да изађе у сусрет потребама грађанима.

– У Кикинди има све више деце и родитељи желе боље услове за њих. Ми одговарамо на њихове захтеве и жеље и успевамо да обрадујемо малишане. Планирамо да додамо још справа и уредимо земљану површину. Трудимо се да, и на овај начин, мотивишемо младе да остану у свом месту и да се враћају у њега, да се рађа што више деце – рекао је Лукач.

Он је додао да су за ову годину планирани изградња још неколико игралишта,  реконструкција дворишта Економско-трговинске школе и Гимназије, као и терена у Микронасељу. Циљ је да се у сваком селу обезбеде садржаје за најмлађе, истакао је Лукач.

Дечије игралиште има нове справе, меку подлогу и клупе за родитеље и баке и деке који ће долазити са малишанима.

Паце Берар има три унуке. У Кикинди живи више од 30 година.

– Сигурна сам да се овде никада није оволико градило. Игралиште је рађено по европским стандардима. Веома смо захвални.

У изградњу игралишта и набавку и постављање опреме Град Кикинда је уложио  три милиона динара.

Градоначелника дочекао мали Вук Зарић

Долазак Николе Лукача није могао да дочека мали Вук Зарић. Њему и његовој породици су, крајем прошле године, Град и Фондација “Хумана срца” реконструисали и комплетно опремили кућу у Партизанској улици. Вук је данас са родитељима дошао на ново игралиште у комшилуку и да поздрави градоначелника.

Sadnja MN 1

Трећа акција под називом „Засади дрво“, коју организују Градска управа и „ДМ“ дрогерија уз подршку расадника „Доријат“, одржана је данас код школе и вртића у Микронасељу.

– Озбиљно радимо на пошумљавању наше средине и поносан сам на ову акцију – рекао је градоначелник Никола Лукач. – Ове сезоне Градска управа засадиће око 18 хиљада стабала. Трудимо се да и децу мотивишемо и укључимо у ове активности, да их едукујемо да садњом оплемењују свој животни простор.

Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града континуирано спроводи пошумљавање Кикинде и околних места, подсетила је секретарка, Мирослава Наранчић.

– Највећи број суграђана је тражио да се пошуми баш овај део Кикинде. Први пут овде садимо кугласти багрем, форзиције, смрчу, бор, црвенолисну шљиву, липу и шаренолисни јавор, укупно 60 стабала.

У оплемењивању простора код школе и вртића помагали су и ученици Основне школе „Жарко Зрењанин“.

Учитељица Мирјана Гурзулов довела је своје одељење, 3-2.

– Дали смо нови живот природи. На овај начин учимо да је волимо и чувамо, будимо еколошку свест код деце – рекла је учитељица Мирјана.

Мина Саблић каже да је научила да је природа много важна и да морамо да чувамо дрвеће.

– Дрвеће не сме да се кида и мора да се залива – рекла нам је Зоја Родић.

Алексеј Лазић је објаснио зашто је дрвеће корисно.

– Због дрвећа имамо кисеоник и зато је оно веома важно. Без њега не бисмо могли да дишемо – закључио је Алексеј.

Деца су обећала да ће сваког дана обилазити своје дрвеће и сигурна су, кажу, да ће запамтити свако стабло које су засадили.

пријем пу

Предшколска установа „Драгољуб Удицки” на Међународном сајму образовања „Путокази” у Новом Саду освојила је четири вредна признања. Три златне медаље добили су за: рад у јаслицама, реализацију програма „Године узлета” и извођење драмских представа, а награђени су и великом повељом за целокупан рад.

Кристина Дрљић, в.д. директорица ПУ „Драгољуб Удицки“, истакла је, на пријему уприличеном у кабинету градоначелника Николе Лукача, да су сви запослени заједнички заслужни за овај велики успех.

-То је велика част за нашу установу, град и све запослене. За признања су заслужне и колегинице које су у пензији. Први пут у историји, предшколска установа је  добила толико престижних награда. Прошле и претпрошле године смо добили сребрне медаље. Једна смо од ретких установа која припрема драмске представе, за то је потребан велики рад и труд, васпитачи их спремају после радног времена. Као васпитач сам била део тог дивног тима. Након што смо Министарству просвете представили шта је то што радимо, добили смо од њих препоруку за извођење представа, што је потврда да су наш рад и залагање препознати- наводи в.д. директорица ПУ „Драгољуб Удицки“.

 

Поводом златне медаље за предшколски програм „Године узлета“, Роберт Вуњак, педагог, указао је да сви запослени од јесени 2020. године пролазе стручне обуке и да је вртић „Мики“ био језгро и спиритус мовенс свих промена.

-Све задатке смо са успехом реализовали. Добро осмишљеном акцијом и заједничком стратегијом планирања увођења нових основа програма, програм је проширен на свих 18 објеката и све 74 васпитно-образовне групе. Резултати које смо постигли врло брзо су били препознати од ресорног министарства, као и покрајинског секретаријата и школске управе, као и од стране људи који воде овај град и живе у њему. На терену смо постали и узор другим предшколским установама уче од нас –указао је Вуњак.

Срдачне честитке на успеху предшколској установи упутили су градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа задужена за образовање и културу Валентина Мицковски.

-Признања показују квалитетан рад, марљивост и упорност запослених, да вредно раде и достојно репрезентују град и уз подршку града имају комплетне резултате као и свакодневно унапређење квалитета рада. Успех није случајан,  то је традиција предшколског образовања у Кикинди која је препозната у региону- истакао је Лукач.

Кикиндска предшколска установа има око 300 запослених, а похађа је више од 1.500 малишана.

За подршку првих корака у јаслицама

– Прва врата која се отварају за малишане су врата предшколске установе. У јаслицама је изузетно лепо, али тренутак када родитељи 1. септембра остављају своје најмлађе и најмилије, тај тренутак раздвајања није уопште лак. Ту су сузе радоснице, али и сузе страха и туге. Наш важан задатак је да бринемо о малишанима јер смо их потребни. Васпитачи ту играју кључну улогу и најважнија су подршка- рекла је Кристина Дрљић.