najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Deveto junsko veče pripalo je maturantima Gimnazije „Dušan Vasiljev” koji su se u slavljeničkoj atmosferi- u veselju, radosti i uz pomalo sete, oprostili od srednjoškolskih dana.
Puni utisaka koje su podelili sa nama, bili su i učenica generacije Anđelija Knežević, kao i sportistkinja generacije Marija Marčeta.
Svima njima želimo mnogo uspeha u ostvarivanju želja, snova, ambicija…
Na poziv Saveza opština i gradova Republike Srpske, i na predlog iz Ministarstva za evropske integracije Republike Srbije, Grad Kikinda je bio učesnik Konferencije „Uticaj procesa EU integracija na lokalne samouprave – prilike i izazovi“. Cilj konferencije je bio ukazivanje na značaj i uticaj EU integracija na lokalne zajednice, te ukazivanje na prilike i izazove sa kojima se jedinice lokalne samouprave u Bosni i Hercegovini susreću u svojim nastojanjima da se što bolje pripreme za ove procese.
U okviru panela „Regionalna iskustva u korištenju EU fondova“ – član Gradskog veća Saša Tanackov preneo je iskustva Grada Kikinde u prekograničnoj saradnji, a o ovoj temi su još, kao primerima dobre prakse iz svojih sredina, govorili predstavnici Opštine Bar (Crna Gora), Grada Križevaca (Republika Hrvatska) i Mreže asocijacija lokalnih vlasti u jugoistočnoj Evropi (NALAS), kojoj pripada i Stalna konferencija opština i gradova Republike Srbije.
Za predstavnike lokalnih samouprava, organizovanih preko Saveza opština i gradova Republike Srpske i Savez općina i gradova Federacije Bosne i Hercegovine, iskustva Kikinde, Bara i Križevaca su bila od velike koristi s obzirom da u oba entiteta Bosne i Hercegovine veći deo lokalnih samouprava nema dovoljno bogato iskustvo u pripremi i realizaciji projekata finasiranih od strane EU.
Tretmani protiv komaraca sa zemlje i iz vazduha na području grada biće izvedeni u periodu od 12. do 26. juna, u prvom terminu sa povoljnim meteorološkim uslovima, saopšteno je iz novosadske „Ciklonizacije“.
Kako se navodi, tretmani će se izvoditi preparatima na bazi “lambda” – „cihalotrina“ i „deltametrina“. Upozoravaju se pčelari da je preparat toksičan za pčele, da košnice zatvore ili uklone najmanje pet kilometara od mesta tretiranja. Dejstvo preparata traje jedan dan.
U Tehničkoj školi završava se zamena fasadne stolarije u delu prema Svetosavskoj ulici. Ovo je poslednja faza postavljanja nove, aluminijumske stolarije u celoj zgradi Škole.
– Prozore menjamo u zbornici, biblioteci i kancelariji pomoćnika direktora i ovim smo kompletirali postavljanje novih prozora i vrata prema Svetosavskoj ulici. Radili smo u pet faza, od 2018. godine. Što se ovog posla tiče, sada su nam preostale samo još zamene svetlarnika i vrata za učenike – kaže direktorica, Milanka Halilović.
Ona dodaje da su, za poslednju fazu radova, sredstva obezbedili Gradska uprava – 1,1 milion, i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje je obezbedilo 2,5 miliona dinara. Ukupno je, zahvaljujući ulaganjima resornog ministarstva, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i Grada, ovaj posao plaćen oko 12,5 miliona.
Stolarija na ostalim prostorima, unutrašnjim delovima zgrade i zidu u Braće Tatić ulici, zamenjeni su pre 2018. godine, pa će ovim, poslednjim radovima, posao biti kompletiran.
Zahvaljujući zalaganju Škole i sredstvima dobijenim po konkursima, ulaganja u uslove i opremu u Tehničkoj školi su kontinuirana. Za dva servera, od Ministarstva je stiglo 680 hiljada dinara. Pokrajinski sekretarijat obezbedio je 1,1 milon za izradu tehničke dokumentacije za javljače požara i proširenje hidrantske mreže, kao i 2,8 miliona za rekonstrukciju toaleta u prizemlju, kaže direktorica Halilović. Ovi radovi počeće odmah po završetku aktivnosti sa učenicima, 20. juna.
Endre i Eržebet Nemet bili su na poslu u trećoj smeni u kikindskoj fabrici “Tisa” kada ih je, oko jednog sata iza ponoći, ćerka obavestila da im gori kuća.
– Sin je bio sam kod kuće. Kaže da je spavao i da ga je probudila toplota. Hteo je da popije kafu, samo to je ponavljao, bio je u šoku. Shvatio je da ne vredi da gasi požar jer je vatra već gotovo sve zahvatila. Otrčao je do komšinice i ona je pozvala našu ćerku koja živi u blizini. Bio je jako uplašen, hteo je da utrči u vatru, osećao se krivim – priča Eržebet.
Ona dodaje da ne veruje da je šporet bio uključen i da je prava sreća što je plinska boca bila prazna jer već danima ne stižu da je zamene.
Iako su interventne jedinice odmah reagovale i požar se gasio sa dvoje vatrogasnih kola, u kući porodice Nemet izgorelo je bukvalno sve, osim malog frižidera i keramike u kupatilu, čak i zamrzivač na tremu. Krovni rogovi ugljenisani leže ispred kuće. Vatra se na krov proširila najverovatnije jer je prvo zahvatila ćebe kojim je sin zamračio svoju sobu, kaže Eržebet.
Temelji kuće Nemeta imaju 60 kvadrata. Na placu koji su kupili, bila je jedna trošna dvosobna kuća od naboja koja je stalno tonula zbog podzemnih voda, dodaje Endre.
– Kuća se sama rušila, pa smo, pre dvadeset godina, mi sami počeli da gradimo novu. Žena i ja smo izlivali temelje. Dobili smo zatim donacije u materijalu i uspeli da je izgradimo.
Od te kuće sada su ostali samo pocrneli zidovi i temelji. Ukrasne stiropor ploče na plafonima potpuno su nestale, kao i sva njihova imovina – nameštaj, bela tehnika, odeća. Ugljenisani ostaci stoje na prikolici ispred kuće. Porodica Nemet uselila se kod jedne od tri ćerke koja je udata u komšiluku.
Danas su, posle prve smene u fabrici, ispred kuće dočekali predsednika Gradskog parlamenta, Mladena Bogdana, i predsednika Saveta Mesne zajednice Rusko Selo, Dušana Marjanovića. Razgovarali su o tome kako će im pomoći lokalna samouprava i koji su prioriteti u radovima, kako bi se porodica što pre vratila u svoj dom.
– Samo da dođemo do materijala, možemo mi to ponovo da osposobimo za život, imamo još snage, iako sam ja srčani bolesnik. Čim stavimo krov, mi ćemo se vratiti – rešen je Endre.
U međuvremenu, iz Fabrike „Tisa automotiv“ rekli su da će ih primiti u stalni radni odnos, kako bi mogli da dobiju kredite. „Tisa“ je otvorila žiro-račun na koji može da se uplati pomoć. Endre kaže da je neko, anonimno, već uplatio hiljadu dinara.
– Mnogo smo zahvalni na tome i svima koji će, možda, moći da nam se nađu – kaže Endre tiho. – Hvala i vama što ste došli da pomognete.
Ovi pedesetogodišnjaci roditelji su tri ćerke i sina, i imaju četvoro unučića. Srećni su što u požaru niko nije stradao. Zahvaljujući deci, nisu bez krova nad glavom i nisu prestali da odlaze na posao u fabriku ni jedan dan.
– Bolje je da radimo – kažu gotovo u glas.
Pozdravljaju nas i, u jednakim, plavim fabričkim majicama, odlaze nekud iza zgarišta.
Žiro-račun za pomoć porodici Nemet je: 325930070583948082 (Endre Nemet).
Dva sajamska pehara i osam velikih zlatnih medalja rezultat su koji je ostvarila Mlekara „Kikinda” na ovogodišnjem, 90, Međunarodnom poljoprivrednom sajmu. Iako su i ranijih godina i deda i otac nagrađivani na ovoj i drugim manifestacijama, Marko Mančić, menadžer prodaje i treća generacija koja se bavi proizvodnjom sireva i preradom mleka,ističe da su ove godine bili najuspešniji.
-Ove nagrade prijaju i lep je i specifičan osećaj napraviti ovakav uspeh. Posebno to ističem jer smo mi mala sredina i, uslovno rečeno, mala mlekara koja se trudi da kvalitetom zasluži poverenje kupaca. Priznanja su i velika odgovornost, a iza svega stoji dugogodišnji uporan rad i trud svih zaposlenih – kaže Marko Mančić.
Student druge godine Poljoprivrednog fakulteta, smer stočarstvo, i jedan od rukovodioca fabrike Marko Mančić podseća da je upravo njegov deda jedan od začetnika proizvodnje polutvrdih sireva u Srbiji po čijoj tehnologiji se oni i dalje proizvode. Dodaje i da je njegov otac Saša napravio prvi sir od parenog testa pica mocarelu. Upravo polutvrdi sirevi dobili su najviše medalja na sajmu.
-Prvi put ove godine okušali smo se u proizvodnji kiselomlečnih proizvoda zajedno sa partnerom iz Rusije. Jogurti su u keramičkoj ambalaži i inovativnog su izgleda. Zlatne medalje osvojili su „kika” maslac, beli sirevi poput fete koju proizvodimo u pogonu u Sloveniji – precizirao je Mančić.
Mleko otkupljuju od lokalnih stočara sa kojima sarađuju od kraja devedesetih godina prošlog veka. Mlekara „Kikinda” ima 44 zaposlena radnika i učenike iz SSŠ „Miloš Crnjanski” i Ekonomsko-trgovinske škole koji su na dualnom obrazovanju. Dnevno se prerađuje i do 25 tona sirovog mleka, a najveći kupac je „Delez Srbija”, a u inostranstvu to su zemlje CEFTE.
Muzej mlekarstva
U okviru Mlekare „Kikinda” postoji centralni objekat, kaštel, i želja je da se on pretvori u Muzej mlekarstva. Budući posetioci moći će u ovom prostoru više da saznaju o proizvodnji raznih vrsta sireva. Za ovaj poduhvat menadžment mlekare pregovara sa predstavnicima lokalne samouprave.
Učenici Gimnazije „Dušan Vasiljev“ izveli su, na sceni Narodnog pozorišta, svoj mjuzikl „Gimnazijski vremeplov“, sada u promenjenom, remiks izdanju. Još uvek je to zanimljivo putovanje kroz vreme uz pesmu i ples talentovanog ansambla koji je pripremala profesorica informatike, Snežana Zamurović, scenarista i rediteljka predstave.
– Ovo je naš treći mjuzikl i drugo izvođenje. Premijeru smo imali pre pandemije, na Dan škole. Hteli smo da pokažemo da u Gimnaziji, pored talenata za nauku, imamo i talente u muzičkoj umetnosti – kaže profesorica Zamurović.
Priliku da prikažu svoje talente dobili su: Vuk Jakić, Bogdan Dejanović, Jovan Božin, Anja Vukobrat, Emilija Sretenović, Filip Ludajić, Vukašin Bosnić, Đorđe Golić, Adrijana Zobenica, Dušan Milešević, Una Kresoja, Jelena Stepanov, Dorotea Borenović, Milana Brkić, Bogdan Zavišin, Miloš Jankelić, Jovana Zavišin, Aleksa Petkov učenik Tehničke škole, kao gost, i bend „Roj“. Scenograf i kostimograf je Marina Mrđa, Mila Komluški bila je tehnička podrška.
Una Kresoja je svoj umetnički doprinos dala u plesnim tačkama.
– Ima nas pet balerina u predstavi i ovo nam je drugi mjuzikl. Profesorka je sve vrlo zanimljivo osmislila i veoma sam zadovoljna – rekla je Una.
Događaju su prisustvovale članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar.
– Naši gimnazijalci iz godine u godinu dokazuju da imaju divne veštine, vidi se koliko su truda uložili da bi ispoljili svoju kreativnost, ali su na ovaj način ispoštovali i generaciju svojih roditelja i profesora. Mislim da ova predstava nosi dublju poruku – da svoju energiju treba usmeravati na ono što daje smisao životu, a to su kultura i umetnost – ocenila je Mickovska.
Predstavom „Gimnazijski vremeplov – remiks“ đaci su se oprostili od maturanata svoje škole. Veče talenata proteklo je uz puno radosti i nešto sete, do novog susreta generacija.
Prvi „Mali maturantski ples“ organizovan u SC „Jezero“ okupio je 350 učesnika. Sa tradicionalnim igrama koje su savladali na časovima fizičkog vaspitanja u školama, nastupili su učenici četvrtog razreda, uz drugare iz Škole folklora Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“.
Ples je organizovan kao završetak projekta koji su zajednički realizovali umetnički rukovodioci i asistenti Društva i gradske škole.
– Tradicionalne igre se zaboravljaju i nestaju i na nama je da to sprečimo. Jedna od tri takve igre koje su zaštićene kao nematerijalno kulturno nasleđe je „Malo kolo“, a kako su „Gusle“ nosilac zaštite, naša je obaveza da čuvamo kulturnu baštinu. Na časovima u školama akcenat je bio upravo na „Malom kolu“, ali su đaci učili i druge poznate igre – istakao je direktor „Gusala“, Zoran Petrović.
Na manifestaciji je učestvovalo svih šest gradskih osnovnih škola. Ovo je, ujedno, bio i najbolji način da se četvrtaci oproste od svojih učiteljica i učitelja.
– Imamo sjajnu, dugogodišnju saradnju sa „Guslama“ i rado smo podržali ovaj projekat. I mi, prosvetni radnici, želimo da negujemo kod dece tradicionalne vrednosti. Nadamo se da će projekat zaživeti i da će neki novi klinci naredne školske godine učiti ove igre – izjavio je predsednik Aktiva direktora osnovnih škola i direktor škole „Žarko Zrenjanin“, Tihomir Farkaš.
Podrška projektu nije izostala ni iz Gradske uprave. Decu i okupljenu publiku pozdravila je zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski. Ona je đacima poželela puno sreće u višim razredima i da bezbrižno provedu školski raspust, u druženju i igranju. Programu su prisustvovali i predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, i članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar.
– Pohvaljujem inicijativu „Gusala“ jer je važno da decu učimo o našim korenima, poreklu i tradiciji. Ovo je najlepši način da se oproste od učiteljica i učitelja od kojih su puno naučili – rekla je Mickovska.
Izložba „Lica i figure“ neformalne umetničke grupe „Vanzemljaci“ biće otvorena u petak, 9. juna, u 18 sati, u zgradi bivšeg Radničkog bioskopa.
Neke od glavnih karakteristika neformalne umetničke grupe „Vanzemljaci“ su šarolikost, inkluzivnost. Sloboda, humor i posvećenost umetnosti, bez kalkulacija. Grupu čine sve generacije. okosnica je na akademski obrazovanim umetnicima, Zastupljene su razne profesije i različiti umetnički izrazi. Sa svakom novom postavkom u porastu su brojnost i kvalitet eksponata. Ovoga puta se izlažu portreti i figure, večne teme vizuelne umetničke istorije. To je, možda, pokušaj da se fokusira jedan problem i na njega odgovori individualno, navodi se u najavi izložbe.
Na otvaranju će nastupiti dobošari Studija “Maus”, multiinstrumentalista Milan Vašalić i Vladimir Sedljak Kreca na harfi.
U primarnoj zdravstvenoj zaštiti, u ambulantama opšte prakse, po uputstvima iz resornog ministarstva i u skladu sa smanjenjem broja zaraženih od kovida, više ne postoje crvene zone. Ovo se odnosi i na Dečiji, odnosno Školski dispanzer, u kojima je vraćen režim rada od pre epidemije.
– Kovid ambulanta u dvorištu Druge zdravstvene stanice više ne postoji – kaže dr Gordana Rodić, zamenica direktora kikindskog Doma zdravlja. – Našim internim dogovorom zadržali smo je kao ambulantu za respiratorne infekcije u kojima pacijentima, kojima je to potrebno, radimo antigenske testove.
Radi se skraćeno, do 16 sati, i više nema brzih testova, pa se na rezultat čeka 24 sata. Pacijenti sa tegobama koji bi mogli biti i simptomi kovida, „po inerciji“ odlaze u ovu ambulantu, ali ukoliko to i ne učine, pravilo je da se jave svom lekaru koji će ih, ukoliko postoji potreba, svakako uputiti na testiranje, objašnjava dr Rodić.
Kako u Opštoj bolnici više ne postoji crvena – kovid zona, pacijenti kod kojih se sumnja na postojanje ovog virusa, sada imaju posebne termine za vađenje krvi – posle 10 sati, i za radiološko snimanje – od 16.30 do 18.30.
Reorganizacija je, u skladu sa preporukama, sprovedena na svim odeljenjima, saznajemo od direktorice Bolnice, dr Vesne Tomin.
– Po stručno-metodološkom uputstvu, i dalje smo u obavezi da testiramo svakog pacijenta koji dolazi na bolničko lečenje, osim ako donese negativan test iz primarne zaštite – kaže dr Tomin. – Inače, rezultat testa pacijenti čekaju u sobi za izolaciju, koju ima svako odeljenje. Kovid odeljenje postoji sada samo kao deo Infektivnog.
Direktorica dodaje da, na Prijemnom odeljenju, postoje deo čekaonice za febrilne pacijente i febrilna ambulanta. Takođe, ostala je obaveza nošenja maski i za pacijente i za lekare.
U bolnici se, trenutno, od korone leči jedan pacijent, a pre toga tri sedmice nije bilo obolelih na stacionarnom lečenju, kaže dr Tomin.
Kako navodi dr Tomin, rekonstrukcija bolničke zgrade u kojoj su bili Fizijatrija, Hematologija i Psihijatrija, potpuno je završena. Obavljena je i javna nabavka za novu opremu, koja se kupuje u inostranstvu. Zgrada će biti useljena kada se novi aparati i montiraju.
U međuvremenu, renoviranje bolničkih objekata se nastavlja. U toku je preseljenje odeljenja iz zgrade u kojoj je Pedijatrija u veliku zgradu Bolnice. Do završetka radova, Dečije odeljenje biće na Ginekologiji, Onkologija se seli na Neurologiju, a Palijativna nega – na ORL Odeljenje.
