May 1, 2026

Најновије

BVS4

Zajedništvo, moba i dobra volja – u Banatskom Velikom Selu sve je moguće

Igor Crnogorac March 25, 2023

Da u Mesnoj zajednici Banatsko Veliko Selo brinu o svojim meštanima, jasno je i po tome što listu prioriteta prilagođavaju njihovim potrebama. Za prošlu godinu planirana rekonstrukcija dotrajale zgrade Mesne zajednice svedena je na neophodne radove u samo jednom delu, kaže predsednica saveta MZ Mira Pećanac.

– Zgrada Mesne zajednice izgrađena je 1949. godine i zaista joj je neophodna rekonstrukcija. Međutim, promenili smo prioritete jer nam je važnije da se uredi objekat koji koristi više ljudi, a to je započeta zgrada na stadionu Fudbalskog kluba „Kozara“. Deca nam se za utakmice pripremaju u neuslovnom prostoru. Očekujemo pomoć Grada i Pokrajine kako bismo zgradu priveli nameni. Za uređenje svlačionica, vežbaonice, teretane, kancelarije, potrebno je 15 miliona dinara – kaže naša sagovornica.

U zgradi MZ zato je urađeno samo najneophodnije: saniran je deo krova, uvedeno grejanje, zamenjene su elektroinstalice i stolarija, kao i deo nameštaja, i to samo u delu zgrade. Sve je koštalo oko 1,4 miliona dinara.

– Podrška Grada za kompletnu rekonstrukciju postoji. Samo projekat košta 1,5 milion, a radovi bi bili vredni 25 miliona dinara. Sada se nadamo pomoći da se osposobi prostor nekadašnje diskoteke „Neon“ jer mladi u selu nemaju mesta za izlazak.

Banatsko Veliko Selo ima 2.050 stanovnika, 500 manje nego na popisu 2011. godine. Iz budžeta Grada prošle godine dobili su 12,8 miliona dinara.

– Po projektu Grada ove godine dobićemo mini-postrojenje za prečišćavanje vode. Uradićemo i video-nadzor centralnog parka i zgrade MZ. Takođe, zapošljavamo četiri radnika na privremeno-povremenim poslovima, dvojicu na održavanju dva seoska groblja, kako bismo meštane oslobodili tih troškova – dodaje Mira. – Planiramo i uređenje fasada Udruženja penzionera i Udruženja pčelara.

 

Nove prostorije za Poštu i Biblioteku

U zgradi Mesne zajednice postojao je neiskorišćen prostor, kaže Mira. U dogovoru sa  Poštom i uz pomoć Grada, šalteri su premešteni u adaptirani deo zgrade, a ove godine biće instaliran i bankomat.

Narodna biblioteka uredila je, takođe uz pomoć Gradske uprave, prostorije ogranka u prizemlju i preselila se sa sprata, kako bi bila dostupnija starijim meštanima.

Zavičajna kuća, zaštitni znak sela, u novom izdanju

Za adaptaciju Zavičajne kuće, objekta koji čuva sećanje na rodni kraj kolonista, Fond za izbegla, raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu Pokrajine, izdvojio je 540 hiljada dinara. Objekat od pedesetak kvadrata dobiće novo ruho i struju.

Svečano otvaranje zakazano je za 13. maj, kada će biti održan i Školski višeboj u organizaciji Udruženja „Krajiški višeboj“. Na ovu manifestaciju pozvani su i gosti sa Kosova, iz Republike Srpske i iz Rumunije.

Celo selo aktivno u udruženjima

Mesna zajednica finansira troškove režija svih udruženja, a ima ih 11.

Predsednica Saveta ističe da se KUD „Marija Bursać“ omasovio, sada ima i i predškolsku grupu i pripremaju najmanje četiri koncerta godišnje koji se uvek željno iščekuju.

U selu postoje dva aktiva žena: „Velikoselke“ i „Orhideja“. Prošle godine bili su domaćini Izložbe preduzetničkih veština udruženja žena iz grada i okoline. U centralnom parku priređeni su gastronomski programi i izložbe. Organizator događaja bio je Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.

Žene iz Udruženja „Orhideja“ proslavile su selo pobedom na takmičenju „Izađi mi na teglu“ u Kikindi i predstavljale su grad na centralnoj manifestaciji u Beogradu.

Moba nije zaboravljena

– Potičemo iz kraja gde je moba veoma zastupljena i mi održavamo taj lep običaj zajedništva – kaže Mira Pećanac. – Na taj način, uz druženje, prošlog leta smo uredili tribine na pomoćnom terenu „Kozare“. Da smo još uvek složni, pokazali smo i u projektu NIS-a „Zajednici zajedno“. Dobijenih 120 hiljada dinara uložili smo u materijal. Vatrogascima NIS-a pridružili su se meštani u  uređenju centralog parka i amfiteatra.

I Veliko Selo ima svoju Lagunu

Na mestu jedne seoske deponije, od pre desetak godina, selo ima jezero, pravu zelenu oazu koju su nazvali „Laguna“. Jezero ima dvadesetak pozicija za ribolovce, mesta za kampovanje i asfaltiranu i osvetljenu „Stazu zdravlja“ koja, u svim godišnjim dobima, ima svoje šetače. Nalazi se na mapama turističkih mesta koje bi trebalo posetiti i svojevrsna je atrakcija sela. Inače, u selu se ponose i sa 14 hektara zelenih površina koje sami održavaju.

Akvatlon – državno takmičenje samo u Banatskom Velikom Selu

Uz podršku Triatlon saveza Srbije, lokalne samouprave i Mesne zajednice, Plivačko udruženje BWS svake godine, krajem jula, upravo na bazenu u ovom mestu organizuje „Velikoselski akvatlon“, takmičenje koje ima međunarodni karakter.

Savršeno mesto za zasnivanje porodice

– Naše selo je idealno za odrastanje dece. Po programu dodele kuća mladim bračnim parovima, prošle godine je ovde zbrinuto pet porodica. Mislim da ima više interesovanja nego praznih kuća. Maksimalno smo organizovani, imamo odličnu infratrukturu, našim građanima sve je dostupno – kaže predsednica Saveta, Mira Pećanac.

MS akcija 1

Udruženja invalida u današnjoj akciji pozvali sugrađane da im ne zauzimaju parking-mesta

Igor Crnogorac March 25, 2023

Udruženje multiple skleroze Kikinda danas je, na parkingu kod  ”Lidla”, organizovalo akciju kako bi skrenuli pažnju na problem parkiranja osoba sa invaliditetom. Akcijom pod nazivom “Sigurni ste da želite moje mesto?!”, apelovali su na sugrađane da ne zauzimaju parking-mesta označena za osobe sa invaliditetom.

Mart je Mesec podizanja svesti o ovoj bolesti. Akcijom se ističe jedan od svakodnevnih problema obolelih od multiple skleroze i drugih osoba sa invaliditetom, rekla je Brankica Miškov, predsednica Udruženja multiple skleroze Kikinda.

– Hoćemo da podstaknemo sugrađane da pokažu malo više empatije prema osobama sa invaliditetom, da nam ne uskraćuju naše pravo da se krećemo slobodno i da se parkiramo na mestima koja su predviđena za nas. Mi smo invalidi svakog dana, i kada se parking plaća i kada je besplatan, u svim vremenskim uslovima. Najveći problem imamo kod „Lidla“, zato smo i organizovali akciju ovde. Kada nam zauzmu mesto vozači koji nemaju nalepnicu i kada im ukažemo na to, oni ulaze u raspravu, što je još više bolno i stresno za nas.

Brankica dodaje da im Saobraćajna policija izlazi u susret, ali da nemaju dovoljno ljudi da bi problem bio rešen.

Uz to, problem su i neuređeni parkinzi, na kojima postoje parking-mesta za invalide, ali su nepristupačna zbog ivičnjaka i nemaju dovoljno prostora kako bi invalidi mogli da izađu sa kolicima. Jedina dva u tom smislu uređena parkinga su kod „Lidla“ i u Nemanjinoj ulici, što je nedovoljno.

Akciju su, iz lokalne samouprave, podržali Mladen Bogdan predsednik Gradskog parlamenta, Melita Gombar, članica Gradskog veća i Pavle Popović, inspektor Saobraćajne inspekcije Grada.

– Grad podržava ovu akciju i mi smo do sada održali više sastanaka sa predstavnicima udruženja osoba sa invaliditetom i Saobraćajne policije. Utvrdili smo lokacije na kojima treba da se urede parking-mesta i pristupne staze i to ćemo i uraditi u narednom periodu. Saobraćajna inspekcija već je podnela predlog da se to uvrsti u budžet. Saobraćajna policija, takođe, izlazi u susret, ali nemaju dovoljno ljudi – rekao je Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta.

On je takođe apelovao na građane da imaju razumevanja i da ne zauzimaju mesta za parkiranje osobama sa invaliditetom.

– Treba da znate, kada se parkirate na tom mestu, zauzeli ste mesto majci deteta sa daunovim sindorom ili ratnom vojnom invalidu koji se borio za svoju zemlju, nekom ko ne može samostalno da brine o sebi. Trudićemo se da sa udruženjima učestvujemo u ovakvim akcijama i podižemo svest građana.

Akciji Udruženja multiple skleroze pridružili su se i članovi drugih organizacija osoba sa invaliditetom: Udruženja dijaliziranih, transplantiranih i bubrežnih invalida, Udruženja dijabetičara, Opštinske organizacije invalida rada i Društva za pomoć nedovoljno mentalno razvijenim osobama „Čigra“.

Dr iz Ukrajine 3

Srbija, mesto za život i ljubav: Doktorka Oksana je naša nova sugrađanka

Igor Crnogorac March 24, 2023

Dok male sredine imaju problem s nedostatkom lekara, a doktore optužuju da neće da se sele iz velikih centara, u Kikindi se, posle lekara iz Sirije, zaposlila njegova koleginica iz Ukrajine.

Doktorka Oksana Savicka je iskusan pedijatar sa stažom dugim gotovo tri decenije. Od ovog meseca zaposlena je u Školskom dispanzeru.

– Velika je promena, ali mi se sviđa ovde, mnogo je lepo. Malo je mesto, sve mi je blizu. Kod kuće sam do posla putovala čitav sat. Ni u radu nema razlike, možda malo u lekovima i administraciji – kaže doktorka Oksana na gotovo tečnom srpskom.

U naše mesto preselila se iz hiljadu kilometara dalekih Černivaca, grada sa 350 hiljada stanovnika na jugozapadu Ukrajine, kod granice sa Rumunijom. Međutim, doktorka kaže da je Kikindu dobro upoznala i pre nego što je počela da živi u njoj. Ovde je dolazila iz emotivnih razloga.

Černivci, Ukrajina

– U vaš grad dolazila sam tokom odmora u prethodnih pet godina. Ovde je moj suprug, Ukrajinac, sa kojim sam se venčala pre godinu dana. On ima svoju firmu, u Kikindi živi već tri decenije. Inače je i moj školski drug iz razreda.

Kada ih je sudbina ponovo spojila i kada su rešili da se venčaju, priča doktorka, dogovorili su se da će živeti u Ukrajini. Rat im je promenio planove.– Rešili smo da je bezbednije da budemo ovde. Sa mnom je došla i ćerka, koja  planira da, od jeseni, studira psihologiju u Poljskoj. Imam odraslog sina. On je muzičar, kompozitor. Završio je Konzervatorijum „Čajkovski“ u Kijevu i ostao tamo. Za njega najviše brinem. Nadam se da ću naredne zime otići da ga vidim. Ćerka se već navikla ovde, ali joj nedostaju prijatelji.

Osim ljudi, doktorki Oksani veoma se sviđa hrana.

– Imate jako lepo brašno, od njega stalno pravim naše knedle i specijalitete.  Kod vas je lep hleb, naš, ukrajinski, možemo da jedemo samo jedan dan. Jako mi se sviđaju sva peciva, burek posebno, ali i sarma, mešano meso na roštilju.U regionu Ukrajine iz kojeg je stigla doktorka Savicka, za sada je bezbedno. Ne mora da brine za svoju porodicu ali joj, kaže, nedostaju sestra, braća, prijatelji. Mada, kaže, u Kikindi suprug i ona već imaju porodične prijatelje sa kojima se druže.

– Osećam se kao kod kuće, ljudi su kao i mi. Naši narodi imaju zajednički koren, ali su nas istorijski događaji razbacali. I jezik je sličan – kaže doktorka. – Meni je ovde dobro, imam sigurnost, ali mi je žao svih u Ukrajini koji to nemaju.

Zahvaljujući dobrim ljudima u Kikindi, doktorka Oksana ovde je pronašla svoje parče neba. I planira upravo tu i da ostane.

 

godišnjica bombardovanja

(VIDEO) Tuga i ponos 24. godine kasnije: Kikinda pamti svoje heroje i žrtve

Jelena Trifunović March 24, 2023

Dostojanstveno i svečano Kikinda je obeležila Dan sećanja na stradale u NATO agresiji i 24. godišnjicu od početka bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Vence i cveće na spomenik „Tuga” položili su predstavnici grada na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, pripadnici vojske i policije, članovi boračkih organizacija, rodbina i porodice stradalih.

U svečanom programu učestvovali su učenici Gimnazije „Dušan Vasiljev” i osnovnih škola „Feješ Klara”, „Jovan Popović” i „Bratstvo jedinstvo” iz Banatske Topole.

Prethodno je u zgradi Policijske uprave, polaganjem venaca i minutom ćutanja odata počast poginulim pripadnicima policije.

 

Mladen Bogdan7

Raspisan javni poziv za podršku parovima u procesu vantelesne oplodnje

Jelena Trifunović March 24, 2023

Grad Kikinda raspisao je Javni poziv za dodelu naknade troškova za vantelesnu oplodnju iz budžeta Grada za 2023. godinu, kako bi se i ove godine pružila finansijska podrška onim parovima koji nisu u mogućnosti da prirodnim putem postanu roditelji. Za podršku parovima u procesu VTO iz gradskog budžeta opredeljeno je dva miliona dinara, a rok za podnošenje zahteva teče od dana objavljivanja Javnog poziva do utroška sredstava.

Finansijska podrška podrazumeva novčanu naknadu za troškove analiza, lekova ili suplemenata koje ne pokriva RFZO, što je definisano Pravilnikom o naknadi troškova za vantelesnu oplodnju. Par koji ispunjava uslove ostvaruje novčanu naknadu u visini prosečne neto zarade na teritoriji Republike Srbije za taj period, kaže predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan.

– Svakom paru, koji je u ovoj situaciji, na prvom mestu mnogo znače razumevanje i podrška. Pokazali smo se kao pravi partner za saradnju i spremni da uvek razgovaramo o toj temi o kojoj se još uvek ne priča otvoreno. Prihvatili smo sugestiju da se parovima olakša podnošenje zahteva, pre svega oko medicinske dokumentacije. Činimo sve što možemo sa naše strane da im se pomogne i upućujemo ih na načine kako sve mogu da poboljšaju svoj položaj i ostvare svoja prava. Finansijska podrška im mnogo znači zato što su dodatni troškovi tokom procesa veliki. Pozitivne reakcije i očekivanje raspisivanja ovogodišnjeg Javnog poziva kod zainteresovanih parova pokazuju nam da smo na pravom putu i da zajedno radimo dobru stvar- ističe Bogdan.

Podsetimo, Grad je 2021. godine prvi put izdvojio finansijska sredstva u budžetu za ovu meru populacione politike. U prošloj godini, finansijsku podršku dobila su 43 para.

Dučić palata Srbija (2)

Stanje u inspekcijskim službama je alarmantno – sledi promena zakona

Igor Crnogorac March 24, 2023

Stanje i inspekcijskim službama u Srbiji veoma je teško i neophodna je izmena Zakona o inspekcijskom nadzoru. Ovo je najvažniji zaključak Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor na sednici održanoj u Palati Srbije u Beogradu.

Sednici, kojom je predsedavao ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović, prvi put su prisustvovali i načelnici okruga, kaže za „Kikindski portal“ načelnik Severnobanatskog upravnog okruga, Miroslav Dučić.

– Konstatovali smo da je stanje teško, složeno, da je starosna struktura inspektora nepovoljna – prosečna starost je 59 godina. Nema ih dovoljno – naš okrug godinu je započeo sa 24, a završiće je sa samo 17 inspektora. Poređenja radi, na početku 2011. godine bilo ih je 46. Teško se zapošljavaju novi kadrovi jer procedure za dobijanje dozvole traju i do godinu dana, a da biste dobili samostalnog inspektora, potrebne su i tri godine – objašnjava Dučić.

On dodaje da su problem i plate, kao i uslovi rada i neprijatne situacije na terenu.

– Dešava se da inspektori odlaze nakon primanja u radni odnos. Problem je motivisati ljude sa završenim Medicinskim ili Veterinarskim fakultetom da se zaposle kao inspektori.Ipak, u Severnobanatskom upravnom okrugu, u 2022. godini inspekcijske službe su obradile 10.070 predmeta.

– To ne znači da su svi predmeti i zaključeni, ali podaci pokazuju da ih je toliko obrađeno – kaže Dučić.

Na sednici u Palati Srbija ministar Martinović preneo je da je premijerka Ana Brnabić upoznata sa situacijom i da je aktivno uključena u praćenje stanja.Analizirani su predlozi i data mišljenja o godišnjim planovima inspekcijskih nadzora republičkih inspekcija za 2023. godinu. Razmatrani su i izveštaji o radu za prošlu godinu, kontrolne liste i donesen je novi poslovnik o radu.

Novina je, kaže Dučić, formiranje radne grupe za praćenje, usklađivanje i vršenje inspekcijskog nadzora u neprofitnim organizacijama.

Ministar Martinović najavio je aktivno učešće svih načelnika upravnih okruga u radu Koordinacione komisije i jačanje veze Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sa njima.

 

 

dan škole nakovo 3

Dan škole „Petar Kočić“ u Nakovu – 77 godina postojanja

Igor Crnogorac March 23, 2023

Povodom Dana škole u Nakovu, svečanost za roditelje i goste održana je večeras u bioskopskoj sali. Prisustvovao joj je i gradonačelnik, Nikola Lukač.

– Velika je čast i zadovoljstvo doći na rođendan škole u Nakovu. Svima vam čestitam Dan škole, đacima, nastavnom i nenastavnom osoblju. Učenicima želim da budu nasmejani i da „kradu“ znanje od svojih nastavnika jer im to niko ne može oduzeti. Ovo je dobra škola sa kvalitetnim kolektivom i Grad će se potruditi da obezbedi još bolje uslove. Đacima želim da budu ponos škole, svojih roditelja, svog mesta i Kikinde. Nastojaćemo da Nakovo bude još bolje mesto za život i rad – rekao je Lukač, obraćajući se prisutnima.

Dan škole čestitala je i Valentina Mickovski, u GV zadužena za kulturu i obrazovanje.

– Ovu školu karakteriše ulaganje u obrazovanje i vanastavne aktivnosti. Mnoga deca otvaruju fantastične rezultate na takmičenjima. Škola mnogo ulaže i u svoj nastavni kadar i organizuje profesionalna usavršavanja. Imaju divnu decu i posvećene nastavnike – rekla je Valentina Mickovski.

Direktorica, Ljiljana Janjilović, kaže da se, nažalost, svake godine upisuje sve manje učenika. U ovoj školskoj godini ima ih 77, i 29 zaposlenih.

Više desetina đaka nastupilo je večeras na svečanosti povodom dana svoje škole. Roditeljima i gostima u publici su prikazali svoje talente sa puno entuzijazma i radosti.

spomenik tuga

Kikinda će obeležiti 24. godišnjicu od početka NATO bombardovanja

Jelena Trifunović March 23, 2023

Dan sećanja na početak NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, kao i na poginule i nestale u ratovima devedesetih biće obeležen sutra uz učešće predstavnika grada, vojske, policije, boračkih udruženja, porodica poginulih vojnika i policajaca.

Svečani program i polaganje venaca na spomenik „Tuga” biće upriličeni sa početkom u 10 sati. U programu će učestvovati učenici Gimnazije „Dušan Vasiljev” i osnovnih škola „Jovan Popović”, „Feješ Klara” i „Bratstvo jedinstvo” iz Banatske Topole.

Prethodno će, u zgradi Policijske uprave Kikinda biti položeni venci na spomen ploču poginulim pripadnicima PU Kikinda.

 Centralno državno obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji biće održano u Somboru, na Trgu Svetog Đorđa sa početkom u 18 časova. Obeležavanju će prisustvovati najviši državni zvaničnici, predstavnici Vojske Srbije, policije i verskih zajednica, te odati počast svim žrtvama NATO bombardovanja i borcima koji su hrabro branili svoju zemlju.

 

 

Cent za prom nauke 9

Završeno opremanje kreativnog prostora u Centru za stručno usavršavanje

Igor Crnogorac March 23, 2023

U kikindski Centar za stručno usavršavanje danas je stigla oprema kojom je komletiran „Mejkers spejs“ prostor u naučnom kabinetu. Oprema je donacija beogradskog Centra za promociju nauke i „Yettel“ fondacije.

– Od „Yettel“ fondacije smo, pre tri godine, dobili donaciju za otvaranje tri „Majkers spejsa“. Među 12 naučnih klubova u Srbiji koje smo osnovali, odabrali smo tri najbolja – u Kikindi, Šapcu i Leskovcu i u njima opremili ove prostore – kaže Darije Janošević iz Centra za promociju nauke.

U prvoj fazi stigli su 3D štampač i ce-en-ce mašina, a danas mini-računari rozberi paj (Raspberry Pi) i „arduino kitovi“ – kompleti za učenje.

Ova saradnja traje već sedam godina, kaže direktor Centra za stručno usavršavanje, Dejan Karanović.

– Organizujemo različite aktivnosti za decu radi promovisanja nauke. Imamo odličnu saradnju sa kikindskim školama, podstičemo decu da razmišljaju na drukčiji način. Pozivaćemo đake i obučavaćemo i nastavnike da, na praktičnim primerima, vide kako se radi na ovim uređajima – rekao je Karanović.

Ukupna vrednost donacije je oko tri hiljade evra. Oprema u „Mejkers spejs“ prostoru biće dostupna svim prosvetnim radnicima, ali i svim građanima koji su kreativni i žele da programiraju, koriste 3D štampač ili da graviraju uz pomoć ce-en-ce mašine sa plavim laserom, kažu u Centru.

Centar za prom nauke 1

Za najbolje naučno rešenje o globalnom zagrevanju, đaci škole „Sveti Sava“ dobili vrednu opremu

Igor Crnogorac March 23, 2023

Iz beogradskog Centra za promociju nauke danas je u Osnovnu školu „Sveti Sava“ stigla nagrada, kabinetska nastavna sredstva koja su sami odabrali. Đaci i nastavnici ove škole poslali su na konkurs Centra projekat koji je proglašen za najbolji u Srbiji.

– Učenici su, mesec dana, svaki sat, merili temperaturu i vlažnost vazduha. Takođe smo osmislili pasivno hlađenje pomoću biljaka koje se sade uz zid, kao i kućicu za insekte koju smo nazvali „Hotel kod Save za pčele, bube i mrave“ – kaže nastavnik matematike, Danilo Borovnica.

Zahvaljujući prethodnoj saradnji sa Centrom za promociju nauke, škola „Sveti Sava“ odabrana je kao jedna od četiri ustanove iz Srbije za učešće u takmičenju u okviru regionalnog projekta „Scientix“. Nastavnici i učenici dvanaest škola iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije razmatrali su svoju klimatsku realnost i modele ozelenjavanja neposrednih školskih okruženja.

– Projekat kikindske škole sadrži inspirativno i kreativno rešenje – prilagođavanje biodiverziteta na izmenjene klimatske uslove i način da se školsko dvorište oživi biljnim i životinjskim vrstama – ocenio je Dobrivoje Lale Erić iz Centra za promociju nauke i nacionalni koordinator projekta „Scientix“.

Nastavnik geografije Miroslav Grujić, takođe je bio vođa pobedničkog tima

– Pratimo projekte iz obrazovanja i nauke, a saradnja sa Centrom za promociju nauke je na visokom nivou, odazivamo se za sve projekte. Naš, pobednički projekat, zatim smo predstavili na konferenciji CUC (Carnet Users Conference), održanoj u Šibeniku.

Nagrada je podrazumevala da pobednik sam izabere učila i instrumente, pa su danas u Školu stigli šestari, mikroskopi, geometrijska tela, informatička oprema. Sa opremom za merenje mikrouslova koju su dobili radi sprovođenja projekta, ukupna vrednost je oko hiljadu evra.

U školi „Sveti Sava“ napominju da već imaju podršku lokalne samouprave za sprovođenje projekta, pa će ozelenjavanje zidova biti završeno u toku godine.