Најновије Архиве | Page 661 of 765 | Кикиндски портал

400161113_1479525976169625_2232042459317398921_n

Радови у Банатској Тополи: Асфалтирање, сaнација и изградња

Aleksandra Djuran November 9, 2023

У Месној заједници Банатска Топола почеле су припреме за радове у центру села. Асфалтираће се део Ослободилачке улице и изградити нова паркинг места, сазнајемо од Недељка Цимеше, председника Савета МЗ.

-Последњих 100 метара Ослободилачке улице није пресвучено новим слојем асфалта. То ће бити урађено у наредном периоду, а изградиће се и нових двадесетак паркинг места. У овој улици проблем је и стара кишна канализација односно дренажа. Цеви су испуцале и шахтови су запушени. Пре асфалтирања цеви и шахтови ће се заменити новим како би атмосферска канализација била у фнкцији. У овом делу улице проблем мештанима представља кишни период јер вода не отиче и задржава се на коловозу и тротоару. Сада ће овај проблем бити решен – рекао је Цимеша.

У улици Вука Караџића, која је и главна саобраћајница, биће закрпљене ударне рупе док ће у Кикиндској улици бити санирана оштећена банкина.

-Радови се финансирају из градског буџета, а локална самоуправа уважила је све наше сугестије о томе шта је најважније урадити у селу. И мештани су агилни тако да заједнички градимо први православни храм у селу. Црква Светог Петра и Павла напредује жељеном динамиком и полако ничу зидови овог објекта – додаје наш саговорник и напомиње да ће се на потесу, од постојеће цркве до маркета у центру села, насути гребан асфалт који ће омогућити нова паркинг места.

Осим тога Тополчани су уз помоћ Добровољног ватрогасног друштва и пољопривредног газдинства Чавић организовали акцију чишћења православног и католичког гробља. Овом приликом однесено је три тоне отпада.

396628916_1382970015955513_3939737840498010419_n

Обележен Дан ОШ „Вук Караџић”

Aleksandra Djuran November 8, 2023

Ученици, запослени и гости у адаптираној сали за физичко васпитање прославили су 73. рођендан Основне школе „Вук Караџић“. Већ по традицији, на овај дан уручена су признања најбољима у учењу и спорту из претходне генерације. Тако су Владислава Петровић, ученица генерације и Теодора Станчић, спортисткиња генерације примиле заслужене награде.

-Пуно труда и рад уложила сам да постанем ђак генерације и увек ми је драго када поново дођем у своју школу. Жеља ми се остварила, а титула ми је подстрек да и у средњој школи, Гимназији „Душан Васиљев“, наставим да ређам успехе – открила нам је Владислава.

Пливачица Теодора Станчић, такође је уписала Гимназију.

-Увек ми је било драго када представљам своју школу на такмичењима. Освојила сам медаље које су ми биле на понос, али и подстрек да будем још боља. Трудићу се да остварим још боље резултате у спорту – сазнали смо од Теодоре.

У оквиру Фонда „Велинка Тешин“ за изузетне резултате на пољу српског језика и књижевности награђене су и Ђурђина Петровић, Дуња Рађеновић, Теодора Иветић и Тијана Стојковић.

Иван Пантелић, директор школе није крио задовољство што је приредба организована у сали за физичко васпитање која је недавно добила потпуно нови изглед.

-Средствима Покрајинског секретаријата за спорт и омладину у износу од 3,6 милиона динара решили смо дугогодишњи проблем и заменили прозоре на фискултурној сали и справарници. До краја године имаћемо и нову, мултифункционалну подлогу, у дворишту, у делу где је кошаркашки терен. Исти секретаријат за овај пројекат одобрио нам је 3,1 милион динара. Заједничким улагањем НИС-а и Града у школу ће бити уложено и седам милиона динара. Преко конкурса „Заједници заједно“ добили смо 3,9, а Град ће уложити још 3,2 милиона динара за замену дела кровне конструкције и црепа изнад фискултурне сале и кабинета за музичку културу – прецизирао је Иван Пантелић.

Концерту који су поводом Дана школе приредили хор и солисти на инструментима присуствовали су чланови Градског већа Небојша Јованов и Валентина Мицковски.

-Вишедневном обележавању рођендана подједнако се радују ученици који су укључени у све активности и запослени. Локална самоуправа подржала је све пројекте школе обезбедивши средства за пројектно-техничку документацију. Тако је све било спремно да школа аплицира и да заједно учинимо све да наша деца имају модерну и савремену наставу – прецизирала је Мицковски.

Зграда ОШ „Вук Караџић“ изграђена је 1895. године и једна је од најстаријих у Кикинди. Основана је 1950. године и била је једна од четири осмолетке. Од 1952. године носи име Вука Караџића, а школу похађа 365 ђака.

Искључење воде због замене водомера

Aleksandra Djuran November 8, 2023

Због планираних радова на водоводној мрежи односно замеиа водомера без воде ће у чртвртак, 9. новембра од 9 до 12 часова остати станари у Немањиној улици, од угла Ђоке Радака до Димитрија Туцовића.

ЈП „Кикинда” моле потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе.
За све додатне информације обратите се позивном центру на број 422-760 и 062/88-44-888.

Градоначелник затражио хитан састанак са представницима „FCC Kikinda”

Igor Crnogorac November 8, 2023

Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, поднео је захтев за хитан састанак са представницима компаније “FCC Кikinda d.o.o,” имајући у виду да у Градску управу масовно стижу притужбе грађана у вези са рачунима за изношење и транспорт комуналног отпада за октобар месец 2023. године, фактурисаних удружењима грађана, предузетницима, задругама и сличним привредним субјектима који су регистровани на адреси коју деле са још неколико привредних субјеката или су регистровани и обављају делатност у оквиру стамбеног простора у којем живе.

– Пошто се таквим начином обрачуна код већине привредних субјеката врши неоправдано дуплирање обавеза по основу изношења и транспорта комуналног отпада, као и због немогућности да остваре своја права у директној комуникацији са неким из компаније „FCC Кikinda“, револт грађана и притисак на Град Кикинду је огроман, па из тог разлога, поштујући партнерство „FCC Кikinda“ и Града, захтевам хитан састанак са представницима компаније, како бисмо решили све проблеме, пре свега у начину обрачуна и фактурисања, а на добробит грађана Кикинде – наводи се у захтеву градоначелника Николе Лукача.

Ветерани ПЈП обележили своју славу

Igor Crnogorac November 8, 2023

Секција ветерана посебних јединица полиције, данас је обележилa своју крсну славу, Митровдан у храму Светих Козме и Дамјана. Славски обред служио је протојереј Бобан Петровић, старешина Храма.

Слави су присуствовали председник Скупштине града Младен Богдан и заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски и представници других удружења.

Годишњица отвaрања граничног прелаза Наково – Лунга

Aleksandra Djuran November 8, 2023

На данашњи дан, 2014. године тадашњи премијери Србије и Румуније Александар Вучић и Виктор Понта свечано су отворили међународни гранични прелаз Наково – Лунга. Отварање прелаза олакшало је комуникацију грађана са обе стране границе, али и оснажило економске, привредне и културне везе. Ове године,18. маја, свечано је обележен прелезак милионитог путника. Била је то држављанка Европске уније са личним документима Хрватске.

-Од датума трајног отварања, до 6. новембра ове године гранични прелаз Наково – Лунга прешло је 1.065.393 путника. У поређењу са прошлом годином већ сада је за 10,6 одсто путника више него што их је било целе прошле године – истакао је Саша Танацков, члан Градског већа.

Захваљујући отвореном граничном прелазу у Кикинди је отворен погон фабрике „Зопас”. Средствима Европске уније, Владе Републике Србије, Града Кикинде и ЈП „Путеви Србије” изграђен је гранични прелаз у складу са важећим међународним стандардима, бициклистичка стазу са соларном расветом и видео надзором, а реконструисан је и део међународног државног пута.

-После три године пада и стагнације броја прелазака због короне и рестриктивних мера, ове године ћемо поново имати више од 100.000 путника. Рекордна је била 2018. година када их је било 192.736 – навео је Танацков.

Циљ, од ког се не одустаје, је двадесетчетворосатно радно време прелаза, као и дозвољен прелазак аутобусима.

За православце данас је празник Митровдан

Igor Crnogorac November 8, 2023

Православни верници данас обележавају празник посвећен Светом великомученику Димитрију, у народу познатији као Митровдан.

Свети Димитрије рођен је у трећем веку у Солуну. Верује се да је тај град спасавао од непријатељских војски и земљотреса и сматра се његовим заштитником.

Цар Максимилијан поставио је Димитрија за намесника Солуна и дао му задатак да прогони хришћане. Димитрије је, међутим, и сам био хришћанин, па се оглушио о царево наређење и почео јавно да проповеда хришћанство.

Предање каже да је Свети Димитрије знао шта га чека, па је разделио сав свој иметак и мирно отишао у тамницу, спреман на страдање. Цар је наредио да Димитрије буде погубљен, што су војници и учинили тако што су га изболи копљима и то за време молитве.

Његово тело је бачено, а хришћани су га тајно узели и сахранили на месту где је касније подигнута црква. По казивању, његов гроб мирисао је на босиљак и смирну, а многи верују у лековитост његових моштију.

Манастир Велика Ремета посвећен је Светом Димитрију

У народу се Митровдан сматра за дан када долази зима. Ако падне снег на Митровдан, верује се, задржаће се до априла. Лепо време на овај дан најављује благу зиму.

Док је Србија била под Турцима, говорило се да су се хајдуци на Митровдан разилазили и скривали код својих јатака, да би се поново састали на пролеће, за Ђурђевдан. Отуд и позната изрека – „Митровданак – хајдучки растанак и Ђурђевданак – хајдучки састанак”.

Овај дан је црвено слово у православном календару. Верује се да до Митровдана треба завршити све велике послове који се раде напољу и да на тај дан не треба излазити из куће. Постоји још једно предање везано за Митровдан, да на тај дан није добро прекоревати децу, чак и ако су била неваљала, јер ће онда бити таква целе године.

Премијера у „Ланету“ – “Змај” са најмлађим глумцима

Igor Crnogorac November 7, 2023

Премијера представе „Змај“ Дечијег позоришта „Лане“ биће одиграна у недељу, 12. новембра, од 17 сати. Поред глумца Милана Вујића, наступиће чланови „Ланетове“ Школице глуме.

– У представи игра једанаест најмлађих чланова наше школице. Комад је настао одабиром песама Јована Јовановића Змаја, а наши мали глумци су се осмелили да први пут на сцени искусе чари дасака које живот значе. Позивамо суграђане да их подрже и да им улепшају њихов посебан дан – рекао је Вујић.

Режија представе је колективан чин чланова Позоришта. Илустрације потписује Милош Вујић, који је и мајстор светла, а музику је одабрао тон-мајстор Небојша Борјан.

Изложба у фризерском салону

Igor Crnogorac November 7, 2023

Неформална група академских уметника „Фриз 2023“ организује изложбу ликовних радова у фризерском салону на углу улица Браће Богарошки и Чанадске.

Од прве изложбе 2008. године, ови уметници излажу у малим занатским радњама, са идејом приближавања галеријске уметности широј публици и оплемењивања простора кроз дружење.

На поставци „Фриз 2“ биће изложени радови наших суграђана и гостију: Јована Исакова, Ирене Ковач, Даниела Ковача, Златана Војводића, Ненада Марића, Александра Јоксимовића и Дарка Стојкова. Отварање је у петак, 10. новембра, у 19 сати.

Природни феномен на небу изнад Банатског Великог Села

Aleksandra Djuran November 7, 2023

Поларна светлост, позната као „аурора бореалис“, у ноћи између недеље и понедељка, 5. и 6. новембра, у црвено је обојила небо. Изузетно редак феномен видео се и из Банатског Великог Села, а овековечила га је Дејана Узелац. Поларна светлост видела се из правца Румуније односно на граници између Хуберта и Солтура.

„Аурора бореалис“ је појава карактеристична углавном на северним географским ширинама, али је овога пута поларну светлост било могуће посматрати у другим деловима света. Име „северна зора“ је настало од утиска који се стиче при појави ауроре, посебно гледано из Европе, на северном хоризонту се указује црвенкаста светлост као, на истоку, у зору, пред излазак сунца.

Поларна светлост настаје у судару електрона са Сунца и атома у Земљиној атмосфери.

„Сунце, као извор живота, емитује уобичајено огромну енергију. Повремено, међутим, долази до изузетних енергетских ерупција на Сунцу, када се дешава неуобичајено велика емисија електромагнетног зрачења, па и електрона. Они се сударају са атомима атмосферских гасова изнад Земље на око 100 и више километара што доводи до промене енергетских нивоа електрона атмосферских елемената, најчешће кисеоника, што се манифестује светлошћу различитих боја”, појашњавају овај феномен метеоролози.

Поларна светлост у Србији је последњи пут виђена 2003. године. а претходно 2000, 1991, и 1958. године.

„Ово је леп и опомињући призор који нас подсећа на то колико је велика енергија у свемиру, а колико смо ми мали. Црвена боја је видљива када су олује са Сунца веома јаке пошто настаје у вишим слојевима атмосфере “, сагласни су метеоролози.

Поларна светлост обасјала је земље у региону, али и делове Сибира, Урала, јужне Русије и Украјине.