najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Na gradskom trgu večeras (subota, 2. septembar) biće održan koncert Đorđa Davida i njegovog benda „Death Saw”, sa Ivanom Peters i gostima Aleksandrom Josifovskim i Slavicom Angelovom.
Početak koncerta koji Grad Kikinda poklanja sugrađanina, zakazan je za 20 časova.
Ovim koncertom biće završeno Kikindsko leto, manifestacija koja je sugrađanima pružila raznovrsne sadržaje i ulepšala im proteklo leto u gradu.
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
Tradicionalna manifestacija koju organizuje Narodni muzej Kikinda „Mamutfest” biće održana u petak 8. i subotu 9. septembra. Prvog dana, u dvorištu muzeja, deca će praviti rođendanske čestitke, a a u subotu sledi niz radionica gostujućih muzeja , izložba „Leta pre neta” Muzeja nauke i tehnike iz Beograda, i otvaranje parcipativne izložbe/priče u slikama „U društvu sa mamutom”.
Koncert za bebe. edukativna lutkarska predstava Dečijeg pozorišta „teatrilo” , ali i plesna radionica- deo su sadržaja predstojećeg „Mamutfesta”.
Istoričar Nemanja Dević danas je u Kikindi, u organizaciji Istorijskog arhiva, promovisao svoju knjigu „Za Partiju i Tita: partizanski pokret u Srbiji 1941-1944“ sa kojom je odbranio svoju doktorsku disertaciju.
Govoreći o tome da su istoričari koji se bave kritičkom istoriografijom često suvišni i nepoželjni, Dević napominje da i sam deli tu sudbinu.
– Postoje određeni narativi u društvu koji su se formirali pod uticajem višedecenijske propagande, filmova, književnosti. U našem društvu svakodnevno ima previše prošlosti. Suvišni su istoričari koji se oslanjaju na istorijske izvore, koji ruše i preispituju mitove, koji mitovima postavljaju neugodna pitanja – kaže Dević.
Kao istoričar, dodaje, nastoji da utvrdi tačne podatke u svakom svom istraživanju, ne osvrćući se na ideologiju i propagandu.
– O partizanima se pisalo mnogo, Do 1985. godine, na teritoriji cele tadašnje Jugoslavije bilo je objavljeno između 80 hiljada i 100 hiljada različitih naslova, od novinskih članaka do biografija. To govori o snažnoj propagandi koja je trebalo ne samo da rekonstruiše Drugi svetski rat, nego da ga konstruiše. Ideologija je legitimna, ali mi živimo u postideološkom dobu i, ako se bavimo istorijom, treba stalno da se preispitujemo. Ovom knjigom ja nisam dao konačnu i savršenu, idealno objektivnu verziju istorije, nego sam postavio neka nova pitanja. To je moja težnja, da kritički iščitavam postojeću literaturu, da koristim nove izvore i da otvaram nova pitanja. Nadam se da će nove generacije demantovati nas, kao što mi ponekad demanutujemo stare generacije istoričara, to ću smatrati iskorakom – objašnjava Dević.
U Institutu za savremenu istoriju u kojem je zaposlen, kaže, ne radi se na novim i epohalnim otkrićima, ali se postavljaju nova pitanja, otkrivaju izvori i trude se da period od 1941. do 1945. godine prikažu kao jedan dramatičan i kompleksan period u istoriji srpskog naroda koji treba razmatrati iz više uglova.
– Živimo u vremenu degradacije vrednosti institucija i ljudi od struke, pogotovo usponom društvenih mreža imamo situaciju da smo maltene svi postali eksperti za sve i tu vidim najveći problem i potencijal za dalje urušavanje kredibiliteta i ustanova i stručnih pojedinaca. S druge strane, trudim se da svojoj generaciji poručim da na događaje ne gleda crno-belo. Andre Žid je rekao da je sivo jedina boja istine, i upravo tako, sa mnogo nijansi, treba gledati prema prošlosti.
Iako je doktorirao sa monografijom o partizanima, napisao je i nekoliko knjiga o Ravnogorskim pokretu i bio u javnosti označen kao revizionista, četnik, što je, kako kaže, sudbina istoričara koji se bave savremenom istorijom, da budu obeleženi po onome što istražuju.
Na današnjoj, dobro posećenoj promociji, publika je imala priliku da sa ovim perpektivnim istoričarem sučeli mišljenja, kao i da kupi dva njegova dela: „Za Partiju i Tita: partizanski pokret u Srbiji 1941-1944““ i „Srpska priča – Sećanja iz rata i revolucije 1941-1945 – Aleksandar M. Milošević“.
Tri knjige mladih autora do 35 godina starosti biće objavljene na osnovu konkursa koji tradicionalno raspisuju Grad Kikinda i Banatski kulturni centar, iz Novog Miloševa.
Članovi žirija doneli su odluku da objavljivanjem prve knjige nagrade autore: Ninu Katana za zbirku priča „Beznađe“, Uroša Pavlova za zbirku poezije „Nebo su razgažene cipele“ i Milivoja Bajšanskog za knjigu „Sve junake po imenu znadem: Atribucija junaka u pesmama Tešana Podrugovića“.
Jubilarni, 15. konkurs bio je otvoren od 1. maja do 1. avgusta, i u tom periodu mladi autori slali su prijave sa neobjavljenim rukopisima poezije i proze, eseja i književne kritike, naučnih i istraživačkih radova. Na konkurs je pristigao veliki broj rukopisa, a tročlani žiri je imao zadatak da izabere i nagradi tri rukopisa. To je zahtevalo više čitalačkih krugova, detaljnu analizu i razgovore o knjigama koje su pristigle na konkurs.
Žiri je radio u sastavu: dr Mladen Đuričić, književni kritičar; msr Andrea Beata Bicok, književna kritičarka; i Radovan Vlahović, književnik i direktor BKC-a (predsednik žirija). Oni su u svom saopštenju istakli da nagrađene knjige pripadaju različitim književnim žanrovima, ali da svaka od njih na originalan način obrađuje temu kojom se autori bave.
Zbirka kratkih priča, simbolično naslovljena rečju „Beznađe”, već na prvo čitanje izdvojila se među proznim rukopisima. Nina Katana je u njoj otrgla od zaborava bolne i emotivne trenutke života, koje – zahvaljujući svojoj spisateljskoj veštini – uspeva da pretvori u sugestivne kratke priče koje, povezane istim naslovom, čine vrednu i kompaktnu književnu celinu.
S druge strane, Uroš Pavlov ispisuje poeziju koja nastaje kao odgovor na različite društvene (i lične) teme. On nam donosi snažne pesničke slike, karakteristične za poeziju koju ispisuju mladi autori u poslednjoj deceniji, ali istovremeno komunicira i sa tradicijom, pokazujući nam da gradi svoje stihove na bogatom čitalačkom iskustvu.
Nasuprot toj modernosti, stoji treća nagrađena knjiga, u kojoj se Milivoj Bajšanski okrenuo tradiciji, istražujući narodnu književnost i atribuciju junaka u pesmama Tešana Podrugovića.
Rukopisi nagrađenih autora biće objavljeni u ediciji „Prva knjiga“ Banatskog kulturnog centra.
U Osnovnoj školi „1. Oktobar“ u Bašaidu u toku leta preduzeti su radovi u svlačionicama i toaletima pored fiskulturne sale.
– Od Pokrajinske vlade po konkursu nam je odobreno 2,6 miliona dinara za ove radove. Zvanična primopredaja biće ovih dana. Sada je, od prioritetnih radova, preostalo da se rekonstruiše deo dvorišta Škole – rekao je direktor, Mirko Vlajkov i naglasio da, do pre nekoliko godina, u ovu ustanovu nije ulagano najmanje četiri decenije.
Prvi radovi posle dužeg vremena bili su rekonstrukcija fiskulturne sale, nova rasveta u Školi i grejanje, istakao je gradonačelnik Nikola Lukač prilikom posete Bašaidu.
– Najnoviji radovi obezbediće još bolje uslove za đake u Bašaidu. Grad je ove godine opredelio 40 miliona dinara za rekonstrukcije, popravke i sanacije u osnovnim školama. Dobra saradnja sa pokrajinskim i republičkim organima rezultirala je odobravanjem projekata našim školama – rekao je Lukač. – Nećemo se zaustaviti, neke školske zgrade su stare i dotrajale, trudimo se da pravimo prioritete.
Samo ove godine, novac za radove od pokrajinske i republičke vlade dobile su i škole „Vuk Karadžić“, „Đura Jakšić“, „Feješ Klara“, „Jovan Popović“, „Petar Kočić“ u Nakovu. Uz dobru saradnju, udruženim snagama, doprinećemo još boljoj opremljenosti svih škola na teritoriji Kikinde, zaključio je gradonačelnik.
Prvog školskog dana, najmlađim đacima na teritoriji Kikinde stigli su i pokloni od Grada: udžbenici, i paketi sa delom školskog pribora. Nekima od njih, đacima u tri gradske i dve seoske škole, poklone su jutros, na prvim časovima, uručili gradonačelnik Nikola Lukač, pokrajinska poslanica i predsednica Odbora za obrazovanje i nauku Stanislava Hrnjak, načelnik Policijske uprave Pavle Rajkov i članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar.
– Prvog septembra Grad tradicionalno daruje prvake. Iz budžeta smo, ove godine, za udžbenike i poklone sa priborom i opremom, izdvojili oko 4,1 milion dinara. Uverili smo se da su deca željna druženja i sticanja znanja, želimo im da čuvaju jedni druge, da slušaju svoje učitelje i da sa njima savladaju znanja koja su im potrebna, da ovaj period života počnu na najlepši način. Potrudićemo se da u svakoj školi obezbedimo još bolje uslove za đake, kao i za nastavni i nenastavni kadar i, u narednom periodu, nastavićemo da obezbeđujemo sredstva za opremanje škola. Želimo da znaju da će Grad Kikinda uvek biti uz njih i uz sve građane – rekao je Lukač.
Prvi dan u školi veliki je događaj i za đake i za njihove roditelje, kao i za nastavni kadar, rekla je Stanislava Hrnjak, čestitajući prvacima polazak u školu.
– Pokrajinska vlada od 2016. godine intenzivno sarađuje sa Gradom na različitim projektima koje škole podnose na konkursima. Mi se zaista radujemo svemu što je korak napred i iz godine u godinu, kako raste budžet Pokrajine Vojvodine, a sada je bezmalo 123 milijarde, tako raste udeo kapitalnih incvesticija, kao i podrška građanima Kikinde, odnosno najmlađima kroz obrazovne institucije. Stalno radimo na tome da unapredimo sistem kako bismo pomogli deci i roditeljima u svakom smislu, u obrazovnom procesu, u bezbednosti, kroz psihološku podršku i socijalnu politiku u našem gradu koja je proglašena za jednu od najboljih u Srbiji. To je naš zajednički zadatak – naglasila je Stanislava Hrnjak.
Ona je dodala da je Osnovna škola „Feješ Klara“ na početku velike rekonstrukcije za koju je Pokrajinska vlada, samo za prvu fazu radova, već obezbedila 150 miliona dinara.
Direktorica Hermina Čemere rekla je da je upisano 19 prvaka – 12 će učiti na srpskom, a sedmoro na mađarskom jeziku. Ukupno Školu pohađa 210 učenika.
U samom gradu goste su na prvim časovima imali i đaci u Osnovnoj školi „Đura Jakšić, u kojoj su, u prvi razred, upisana 34 učenika. I prvaci u Školi „Jovan Popović” jutros su dočekali goste.
– Ova škola upisala je 34 prvaka u dva odeljenja. Prvi put, od kada sam ja direktor, prvog školskog dana nas je obišao gradonačelnik – rekla je direktorica, Jelena Krvopić.
Ispred svake škole od jutros su i dežurni policajci koji će, i nadalje, svakog dana, biti sa decom u toku nastave.
– Policijska uprava u Kikindi spremno je dočekala prvi dan nastave, imali smo dovoljno vremena da analiziramo i postavljamo nove zadatke, svaki naš policijski službenik na obezbeđenju škole zna tačno šta treba da radi kako bi maksimalno obezbedio učenike u svim školama. Pored toga, ove školske godine, sa svim učenicima realizovaćemo i projekat „Zajedno i bezbedno kroz detinjstvo“ – kazao je načelnik Policijske uprave Kikinda Pavle Rajkov.
U OŠ „Ivo Lola Ribar“ u Novim Kozarcima upisano je 10 prvaka.
– U toku raspusta uređivali smo školu, a prvacima smo danas priredili svečani prijem. Sledeći smernice Ministarstva , nadamo se da će ova školska godina biti godina razvijanja drugarstva i poverenja na opštu dobrobit svih nas – rekla je direktorica Škole, Dragana Radujko.
Željko Vukmirović jedan je od pet dečaka-prvaka u Školi u Novim Kozarcima.
– Sve mi se sviđa u ovde, i učiteljica i učionica. Ovo su već sve moji drugari – kaže Željko.
Tijana je prvak u OŠ „1. Oktobar“ u Bašaidu.
– Najvažnije je učenje, zdravlje, da slušaš svoju učiteljicu i da pomažeš svojim drugarima. Već pišem slova i crtam domaći. Moj najbolji drug Miloš sedi sa mnom u klupi – pohvalila se Tijana.
Škola u Bašaidu upisala je 25 novih učenika, što je sedmoro manje u odnosu na prošlu školsku godinu, pa je formirano jedno umesto dva odeljenja. Ukupno Bašaid ima 250 osnovaca.
Odbojkaški klub invalida Feniks, sutra od 10 sati u dvorani „Jezero” organizuje 13. „Kup Kikinde” u sedećoj odbojci. Nadmetaće se šest ekipa: Iskra (Bugojno), Banja Luka, Tatabanja, Smeč (Beograd), reprezentacija Srbije i Feniks, a finale je predviđeno između 15 i 16 sati.
Ove godine, oko 450 đaka prvaka na teritoriji Grada Kikinde prvi put selo je u školske klupe. Svima njima, Grad Kikinda obezbedio je besplatne udžbenike i deo školskog pribora i tim potezom olakšao roditeljima. Podsetimo, ova mera pomoći porodicama uvedena je prvi put prošle godine, kada je takođe oko 450 prvaka dobilo besplatne knjige za školu.
Srednjoškolci koji žive u seoskim mesnim zajednicama, imaju obezbeđen besplatan prevoz do škola u Kikindi, kao i ranijih godina.
Za obe mere podrške deci i njihovim porodicama, sredstva su opredeljena gradskim budžetom.
Već po tradiciji, gradonačelnik Nikola Lukač i ovog 1. septembra obilazi škole kako bi đacima i prosvetnim radnicima poželeo uspešnu novu školsku godinu. Gradonačelnik je, sa saradnicima, od jutros u obilasku osnovnih škola „Feješ Klara”, „Jovan Popović”, „Đura Jakšić”, „Ivo Lola Ribar” u Novim Kozarcima i „1. oktobar” u Bašaidu.
Sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem su pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak, članice Gradskog veća Valentina Mickovski i Melita Gombar, kao i načelnik Policijske uprave u Kikindi Pavle Rajkov.
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović izjavila je ranije da škole spremno dočekuju učenike, da će đake i škole obezbeđivati policajci i da će se tokom školovanja posebna pažnja posvećivati negovanju ljudskih vrednosti.
Pravi praznik plesa priredile su večeras članice „Dance N Soul“ škole u dvorištu Kurije. Nastupile su sve uzrasne grupe i solisti, višestruko nagrađivani na mnogim plesnim takmičenjima.
– Spremili smo spektakl. Prošla sezona bila nam je veoma uspešna, svaka je sve bolja. Imamo 5-6 takmičenja u sezoni i na svakom nastupamo sa minimalno pet koreografija. Dobijamo mnogo nagrada, često i specijalne nagrade upravo za koreografije, Vežbamo, deca se trude, jako su talentovana. Svake godine ima nas sve više i zahvaljujem roditeljima na poverenju – kaže Mirna Krnić, profesorka fizičkog vaspitanjnja i predsednica „Dens en soul“ Udruženja sportskog plesa „Ritmik“.
Devetogodišnja Anđela Malinović pleše već dve godine.
– Volim da plešem jer tu ima i malo gimnastike. Večeras plešemo „Konfident“. Nastaviću da se bavim plesom i kada porastem – kaže Anđela.
Danica Čavić iz Mokrina ima 15 godina i u Školi je tri godine.
– Pronašla sam se upravo u plesu kaže Danica. – Jako sam zadovoljna uspehom i ponosna sam na naše instruktorke i na sve nas. Sa takmičenja se uvek vratimo sa mnogo trofeja i medalja, uglavnom osvajamo prva mesta. Večeras imam i solo koreografiju „Dark hors“.
Najveća plesna škola u gradu radi sa decom od četiri do 14 godina. Ima osam grupa modernog plesa i jednu grupu mažoretkinja, a pripremaju i soliste u plesu. Večeras, na „Kikindskom letu“ imali su podršku bubnjarske sekcije Studija „Maus“ i brojne i najvernije publike – svojih roditelja i baka i deka, ali i mnogih koji su jednostavno uživali u pravim plesnim nastupima i modernim koreografijama po kojima je ova Škola i poznata.
Još svega dve sedmice preostalo je do najveće i najpoznatije kikindske manifestacije „Dani ludaje”. I ove godine, vesela povorka predškolaca u dobrom raspoloženju, uz muzičku pratnju, ukusnu bundevaru i ljubazne delatnike gradske Turističke organizacije obići će više gradova i na prepoznatljiv način pozvati goste u naš grad.
Karavan promocije „Dana ludaje” u ponedeljak 4. septembra biće u Subotici, 5. septembra u Somboru, 6. septembra u Zrenjaninu i Novom Sadu. Stanovnici glavnog grada na 38. manifestaciju biće pozvani 8. septembra, a susedi iz Rumunije 12. septembra kada će narandžasta povorka posetiti Temišvar.
Ovogodišnji „Dani ludaje” biće održani od 14. do 17. septembra, kada posetioce, pored takmičarskog dela -merenja najteže i najduže bundeve, očekuju tradicionalni programi poput Banatskog fruštuka, Gostinske sobe, Evropskog kutka i Karnevala predškolaca, uz žanrovski različite koncertne večeri, nezaobilaznog vašara i brojnih pratećih zabavnih, sportskih i kulturnih sadržaja .
