Најновије

Spomenik Mokrin 1

У Мокрину је данас, на Варошком тргу, свечано откривено спомен-обележје житељима овог места, погинулим у ратовима деведесетих: Драгану Перишићу, Љубомиру Рељину и Милану Кебићу.

– Стално радимо на томе да отргнемо од заборава и очувамо сећање на све наше суграђане погинуле у ратовима деведесетих – изјавио је Владимир Радојчић, председник Скупштине Српских ратних ветерана Кикинде. Од идеје до реализације прошло је три године.

У подизању спомен-обележја, који је рад Милана Рамајија, учествовали су, поред Српских ратних ветерана, и породице погинулих и Месна заједница Мокрин.

– Изузетно је важно што, и после 30 година, не допуштамо да избледи успомена на ове борце, наше драге Мокринчане. За Мокрин је ово велики дан – рекао је Горан Ристић, потпредседник Савета МЗ Мокрин.

У име локалне самоуправе, откривању споменика присуствовао је председник Градског парламента, Младен Богдан.

– Догађај је веома значајан за Мокрин и Мокринчане, борачка удружења и породице поготово, које су дуго чекале дан подизања споменика – рекао је Богдан. – Град је определио средства и пружили смо подршку јер је наша политика да одржавамо успомену на хероје.

Богдан је додао да је намера локалне самоуправе да, у сваком месту, подигне културу сећања на борце који су дали своје животе за отаџбину.

festival balona

Туристичка организација Града Кикинде приредила је суграђанима протеклог викенда право изненађење организовањем Првог фестивала балона на Старом Језеру. Веома брзо резерисана су сва расположива места за летење међутим, због временских услова, много заинтересованих није имало прилику и да полети.

– Много људи је овог пута остало ускраћено за летење, чак и неки који су се први пријавили – каже в. д. директорица Туристичке организације, Јасмина Миланков. – Временски услови нису доволили да се остваре сви планирани летови – од четири предвиђена полетања балона, реализована су два што је, како су нам рекли пилоти, уобичајени учинак и у просеку је за овакве манифестације. Управо пилоти су одлучивали о томе да ли је безбедно за полетање, узимајући у обзир и податке Републичког хидрометеоролошког завода и Контроле летења у Београду.

Ипак, и они који су летели, и публика која је са земље посматрали балоне, задовољни су приликом да учествују у првој оваквој манифестацји у нашем граду. Да је наклоност обострана, потврђују утисци пилота.

– Балонари су одушевљени Кикинђанима, кажу да су људи дивни, веома непосредни и да им је било веома лепо у нашем граду. Они стално учествују на фестивалима широм Европе и тврде да нигде нису наишли на тако топао пријем. Кажу да им је боравак у Кикинди био право уживање и да једва чекају да их поново позовемо – каже Јасмина Миланков.

У другом плану, бар за оне који су летели или се надали летењу, остао је такмичарски део, односно Отворено првенство за топловаздушне балоне. Победила је екипа из Словеније, другопласирани су били балонари из Мађарске, док је румунска екипа заузела треће место.

У Туристичкој организацији имају у плану да Фестивал прерасте у традиционалну манифестацију. Уз подршку Града и добар ветар, већ се радујемо новим шареним балонима на небу изнад града.

malbasić sajam

Винар и виноградар из Нових Козараца Зоран Малбашић добитник је велике сребрне медаље 90. Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду који траје до 26. маја. Признање је стигло за вино каберне совињон из 2015. године. Све ове године вино је чувано у старом подруму, на одговарајућој температури и у амбалажи и, када је довољно одлежало, дато је на оцењивање.

-Вино каберне совињон једно је од првих које сам направио годину дана пошто сам почео да се бавим виноградарством. Зато је ова медаља међу највреднијима које сам добио. Вино сам дао на оцењивање како бих се уверио да идем правим путем и да бих видео где сам у односу на сличне винарије. Сребро за мене сија као злато – рекао је Малбашић.

Подрум Малбашић настао је 2014. године и у производњу су укључени сви чланови породице. Узгаја три сорте грожђа, од којих две црвене каберне совињон и мерло, док је од белих заступљен рајнски ризлинг. Виноград је Малбашић засадио 2009. године, што је захтевало прилично улагање, али је преовладала жеља да стигне до циља.

-Сада смо коначно и доказали да француска сорта грожђа може итекако добро да рађа на банатском тлу. У плану нам је да региструјемо и винарију до краја године и да у будућности производимо још боља вина – открио је Малбашић.

Годишње произведе око 3.000 боца вина, а уз вино пече и ракију.

Vuca knjiga 1

„Наши научници који су ширили духовност и науку“ назив је нове књиге професора др Петра Вуце која је вечерас представљена у свечаној сали Народног музеја.

– Књига је састављена од радова које сам писао за Конференцију “Развој астрономије код Срба” и који су објављивани у зборницима. Већину радова чине биографије Кикинђана – каже професор Вуца. – Јованка Живојинов је, рецимо, мање позната Кикинђанима. Oна је, за време Другог светског рата, била професор физике у Гимназији, а затим и прва жена професор на Машинском факултету. Писао сам и о Кикинђанину архимандриту Филарету Гранићу, византологу и теологу, члану Академије наука. Интересантан је и део у којем сам сабрао податке које сам пронашао о оцу Николе Тесле, Милутину.

O књизи и раду професора Вуце говорио је рецензент, проф. др Милан Димитријевић, астроном, физичар и песник, бивши министар за науку, технологију и развој Савезне Републике Југославије.

– Овде су сабрани чланци које је професор Вуца писао и који су презентовани и верификовани на конференцијама. У књизи су приче о Кикиђанима који су допринели науци, као што су Павле Кенгелац, Миливој Југин, Коста Сивчев. За неке од њих нисам ни знао да потичу одавде – рекао је професор Димитријевић.

Приче о значајним, али мање познатим Кикинђанима чине само део књиге. Професор Вуца говори и о људима који нису са овог подручја, али су допринели науци. У трећем делу су прилози о сунчаним сатовима којима се аутор бавио и у својој књизи, „Сунчеви сатови у Војводини“, која је имала три издања.

Књигу „Наши научници који су ширили духовност и науку“ је, уз подршку Града, издао Народни музеј у којем ово најновије дело професора Вуце и може да се купи.

346139216_630331955684557_7536653613441272191_n

За одељење Офталмологије Опште болнице, фирма „Tиса Аутомотиве” купила је уређај оптотип пројектор, неопходан за свакодневни рад офталмолошке амбуланте. Овом догађају осим представника Болнице и компаније, присуствовали су и градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Саша Танацков.

Др Драгана Радин, начелница Одељења офталмологије захваљујући се на донацији, истакла је да је реч о аутоматском пројектору графикона.

-Апарат садржи 41 графикон и осим оптотипа има низ тестова у страбологији. Он нам је неопходан за узимање видне оштрине пацијента и овај тест спроводи се на самом почетку прегледа. Управљање апаратом је лако, преко даљинског управљача. Стари пројектор има више од 40 година и овај ће допринети да будемо ефикаснији у раду – казала је др Драгана Радин.

Донатори, компанија „Тиса Аутомотиве“ и у ранијем периоду исказала је да је друштвено одговорна и да жели да помогне локалну самоуправу у којој послује. Акош Барна, генерални директор захвалио се представницима Болнице и града на плодоносној сарадњи.

-Прихватили сте нашу компанију и на нама је да учинимо све да имамо одличну међусобну сарадњу. И у наредном периоду потрудићемо се да побољшамо услове рада Болнице и већ сада могу да обећам да ћемо до краја године одвојите средства за још једну донацију – рекао је Барна и напоменуо да су здравствени радници сву своју снагу показали током пандемије корона вирусом.

Захваљујући се компанији Никола Лукач подсетио је да је „Тиса Аутомотив“ и раније додељивала донације попут ЕКГ апарата, док су за време короне међу првим обезбедили одређену количину заштитних маски.

-Ту су били да помогну и када је реконструисана педијатрија. За Општу болници и Дом здравља имати овакву фирму пуно значи. Они су једна од друштвено најодговорнијих фирми, нарочито што се труде да унапреде здравствену заштиту свих суграђана, међу којима су и радници компаније. Увек су доступни за донације и прави су пример како се понашати према средини у којој послују – рекао је градоначелник Лукач.

Апарат је вредан 240.000 динара и биће врло брзо у функцији.

nemačko udruženje

Немачко удружење Кикинда је 19. маја у Културном центру одржало изборну скупштину и изабрало нови управни одбор. Уместо Александра Конечнија, дугогодишњег председника, изабрана је Ерика Бански, уредница веб-странице Удружења.

На место Хилде Бански, потпредседника и члана првог Националног савета Немаца у Србији, изабран је Јован Бутер, дугогодишњи члан Удружења. Остали чланови управног одбора су: Јован Блат, Ксенија Боканић Коврлија, Винцензо Марано, Смиљана Ратко и Милена Вукашиновић.

У име старог Управног одбора – због болести председника – говорила је Хилда Бански. Истакла је да су првенствени циљеви Удружења били: остварење позитивне слике о Немцима који живе у овим крајевима, неговање националног идентитета кроз језик, културу, и обичаје Немаца, као и неговање добросуседских односа. Ови циљеви су и остварени.

У име новизабраног Управног одбора на указаном поверењу захвалила се Ерика Бански. Истакла је изузетан рад и достигнуте резултате претходног руководства, са жељом да се тај рад настави увођењем нових садржаја и коришћењем нових технологија и медија за комуникацију.

Šuma

Фотографије из циклуса „Свет се каже шума“ Јелене Владушић биће изложене у Галерији „Тера“.

Јелена Владушић је основне и мастер студије фотографије завршила на Академији уметности у Новом Саду и докторирала је на Универзитету уметности у Београду. Излагала је самостално и на групним изложбама и добитница је признања у земљи и иностранству.

Отварање изложбе је у петак, у 20 сати.

Sekretarijat i veliki park 7

Ђаци из ОШ „Вук Караџић“ данас су учестовали у еколошкој радионици под називом „Упознај Велики парк“. Поводом Европског дана паркова за њих је ову активност организовао Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе.

Запослени у Секретаријату децу су упознали са лепотама и природним вредностима градског парка који постоји 127 година.

– Деца израђују једниствене разгледнице од плодова и листића. Причамо им о врстама које имамо у парку, а то је укупно 40 врста дрвећа са око 700 стабала – 29 врста лишћара и 11 врста четинара  – рекла је секретарка Секретаријата, Мирослава Наранчић.

Ученици другог разреда са нама су поделили своје утиске о Великом парку.

– Врло често долазим овде да се надишем чистог ваздуха – каже Лука Бубуљ.

Његовој другарици Лари Стијак такође се свидео данашњи излет.

– Допада ми се што има пуно дрвећа и чист је ваздух.

Мања Иличић и Душко Жигић научили су како како се брине о околини.

– Животна средина се чува тако што бацамо смеће у канту, а не где стигнемо – каже Мања.

– Овде добијамо највише кисеоника док шетамо и зато треба да чувамо природу и да не бацамо смеће – објаснио нам је Душко.

Алекси Кнежевићу допада се природа у Бландашу.

– Лепо ми је што има много лепих биљака, има много људи и јако је леп ваздух овде.

Акција се наставља сутра, прикупљањем електричног и електронског отпада из школа „Фејеш Клара“ и „Милош Црњански“ и из кикиндске библиотеке. Ово је, иначе, редовна активност Секретаријата у којој специјализоване фирме откупљују електрични и електронски отпад и, заузврат, школама уплаћују донације за куповину нових уређаја.

opanak (4)

На престижном међународном Фестивалу фолклора „Златни опанак“ у Ваљеву, у конкуренцији стотину ансамбала и више од три хиљаде играча, чланови КУД-а из Мокрина постигли су изузетан успех – освојили су треће место у категорији јуниора.

КУД „Мокрин“ је, својим наступом, изазвао одушевљење публике, што је препознао и стручи жири. „Лесковачке игре“ припремног ансамбла уз пратњу оркестра донеле су им заслужено прво место у категорији јуниора од 13 до 16 година, док су се, у укупном пласману, пласирали на треће место, потврђујући своју изузетну посвећеност и квалитет.

Ангажовање и вредан рад на очувању српске фолклорне традиције истакли су овај ансамбл као један од успешнијих на овом реномираном сабору.

„Златни опанак“ у Ваљеву одржава се од 2003. године. Окупља фолклорне ансамбле из целе Србије и дијаспоре.

 

Okrug bezbednost

Савет Севернобанатског управног округа којим је председавао начелник Мирослав Дучић, разматрао је новонасталу безбедносну ситуацију, са посебним освртом на образовне институције на територији Округа.

Седници су присуствовали Павле Рајков, начелник Полицијске управе Кикинда, Никола Лукач градоначелник Кикинде и Радован Уверић, председник општине Нови Кнежевац са сарадницима, као и представници општина Ада, Сента, Чока и Кањижа.

Констатовано је да је безбедносна ситуација у образовним институцијама задовољавајућа и да Полицијска управа поступа у складу са упутствима Министарства унутрашњих послова. Упућен је апел јединицама локалних самоуправа да, у образовним институцијама, подстичу на још већу борбу против насиља, оснаживање улоге наставног кадра, као и да, уз помоћ медија, и даље позивају грађане да предају нерегистровано оружјe и муницију.

Према евиденцији Полицијске управе Кикинда, до 18. маја предато је 89 комада нерегистровананог оружја, 15.986 комада муниције и 17 минско eксплозивних средстава. Преузет је и 91 комад регистрованог оружја и 1.064 комада муниције, као и 27 оружја и 1.302 комада муниције чији су власници преминули.