Najveća sova na svetu od pre nekoliko meseci živi u Kikindi. Zove se Buba i kućni je ljubimac porodice Trumbetašev. Buba je još uvek mala, ima 4,5 meseca, i visoka je više od pola metra. Kada poraste, biće visoka 70 centimetara, a raspon krila biće joj 1,9 metara.
Njena vrsta zove se velika ušara ili orlova sova, zbog kandži kojima, na kvadratni centimetar, hvata jednu tonu. Na latinskom naziv vrste je Bubo bubo, otud i ime. A u kuću Trumbetašovih, porodice koja se, inače, na svom poljoprivrednom gazdinstvu, bavi kozarstvom, stigla je jer je Kikinda grad sova, kaže Veselin Trumbetašev. Ali i kao kompromis.
– Išao sam jednom na vašar i video sam, usput, jastrebare. I onda sam hteo jastreba. Rekao sam to ženi, ali ona je htela orla. Onda je čula da su se u Srbiji prvi put, u odgajivačnici, izlegla tri ptića najveće sove i odmah smo se dogovorili. Red je da u Kikindi živi najveća sova. Ona je, inače, ista kao mala ušara, kojih ima u gradu, samo u mnogo većem izdanju. Kad smo dobili Bubu, bila je beba, mala kao veće pile, bela i čupava. Živela je s nama u kući, celu noć je skakutala na prozoru – kaže Veselin.
Orlova sova je evroazijska ptica grabljivica. Životni vek u prirodi joj je 20-25 godina, u zatočeništvu živi i do 60 godina. Naziv je dobila zbog kandži i veoma je opasna. U prirodi lovi glodare, zečeve, ježeve. ali je zabeleženo i da noću po plen ulazi u gnezda jastrebova i sokola. Ima bešuman let. Jedina među pticama ne može da pomera oči, zato glavu okreće za 180 stepeni.
Veselin ima dozvolu za držanje Bube od Ministarstva za zaštitu životne sredine, na šta ga i Zakon obavezuje.
– Buba, ipak, nije ista kao pripadnici njene vrste koji žive u divljini, ona je inpritovana ptica, što znači da je odgajana u inkubatoru – objašnjava Veselin. – Bubini majka i otac su iz Češke. Ja sam je dobio na poklon iz legalne odgajivačnice u Pančevu, tu je rođena. Pošto je iz inkubatora, ona ne može da se snađe u prirodi. U tome je razlika između nje i sova iz divljine. Ima brata i sestru, što znači da je jedna od pet legalnih ptica te vrste u Srbiji.
Jedan od razloga zbog kojih Bubini srodnici nisu popularni kao ljubimci je i to što je teška za obuku.
– Buba je jako pametna, ali ima svoju narav, i neće da sluša. Ona misli da je čovek njena vrsta, mene i ženu smatra za roditelje i nas ne dira. Ulovila nam je bila mačku, ali je mačka uspela da pobegne. Ja se igram sa njom, ceo dan smo zajedno, pravi mi društvo. Ponaša se kao kuca ponekad, ima svoje igračke, loptu, kamiončiće, ali najviše voli da uzme ženinu papuču i da je „udavi“ u bazenu. Od kad je stigla, omiljena igračka joj je mali beli meda. Kada spava, čučne, a spava kada i mi, danju ponekad dremne. Zapravo ima dobar karakter, tako smo je mi naučili – priča Veselin.
Bubina vrsta spada u usamljene ptice. Buba to, svakako, nije. Veselin i Sonja već joj znaju i raspoloženja. Kada joj je zabavno, ljulja gornji dao tela, a kada je ljuta, perje oku ušiju joj se povlači u nazad. I to najčešće kada naiđu Laza i Maša, pulini koji je, obično, nerviraju. Inače, kada fiksira pogledom, zenice joj se potpuno prošire, i tada se zna da je spremna za akciju.
Buba je sada već devojčica i ima svoj stan-volijeru sa bazenom od 13 kvadrata. Međutim, brzo raste, već nema mesta da raširi krila i zato joj se gradi novi, takoreći manji jednosoban stan od 30 kvadrata i tri metra visine, sa bazenom, naravno.
Posebna priča je hrana za Bubu koja je, razume se, posebna.
– Kao mala, jela je do devet jednodnevnih pilića na dan. Sada jedan njen obrok čine dva bela pacova i dve do tri prepelice. Prvo sam joj hranu kupovao u Novom Sadu. Shvatio sam da je to preskupo, pa sam rešio da pokrenem proizvodnju pacova i japanskih prepelica. Za to su mi bila potrebna i dva inkubatora po koje smo išli u Temišvar. Tada mi je žena rekla da je mnogo jeftinije da, kada mi je dosadno, idem u kafanu, nego da držim sovu – priznaje Veselin.
Čini se da je supruga Sonja bila u pravu kada su u pitanju troškovi. Jer, kada se Buba prehladila, shvatili su da je najbliži doktor za nju jedan veterinar, Italijan u Dubaiju. Samo razgovor sa veterinarom koštao je 200 evra, a injekcije protiv upale grla su, takođe, stigle iz Emirata. Nismo pitali za cenu. Ali smo shvatili zašto je Sonja zove Buba-trošak.
Buba je, ipak, dobra devojčica i mnogo voli da se šeta po Trgu vezana na ruci svog gazde. Tada joj prilaze deca i svi bi da se fotografišu sa najvećom sovom na svetu koja, sasvim očekivano, živi u gradu ušara, malih i velikih, svakako pitomih. Kao i ljudi u mestu čiji su zaštitni znak.
