Најновије

дани лудаје деца

„Дани лудаје“, 38. пут, биће одржани од 14. до 17. септембра. Од сутра ће предшколци, као и годинама уназад, посетити неколико градова и позвати их у госте.

Караван ће у понедељак бити у Суботици, у уторак у Сомбору, а у среду у Зрењанину и Новом Саду. У петак ће на „Дане лудаје“ бити позвани Београђани, а затим, у уторак, 12. септембра, и грађани Темишвара.

Наранџаста поворка малишана упознаће потенцијалне госте са програмом манифестације на којој нас очекују такмичење за најтежу и најдужу лудају, и спортски, кулинарски и културни програми, између осталих и: „Карневал предшколаца“, „Банатски фруштук“, „Гостинска соба“, „Европски кутак“, „Сајам предузетника“.

У музичком делу наступиће Стефан Миленковић, „Ју група“, Неле Карајлић, Милица Павловић и Саша Матић.

Дјордје и Ивана 4

Сјајни музичари, моћни вокали, тврди рок-звук и сами хитови рок-бендова са простора Југославије од пре шест деценија до данас ређали су се синоћ на Тргу, на концерту под називом „Да се не заборави“ који су приредили Ђорђе Давид, „Деатх Саw“ и Ивана Петерс.

У жестокој завршници „Кикиндског лета“ публика на Тргу уживала је пуна два сата, певајући са Давидом и Иваном који су их освојили професионализмом и непосредношћу.

– У Кикинди сам после 20 година, последњи пут овде сам наступао, такође са Иваном, на Мото-сусретима на Плавој бањи. Сада сам дошао да се кандидујем за наступ на „Данима лудаје“ јер је то ствар престижа. Ако добро одрадимо вечерашњи концерт, можда имамо шансу – рекао је Ђорђе публици која га је, у томе, у наставку вечери, здушно подржала.

Иако је наступ каснио читав сат (музичари су то оправдали радовима на путу), публика је имала стрпљења да испрати и врло савесне тонске пробе и да сачека концерт који им је донео пуна два сата чисте енергије и сјајне атмосфере.

Ивана Петерс, певачица групе „Негатив“, каријеру је започела као вокал (уз Гоцу Тржан) поп-групе „ТАП 011″. Ђорђе Давид најавио ју је као најбољи женски вокал на Балкану.

– Рокенрол још увек живи, „Негатив“ још увек постоји, имамо нове песме, само још треба да их снимимо. Ми увек имамо где да наступамо, имамо своју „фан-базу“. Није лако, али код нас је рокенрол у запећку, мислим да су мало бендови криви, али нема нас ни у медијима – каже Ивана.

Ђорђе Давид, деведесетих година певач групе „Генерација 5“, по занимању глумац, сада наступа са бендом „Деатх Саw“. Млађим нараштајима познат је и као члан жирија такмичења „Звезде Гранда“.

– Упркос томе што га медији игноришу, рокенрола итекако има. Не можете да видите спотове, стављен је са стране, али имамо страшне клинце у овој музици, у читавој држави – каже Ђорђе. – Вечерас представљамо Александра Јосифовског који је био мој први суперфиналиста у „Звездама Гранда“, и заузео је прошле године друго место, и, такође мог кандидата, овогодишњу победницу, Славицу Ангелову из Струмице. Захваљујући њој сам успео у својој мисији, да освојим парче простора са таквом музиком јер је финалу певала Луиса Армстронга.

И Ђорђе и Ивана успели су, присним односом са публиком и изванредним даром за комуникацију, потпуно да освоје Кикинђане свих генерација. Овај завршетак „Кикиндског лета“ остаће упамћен, а рокери, старији и млађи, сигурно ће прижељкивати њихов наступ на „Данима лудаје“ или било којим другим поводом.

Хитна помоц

Дечак од непуне две године смртно је страдао данас у поподневним сатима док се играо са братом близанцем. Претпоставља се да се, у игри, случајно, упетљао у канап од завесе. Дечаци су били сами у соби док је мајка отишла до оближње продавнице.

У повратку, мајка је затекла сина без свести, са канапом око врата. Истрчала је из куће са дететом и затражила помоћ. Комшије су покушале да помогну, детету је дато вештачко дисање, затим га је Хитна помоћ одвезла до Болнице у којој су лекари покушали да га реанимирају. Нажалост, било је прекасно.

Млади родитељи са дечацима су се недавно доселили у своју кућу у улици Стерије Поповића. Дечаци би рођендан прославили у новембру.

Трагедија је потврђена у Полицијској управи у Кикинди у којој кажу да је о догађају обавештено Више јавно тужилаштво у Зрењанину.

сова буба 8

Највећа сова на свету од пре неколико месеци живи у Кикинди. Зове се Буба и кућни је љубимац породице Трумбеташев. Буба је још увек мала, има 4,5 месеца, и висока је више од пола метра. Када порасте, биће висока 70 центиметара, а распон крила биће јој 1,9 метара.

Њена врста зове се велика ушара или орлова сова, због канџи којима, на квадратни центиметар, хвата једну тону. На латинском назив врсте је Бубо бубо,  отуд и име. А у кућу Трумбеташових, породице која се, иначе, на свом пољопривредном газдинству, бави козарством, стигла је јер је Кикинда град сова, каже Веселин Трумбеташев. Али и као компромис.

– Ишао сам једном на вашар и видео сам, успут, јастребаре. И онда сам хтео јастреба. Рекао сам то жени, али она је хтела орла. Онда је чула да су се у Србији први пут, у одгајивачници, излегла три птића највеће сове и одмах смо се договорили. Ред је да у Кикинди живи највећа сова. Она је, иначе, иста као мала ушара, којих има у граду, само у много већем издању. Кад смо добили Бубу, била је беба, мала као веће пиле, бела и чупава. Живела је с нама у кући, целу ноћ је скакутала на прозору – каже Веселин.

Орлова сова је евроазијска птица грабљивица. Животни век у природи јој је 20-25 година, у заточеништву живи и до 60 година. Назив је добила због канџи и веома је опасна. У природи лови глодаре, зечеве, јежеве. али је забележено и да ноћу по плен улази у гнезда јастребова и сокола. Има бешуман лет. Једина међу птицама не може да помера очи, зато главу окреће за 180 степени.

Веселин има дозволу за држање Бубе од Министарства за заштиту животне средине, на шта га и Закон обавезује.

– Буба, ипак, није иста као припадници њене врсте који живе у дивљини, она је инпритована птица, што значи да је одгајана у инкубатору – објашњава Веселин. – Бубини мајка и отац су из Чешке. Ја сам је добио на поклон из легалне одгајивачнице у Панчеву, ту је рођена. Пошто је из инкубатора, она не може да се снађе у природи. У томе је разлика између ње и сова из дивљине. Има брата и сестру, што значи да је једна од пет легалних птица те врсте у Србији.

Један од разлога због којих Бубини сродници нису популарни као љубимци је и то што је тешка за обуку.

– Буба је јако паметна, али има своју нарав, и неће да слуша. Она мисли да је човек њена врста, мене и жену сматра за родитеље и нас не дира. Уловила нам је била мачку, али је мачка успела да побегне. Ја се играм са њом, цео дан смо заједно, прави ми друштво. Понаша се као куца понекад, има своје играчке, лопту, камиончиће, али највише воли да узме женину папучу и да је „удави“ у базену. Од кад је стигла, омиљена играчка јој је мали бели меда. Када спава, чучне, а спава када и ми, дању понекад дремне. Заправо има добар карактер, тако смо је ми научили – прича Веселин.

Бубина врста спада у усамљене птице. Буба то, свакако, није. Веселин и Соња већ јој знају и расположења. Када јој је забавно, љуља горњи дао тела, а када је љута, перје оку ушију јој се повлачи у назад. И то најчешће када наиђу Лаза и Маша, пулини који је, обично, нервирају. Иначе, када фиксира погледом, зенице јој се потпуно прошире, и тада се зна да је спремна за акцију.

Буба је сада већ девојчица и има свој стан-волијеру са базеном од 13 квадрата. Међутим, брзо расте, већ нема места да рашири крила и зато јој се гради нови, такорећи мањи једнособан стан од 30 квадрата и три метра висине, са базеном, наравно.

Посебна прича је храна за Бубу која је, разуме се, посебна.

– Као мала, јела је до девет једнодневних пилића на дан. Сада један њен оброк чине два бела пацова и две до три препелице. Прво сам јој храну куповао у Новом Саду. Схватио сам да је то прескупо, па сам решио да покренем производњу пацова и јапанских препелица. За то су ми била потребна и два инкубатора по које смо ишли у Темишвар. Тада ми је жена рекла да је много јефтиније да, када ми је досадно, идем у кафану, него да држим сову – признаје Веселин.

Чини се да је супруга Соња била у праву када су у питању трошкови. Јер, када се Буба прехладила, схватили су да је најближи доктор за њу један ветеринар, Италијан у Дубаију. Само разговор са ветеринаром коштао је 200 евра, а инјекције против упале грла су, такође, стигле из Емирата. Нисмо питали за цену. Али смо схватили зашто је Соња зове Буба-трошак.

Буба је, ипак, добра девојчица и много воли да се шета по Тргу везана на руци свог газде. Тада јој прилазе деца и сви би да се фотографишу са највећом совом на свету која, сасвим очекивано, живи у граду ушара, малих и великих, свакако питомих. Као и људи у месту чији су заштитни знак.

371910851_3310381305774797_376075097454173488_н

На 58. Филмским сусретима у Нишу, глумац Народног позоришта у Кикинди – Владимир Максимовић – добитник је награде за најбољу епизодну улогу (улогу брата близанца) у филму „Овуда ће проћи пут”.

Рад на Павлу, Петровом брату близанцу је био врло узбудљив и изазован јер смо их правили на линији између стрипа и реалног. Наравно редитељка Нина Огњановић је била увек ту да нас придржава да ту линију нигде не пређемо, и поред ње цела екипа из Топлог Дола. Петар и Павле су једна улога два лика, што ни мало није била олакшавајућа околност, напротив.

– Као и што то иначе бива, близанци се допуњују а и разликују, толико смо покушали а верујем и успели у глумачкој интерпретацији ова два лика. Ово ми је прва филмска награда и сама та чињеница говори колико ми је драга. Награда ми је битна јер долази са најстаријег фестивала, са јединог глумачког фестивала и фестивала где нас колеге оцењују. Такође, веома је значајна јер традиционално нишка публика је та која воли и чува своје глумце, драго ми је да сам се уписао међу награђене – рекао је Максимовић.

Филм Нине Огњановић приказан је на овогодишњем ФЕСТ-у, након светске премије на Сламденс фестивалу у САД где је двоструко награђен. Филм говори о девојци Јани која није задовољна у својој средини и странца који долази у мало село види као свој излаз.

Улоге тумаче: Јана Бјелица, Нинослав Ћулум, Владимир Максимовић, Ева Рас, Светозар Цветковић, Златан Видовић…

Млади глумац кикиндског позоришта овдашњој публици познат је по представама које су премијерно изведене у протеклој сезони: „Љубавно писмо” редитеља Драгана Остојића, где је побрао симпатије гледалаца улогом Момчила, и „Облаци” у режији Стевана Бодроже, у којој му је поверена главна рола, лик песника Душана Васиљева.

 

372419399_263639603163014_3197812905233808998_н

На градском тргу вечерас (субота, 2. септембар) биће одржан концерт Ђорђа Давида и његовог бенда „Деатх Саw”, са Иваном Петерс и гостима Александром Јосифовским и Славицом Ангеловом.

Почетак концерта који Град Кикинда поклања суграђанина, заказан је за 20 часова.

Овим концертом биће завршено Кикиндско лето, манифестација која је суграђанима пружила разноврсне садржаје и улепшала им протекло лето у граду.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

мамутфест

Традиционална манифестација коју организује Народни музеј Кикинда „Мамутфест” биће одржана у петак 8. и суботу 9. септембра. Првог дана, у дворишту музеја, деца ће правити рођенданске честитке, а а у суботу следи низ радионица гостујућих музеја , изложба „Лета пре нета” Музеја науке и технике из Београда, и отварање парципативне изложбе/приче у сликама „У друштву са мамутом”.

Концерт за бебе. едукативна луткарска представа Дечијег позоришта „театрило” , али и плесна радионица- део су садржаја предстојећег „Мамутфеста”.

Девиц 1

Историчар Немања Девић данас је у Кикинди, у организацији Историјског архива, промовисао своју књигу „За Партију и Тита: партизански покрет у Србији 1941-1944“ са којом је одбранио своју докторску дисертацију.

Говорећи о томе да су историчари који се баве критичком историографијом често сувишни и непожељни, Девић напомиње да и сам дели ту судбину.

– Постоје одређени наративи у друштву који су се формирали под утицајем вишедеценијске пропаганде, филмова, књижевности. У нашем друштву свакодневно има превише прошлости. Сувишни су историчари који се ослањају на историјске изворе, који руше и преиспитују митове, који митовима постављају неугодна питања – каже Девић.

Као историчар, додаје, настоји да утврди тачне податке у сваком свом истраживању, не осврћући се на идеологију и пропаганду.

– О партизанима се писало много, До 1985. године, на територији целе тадашње Југославије било је објављено између 80 хиљада и 100 хиљада различитих наслова, од новинских чланака до биографија. То говори о снажној пропаганди која је требало не само да реконструише Други светски рат, него да га конструише. Идеологија је легитимна, али ми живимо у постидеолошком добу и, ако се бавимо историјом, треба стално да се преиспитујемо. Овом књигом ја нисам дао коначну и савршену, идеално објективну верзију историје, него сам поставио нека нова питања. То је моја тежња, да критички ишчитавам постојећу литературу, да користим нове изворе и да отварам нова питања. Надам се да ће нове генерације демантовати нас, као што ми понекад деманутујемо старе генерације историчара, то ћу сматрати искораком – објашњава Девић.

У Институту за савремену историју у којем је запослен, каже, не ради се на новим и епохалним открићима, али се постављају нова питања, откривају извори и труде се да период од 1941. до 1945. године прикажу као један драматичан и комплексан период у историји српског народа који треба разматрати из више углова.

– Живимо у времену деградације вредности институција и људи од струке, поготово успоном друштвених мрежа имамо ситуацију да смо малтене сви постали експерти за све и ту видим највећи проблем и потенцијал за даље урушавање кредибилитета и установа и стручних појединаца. С друге стране, трудим се да својој генерацији поручим да на догађаје не гледа црно-бело. Андре Жид је рекао да је сиво једина боја истине, и управо тако, са много нијанси, треба гледати према прошлости.

Иако је докторирао са монографијом о партизанима, написао је и неколико књига о Равногорским покрету и био у јавности означен као ревизиониста, четник, што је, како каже, судбина историчара који се баве савременом историјом, да буду обележени по ономе што истражују.

На данашњој, добро посећеној промоцији, публика је имала прилику да са овим перпективним историчарем сучели мишљења, као и да купи два његова дела: „За Партију и Тита: партизански покрет у Србији 1941-1944““ и „Српска прича – Сећања из рата и револуције 1941-1945 – Александар М. Милошевић“.

прва-књига-2023

Три књиге младих аутора до 35 година старости биће објављене на основу конкурса који традиционално расписују Град Кикинда и Банатски културни центар, из Новог Милошева.

Чланови жирија донели су одлуку да објављивањем прве књиге награде ауторе: Нину Катана за збирку прича „Безнађе“,  Уроша Павлова за збирку поезије „Небо су разгажене ципеле“ и Миливоја Бајшанског за књигу „Све јунаке по имену знадем: Атрибуција јунака у песмама Тешана Подруговића“.

Јубиларни, 15. конкурс био је отворен од 1. маја до 1. августа, и у том периоду млади аутори слали су пријаве са необјављеним рукописима поезије и прозе, есеја и књижевне критике, научних и истраживачких радова. На конкурс је пристигао велики број рукописа, а трочлани жири је имао задатак да изабере и награди три рукописа. То је захтевало више читалачких кругова, детаљну анализу и разговоре о књигама које су пристигле на конкурс.

Жири је радио у саставу: др Младен Ђуричић, књижевни критичар; мср Андреа Беата Бицок, књижевна критичарка; и Радован Влаховић, књижевник и директор БКЦ-а (председник жирија). Они су у свом саопштењу истакли да награђене књиге припадају различитим књижевним жанровима, али да свака од њих на оригиналан начин обрађује тему којом се аутори баве.

Збирка кратких прича, симболично насловљена речју „Безнађе”, већ на прво читање издвојила се међу прозним рукописима. Нина Катана је у њој отргла од заборава болне и емотивне тренутке живота, које – захваљујући својој списатељској вештини – успева да претвори у сугестивне кратке приче које, повезане истим насловом, чине вредну и компактну књижевну целину.

С друге стране, Урош Павлов исписује поезију која настаје као одговор на различите друштвене (и личне) теме. Он нам доноси снажне песничке слике, карактеристичне за поезију коју исписују млади аутори у последњој деценији, али истовремено комуницира и са традицијом, показујући нам да гради своје стихове на богатом читалачком искуству.

Насупрот тој модерности, стоји трећа награђена књига, у којој се Миливој Бајшански окренуо традицији, истражујући народну књижевност и атрибуцију јунака у песмама Тешана Подруговића.

Рукописи награђених аутора биће објављени у едицији „Прва књига“ Банатског културног центра.

радови скола басаид

У Основној школи „1. Октобар“ у Башаиду у току лета предузети су радови у свлачионицама и тоалетима поред фискултурне сале.

– Од Покрајинске владе по конкурсу нам је одобрено 2,6 милиона динара за ове радове. Званична примопредаја биће ових дана. Сада је, од приоритетних радова, преостало да се реконструише део дворишта Школе – рекао је директор, Мирко Влајков и нагласио да, до пре неколико година, у ову установу није улагано најмање четири деценије.

Први радови после дужег времена били су реконструкција фискултурне сале, нова расвета у Школи и грејање, истакао је градоначелник Никола Лукач приликом посете Башаиду.

– Најновији радови обезбедиће још боље услове за ђаке у Башаиду. Град је ове године определио 40 милиона динара за реконструкције, поправке и санације у основним школама. Добра сарадња са покрајинским и републичким органима резултирала је одобравањем пројеката нашим школама – рекао је Лукач. – Нећемо се зауставити, неке школске зграде су старе и дотрајале, трудимо се да правимо приоритете.

Само ове године, новац за радове од покрајинске и републичке владе добиле су и школе „Вук Караџић“, „Ђура Јакшић“, „Фејеш Клара“, „Јован Поповић“, „Петар Кочић“ у Накову. Уз добру сарадњу, удруженим снагама, допринећемо још бољој опремљености свих школа на територији Кикинде, закључио је градоначелник.