Најновије

IMG-15510bdbd944228e217ccc1c30baf076-V

У Руском Селу наставиће се изградња парка у центру села. Планирано је да парк има дечије игралиште, фитнес на отвореном, трим стазу и шуму. Стабла су заснована и у будућој оази за одмор, рекреацију и уживање, најпре је никла Школска шума о којој рачуна воде ђаци Основне школе „Братство-јединство“. Након тога изграђен је колски прилаз и трим стаза, а центар села добио је и седам паркинг места. На самом улазу у парк налази се и натпис Руско Село.

-Радове финансира локална самоуправа и крајем прошле године  Месној заједници одобрено је три милиона динара за улагања у ову инвестицију. Купљен је малч који ће бити постављен на трим стазу. Осим тога уградићемо подлогу за дечије игралиште која ће бити по свим прописима и стандардима који се односе на безбедност деце. Након тога у плану је постављање пет справа на игралишту које су већ стигле и само чекају да се тартан подлога заврши како деца могла да их користе – истакао је Душан Марјановић, председник Савета Месне заједнице Руско Село.

Радови ће почети чим временски услови дозволе, а малишани ће моћи да уживају на клацкалицама, љуљашкама и разним другим справама.

-Пројектом изградње парка у Руском Селу предвиђена је и теретана на отвореном и да се заврши колски улаз и паркинг места из улице Соње Маринковић како би се заокружила целина и повезале се две улице. Тако ће Рускоселци имати могућност да улазе и излазе из парка из две улице Братства – јединства и Соње Маринковић – сазнајемо од нашег саговорника.

Пошто се поменути послови заврше биће потребно поставити расвету, клупе, сенике и корпе за отпатке, али и додатно пошумити простор.

 

OIP (25)

У Србији се сваког 31. јануара традиционално обележава Национални дан без дувана, ове године под слоганом „365 дана без дувана“. Трећина становника Србије су пушачи. Више је жена него мушкараца зависних од никотина, а забрињавајући број малолетника користи цигарете или неки други дувански производ. Србија је на седмом месту у свету по броју пушача који чине 40,6 одсто становника. Међу женама пушача је 41,2 одсто, а међу мушкарцима 40 одсто. Ови проценти значе да скоро свака трећа жена и сваки четврти мушкарац у Србији пуше.

Према подацима Европског информативног система за канцер, Србија је на другом месту у Европи по стопи обољевања и смртности од рака плућа, одмах иза Мађарске. Најчешће коришћени дувански производи у Србији су цигарете које према подацима „Истраживања здравља становништва Србије 2019. године” свакодневно пуши 26,5 одсто становништва старости 15 година и више, док 15,8 процената свакодневно пуши 20 и више цигарета на дан.

Цигарете бар једном током живота пушило је 15,1 одсто ученика петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе, са разликама према узрасту. Дечаци у петом и седмом разреду основне школе чешће пробају да пуше у поређењу са девојчицама, док је учесталост пушења бар једном у току живота у првим разредима средњих школа већа међу девојчицама.

У оквиру обележавања овог Националног дана без дувана наглашавају се штетни ефекти и јавноздравствене последице употребе дуванских производа и изложености дуванском диму и аеросолима других производа који садрже никотин. Такође, истиче се значај усвајања мера контроле дувана које су засноване на доказима. Примена других мера контроле дувана довела је да смањења учесталости пушења цигарета на глобалном нивоу са 22,8 одсто  у 2007. години на 17 процената у 2021. години.

IMG-abed3d7eeb82e0e717e98736133ec43a-V

Туристичка понуда Кикинде представља се на Сајму туризма и камп опреме „Алпе Адриа”, који је данас отворен у Љубљани. Манифестације и знаменитости нашег града сви који посeте сајам моћи ће да виде у оквиру штанда Туристичке организације Војводине.

-У Словенији смо акценат ставили на нашу највећу манифестацију „Дани лудаје“, али и на то да је наш град  урбано зимовалиште сова ушара на свету. Како би приближили нашу туристичку понуду промо материјал штампали смо на словеначком језику. Циљ нам је да што више туриста из Словеније посети нашу средину и упозна се са културом, историјом и наслеђем Кикинде. Словенци радо долазе када су „Дани лудаје“, али и да посматрају сове  – истакла је в.д. директорица Туристичке организације Града Јасмина Миланков која се налази на сајму у Љубљани.

Војвођанска туристичка понуда, на овој сајамској манифестацији присутна је већ 10 година, а ове представља  активни одмор и вински туризам, објавила је ова организација. Осим туристичке организације Кикинде представљају се и  Шид, Апатин, Сомбор, Темерин, Суботица, Вршац, Етно комплекс Делиблатска чарда, Тоур де Фрушка, Гаранцијски фонд Војводине и камп Мини Југославија. Сајам траје до 3. фебруара и главна је туристичка манифестација у Словенији која има за циљ промоцију одрживог и активног туризма.

Туристи из Словеније су у 2022. години заузимали осмо место по броју посета, са уделом од 5,31 одсто од укупног броја долазака иностраних туриста у Војводини.

bebe (1)

У свечаној сали Градске куће данас су уручени поклони бебама рођеним у последња три месеца прошле године. У првој подели у овој години пакете су добиле 134 бебе са територије града. Додели су присуствовали челници Града – градоначелник Никола Лукач, заменица Дијана Јакшић Киурски, председник Градске скупштине Младен Богдан и чланица Градског већа Мелинда Гомбар.

Честитке за рођење детета родитељима је упутио градоначелник Лукач.

– Град ће увек подржавати и проналазити начин да помогне и да подржи младе родитеље и треба да знате да на нас увек можете да рачунате. Све ћемо учинити да овој дечици обезбедимо још боље услове за живот и за одрастање – рекао је Лукач.

Поклони се, и овог пута, састоје од најпотребније беби-опреме и столице за храњење. То је начин и да се захвалимо родитељима и да им пружимо подршку, истакла је заменица градоначелника.

– Једна од мера социјалне заштите је и програм посебно намењен бризи о породици и деци, и за њега се, годишње, из буџета издваја више од 54 милиона динара, од тога око пет милиона само за беби-пакете – истакла је Дијана Јакшић Киурски.

Ермина Костић и Стеван Мартинов дошли су по поклоне за Искру и Срну.

– Много нам ово значи, свака помоћ је добродошла. И супруг и ја смо запослени. Сналазимо се, за њих ће увек бити – каже мама Ермина.

Јелена и Остоја Ћулибрк стигли су са својом Маријом, која им је треће дете.

– Ово је јако леп гест града, пуно нам помаже, посебно столица – каже Јелена.

Кристина Барна стигла је из Сајана са ћерком Линет, сином Ноленом и мајком Гизелом.

– Дошли смо по поклон и захвални смо граду – каже мама Кристина.

Поклони се новим суграђанима уручују тромесечно. Прошле године добиле су их 422 бебе.

Међу мерама популационе политике локалне самоуправе су и издвајања за незапослене породиље које, шест месеци, добијају по десет хиљада динара. Мајке за прворођено дете добијају 30 хиљада, за друго дете 20 хиљада динара. За трошкове вантелесне оплодње Град годишње издваја два милиона динара.

Nikola (3)

Ово је једна од прича о животном опредељењу које почињу од случајности, ненамеравано. Али само почиње тако. У наставку саге о настајању глумца Николе, случајност је затим оспорена озбиљним и преданим радом и изграђивањем глумца, онаквог какав жели да буде: да може да одигра баш све, и у комедији и у драми, да сваком лику да свој печат. И да су му све улоге и представе подједнако драге. Јер, баш воли да глуми Никола Јоксимовић, глумац кикиндског Народног позоришта.

– У Позориште сам први пут дошао када сам био први разред средње школе. Другарица ме је убедила да одемо у школу глуме Александра Богдановића. До тада ме позориште није занимало, више сам волео да проводим време са друштвом напољу и да играм фудбал – каже Никола.

Ниси се вратио фудбалу, него си започео припреме за пријемни, решен да упишеш глуму.

– Да, и завршио сам Академију уметности у Београду, у класи професора Предрага Ејдуса 2008. године. Исте године запослио сам се у Народном позоришту у којем сам, као аматер, играо од 1999. године.

Како се сећаш свог дебија са првим ансамблом Позоришта?

– Прва представа са одраслима, с нашим великим глумцима, била је „Посета старе даме“. Играо сам црквењака и био сам јако поносан и срећан што делим сцену са таквим људима у кикиндском позоришту. Имао сам трему, имам је и данас, али то је позитивна трема, заправо је осећај одговорности.

Улога у “Сави Савановићу” приказала те је и као глумца који се лако и лепо трансформише. Да ли те зато редитељи теже стављају “у фиоку”?

– Сматрам да глума јесте трансформација и стално трагање за тим другим људима у нама које приказујемо на сцени и које редитељи од нас траже. Не могу да ме „ставе у фиоку“, нити желим да правим такве, једнообразне улоге. Увек настојим да нађем нешто ново, Није то сваки пут и могуће, зависи од разних ствари, али ја се трудим да увек буде друкчије, да дам печат свакој улози.

И у последњој премијери, “Џепови пуни камења”, играш више улога, највише до сада у једној представи. Колико је то тешко? И који од својих ликова највише волиш?

– Да, у тој представи играм седам улога. Није ми тешко, ништа није тешко ако човек воли то што ради, а ја заиста волим свој посао и уживам. И немам омиљену улогу, не могу ни од ових седам у једној представи да изаберем једну, свака ми је драга на свој начин. Уз то, никад нисам правио разлику између великих и малих улога.

Играо си и играш у различитим жанровима. А како ти себе видиш, као драмског глумца или као комичара?

– Сматрам да глумац, да би био комплетан, мора подједнако да буде добар у сваком жанру, а ја тежим томе да будем комплетан глумац, и волим да играм и у драмама и у комедијама. Некада су комедије много захтевније јер је публику много теже насмејати него расплакати.

У једном периоду био си и директор Позоришта.

Увек сам само хтео да се бавим глумом, определио сам се за то. Само томе и желим да будем посвећен.

Има та нека ствар између глумаца и публике, нека врста малог неспоразума, чини ми се. Публика се снебива у реакцијама, а глумци их, истовремено, жељно ишчекују. Тебе публика воли, а какву ти публику волиш?

– Ми постојимо због публике и осетимо њену енергију. Наша публика је пажљива, воли да прати представу и неће да реагује да не би ометали ни нас ни себе, такав је мој утисак. Чињеница је да је нашој публици тешко измамити смех и аплауз „на отвореној сцени“, али, ако је добра представа, на крају ће глумце увек наградити великим аплаузом.

Захваљујући дугогодишњем стажу и бројним улогама, у стању си да позоришне прилике ставиш у перспективу.

– Сматрам да имамо мало представа, требало би да их буде много више. Раније смо, годишње, имали по пет, шест премијера – четири вечерње и бар једну дечију. Ми имамо проблема са окупљањем ансамбла. Не знам шта се дешава са младим људима, као да немају воље и ентузијазма. Ја знам да ми, какве год прилике биле, нико и никада неће одузети радост игре.

Преданост, одговорност према свом послу и својој матичној кући, таленат и рад, није препознала само публика. Јоксимовић је у децембру добио Награду града за посебан допринос у области културе. Ово признање, како је изјавио, посветио је својим родитељима.

policija+10

Девојчица из Мокрина (15) чији је нестанак пријављен полицији 24. јануара, данас је пронађена. Како сазнајемо у Полицијској управи девојчица је у добром стању, није повређена и својевољно је отишла од куће.

О овом догађају обавештене су и надлежне службе, након што је након што је пријављено да је девојчица нестала.

fudbal. ofk kikinda

Одличан увод у серију контролних мечева начинили су фудбалери ОФК Кикинде, трећепласирани у српсколигашкој „Војводини”, победивши 3:2 у гостима тим Земуна, главног кандидата за првака Српске лиге „Београд”.

Сви голови постигнути су у наставку игре, а с банатске стране све су у „београдском” делу Срема режирали нови играч у редовима наше екипе Мирослав Живојнов и Виктор Молнар. Живојнов, родом из бачког Змајева, био је двоструки стрелац након две асистенције Молнара који је пак погодио једанпут и до на додавање управо Живојнова.   

– Момци напорно тренирају, одговорни су, а у екипи влада лепа атмосфера за рад. Завршили смо увод и аеробни режим рада и добро загазили у јачи интезитет, а одиграна је и ова прва припремна утакмица у којој смо снаге одмерили с одличном екипом Земуна – каже тренер ОФК Кикинде Владимир Шпоња.

Утакмица је играна на вештачкој подлози и видљиво је било да су се Земунци боље сналазили у таквим условима.

– Ми радимо на терену који је доста спорији и услови за игру битно су другачији. Земун је већим делом контролисао игру и био сигурнији кад су технички елементи упитању. Но, задовољан сам трчањем и залагањем својих момака. Победили смо, иако и да је резултат био у корист Земунаца, не би било незаслужено. Имали смо добрих момената у игри, али желимо да то све то буде још квалитетније и константније. Међутим неки играчи мало заостају у раду па се надам да ће, када буде најважније, бити на највишем нивоу физичке спреме.

У земунској провери сви су добили шансу.

– Међу првотимцима појавили су се и талентовани омладинци Вељковић и М. Кецман, 2007. односно 2008. годиште. Показали су да се не плаше изазова и да је лепа будућност пред њима ако буду предани тренингу и мукотрпном раду – јасан је Шпоња.

ОФК Кикинда, у овој трећој седмици припрема, за сутра има заказану другу контролну утакмицу, у Београду против јуниора Партизана.

LOVCI RUSKO SELO

Протеклог викенда завршена је сезона лова која је почела 2. октобра. Јесења или како ловци кажу, главна, ловна сезона, завршена је 28. јануара, али ће се предатори ловити до краја фебруара јер је примећен повећан број штеточина, сазнајемо од Бошка Добранића, председника Ловачког удружења „Зец“ из Руског Села.

-У ловишту има превише предатора и на нама је да се потрудимо и да смањимо њихов број јер на тај начин спашавамо племениту дивљач. На терену је последњих година све мање зечева. На жалост, и срндаћа је све мање и уколико се нешто не промени то ће бити проблем. Уочили смо овај проблем, али још увек нисмо сазнали узрок – рекао је Добранић.

Међу ловцима се помиње вирусно обољење које утиче на срндаће, говори се и о већем броју предатора, али и немару људи због тровања глодара којих је ове јесени и зиме више него што је то уобичајено за ово доба године.

-И ловци из других удружења деле наше сумње и забринути су јер је и у њиховим ловиштима примећен недостатак срндаћа. Максимално се трудимо да хранимо дивљач, износимо со и чувамо ловиште. Следеће године наше удружење прославља 100 година постојања и сама та чињеница да постојимо читав век говори о нашој озбиљности и жељи да чувамо традицију лова – додао је наш саговорник.

Ловци, али и ловочувари су константно на терену како би спречили криволов, али и недозвољену сечу шума.

-Једно смо од ретких удружења које је успело да сачува наше шуме односно шумарке који су и последње станиште за дивљач која је угрожена јер нема где да се сакрије – закључио је  Бошко Добранић.

У Руском Селу ловство је породична традиција тако да удружење „Зец“ окупља 60 чланова међу којима има доста старијих мештана.

penzioneri 2

Завршено је пријављивање за бањску рехабилитацију о трошку ПИО фонда коју, сваке године, оствари око 120 пензионера из нашег града. Очекује се да ће тако бити и ове године, сазнајемо од председника Удружења пензионера Кикинде, Милана Периза.

– Документацију за бесплатан боравак у бањи предало је у Кикинди око 400 пензионера. Коначну одлуку доноси комисија ПИО Фонда која у обзир узима висину пензије и старост пензионера. У понуди је било шест бања у Војводини и 20 у Србији. Уколико постоји и документација о болести, комисија ће и то узети у обзир приликом одређивања у коју бању ће упутити подносиоца захтева – каже Периз.

Пријаве су се примале до 25. јануара, а ранг листа се објављује 24. радног дана од дана истека огласа и биће истакнута на вратима Удружења пензионера у Кикинди.

Право да конкуришу за десетодневну бесплатну рехабилитацију у бањама и лечилиштима Србије имали су корисници чија пензија износи до 39.850 динара, који немају друга лична примања осим пензије и нису користили рехабилитацију почев од 2020 године.

У Удружењу пензионера подсећају и да је у току снабдевање пензионера огревним дрветом и угљем.

– Цене су ниже неко у другим удружењима јер смо ми чланови савеза пензионера Војводине и Србије и остварујемо посебне погодности у снабдевању пензионера оним што им је од животне важности – напомиње Периз.

Огревно дрво продаје се по цени од десет хиљада за град и 10,5 хиљада за села по кубику, а цена угља је 17 хиљада динара. Плаћање је у 12 месечних рата, одбијањем од пензије, без камате, и интересовање је велико, каже Периз и додаје да се, у току једне године, прода 200 до 250 кубика дрвета.

Он, такође, подсећа кориснике пензионерских картица да, захваљујући уговору склопљеним са СЦ „Језеро“, могу да користе затворене базене по цени од само 60 динара (пуна цена је 300 динара). Пливање је веома добро и важно у рехабилитацији и рекреацији, као и за унапређење здравља свих, а посебно особа у трећој животној доби, подсећа председник Удружења пензионера.

policijska uprava

Друштвеним мрежама шири се вест да је нестала петнаестогодишња девојчица из Мокрина. У Полицијској управи у Кикинди потврђено нам је да је пријављен нестанак малолетне девојчице са подручја града, да су обавештени надлежно тужилаштво и Центар за социјални рад и да полицијски службеници раде на њеном проналажењу.

Незванично, оно што се може видети у апелу на друштвеним мрежама, девојчица је последњи пут виђена у Мокрину 20. јануара, а њен нестанак Полицији је пријављен четири дана касније,