децембар 6, 2025

Најновије

Ramona Tot Eđšeg

На наредној седници градске скупштине која је заказана за среду 11. јануар одборници ће констатовати оставку Рамоне Тот на место чланице Градског већа задужене за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, и гласати о избору Мелите Гомбар, мастер учитељице, на ту функцију.

Рамона Тот поднела је оставку због новог радног ангажмана у извршном одбору Мађарског националног савета у Суботици. За чланицу Градског већа изабрана је у августу 2020. године, приликом формирања актуелног састава градске власти.

На предлог градоначелника, замениће је Мелита Гомбар, такође из редова Савеза војвођанских Мађара. Гомбар је рођена 1983. године. Дипломирала је на Педагошком факултету у Сомбору 2007. године, на ком је завршила и мастер студије. Од 2010. године ради у више основних школа на територији Града Кикинде као професор разредне наставе или наставник изборних предмета. Како је наведено у њеној радној биографији, носилац је више награда и плакета: Плакета Универзитета у Новом Саду за најбољег студента Педагошког факултета у Сомбору у школској 2005/2006 години, Награда Универзитета у Новом Саду за постигнуте успехе у школској 2002/2003. награда Ротари клуба за постигнут успех током 2004, Диплома и школарина ЕФГ банке за остварене резултате током школовања 2006. године.

 

Kikinda

Успешна туристичка промоција нашег града даје резултате. Више од 76.700 ноћења забележено је у Кикинди током 2022. године што је за 20 одсто више него годину дана раније. Од тога, 80 одсто су домаћи, а 20 одсто страни туристи. Посетиоци из наше земље у Кикинди просечно бораве шест дана, а странци нешто краће- пет дана (4,85)

– Заједничким трудом, активностима и промоцијом, од градоначелника Николе Лукача до Туристичке организације , ко год је имао прилику да помогне у промоцији града помогао је и све је то допринело да смо и домаће туристе и странце заинтересовали да дођу у наш град и посете га- наводи Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације Кикинде.

– Највећи број посетилаца долази на манифестације, најпосећенија је Дани лудаје, али ту су и манифестације у селима, Мокрин их има највише, а током лета и остала села. Тера и Народни музеј су актуелни за туристе током целе године. Посетиоци желе да виде и 22. најлепшу зелену улицу, али и Цркву на Водицама, Железничку станицу куда је саобраћао чувени Оријент експрес. Атрактивна је и гастрономска понуда и наравно, производи од бундеве. Сове привлаче заљубљенике у природу, почетком децембра смо имали три групе британских туриста- каже директорица Туристичке организације Кикинде Јасмина Миланков.

Смештајне капаците у селима има, за сада једино Мокрин. То су Мокрин хаус и Етно кућа Ђерам. У Мокрину је евидентиран већи број ноћења страних, него домаћих туриста.

– Оно на чему морамо да радимо то је повећање смештајних капацитета у селима. Сва наша села имају шта да понуде, а то видимо и по једнодневним посетама када нам долази млађа и старија популација. Језеро Лагуна, Крајишки вишебој, Стронгмен, копија хиландарске иконе Богородице Тројеручице у Новим Козарцима, иђошка вина…Немамо салаше, али имамо нешто друго што је занимљиво посетиоцима. Туристи из Румуниje су страствени риболовци, неки су чак купили и куће у Банатском Великом Селу да би били ближе свом хобију. Потреба за смештајним капацитетима у селима постоји, а до самих људи је колико имају могућности и желе да се баве угоститељством- указује Јасмина Миланков.

По подацима Туристичке организације Србије, осетно је повећан број туриста који посећују нашу земљу, а Кикинда се полако пробија на више место на туристичкој мапи него што је то био случај ранијих година.

-И пандемија је утицала на то да су се људи зажелели путовања и посета. Платформа е- туриста која је заживела у октобру 2020. године помогла је да се подаци уносе електронски и да се евидентирају, па сада имамо могућност да пратимо број гостију, просечну дужину боравка… У прилици смо да видимо податке и реагујемо у ком правцу би требало да идемо када је у питању развоју туризма, закључује наша саговорница.

Више од 800 кревета, али без хотела

-Када су у питању породичне посете и мањи број туриста, наши смештајни капацитети углавном задовољавају потребе, осим када је реч о „Данима лудаје“ јер ту су потребе заиста велике. Укупни смештајни капацитети су више од 800 кревета. Правци развоја туризма о којима не можемо тренутно да размишљамо су конгресни туризам, тим билдинзи, где веће групе људе траже смештај под истим условима- наводи в.д. директорица Туристичке организације Кикинде.

policija (2)

Беживотна тела двојице мушкараца пронађена су јутрос у приватној кући у Улици Железнички нови ред у Кикинди. Према незваничним информацијама, З.М (56) је прво ножем и чекићем убио Т. З. (62), а потом је отишао на таван куће где се обесио. Мотив стравичног злочина највероватније је била љубомора јер је З. М. сумњао да је његова супруга у вези са Т. З.

По налогу надлежног тужилаштва, тела су послата на обдукцију у Центар за судску медицину у Нови Сад. Детаље крвавог злочина утврдиће истрага.

Ulica 2

Садња нових шума и попуњавање дрвореда у граду редовна је активност Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе. У току је јесења и зимска садња која траје до марта, и у току које ће бити засађено 17 хиљада нових стабала, каже за Кикиндски портал секретарка Секретаријата Мирослава Наранчић.

– Сади се на површинама у атару, на шумским основама, где је могуће заснивање нових засада. Попуњавамо и ветрозаштитне појасеве, као и дрвореде у градским улицама. Током целе године разматрамо предлоге који стижу из месних заједница и удружења која желе да уреде своју средину и, свуда где је то могуће, излазимо у сусрет – каже Наранчићева.

Сади се на подручјима Сајана, Банатског Великог Села, Руског Села и Мокрина, а у граду се попуњавају дрвореди у улицама: Јована Јовановића Змаја, Србобранска, Милоша Остојина и у Масариковој. У Улици јоргована на Стрелишту засадићемо јорговане – рекла нам је Наранчићева. – Трудимо се да нова садња буде равномерно заступљена. Грађанима су се свиделе црвенолисне форме које смо, пре десетак година, донели на наше улице – црвене шљиве, каталпе, келреутерије.

Садња и одржавање поверавају се, уговорима, расадницима, а земљиштем на шумској основи управља ЈП „Кикинда“. Ловачко удружење Кикинда добило је на одржавање пет километара ветрозаштитног појаса на свом ловном подручју. Ловци су тражили овај посао јер тако могу и да подижу станишта за дивљач.

Иако је садња повећана у последњих седам година, овај посао захтева много труда и време.

– Неопходно је пет година интензивне неге и бриге о новим садницама, и у том периоду чак неколико пута радимо замену и обнову садних врста – због оштећења која учине неодговорни пољопривредници, али и дивљач.

При крају је и први круг појекта Града „Школске шуме“. Десета школска шума биће засађена на јесен ове године у Башаиду, а затим се садња наставља, додавањем по распореду, у свим селима и у граду.

 

Удомите новогодишње јелке и остварите попуст на саднице

 

Из Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој поручују суграђанима да ће, уколико немају где да засаде јелку са бусеном, после празника моћи да је однесу у Расадник „Доријат“ и да добију попуст на куповину саднице.

– Када јелка проведе више од месец дана у затвореном простору, она доживи шок на спољној температури. Зато стручни људи треба да се побрину о њиховом стању и да их здраве засаде. Грађани су питали да ли могу да их засаде сами, на пример на Старом језеру. Наш одговор је да је то наш посао и са Расадником „Доријат“ имамо договор о таквој садњи – каже Мирослава Наранчић.

Детаљније информације о овом поступку Секретаријат ће саопштити у току јануара.

 

 

 

 

Prva beba u novoj 4

Прву бебу рођену у 2023. години, Вукашина Кондића, данас су посетили градоначелник Никола Лукач и представници Црвеног крста. Мали Вукашин добио је поклон-чек на 50 хиљада динара и дарове, пакете Црвеног крста.

Мама првог новог суграђанина у овој години је тридесетогодишња Ивана Кондић из Кикинде и Вукашин јој је друго дете.

– Захваљујем се на поклонима, заиста нам значи. Термин је био 27. децембра, али ето, Вукашин је сачекао нову годину. Имам и ћеркицу Елену, која има седам година и она је желела баш брата, да не би морала да дели играчке – рекла је срећна мама Ивана.

Градоначелник, Никола Лукач, честитао је мами Ивани и пожелео јој брз опоравак, а малом Вукашину дуг и срећан живот.

– У животу сваке породице нема ничег лепшег од тога да нову годину започну са новом бебом, која је и нас све обрадовала. Град ће учинити све да помогне родитељима, не само у првим месецима. Мислим да јасно показујемо опредељење да водимо рачуна о деци и о родитељима и да је у нашем граду за њих сигурна будућност. Наш заједнички циљ је бољи и лепши живот за све – рекао је Лукач.

Вукашин је рођен јутрос у 9 сати и 5 минута, порођај је протекао без проблема, рекао је гинеколог-акушер, др Станислав Блажић.

– Мама и беба су добро, беба је добила оцену 10 по Апгаровој скали. Тренутно имамо четири тек рођене бебе на одељењу. У протеклој, 2022. години, била су 492 порођаја, што је 40 беба више него 2021. године – каже др Блажић.

На поклонима и подршци захвалила се и директорица Опште болнице у Кикинди, др Весна Томин.

– Градоначелник и Градска управа воде рачуна о нашој болници, што само показује да се здравство у нашој средини изузетно вреднује и да сваку врсту подршке имамо да грађанима пружимо најбољу здравствену заштиту, у складу са нашим капацитетима и могућностима – рекла је др Томин. – Када се роди једна беба, то је добитак за цео космос, а посебно за једну овако малу заједницу каква је наша. Пресрећни смо, прво што наш Вукашин има  3.800 грама и 54 центиметра дужине. Ако се по јутру дан познаје, ова ће нам година сигурно бити одлична.

Кикиндски Црвени крст обезбедио је пакет за Вукашина, али и за остале бебе на одељењу.

– Ово је најлепша и најрадоснија акција Црвеног крста. Поклонили смо све што је потребно за прве бебине дане, и сада, први пут, и чланску карту Вукашину, и то је најлеши начин да покажемо свим грађанима да је Црвени крст ту за њих и у најлепшим и у најтежим треницима – рекла је председница Црвеног крста Кикинда, Маријана Мирков.

Малом Вукашину и мами Ивани стигла је и најдража посета, тата Војислав и сестра Елена који су дошли да га виде први пут. Много радости донео је Вукашин својој породици, али и суграђанима. Догађај настанка новог живота свакако је повод за оптимизам и веру у још бољу и лепшу нову годину.

 

 

322630338_873764057204246_7528788279077533691_n

Шта показује резиме године за нама, пуне изазова- познатих, али и непланираних? Који су то наредни кораци како би Кикинда постала боље место за живот? Да ли је овогодишњи буџет од безмало три и по милијарде ипак „претесан“ за све наше проблеме, потребе и жеље? Колико је важан ослонац несумњива подршка покрајине и републике, а најважнија она која стиже од грађана? Крај једне и почетак нове године, прилика је да се сумирају резултати и дефинишу планови за наредни период. Управо то је и био повод за новогодишњи интервју са првим човеком града Николом Лукачем.

-Упркос непланираним великим изазовима који су последица глобалних збивања,  наставили смо да реализујемо капиталне  инвестиције, да започете наставимо и приводимо крају. И у прошлој години још једном се показала важност одређивања приоритета, суочили смо се са енергетском кризом за коју је други део године показао да се не стишава, већ рефлектује и на нашу земљу и град. Испоставило се да нам, примера ради, за наставак уређења парка, треба 30 одсто више новца него што смо планирали пре годину и по дана. Међутим, уз сјајан тим сарадника, марљив рад и заједнички циљ- бољи и лепши живот у Кикинди успевамо да пребродимо недаће. Посвећени смо решавању вишедеценијског проблема пијаће воде, грађевински радови теку, кикиндска фабрика воде расте уз помоћ КФВ банке, републике, покрајине, као и сопственим средствима. Следећи  корак за два, три месеца биће имплементација технологије. План је да буде у функцији крајем 2023, почетком 2024. године. Уз подршку покрајинске Управе за капитална улагања обавља се реконструкција водоводне мреже, ради се у фазама. И магистрални вод  такође се реконструише, временске прилике и сада иду на руку радовима.

Лукач указује да је завршена нова индустријска зона „Расадник“ као предуслов за долазак инвеститора. Од Министарства привреде усмерена су средства за инфраструктурно опремање, трафо станицу обезбедио је град са ЕПС-ом, а Покрајинска влада одобрила је средства за постављање расвете од кружног тока до индустријске зоне.

-Имамо једног домаћег и шест, седам заинтересованих страних инвеститора. Желимо да то буду плаћенији и квалитетнији послови, па и да постоји развој унутар самих фабрика. Желимо да млади остају и да се враћају у Кикинду. Радује ме да смо створили услове и да се домаће фирме проширују и запошљавају нове раднике. У Кикинди ће бити изграђен модеран ритејл парк, преговори су у завршној фази и пред потписивање уговора, а још један инвеститор заинтересован је да изгради један мањи ритејл парк јер такви садржаји недостају у округу.

-У нашим селима, одређивањем приоритета успели смо да урадимо оно што су грађани заједно са саветима тражили. Посла наравно још има, а проблеме настављамо да решавамо. За депонију у Мокрину, огроман проблем, 11 милиона динара смо успели од три нивоа власти да обезбедимо, да се део те депоније санира- указује Лукач.

Градоначелник напомиње и да је правовремено у граду завршена замена јавне расвете како би се остварила значајна уштеда електричне енергије. У протеклој години настављена су улагања у школе, вртиће, спорт, младе, културу.

– Обезбедили смо 260 стипендија за студенте, бесплатне уџбенике и прибор за прваке, бустер седишта за предшколце. Настављамо и са мерама пронаталитетне политике- од „беби клуба“ до покрета Три плус. Млади препознају нашу жељу и напоре да их слушамо- каже Лукач. Амбициозни планови предвиђени су и за 2023. годину.

-Реконструкција болнице иде својим током и наставља се за неколико месеци. Захваљујем се Канцеларији за јавна улагања која је финансијер овог посла. У плану је и пројекат новог Дома здравља. Такође, морамо да помогнемо младим лекарима како би остали у Кикинди. Вишеструко је значајан пројекат изградње брзе саобраћајнице Сомбор- Кикинда, првих 22 км кренуло је од Бачког Брега ка Сомбору, а ми завршавамо потребне предрадње да би кренула изградња и од Накова. Интензивно радимо и на томе да гранични прелаз код Накова проради 24 часа.

Разлози за задовољство су и чињеница да Кикинда бележи пораст броја туриста и да се може похвалити разноврсним културним садржајима. Ништа мање није важна ни одговорна социјална политика града, напомиње градоначелник.

-Помажемо преко Центра за социјални рад и различитим социјалним давањима, за лекове, медицинска помагала, лечење деце. Поносан сам на то што мој тим и ја имамо разумевања и слуха за суграђане, али лично сам против тога да истичемо коме смо помогли- јасан је Лукач.

Да ће, поред становника Кикинде, и мештани села добити хигијенски исправну воду за пиће, сада је сасвим извесно. Међу најзначајнијим инвестицијама у 2023. је изградња четири мини постројења за пречишћавање воде у селима.

-Уз помоћ Покрајинског секретаријата за пољопривреду у 2023. години четири села ће добити чисту пијаћу воду. За изградњу постројења потребно је око 2 милиона евра, а град је издвојио 80 милиона из буџета. План је да се у 2024. години мини пречистачи ураде и у преосталим селима. Реконструкцију водоводне мреже у граду наставићемо санацијом од вртића „Плави чуперак“ до трга, а након завршетка радова, уследиће партерно уређење трга код пијаце. Реконструисан је део пута ка Руском Селу, у договору са државом и Путевима Србије, а инсистираћемо и да се уради пут Кикинда-Мокрин. Ради се пројекат за изградњу канализације за Железнички нови ред и Стрелиште како би коначно део радова отпочео у овој години-указује Лукач.

Прекогранична сарадња са колегама из Румуније биће настављена, као и уређење школа, вртића, Старог језера, Спортског центра „Језеро“,  пошумљавање.

-Планирамо и уређење Великог парка, гледаћемо где да аплицирамо са тим пројектом. Поменућу само неке од планираних улагања у селима: бивши мотел у Новим Козарцима треба да се среди, у Банатском Великом Селу започет стадион, у Руском Селу следи наставак уређења парка, у Мокрину депонија коју сам поменуо, али ту су и разни предлози од игралишта и терена за фудбал до делова улица. Надам се да ће нам приливи у буџету омогућити и да нешто додатно урадимо. На потезу Старог језера, тражимо инвеститора који би у том делу града изградио нове садржаје. Микронасељу су потребна паркинг места, уређење тротоара, простора око школе, клупа, као и још садржаја за децу- каже Лукач.

У плану је и да се у наредној години изгради кружни ток у Башаиду, као и да почне изградња новог Центра за социјални рад. Град ће настојати да са Домом здравља обезбеди функционалан простор за Диспанзер за жене. Пројекат стадиона је урађен и има назнака да би крајем године могли почети припремни радови за његову изградњу, указује градоначелник и истиче да има сјајан тим и посвећене сараднике који воле свој град.

-Хвала на разумевању суграђанима и када нас критикују и упућују нам сугестије. Када ме питате за новогодишњу поруку, она би гласила да уједињени бодримо и поштујемо једни друге и да само тако можемо да учинимо да Кикинда буде боље место за живот и рад. Свима желим доброг здравља, породичне среће и много осмеха у 2023. години и да заједнички креирамо бољу будућност у нашој Кикинди. Срећна Нова година и божићни празници.

 

јелена мићевић

Др Јелена Мићевић Карановић (1970-2022) преминула је данас у 52-ој години у Кикинди. Прерани одлазак угледне професорке Високе школе струковних студија за образовање васпитача представља ненадокнадив губитак за њену породицу и пријатеље, колектив и ширу стручну јавност.

Др Јелена Мићевић Карановић је рођена 1970.године у Кикинди где је завршила основну и средњу школу. Дипломирала је, магистрирала и докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду, на одсеку психологија. Прва радна искуства стекла је у Центру за социјални рад. Од 1995. радила је у Вишој школи за образовање васпитача „Зора Крџалић Зага“, потом као виши предавач од 2004. године. У звање професора струковних студија изабрана је 2007. године.

Радила је као координатор за специјалистичке струковне студије, а касније и као координатор за мастер струковне студије. Предавала је предмете из области психолошких наука. Објавила је бројне научне радове, уџбенике, била руководилац и учесник многих научно-истраживачких пројеката. Давала је несебичан допринос раду и развоју ВШССОВ и као активан члан Наставно-научног већа, Савета школе и комисије за акредитацију студијских програма.

321075964_1370084397061871_9000509376141877177_n

У Општој болници Кикинда данас, у 98-ој години преминуо је суграђанин Марко Вуковић, почасни грађанин Кикинде и до сада, последњи преживели учесник ослобођења града у Другом светском рату.

Вуковић је рођен 1925. године у Цетини у Далмацији, а његова породица се убрзо потом населила у Руско Село јер је отац, као добровољац у Првом светском рату, ту добио земљу. Ратне околности и окупација земље, од младића су, причао је, начинили скојевца. Рањен је на Сремском фронту. Рођени брат Петар погинуо је у рату, у селу Јабука.

-Од почетка смо знали да се мора истрајати у борби против окупатора. Били смо јасно за ослобођење земље и народноослободилачки покрет. А ја сам био сналажљив, продоран. Звали су ме Макица- причао је Вуковић.

После рата, завршио је Војну академију у Београду и службовао у Сарајеву, Пожаревцу, Бијељини и Тузли. Успешно се опробао и на даскама које живот значе.

За почасног грађанина Кикинде проглашен је 6. октобра прошле године, на 77. годишњицу обележавања ослобођења града.  Виталан, бистрог и живог духа пленио је ведрином и био редован учесник обележавања свих важних историјских датума из НОР-а.

Сахрана ће се обавити у среду у 13 сати на Мокринском гробљу.

 

 

 

kombi

У тешкој саобраћајној несрећи која се јутрос догодила на путу између Новог Бечеја и Башаидa погинуо је Љубомир М. (62) из Башаида. Комби у ком се налазио са још шесторицом радника слетео је с пута и преврнуо се. Двојица радника са тежим повредама су, након што им је прва помоћ указана у кикиндској болници, превезена у новосадски Клинички центар, а тројица су задобила лакше повреде. Околности под којима је дошло до саобраћајне несреће утврдиће истрага.

 

migranti kanjiza

Припадници Радне групе, која је формирана по налогу министра унутрашњих послова, у сарадњи са Полицијском управом Кикинда, настављајући даљи рад на сузбијању илегалних миграција, пронашли су данас 204 ирегуларна мигранта који су превезени у прихватне центре.

Акција је спроведена на територији Кањиже и Новог Кнежевца.

Полицијски службеници ће и у наредном периоду спроводити редовне контроле кретања и боравка миграната како би се очувала безбедност и сигурност свих грађана, као и самих миграната, саопштио је МУП.

Don`t copy text!