Најновије Архиве | Page 600 of 765 | Кикиндски портал

Анђела Киковић, глумица кикиндског позоришта: Судбоносни градови на К

Jelena Trifunović February 16, 2024

Jедна је од најупосленијих глумица у кикиндском Народном позоришту. Oд свих представа које су тренутно на репертоару, млада Анђела Киковић није у подели само за две. У свим осталим је на сцени. Пуна је речи хвале, не само за ансамбл, већ и за овдашњу театарску публику. Поред кикиндског, ангажована је и у низу улога у престоничким позориштима, највише у „Славији“ у којој је и започела своју глумачку каријеру. Од малих ногу је била окренута глуми, њеним стопама иде и млађа сестра Каја, а и предак им је један овдашњи славни глумац.

Њен лични и глумачки развој водио је преко четири топонима који почињу на слово К. О свему томе и много чему другом што је младу Анђелу Киковић профилисало као глумицу, говорила је за наш лист.

У Народном позоришту Кикинда сте се обрели тако што је била аудиција за улогу Јелице у „Лажи и паралажи” код редитеља Стевана Бодроже и онда сте се, уз колегу Алексу Марковића, јавили и добили сте улогу. После те представе је кренуо ваш глумачки ангажман у Кикинди?

– Позориште и редитељ Стеван Бодрожа су одлучили да направе аудицију за улогу Јелице у комаду „Лажа и паралажа” Јована Стерије Поповића. На позив колеге Михаила Лаптошевића, члана ансамбла, са којим играм и представу у позоришту „Славија”, дошла сам на аудицију. Добила сам улогу и уговор на одређено време. После те представе уследило је „ускакање” у представу „Пиџама за шесторо” у режији Оље Ђорђевић и рад на новим представама: „Па се видимо у сну” у режији Николе Завишића, „Љубавно писмо” у режији Драгана Остојића, и „Облаци” у режији Стевана Бодроже. Увек се радујем новим изазовима и улогама у НП Кикинда.

Што се тиче кикиндског позоришта, данас сте такорећи носилац репертоара. Не играте само у „Ковачима” и „Џеповима пуним камења”, у свим другим представама сте на сцени. Како је радити у кикиндском позоришту и уопште какву имате интеракцију са колегама и публиком?

– Кикиндско позориште јако волим, то је моја друга кућа. У кикиндском позоришту ми је пружена прилика да се развијам и растем као глумица и као биће, и бескрајно сам захвална на шанси која ми је пружена. Као и у „Славији”, и овде имам срећу да радим са одличним, инспиративним и вредним колегама. За две године имала сам прилику да радим са целим ансамблом. Сви ми јако поштујемо и волимо кикиндску публику, јер је искрена, подржавајућа и културна. И наравно, пуно нам је срце када видимо да је сала пуна људи, што се, нажалост, не дешава увек. Ипак, комуникација са публиком, њене конструктивне критике и позитивне реакције нам дају ветар у леђа да и поред свих потешкоћа, са којима се као једна институција културе у Србији суочавамо, наставимо даље да стварамо, негујемо праве вредности и служимо уметности, са вером да ће се потешкоће превазићи и да ће наш рад бити препознат и подржан.

Да се дотакнемо и ваших студентских дана. Дипломирали сте у класи Драгане Варагић, професорке оригиналне методике и уметничке поетике. Ваше колеге глумци кажу да су глумци са њене класе потпуно необични, другачије профилисани и да су врло инспиративни. Какво је ваше искуство у вези са методиком професорице Варагић?

– Поред класичних метода које се раде у Европи, попут Станиславског, Михаила Чехова, Гротовског, ми смо са њом радили и методе које се изучавају на Западу, као што су нпр. дивајзинг, Шекспир, на начин који се то ради у Енглеској, Стратфорду, тако да мислим да ми имамо прилично јединствену мешавину традиционалне школе и модерних техника са Запада.

И ваша сестра је одабрала глумачки позив. Да ли потичете из уметничке породице, и тај порив вам је пренео неко од предака или су то једноставно били ваши избори?

– Моја сестра, Каја Банићевић, је сада на трећој години глуме. Она је ишла на глуму још од детињства у Котору, а и њен деда-стриц је наш чувени и велики господин глумац Петар Банићевић, тако да је тај дар она вероватно наследила од њега. У четвртој години средње школе отишла сам на размену студената у Америку, у Канзас, и због бржег и бољег прилагођавања заједници, узела сам у школи глуму као предмет (код њих је то предмет, као код нас српски, математика, биологија). Ту сам открила своју до тада незнану велику љубав према глуми, као и чаролију те уметности, тако да су студије глуме биле природна последица те љубави.

Глумите доста и у Позоришту „Славија” и Установи културе „Пароброд”, шта можете рећи о представама у којима сте ангажовани?

– У „Славији”, где сам започела своју каријеру, играла сам у седам представа. Четири су тренутно на репертоару, три комедије, „Кревет за шесторо”, „Улови мужа” и „Лопуже” и драма „Кирија”. Представе имају изузетан одзив публике, увек се играју на карту више. Имам срећу да сарађујем са дивним колегама. У УК „Пароброд” играм представу „Тајне жена”, са колегиницама са класе. Представу играмо већ трећу сезону и она је наш ауторски рад.

Шта бисте још додали везано за Кикинду, њене становнике и уопште ритам града?

– Кикинда, дом људи широког осмеха и још ширег гостопримства. Дом Мике Антића, Душана Васиљева, Јована Ћирилова, дом најлепше улице у Европи. Гнездо сова утина, мамутице Кике и лудаја. Власник Тере, Бландаша, Старог језера, дудоваче као и најлепше супе на свету. Мислим да није потребно ништа више додати.

ДОМ ЈЕ ТАМО ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ИЗРАСТЕТЕ У НАЈБОЉУ ВЕРЗИЈУ СЕБЕ

У вашој глумачкој каријери и у вашем личном развоју намећу се топоними који почињу на слово К. Рођена сте Краљевчанка, у Котору сте завршили основну и средњу школу, у Кикинди сте запослени. Може ли се повући нека паралела између црногорског југа и севера Баната, односно морске и панонске климе, наравно преко вашег родног Краљева?

– За својих тридесет година, као што сте и напоменули, пуно сам се селила и свакако су ови градови оставили велики траг у мени. Кључно, што бих извукла из свог досадашњег животног искуства је да је дом тамо где су добри људи који вас прихватају и где можете да израстете у најбољу верзију себе и да поделите своје дарове и дате себе као биће; да будете ту за друге и да се радујете животу и будете захвални на свему што вам је дато. Тада клима и географија нису толико битне. А што се тиче слова К, презивам се Киковић, рођена сам у Краљеву, одрасла у Котору, живела сам и у Канзасу у Америци, сада радим у Кикинди, па је шала, али сумњам и случајност да имам среће са градовима на К. Живим у Београду, и он је свакако значајан, јер сам одмалена долазила због својих пријатеља. Видећемо шта ће још живот да донесе.

Немања Савић

„Плави канал“ професора Степанова на изложби у Сеулу

Igor Crnogorac February 16, 2024

Слика професора Милорада Степанова из Кикинде одабрана је да представља нашу земљу на изложби World Art Expo у Сеулу, у Кореји, која се одржава од 15. до 18. фебруара.

„Плави канал“ једна је од десет слика које је одабрао стручни жири Удружења ликовних уметника Србије. На конкурс се пријавило 20 сликара, а приликом жирирања, чланови комисије водили су рачуна да се тема уклапа са мисијом изложбе – поспешивањем тржишта за савремене форме уметничких дела на интернационалном нивоу.

Слика „Плави канал“ рађена је комбинованом техником, на старом платну, у кикиндском атару, на једном од малих канала . Такође је део циклуса радова који ће бити заступљени и на изложби „Од ПоЕтике до Методике“, поводом јубилеја Високе школе струковних студија за образовање васпитача и две деценије наставничке делатности Степанова у овој образовној установи. Изложба ће бити одржана овог лета у Народном музеју.

С. В. О.

На Железничком гробљу уклоњени болесни четинари, тврде у црквеној општини

Aleksandra Djuran February 16, 2024

Стабла четинара на Железничком гробљу посечена су након што су добијене све дозволе надлежних јавних и црквених институција. Бригу о овом гробљу води Црквена општина, а како истиче Драган Тодоровић, председник Црквене општине Кикинда при храму Светог Николе у протеклих седам година ради се на изналажењу најбољег решења за уклањање дрвећа.

-У време садње четинари су имали своју улогу. Како године пролазе дошло је до инверзије корена који оштећује надгробне плоче, а постојала је и опасност да се наруше споменици. Стабла су висока и крта тако да се гране одламају и реална су опасност, а уколико би само дрво пало оштетило би најмање десетак споменика. Црквеној општини стигло је више притужби грађана на оштећења која су изазвали четинари – објаснио је Тодоровић.

Поштовани су сви закони донети у јавном интересу, али и правила Српске православне цркве пре него што су стабла посечена.

-Пре седам година затражили смо мишљење о здравственом стању стабала где нам је потврђено да 29 четинара треба уклонити услед болести јер постоји опасност да падну. Овај закључак упутили смо Епархији банатској и добили смо сагласност да се сруше стабла која нису здрава. Читав овај процес трајао је седам година и пошто су све дозволе добијене организовано је обарање дрва приликом ког је строго вођено рачуна да овај посао не оштети споменике – прецизирао је наш саговорник.

У интересу цркве, али и грађана је да се ово гробље уреди.

-На Железничком гробљу најмањи проблем била су стабла. Оно је неограђено и, на жалост, ерозија може довести до озбиљних оштећења. Црквена општина дуго година уназад покушава да уреди ово гробље, међутим то не зависи ни од цркве, ни од локалних органа. Наиме, било је сахрањивања ван граница гробља и сада смо у проблему јер не можемо да поставимо ограду, а да она не иде преко гробова. Они су посебно заштићени и њихово нарушавање је кривично дело. Локална самоуправа има разумевања за ову ситуацију, а сигуран сам да би и грађани поздравили нашу иницијативу да Железничко гробље добије изглед какав заслужује – каже Драган Тодоровић.

Црквена општина у плану има и изградњу капеле и уређење прилаза гробљу и паркинга, али за било какво пројектовање и радове најпре је неопходно утврдити границу гробља.

А.Ђ.

Богатим програмом Сретењског концерта „Гусле“ обележиле славу и започеле нову концертну сезону

Igor Crnogorac February 15, 2024

Сретењским концертом у Народном позоришту, чланови АДЗНМ „Гусле“ обележили су своју славу и започели 149. извођачку сезону. Наступили су Велики народни оркестар, Извођачки фолклорни ансамбл, мешовити хор „Корнелије Станковић“ и солисти.

Програму прославе једног од најстаријих Друштава у региону присуствовао је мр Драган Трапарић, в.д. помоћник секретара за јавно информисање и медије у Покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

– Велика ми је част што сам позван и што сам део ове свечаности. Имам само речи хвале за све што се у „Гуслама“ ради већ готово век и по – рекао је Трапарић.

Очувањем, стварањем и извођењем музичког наслеђа оплемењује се наша традиција, истакао је Милорад Лонић, председник председништва Савеза културно-уметничких друштава Србије и уметнички директор Ансамбла „Вила“ из Новог Сада.

– Управо је ово подстицај да српска слава која је, као елемент српског наслеђа уписана у UNESCO листу, буде подржана кроз свој ритуални део, а то је све оно чему вечерас присуствујемо – казао је Лонић.

У име локалне самоуправе суграђанима је празник честитала заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

– „Гуслама“ желим да још дуго трају и да врше своју племениту мисију која се огледа у стварању, очувању и неговању музике и традиционалних игара са ових простора – истакла је заменица градоначелника. – Ово друштво има потенцијала за то, они су професионални, имају ентузијазма и висок уметнички квалитет.

Подсећајући на чињеницу да је први хоровођа у „Гуслама“ био Јосиф Маринковић, а затим и Роберт Толингер, председник Друштва, Зоран Петровић, истакао је да се у „Гуслама“, сада већ готово век и по, радило са великим музичким стручњацима и на високом квалитету.

– Ми данас градимо своје кадрове и јако сам поносан на децу у „Гуслама“ која овде одрастају, сазревају и постају добри људи. Оно што представљамо на сцени прелази занатски ниво, а наша деца постају и понос државе Србије – рекао је Петровић.

У програму су наступили и гости, инструменталисти са Западног универзитета у Темишвару: проф. др Лучиан Емил Рошка, др Лавинијус Николајевић и др Адриан Бала. Извођачки ансамбл наступио је, између осталих, са Играма из Лике, Горњег Висока, из Неготина, са традиционалним песмама наступили су и вокални и солисти инструменталисти, а програм је завршен „Српкињом“ Исидора Бајића у извођењу Хора под диригентском палицом Еве Арањош Француски и фолклорног ансамбла.

С. В. О.

И наш град данас послао подршку деци која се лече од малигних болести и њиховим родитељима

Igor Crnogorac February 15, 2024

Кикинда је данас била један од 30 градова у којима је НУРДОР – Национално удружење родитеља деце оболеле од рака обележило Светски дан деце оболеле од рака – 15. фебруар.

Централна манифестација са музичким програмом организована је на Тргу код фонтане. Наступили су малишани из АДЗНМ „Гусле“, Дечији хор „Чуперак“ Предшколске установе и школе плеса „Step Up“ и „Dance and Soul“ и Ена Гогић.

– Дајемо подршку деци која се лече и њиховим родитељима, као и онима који су изгубили децу – каже Љубица Татић, волонтерка НУРДОР-а у Кикинди. – Потребна је и материјална и психичка и свака помоћ. Процес лечења је дуг, а надлежно министарство, рецимо тешко одобрава помоћ за негу другог лица – некада се чека годинама или се уопште не добије.

У име локалне самоуправе, манифестацији је присуствовао председник Скупштине града, Младен Богдан.

– Изашли смо у сусрет НУРДОР-у да се у Кикинди обележава овај дан јер је веома важна подршка деци која се лече и њиховим породицама. Читаво наше друштво има одговорност да се посвети томе. Постоји податак да сваког дана једно дете оболи од рака. Морамо да пошаљемо апел да се подигне свест о томе. Ово је само један мали знак пажње како би знали да Град мисли на њих – рекао је Богдан.

Тачно у 13 сати, под слоганом „И ја се борим“, симболично је у Кикинди, као и у више од 30 градова у Србији пуштен зелени балон у облику срца у знак подршке за све малишане који се сада лече. У Србији скоро сваке недеље једно дете, нажалост, премине од малигне болести, наводи се на сајту НУРДОР-а и наглашава да ће Удружење, ове године, у својим активностима посебну пажњу посветити промоцији и унапређењу права деце у болници, онако како су дефинисана у Повељи о правима деце у болници Европског удружења за бригу о деци у болницама.

На данашњој манифестацији подршке у Кикинди биле су постављене и кутије за добровољне прилоге, а сви који желе и могу да помогну деци у Србији која се лече од малигних болести, могу да пошаљу СМС са бројем 1 на 1150.

С. В. О.

Срећан Дан државности!

Jelena Trifunović February 15, 2024

Сретење, односно 15-ти фебруар, у нововековној српској историји један је од најзначајнијих датума. Дан државности Републике Србије обележава се 15. и 16. фебруара у знак сећања на два преломна историјска догађаја, подизање Првог српског устанка 1804. и потписивање Сретењског устава 1835. године

На Сретење Србија обележава и Дан уставности и Дан војске, указује у разговору за „Комуну” историчар Срђан Сивчев и подсећа да је овај датум слављен још у Краљевини Србији, али не у оваквом формату.

– Сретење се славило до 1914. односно 1918. године, до формирања заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Био је обележаван као један од најзначајнијих датума за српску историју. Када је створена Краљевина СХС више се не прича о Сретењу, значају овог датума за српски народ, све је усмерено ка југословенству, заједничким цртама које су спајале српски, хрватски и словеначки народ, да би након Другог светског рата и успостављања комунистичке власти у ФНРЈ и каснијој СФРЈ, тек тада овај датум био скрајнут- наводи Сивчев.

Срби су подигли устанак против Турака на Сретење 1804. године и то је почетак борбе за српску државу. На његовим основама грађена је будућа слобода Србије. Са друге стране, Сретењски устав донет 1835. био је изузетно либералан и демократски за то време. Његов творац Димитрије Давидовић, дипломата и политичар, израдио га је по узору на француски и белгијски устав. То је први Устав у Србији и један од првих у Европи који је установио поделу власти на законодавну, извршну и судску, што представља темељ сваке демократије.

Устав је прокламовао личну неприкосновеност, слободу кретања, занимања, пуну правну равноправност свих грађана. Феудални односи су сасвим одбачени, као и ропство. Поређења ради у Хабзбуршкој монархији феудални односи су били на снази, већим делом, до револуционарне 1848/49, а у Русији до 1861.године.

– Србија је овим уставом постала једна од првих држава у Европи у којој је законски укинут феудализам. У Србији није било више крупних велепоседника баш из тог разлога јер није дошло до акумулације капитала. Сељак је можда имао мањи комад земље, али је био слободан. Читав тај период од 1804. до 1835 назван је српска револуција, а тај термин је сковао немачки историчар Леополд фон Ранке подвлачећи паралелу од оружане борбе па до борбе у мирнодопским условима- за економску, политичку, културну аутономију. Сретењски устав је био на снази свега 55 дана, првенствено због противљења великих сила- Турске, Аустрије и Русије, њихових унутрашњих неприлика и уређења, због чега су се прибојавале таквог правног акта. Иако је био кратког века, одређене његове тековине су преживеле као што су Скупштина, Државни савет, додуше са мањим ингеренцијама. Такође, и када је наредни устав ступио на снагу, феудализам више никада није враћен- истиче наш саговорник.

Скупштинском одлуком је 2001. године Сретење проглашено за Дан државности и обележава се од 2002. године.

– Датум је установљен у атмосфери отклона од југословенске и комунистичке прошлости и рекао бих да је мудро изабран јер симболизује јединство. Сажима у себи патриотску, слободарску, демократску и социјалну ноту. То потврђује и чињеница да у јавности није било полемика о томе да ли је добро изабран датум, јер заиста има уједињујући карактер, на понос је и левичарима и десничарима- закључује Сивчев.

Председник Вучић честитао Дан државности

Председник Србије Александар Вучић честитао је грађанима Србије Дан државности – Сретење.

„Срећан Дан државности. Живела Србија!”, написао је Вучић на Инстаграму.

Централна манифестација у Орашцу

У Орашцу је почела централна државна церемонија поводом Дана државности Србије коју предводи потпредседник Владе Србије и министар одбране, као изасланик председника Републике, Милош Вучевић.

Ј. Ц.

Владимир Шпоња, тренер ОФК Кикинде: Момци су уморни, али је атмосфера изузетна

Dejan Panić February 15, 2024

Како припреме одмичу, шеф струке ОФК Кикинде Владимир Шпоња има све више разлога за задовољство. Први стручњак севернобанатског српсколигаша вели да је интезитет тренинга подигнуо на висок ниво.

– Момци су уморни, у петој су тренажној, врло тешкој, седмици, али је атмосфера у екипи изузетна. И када је резултат у другом плану, увек је лепо побеђивати па је тако било и у суботу у Ветернику, када смо остварили другу победу у трећој зимској провери, а истоимени клуб има добар, искусан и технички поткован тим с одличним индивидуалцима – каже Шпоња – Било је обострано борбено и помало нервозно, али све је окончано у спортским оквирима. Створили смо неколико добрих прилика, нисмо били прецизни из неколико изгледних позиција па верујем да ће и тај сегмент „сести” како треба када спустимо ритам рада.

Предстојећег викенда двоструки је распоред за Кикинђане.

– У суботу ћемо чекати Слогу из Чонопље, а с меленачком Русандом играћемо у недељу. Надамо се да ће терен Градског стадиона бити у добром стању па да се наша, додатно подмлађена, екипа, покаже и пред својом публиком против Чонопљана односно да не морамо у неко оближње село – закључује Шпоња.

Д. П.

Поштује обичаје: Виноградар Зоран Малбашић освештао виноград на Светог Трифуна

Aleksandra Djuran February 15, 2024

Винар и виноградар из Нових Козараца Зоран Малбашић, већ по традицији освештао је свој виноград на Светог Трифуна и симболично орезао лозу. Славу винара и виноградара обележио је у присуству породице и пријатеља, а нама је открио своја очекивања:

-Очекујем добру производну годину. Успео сам да сачувам виноград од болести које су нанеле штету прошле године. Како су температуре у претходно периоду биле изнад просека започели смо резидбу која нам је показала да су гране здраве. Уколико не дође до екстремних ситуација, очекујем добар род јер се већ види потенцијал – сазнајемо од Малбашића.

Виноградар из Нових Козараца овим послом бави се већ 15 година. Има три сорте грожђа, од којих две црвене каберне совињон и мерло, док је од белих заступљен рајнски ризлинг.

-Производим стандардних шест сорти вина и то дезертно, мешавину кабернеа и мерлоа које сам назвао „Феникс“, чисти каберне и чисти мерло, розе и бели рајнски ризлинг

Виногради ове породице простиру се на површини од три јутра, а засађено је седам и по хиљада чокота.

-У плану је проширења на једно катастарско јутро јер нам је ово примарна производња и желимо да је унапредимо – каже наш саговорник.

Подрум Малбашић настао је 2014. године, а прво вино под етикетом „Подрум Малбашић“, изашло је годину дана касније и несумњиво је покренуло нови правац у домаћем винарству, померајући курс према квалитету. На винарским такмичењима која су у току добио је и потврду квалитета.

-Недавно сам први пут слао вино у Македонију у место Кавадар које је срце винарства и виноградарства. На интернационалном такмичењу освојио сам трећу златну медаљу односно бронзани пехар за црвено вино каберне совињон из 2022. године. У Мужљи и Чуругу награђен сам златном , а у Темерину сам добио две сребрне медаље за црвена вина – похвалио се Малбашић.

Годишње произведе око 3.000 боца вина, а уз вино пече и ракију.

Данас је црвено слово – Сретење Господње

Igor Crnogorac February 15, 2024

Српска православна црква данас прославља Сретење Господње као успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу.

Први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као Свети Симеон Богоносац, слави се увек четрдесетог дана од Божића, празника Рођења Исуса Христа.

Сретење је празник од суштинске важности за хришћанство и његово значење указује на први сусрет Спаситеља са људима.

Према канону СПЦ, сврстан је у ред Господњих, али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке.

Сретење је као крсна слава веома честа у српском народу. Верује се међу да се на овај дан срећу зима и лето. Сматра се да, ако на Сретење осване сунчан дан, медведи ће се уплашити своје сенке и вратити се у зимски сан, па ће зима потрајати још шест седмица.

Обавезно је да се на овај дан пале свеће, јер се верује да пламен свеће кућу штити од грома и несреће.

Младе девојке треба да пазе кога ће изјутра срести јер ће им младожења бити по таквом лику, изгледу и карактеру.

У нашем народу постоји и веровање да се на Сретење срећу зима и лето. Дани постају дужи и време топлије.

С. В. О.

Романтична комедија за празнике који славе љубав

Igor Crnogorac February 14, 2024

Поводом данашњих празника, Туристичка организација Града поклонила је Кикинђанима романтичну комедију „Како сам се надала, добро се нисам удала“ која је одиграна вечерас у препуној сали Народног позоришта.

– Честитам свима који славе Светог Трифуна као крсну славу и желим им здравље и срећу – изјавио је председник Скупштине града, Младен Богдан. – Као и претходних година, Град пружа својим суграђанима лепу прилику да уживају у празнику – и онима који обележавају Светог Трифуна и онима који славе Светог Валентина. Град добрих људи пружа прилику и једнима и другима да уживају у представи као уводу у празничне дане.

Представа за два глумца – Наташу Аксентијевић и Пеђу Дамњановића, већ је освојила публику широм Србије, али и региона. У овој комедији млада Даринка покушава да испуни жељу своје мајке и да се добро уда. У процесу тражења идеалног, сусреће се са потпуно различитим типовима мушкараца.

– Нас двоје сарађујемо већ пет, шест година уз помоћ пријатеља, редитеља и продуцента Мише Обрадовића. Имам срећу да играм шест ликова – пет шалабајзера и једног срећног добитника. Мислим да ће представа и у Кикинди одушевити публику – рекао је Дамњановић.

Овај глумачки тандем већ је сарађивао на веома успешној, како је најављивано, урнебесној комедији „Како и зашто убити мужа“.

– Изузетно ми је велика част и задовољство што је велика заинтересованост и што ћемо имати пуну салу – рекла је пре представе Наташа Аксентијевић. – Ово је романтична комедија и публика ће се добро забавити. Биће смеха, али и понека суза.

Очекивано, бројна кикиндска публика узвратила је наклоност глумцима и уживала је у представи.

С. В. О.