Најновије

s tenis

Меморијални турнир у стоном тенису „Завишић-Вадлеве”, ове године дводневни, у организацији кикиндске Галадске и под покровитељством Града Кикинде, трећи пут уприличен је у дворани „Језеро”, а отворио га је градоначелник Никола Лукач.

– Кикинда је град спорта и увек је задовољство да у нову годину уђемо спортом и уз дечје осмехе, а овај трећи традиционалан Меморијал, круна је изванредног кампа који су људи из Галадске организовали током ове седмице. Наш клуб је расадник шампиона и сигиран сам да ће тако да буде и убудуће, овај турнир из године у годину ће да буде све бољи, а гости ће да виде и упознају наш предиван град. Ми из градске управе и даље ћемо да помажемо овакве догађаје, а ја се захваљујем људима из Галадске што све ово организују на овако високом нивоу и што популаришу свој предиван спорт – рекао је Лукач.

Надовезао се Ненад Ђукић, поптредседник Галадске:

– Уприличили смо турнир у част Слободана Завишића, нашег тренера који је створио велики број стонотенисера док је Бела Вадлеве оставио дубок траг као међународни судија. Окупило су 143. играча од девет до 19 година, у обе конкуренције, из: Босне и Херцеговине, Румуније, Мађарске и Србије, а изостало је око 60 стонотенисера, јер овога викенда на распореду је још неколико турнира у околним земљама, пре свега у Хрватској, па нам Хрвати овог пута нису дошли. Дугујемо велику захвалност Граду Кикинди и СЦ „Језеро”, јер без њих не бисмо могли све ово организовати на оваквом нивоу, као и Стонотениском савезу Војводине.

Милан Станић, председник управо војвођанског Савеза, закључио је:

– Организација оваквих тунрира није једноставна, потребна је подршка локалне управе и способни људи у клубу и зато нема много сличних стонотениских догађаја у Војводини. Због тога смо и ми из Савеза овде да подржимо развој стоног тениса.

6375e863-2803-432d-a345-8034e1e71ffb

Снег који је покрио поља повољно утиче на усеве. Након изузетно високих температура у децембру и почетком године, захлађење са снегом донeo je дуго очекивани сценарио за озиме културе које су у стању мировања, каже Александар Пап, саветодавац Пољопривредне стручне службе.

-Поред тога што нам ће снег помоћи да се побољша влага у земљишту, заштитити младе биљке од мраза и обогатити земљиште атмосферским азотом, спречиће и прекомерно размножавање глодара. Најезда мишева прати ратаре током целе јесени и са доласком праве зиме очекујемо да ће се њихов број свести на прихватљив ниво. Саветујем произвођаче да обиђу усеве. Уколико примете више активних рупа него што је уобичајено, потребно је да интервенишу тако што ће  поставити мамке  директно у рупу, како би се избегло тровање дивљачи и птица – напомиње наш саговорник.

Пошто се постави мамак за глодаре, рупу је неопходно затрпати. Усеви који су били знатно оштећени од глодара током јесени полако се опорављају.

-Било је њива у атару где су употпуности попасени озими усеви од стране глодара и они се опорављају. Са друге стране има и парцеле на којима се налази рупа до рупе и која је практично преорана, ту спаса нема. На таквим ораницима потребно је што раније, с пролећа, или нешто усејати или је оставити у стању каквом јесте – додаје Пап.

Са прихраном пшенице не треба журити. Треба сачекати и видети какво ће време бити у наредном периоду .

-Са првом прихраном треба почети у другој половини фебруара, не пре. Пољопривредна стручна служба почеће узорковање земљишта ради Н мин методе која ће показати какво је стање са азотом у земљишту. Очекујемо да ће садржај азота бити прилично висок јер смо имали повољне услове минерализације земљишта током јесени уз довољно влаге и топлоте – појашњава Александар Пап.

Ова анализа одређује тачне количине минералног ђубрива које је потребно применити у прихрани. Током јесени пољопривредници су засновали нешто више пшенице,  око 17.000 хектара, на уштрб кукуруза.

fireworks-1880045_1280

Православна Нова година, или  другачије Српска Нова година, празник је који се слави 13. јануара, као почетак нове године по Јулијанском календару. Самим тим поново се подиже празнична атмосфера после дочека Нове године. У данашње време све више грађана слави Српску Нову годину па се широм градова организују прославе.

Званично 1919. године држава Србија прелази на рачунање времена по Грегоријанском календару. Како Српска православна црква никада није признала грегоријански календар, она је наставила да обележава празнике на тадашњи начин. Овако је први пут прослављена “Српска Нова година”.

Након 1923. године па све до данас прослава Нове године и Српске Нове године су дефинитивно два празника која се обавезно прослављају у кафанама, клубовима и ресторанима. Иако није званичан празник, Срби врло радо славе Православну Нову годину. Обе Нове године су и те како повод за добро дружење и славље.

На овај дан обележава се и Обрезање Исуса Христа и Свети Василије Велики. Срби празник посвећен обрезању Исуса Христа називају и Мали Божић, па се у многим крајевима на овај дан понављају неки обреди својствени празновању Христовог рођења. У неким крајевима се на тај дан спаљују остаци бадњака. Као што се за Божић меси погача чесница, за мали Божић се меси посебан обредни хлеб – „василица”. Такође, верује се, да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.

 

4bffcdba-fc1e-4ca6-96d0-8c11f0ae4055

На престижном светском дечијем фестивалу у Скопљу, WAF World Association of Festivals, Кикинђанке Петра и Хана Тородић освојиле су значајна признања. Петра Тодорић освојила је друго место у својој категорији са песмом „Страхиња“, а старија Хана такође је била друга са нумером „Тајна прве љубави“.

На фестивалу у Македонији, који је трајао од 8. до 11. јануара, било је више од 70 учесника из Русије, Казахстана, Малте, Чешке, Израела, Румуније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, Македоније и Србије. Фестивал је светског карактера и један је од најважнијих у Европи, а наше младе суграђанке, којима талента не мањка, први пут су наступиле на оваквом музичком надметању.

Већ у наредном периоду уследиће припреме за друге фестивале. Тако их очекује наступ у Загребу у марту, а добиле су и позив да у августу учествују на фестивал у Охриду. Популарне Тодорићке добиле су и позиве за европске фестивале.

Oblaci 18

Народно позориште у Кикинди поново отвара своја врата за гледаоце од 16. јануара. Други део сезоне почеће са представом „Лажа и паралажа“ по тексту Јована Стерије Поповића и у режији Стевана Бодроже, истакла је директорица Милена Живков.

 

-Овај комад дуго нисмо играли и наша публика зажелела се овог комада. До краја јануара на репертоару ће бити још комедија „Пиџама за шесторо“ и „Љубавно писмо“, као и представе „Ковачи“ и „Облаци“, представа о Душану Васиљеву о којој се и највише прича. Како се овај комад игра на малој сцени и могуће је да је погледа свега четрдесет гледалаца, још увек наши суграђани нису успели да је погледају, тако да се за извођење тражи улазница више – рекла је Милена Живков.

У предстојећој полусезони у плану је и рад на новој представи, а за средства ће се конкурисати код надлежних покрајинског секретаријата и министарства.

-Како би на најбољи начин освежили репертоар желимо да ангажујемо уметничког сарадника. У току су преговори са нашим, кикиндској публици добро познатим глумцем, који цени и воли кикиндско Народно позориште. Овај посао радио би бесплатно, а заједно са мном учествоваће у одабиру текстова, редитеља и нових глумаца који би требало да обогате наш рад. У плану нам је и да оживимо фоаје који има потенцијала да се у њему реализују разни програми – додала је наша саговорница.

У првом делу сезоне на сцену је постављен комад „Џепови пуни камења“, глумачки захтевна представа, што је публика препознала. Недавно је комад гостовао у Апатину где је такође добро прихваћен.

-Ана Тасић, селекторка „Стеријиног позорја“ била је да погледа „Облаке“ која је ушла у селекцију. Чекамо да чујемо њене утиске и да ли ће комад бити уврштен у такмичарски део овог фестивала, што прижељкујемо – открила је Милена Живков.

Публике у Народном позоришту има, али је циљ да се у наредном периоду анимирају млади, али и они који нису чести посетиоци. Наставиће се и пракса гостујућих представа позоришта из других градова како би Кикинђани имали прилику да уживају у представама које немају прилику да виде.

selo8

Кикинда је једна од пет локалних самоуправа које су добиле највише средстава за решавање стамбених проблема младих куповином сеоских кућа. Тако је у протекле три године стотинак младих парова куповином  куће на селу решило своје стамбено питање.

Пријављивање за програм куповине сеоских кућа Министарства за бригу о селу почеће 13. јануара, а у плану је бесповратна помоћ државе младима, који одлуче да у неком од села граде своју будућност, у вредности до 10.000 евра како би започели неки посао на селу. Министар за бригу о селу Милан Кркобабић је рекао како млади који виде своју будућност на селу сами треба да одлуче чиме ће се бавити и од чега ће живети, али да могу да очекују и помоћ државе.

– Охрабрује што је просек година оних који су добили куће на селу испод 30. Желимо да оживимо рубна подручја, као што је Куршумлија, са 40.000 људи пали су на неких 12.000. Хајде да видимо да нека села ревитализујемо – рекао је Кркобабић.

 

gusani 3

Као и сваке зиме, недеље у Мокрину резервисане су за гусане. Ове године надметања су почела 16. децембра и у  категорији сениора и двогодаца завршене су квалификације и прво коло, сазнајемо Живица Терзић, председник удружења „Бело перо”.

-У категорији сениора имали смо 36, а двогодаца четрдесетак. Сада их је остало по 16, тако да нам у недељу следи осмина финала. Млади су тек почели са надметањем тако да је одржано само једно коло. У категорији једногодишњака је и највише гускова 65 – напомиње наш саговорник.

Оно што карактерише досадашње, 38. Светско првенство у надметању гускова јесте да су бели „гладијатори“ помало збуњени неуобичајено топлим временом за ово доба године, па су такве и „борбе“.

-Надметања су кратка и као да су ван сезоне, као да није зима.  Леп меч имао је некадашњи шампион Цезар, ког тера Милорад Ристић, у ком је и победио. Он је један од фаворита, али ће финале показати колико је који гусан спреман. И ове године имамо доста нових такмичара, младих и деце, што је важно јер ће они наставити традицију која траје безмало па четири деценије – каже Терзић.

Пред крај јануара је четвртина финала, полуфинална надметања су половином фебруара, а финале је последње недеље и пада 24. фебруара. Припреме за борбе чувених мокринских гусана трају 365 дана у години. Љубитељи ових пернатих животиња истичу да је важно је да гусан води „спортски” живот и то нарочито од прве до седме године живота када се најбоље надмећу. Гусани се у сезони парења боре за своје јато и женке које ће им донети младе. Поред сваког гуска увек неколико гусака које га подржавају и током борбе непрестано гачу. Оне су те које највише мотивишу гуска да се „бори”

У досадашњем такмичењу најдужа борба била је 2015. године у полуфиналу. Тада је гусан Макото Нагано победио гусана Ђанга у надметању које је трајала око 20 минута. Највише титула освојио је гусан Ацика који је титулу светског првака имао три године од 2006. до 2009. године.

417475272_671054048536345_2606879565612989719_n

Ученици другог и четвртог разреда Основне школе „6. октобар“ учествовали су на ликовном конкурсу „Писмо Божић Бати” који је расписала Пошта Србије. Њихови радови награђени су специјалном наградом, која им је уручена на београдском празничном фестивалу „Зимска бајка”. Представници ученика, заједно са својом учитељицом, Весном Влајков, дефектологом преузели су награду.

-Заједно са колегиницама дефектолозима Милом Јолић и Александром Благојевић на часовима ликовног седморо ученика смо анимирали да насликају радове које смо послали на конкурс. Изузетно нам је драго што су радови ученика награђени и што смо позвани на свечану доделу. Хвала породици Стојковић која нам је помогла да одемо до Београда на води где су деци уручени пакетићи, као и чек на 53.000 динара за куповину технике или опреме за школу – сазнајемо од Весне Влајков.

Како истиче наша саговорница на овом конкурсу ученици кикиндске школе учествују сваке године, а ово је био први пут да су награђени.

-Трудимо се да радове наших ђака, који су више него добри, шаљемо на све конкурсе. Тако је у оквиру манифестације „Совембар“ награђен рад нашег ученика, а и на конкурсу Народне библиотеке „Јован Поповић“ под називом „Моја омиљена бајка“, такође су наши ђаци имали успеха -додала је Весна Влајков.

vojska

Грађани Србије, на основу Закона о одбрани имају право и дужност да извршавају војну, радну и материјалну обавезу и да учествују у цивилној заштити и обучавању за одбрану. Законом о војној, радној и материјалној обавези прописано је да војну обавезу у миру, ванредном или ратном стању имају сви грађани који се припремају и оспособљавају за војне дужности и друге задатке одбране.

Сви старији од 18 година у обавези су да буду уведени у војну евиденцију и да служе у резервном саставу, те тако Министарство одбране позива све мушкарце рођене 2006. године да испуне своју законску обавезу. Овој обавези подлежу и рођени од 1994. до 2005. године, који из било ког разлога нису уведени у војну евиденцију.

Увођење у војну евиденцију обавља се у надлежним Центрима Министарства одбране за локалну самоуправу или у општинским канцеларијама, а према месту пребивалишта. Рок је од 15. јануара до 29. фебруара. У Кикинди, Ади и Сенти се може обавити радним данима од 9 до 13 сати, у Кањижи и Новом Кнежевцу сваког уторка од 9 до 13, и у Чоку радним данима, осим уторка, такође од 9 до 13 часова.

Особа која се уводи у евиденцију треба да покаже личну карту, а уколико је не поседује, држављанство се доказује изводом из матичне књиге рођених или уверењем о држављанству, а у иностранству, важећом путном исправом. Особе које бораве ван земље дужне су да се, ради увођења у војну евиденцију, јаве најближем дипломатско-конзуларном представништву Србије. Уколико се неко не одазове овом позиву сноси одговорност у складу са законом.

87cdc9b3-a636-42b7-aa2b-0ad3bf1ce9cd

Кикинда је јединствена по традиционалној акцији даривања најмлађих суграђана поводом новогодишњих и божићних празника. Деца су од Деда Мраза тражила играчке, слаткише, а било је и необичних жеља попут петла и кокошке, зеца, штенета, опанака, праве јелке, џудо опреме, али и чланске карте за библиотеку.

Један ђак из Мокрина, из породице са осморо деце, у дирљивом писму пожелео је да са другарима, на пролеће, оде у школу природе у Гучеву. Захваљујући познанству градоначелника са власником објекта у Гучеву, жеља овог дечака биће испуњена. Наиме, када је сазнао за писмо, Владимир Матић је понудио да дечак са другарима о његовом трошку борави у школи природе.

– Подељено је 5.890 пакетића. Успели смо да, уз помоћ донатора испунимо дечије жеље. Хвала свима који су учествовали у акцији. Долазак Деда Мраза и Снежне краљице је посебан доживљај за малишане, за наредну акцију планираћемо још тимова. Осмех, радост и усхићеност деце за нас су непроцењива награда, оно што нам свима даје мотив више да се боримо да иза себе оставимо још бољу Кикинду- напомиње први човек града.