Најновије Архиве | Page 551 of 733 | Кикиндски портал

„Latte Shop“ – да дарујете себе и друге најлепшим уникатним поклонима

Igor Crnogorac March 15, 2024

Један од најлепших излога и радњи са најшароликијим асортиманом украсних и употребних предмета свакако је „Latte Shop“, власнице Јелене Максимовић. Кикинђанима је познат као место са уникатном и робом која се не може наћи на другим местима, већ 18 година; прво у киоску код Микронасеља, у Светосавској улици, а од пре шест година на новој адреси, на Тргу српских добровољаца 38, на потезу између Католичке цркве и Поште.

– Овде имамо већи простор и шири асортиман – каже власница Јелена Максимовић. – Имамо порцелана, керамике, све за кућу, етажере, шољице, звона за колаче, а од галеријског програма лампе, фигуре, вазе, рамове за слике, огледала, слике, зидне стове, ћупове.

Јелена набавља и уникатни комадни намештај: клуб-столове, сточиће за цвеће, комоде и витрине, поклоне за различите пригоде: рођендане, годишњице, одлазак у пензију. Поред цвећа и слика, ту су и дрвене жабе које доносе новац и колоне слонића, али и сезонска, празнична понуда. Ових дана су радњу, наравно, „окупирали“ зечићи, јаја, корпице и сав могући ускршњи асортиман. И све то по повољним ценама.

– И за двориште имамо лепу понуду – декоративне свећњаке и другу баштенску галантерију. Нудимо и леп асортиман сувенира; сарађујемо са удружењем „Артеса“, из Сенте нам стижу предмети од глине, шоље, сатови, магнети. У понуди имамо и накит, бижутерију и хируршки челик и „сваровски“ кристале, али и индијски програм: дрвене маске и фигурице, мирисне штапиће које продајемо једини у граду, етерична уља, мирисне свеће.

У продавници „Latte Shop“ имаћете само један проблем – на чему око да зауставите, јер украсних употребних и одевних предмета у овој миришљавој продавници има за свачији укус и за сваку прилику. Љубазна власница помоћи ће вам да пронађете све што пожелите и чиме ћете обрадовати себе или неког себи драгог.

С обзиром на обиман и изузетан асортиман, сигурно је да нећете погрешити. У „Latte Shop“ можете доћи сваког радног дана од 8 до 19 сати, и суботом од 9 до 14. У случају да вам треба знак распознавања – то је излог са понудом из маште којој нећете одолети.

С. В. О.

Млади се окрећу здравој храни, каже Никола Француски који узгаја органске производе

Aleksandra Djuran March 15, 2024

Све је више оних који се окрећу здравој исхрани и органском узгоју хране којим се избегава употреба минералних ђубрива и средстава за заштиту биља како би крајњи резултат био укусан и здравствено безбедан производ. Никола Француски (21) бави се промоцијом здравог начина живота и органском пољопривредом.

-Имам 3,6 ара баште коју сам решио да искористим на прави начин. Узгајам поврће и за то користим природна ђубрива. За азот користим коприву, за фосфор лист од смокве. Калцијум дајем земљи кроз пепео, а он је добар и за заштиту лука од штеточина. Сва ђубрива су доступна у природи, али их треба дозирати – сазнајемо од Николе.

Неколико година уназад желео је да започне органску производњу, а прошле је коначно реализовао ту идеју. Како би више научио учланио се у удружење „Банатску ленију“.

-Чим прође ово варљиво време и мразеви засадићу стару сорту кромпира „месечар“, као и „краљевско срце“ који је када се пресече плав. Засновао сам и јагоде „месечарке“. Имам и стару сорту лука, арпаџике, репе, купуса и бораније. Како једно вадим, друго садим. Циљ ми је да не користим хибриде јер не могу да се репродукују, него морају увек да се купују нови – напомиње млади пољопривредник.

Мањи део робе преостане и за продају.

-Почетник сам и трудим се да репродукујем сво воће и поврће у своју башту. Најважније ми је да за себе и своју породицу произведем довољно како би имали здраву храну на столу. Укус те хране потпуно је другачији од оног на који је већина навикла купујући воће и поврће по супермаркетима. Са новим технологијама дошли смо до тога да мирис и укус појединих намирница није као што је био раније – каже Никола Француски.

А.Ђ.

О ратним хероинама – женама које су храброст изабрале

Igor Crnogorac March 14, 2024

Предавање историчарке Биљане Марцојевић, кустоскиње у Музеју жртава геноцида у Београду, под називом „Хероине које нећемо заборавити“, у организацији Музеја и Народне библиотеке „Јован Поповић“ и уз подршку Министарства културе, одржано је вечерас у Кикинди.

Трибина је део образовног програма Музеја жртава геноцида о женама–јунакињама које су у Првом и Другом светском рату учествовале у оружаним борбама и као медицинско особље или су дале допринос на друге начине како би спасиле и браниле своје породице, чланове заједнице, народ и државу.

Међутим, оне су мање памћене него мушкарци. Провлаче се кроз писану оставштину, али остају на маргинама, каже историчарка Марцојевић.

– За разлику од жена из Првог светског рата које сусрећемо и у послератним временима као хероје и носиоце одликовања јер су многе од њих преживеле, када говоримо о женама-учесницама Другог светског рата, говоримо о хероинама палим за слободу и то показује, још једном, колико је, заправо, Први светски рат у историји „вододелница“ где се још увек, понегде, назире разлика између фронта и позадине, док су Други светски рат и сви ратови после њега – тотални ратови где се граница између фронта и позадине брише, где жене силом прилика или сопственом вољом све више узимају пушке у руке и иду на фронт – испричала је Марцојевићева.

Током овог образовног програма Музеја представља се већи број хероина међу којима су и Софија Јовановић, Флора Сендс, Милунка Савић, Надежда Петровић, Олга Петров, Мира Цикота, Хилда Дајч и друге.

– Предавање почињем хероином која данас није толико позната, и део је моје породичне историје. То је Рада Бојовић, мајка војводе Петра Бојовића. Она је, у време ропства под Турцима, успела да одшколује петоро од шесторо деце, да буду на високим положајима, од тога једно женско дете које је било професор историје у женској школи. У времену када су се људи прстом потписивали, јасно је колики је то подвиг. Морамо поменути и хероине моје су радиле као болничарке, међу којима су биле и странкиње. Једна од њих је и британска болничарка Флора Сендс која је стигла у Србију да се бори. Када је дошла да се пријави на зборно место, речено јој је да иде кући и да се бави женским пословима. Чест је случај био да су жене по оружје и ратни распоред долазиле уместо своје браће или мушке деце које у породици није било, па су осећале тај терет да оне морају да крену у рат. Морамо споменути и Диану Будисављевић која је дала немерљив допринос када је у питању спасавање деце из логора. Њен списак данас се чува у Музеју жртава геноцида.

Посебна је прича о Хилди Дајч која је самоиницијативно отишла у логор Старо сајмиште иако то није морала, јер је њен отац био високо позициониран. Она је осећала потребу да оде и да помогне болеснима, немоћнима и старима за која је знала да су већ одведени у логор. Кроз њена писма можемо да видимо какво је било стање у Старом сајмишту и зато се она назива српском Аном Франк. Хилда Дајч је убијена у пролеће 1942. године у „душегупки“, камиону-убици, претечи гасних комора. Имала је 20 година и била је једна од хиљаде страдалих на том месту.

– Ту је и прича о 13 жена које су преживеле бацање у јаму Равни Долац током Другог светског рата – наставља Биљана Марцојевић. – Читајући те приче не можете да не заплачете и не можете да не постанете бољи човек. Споменућу жену која је гледала у јами своје дете како издише, шестогодишњег сина Илета. Она је спасена, и још током Другог светског рата добила је још једно дете и дала му исто име – Илија.

Једна од хероина чији живот је део овог предавања је Милунка Савић, јунакиња Балканских ратова и Великог рата. О њеном животу постоји и много митова, каже Марцојевићева.

– По месту на којем је сахрањена видимо да није добила статус који заслужује. У поодмаклим годинама, тек као старица, добила је стан и то на петом спрату без лифта. У Француској је била много више цењена, позивана је на обележавање годишњица рата и понуђено јој је да се тамо пресели и да добије запослење. Овде је неколико година чекала да добије посао, а онда јој је омогућено да ради као чистачица у банци. Једна новинарска екипа дошла је да ради репортажу о њој и од те посете њено ордење је изгубљено. Она се трудила да буде добротвор, да својим делима покаже како треба живети. Школовала је децу којој није била биолошка мајка, усвојила је три ћерке. Али, прича о томе да је била у Бањичком логору, да је била изведена пред стрељачки вод и да ју је тамо један војник препознао, дао јој пакет хране и ослободио је, заправо је мит и то говори о томе колико данас заправо мало знамо о њој, да не говоримо о другим хероинама које су у сенци Милунке Савић.

Вечерашњи програм у Библиотеци, којем су присуствовали и ученици осмог разреда, почео је приказивањем играно-документарног филма „Пето писмо Хилде Дајч“, другог из продукције Музеја жртава геноцида. Први је о стрељању ђака у Крагујевцу, а трећи „Две Бранкове Козаре“ који је промовисан ове године. Сви се налазе на Youtube каналу Музеја жртава геноцида.

Музеј континуирано организује предавања за основне, средње школе и факултете.

– Пре једног предавања чула сам децу да се питају шта је то стрељање или да не знају шта је архив. То су сајбер генерације и зато је наш задатак да школу по школу, човека по човека враћамо култури сећања – закључила је историчарка Биљана Марцојевић и, за крај године, најавила изложбу Музеја жртава геноцида о ратним хероинама.

С. В. О.

Предшколска установа организовала хуманитарно вече за Нађу Јанован

Aleksandra Djuran March 14, 2024

Кикинђани су још једном показали колико су хумани. У великом броју одазвали су се позиву Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ да подрже лечење суграђанке Нађе Јанован. Васпитачи су у два термина у Народном позоришту одиграли представу „Чудна шума“, а малишани са својима мама и татама, бакама и декама испунили су сва места и донирали прилог за Нађу која је са мамом Надом присуствовала представи и уживала у догодовштинама животиња у чудној шуми.

Директорица Предшколске установе Кристина Дрљић истакла је да су се од првог дана укључили како би помогли Нађи.

-Акцију смо назвали дете за дете и друг за друга и хвала свима који су одазвали нашем позиву. Путем представе, у којој глуме васпитачи вртића „Плави чуперак“, желели смо још једном да покажемо колико значи бити добар друг и пријатељ у невољи, о чему је и сам комад. За све нас ово је посебно вече – рекла је Кристина Дрљић.

И градоначелник Никола Лукач подржао је хуман гест.

-И овога пута показали смо да је Кикинда град добрих људи. Из недеље у недељу наши суграђани показују саосећање, емпатију, хуманост. Тако је било и вечерас. Пуно тога можемо када смо јединствени, када мислимо једни на друге, чувамо и бринемо једни о другима. Сигуран сам да ће порука хуманости и пријатељства показати да заједно можемо све – навео је градоначелник Лукач.

На бини се суграђанима први пут представио и недавно основани хорић Предшколске установе .

Средства која су прикупљена овом приликом биће предата Црвеном крсту и уплаћена на Нађин рачун који има у оквиру фондације „Буди хуман“.

А.Ђ.

Селимир Радуловић добитиник годишње награде “Мирослав Антић”

Aleksandra Djuran March 14, 2024

Поводом годишњице рођења песника, новинара, публицисте и филмског ствараоца Мирослава Мике Антића, у Новом Саду организује се манифестација “Антићеви дани” која је почела 11 и траје до 18. марта. Централна манифестација је 14. марта када је у Мокрину 1932. године Мика рођен.

-Поезија Мике Антића је идентитетски уткана у биће Новог Сада, она је израз нас самих, наших снова и карактера. Иако Мика већ 38 година није са нама, његова поезија наставља да живи и сваки пут се изнова ишчитава. Негујући “Антићеве дане” сећамо се његовог лика и дела, те поетске чаролије једног вечитог младића који је својим уметничким радом оставио неизбрисив траг – рекао је члан Градског већа за културу Града Новог Сада Далибор Рожи Рожић, након што је положио цвеће на његов гроб.

У оквиру манифестације додељује се и годишња награда “Мирослав Антић”. Она је ове године припала Селимиру Радуловићу за песничку зборку “Запис на стубу, јерусалимском”.

Подсетимо и да се у Мокрину сваке године 24. јуна организује “Меморијал Мирослав Антић”. Тог датума је Мика преминуо, а први меморијал почео је спонтано пошто су се у родном Мокрину окупили метани, али и поштоваоци његовог лика и дела.

Саобраћајци контролишу коришћење сигурносног појаса и мобилних телефона током вожње и превожење деце

Aleksandra Djuran March 14, 2024

Припадници саобраћајне полиције у Кикинди до 17. марта, спроводе међународну акцију појачане контроле саобраћаја. Како је истакао поручник Дејан Бугарски, помоћник командира Саобраћајне полицијске испоставе у Кикинди контролише се коришћења сигурносног појаса и мобилних телефона током вожње, као и начина превожења деце у возилима.

-Акције се спроводи у 30 европских земаља чланица организације Мрежа саобраћајних полиција Европе. Резултати најновијих истраживања које је спровела Агенција за безбедност саобраћаја показују да је у Србији проценат коришћења појаса на предњим седиштима око 85 одсто, а на задњим 17. Коришћење мобилних телефона у вожњи повећава ризик да дође до саобраћајне незгоде од четири до чак двадесет пута. Истовремено, свега 60 одсто родитеља превози своју децу у возилима на законом прописан начин – рекао је Бугарски.

Са лепим временом и доласком пролећа, на путевима је све више моториста.

-Апелујем на све да користе сигнализацију, да не возе под дејством алкохола, а посебно бих нагласио да возачи двоточкаша користе хомологоване заштитне кациге и да поштују брзину кретања – навео је наш саговорник.

На територији Полицијске управе Кикинда само у фебруару евидентирано је 30
саобраћајних незгода, што је повећање за 15,38 одсто у односу на на исти период прошле године када их је било 26. Приликом регулисања и контроле саобраћаја откривено је 1.630 прекршајa, што је за 17 процената више у односу на исти период прошле године када их је било 1.397. Највише 597 је због прекорачења брзине и некоришћења појаса 237, док је поменутих прекршаја у истом периоду лане било 4040 односно 233).

У 2023. години, више од 100 погинулих возача и путника у путничким возилима нису користили сигурносни појас у тренутку саобраћајне незгоде. У истом периоду, због некоришћења сигурносног појаса санкционисано је више од 172.000, а због непрописног превоза деце 4.200 учесника у саобраћају.

Отворена изложба на тему екологије у Месецу енергетске ефикасности

Igor Crnogorac March 14, 2024

У жељи да помогну у формирању еколошке свести код најмлађих и да утичу на стварање здравих навика, Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој поново је позвао ђаке да учествују у ликовном конкурсу, овога пута на тему „Моја еколошка кућа“. Активност је реализована поводом Месеца енергетске ефикасности. На конкурс је, из десет школа, стигао 71 појединачни и групни рад и сви су изложени у Секретаријату. Данас су изложбу посетили ђаци основних школа „Ђура Јакшић“ и „Фејеш Клара“.

– Изложба је јако лепа и научио сам како се чува природа – тако што не бацамо отпатке и тако што чистимо – рекао је Филип Еминовски, ученик трећег разреда Основне школе „Фејеш Клара“.

– Важно је да чувамо планету тако што је нећемо загађивати и да не возимо аутомобиле који стварају дим. Не смемо да загађујемо воду и ваздух – каже Алекса Сабо, ученик другог разреда исте школе.

Његова другарица из разреда, Нађа Велемиров, објаснила је како се треба понашати у школи.

– Важно је да не буде прљавштине и смећа, ми у школи одржавамо хигијену – каже Нађа.

Уна Гогић, из другог разреда Школе „Ђура Јакшић“ и нацртала је и направила своју еколошку кућу.

– Моја кућа је од дрвета са кровом од сламе, тако сам ја замислила еколошку кућу – важно је да има природне материјале.

Из четвртог разреда ове школе такође су стигле креативне еко-куће.

– Важно је да има природне материјале, дрво, сламу. Видела сам у Кикинди једну од дрвета, јако је лепо направљена – објаснила је Лара Перендић.

– Цртала сам еколошку кућу, имала сам пуно ветрењача на цртежу и поток и соларне плоче, све што нам треба – рекла је Лара Кнежевић.

За њихову другарицу Мину Псодоров еко-кућа је пећина у којој се живи, са много природе, малих животиња и цвећа око ње.

– Трудимо се да утичемо на све, на децу од најмлађег узраста, од вртића, до пензионера, имамо активности за сваку циљну групу – изјавила је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата. – Програм „Моја еко-кућа“ наставак је активности од прошле године када су ђаци правили ветрењаче. На све могуће начине се трудимо да им пробудимо осећај за природу, да их вратимо у прошлост. Овог пута су цртали и правили, како су они то назвали, „стару и нову кућу“. Сва деца ће бити награђена.

Изложба „Моја еко-кућа“ данас је званично отворена и из Секретаријата позивају школе и вртиће да их посете до краја месеца, до када је отворена.

С. В. О.

Најчешћа имена у Кикинди од 1940. године: Марија и Милан предњаче, највише заступљено презиме Попов

Aleksandra Djuran March 14, 2024

Према публикацији „Најчешћа имена и презимена“ Републичког завода за статистику, у Кикинди су најчешћа женска имена Марија, Јелена, Милица, Драгана и Ивана, а мушка Милан, Драган, Никола, Душан и Зоран.

Трендови су се мењали. Године 1940. и раније девојчицама су највише давана имена: Марија, Милица, Љубица, Даница и Милка, а у истом периоду Милан, Душан, Милорад, Стеван и Јожеф била су најучесталија мушка имена.

Од 1941. до 1950. највише је било: Марија, Нада, Милица, Мира и Милки, док су најпопуларнија мушка имена била: Милан, Душан, Иштван, Слободан и Никола. Током наредних десет година, до 1960, девојчицама су се највише давала имена: Нада, Марија, Славица, Љиљана и Драгица, а дечацима: Драган, Милан, Душан, Радован и Зоран.

Статистика показује да су до почетка седамдесетих година прошлог века у Кикинди била најпопуларнија имена Снежана, Весна, Зорица, Љиљана и Гордана, као и Драган, Зоран, Милан, Горан и Радован.

Од 1971. до 1980. године било је највише Драгана, Јелена, Гордана, Биљана и Данијела, али и Горана, Драгана, Зорана, Бранислава и Владимира.

У претпоследњој декади 20. века најпопуларнија женска имена била су: Јелена, Ивана, Марија, Драгана и Данијела, а мушка: Милан, Александар, Драган, Никола и Владимир. Од 1991 до 2000. највише је рођено Јелена, Ивана, Јована, Александри и Милица, али и: Никола, Александара, Марка, Милана и Дејана.

У првој декади 21. века најпопуларнија имена била су: Милица, Јована, Ивана, Дуња и Јелена, a од 2011. до 2022. Сара, Милица, Николина, Дуња и Теодора. У истом периоду дечаци су најчешће добијали имена: Никола, Марко, Лука, Немања, Стефан, Филип и Михајло.

У Кикинди су најчешћа презимена Попов, Петровић, Стојков, Кнежевић и Ковачевић.

Јелена и Драган су најчешћа имена у Србији, а најзаступљеније презиме је Јовановић. Најчешће комбинације имена и презимена су: Драган Јовановић и има их преко 2.200 и Јелена Јовановић којих ома око 1.900. У Србији се чак 130.000 грађана презива Јовановић.

А.Ђ.

Искључење струје у петак

Igor Crnogorac March 14, 2024

Због планираних радова на мрежи, у петак, 15. марта, од 8 до 12 сати, струје неће бити у Кикинди, у Доситејевој, од Трга српских добровољаца до Семлачке, саопштено је из „Електродистрибуције“.

У фебруару регистровано мање кривичних дела и 30 саобраћајних незгода, што је више у односу на исти период лане

Aleksandra Djuran March 13, 2024

Стање безбедности на подручју Полицијске управе у фебруару ове године, било је повољно, oцењују у Полицијској управи Кикинда. Приоритет у раду била је превенција прекршаја и кривичних дела, очување стабилног јавног реда и мира и потпуна заштита живота, личне и имовинске сигурности грађана Севернобанатског округа.

На подручју Полицијске управе у Кикинди, у фебруару 2024. године, регистрована су 132 кривична дела што мање за 29 одсто у односу на исти период прошле године. Из области општег криминала регистровано је 117 кривичних дела за 7,87 процената мање него у фебруару 2023, у привредном криминалу откривено је девет кривичних дела, из еколошког криминала четири, а из високотехнолошког криминала два кривична дела.

Од укупно 42 регистрована кривична дела са НН починиоцем, у фебруару је расветљено 33,33 одсто, док су 23 особе ухваћене у извршењу кривичног дела. Поднете су и 24 кривичне пријаве због дела у вези наркотика. Регистровано је седам кривичних дела насиље у породици, изречена је 51 хитна мера и то 35 привремених мера забране контактирања и приласка жртви и 16 мера привременог удаљења могућег починиоца из стана. Регистровано је 48 кривичних дела против имовине и то: 30 крађа, 15 тешких крађа, два уништења и оштећења туђе ствари и једна превара.

На територији Севернобанатског округа у фебруару није било нарушавања јавног реда и мира у већем обиму, нити тежих облика угрожавања личне и имовинске сигурности грађана. Откривено је 13 прекршаја против јавног реда и мира, што је у односу на исти период лане смањење за 51,85 одсто.

Прошлог месеца евидентирано је 30 саобраћајних незгода, што је повећање за 15,38 процената у односу на фебруар прошле године. У саобраћајним незгодама није било погинулих лица, пет особа задобило је тешке и 14 лаке телесне повреде. Приликом регулисања и контроле саобраћаја на путевима, контроле учесника у саобраћају, возача и возила откривено је 1.630 прекршаја, што је за 17 одсто више у односу на исти период прошле године. У фебруару ове године у контроли саобраћаја откривено је 597 прекршаја прекорачења брзине, 237 због невезивања сигурносног појаса, 90 прекршаја који се односе на вожњу под дејством алкохола, 29 коришћења мобилних телефона у вожњи и две особе откривене су да возе под дејством психоактивних супстанци.

Остварена је ефикасна заштита државне границе и пограничног подручја, као и доследно спровођење закона у области контроле кретања и боравка странаца, издавања путних исправа, у управним пословима и пословима оружја и држављанства. Према страним држављанима предузето је 806 мера, док је у истом периоду 2023. години према страним држављанима предузето 111 мера. Током фебруара реализовано је 28 дислокација, где је укупно пресељено 180 ирегуалрних миграната пронађених у зони граничне линије, који су превезени и смештени у регуларне прихватне центре КИРС-а.

A.Ђ.