Banka “Poštanska štedionica” najavila je da će, od utorka, 20. februara, započeti isplatu budžetskih davanja za januar i to: dečijeg dodatka, roditeljskog dodatka, nege i pomoći i novčane socijalne pomoći, za Srbiju i Kosovo i Metohiju, kao i boračko-invalidske zaštite.
Iz Grupe za unapređenje kvaliteta života porodica osoba sa retkim bolestima saopšteno je da su počele isplate finansijske podrške pacijentima sa retkim bolestima i porodicama obolelih. Jednokratna finansijska pomoć iznosi 25 hiljada dinara, vaučeri za kupovinu lekova i medicinskih sredstava su u iznosu od 35 hiljada, a vaučeri za rehabilitaciju i rekreaciju su u vrednosti od 50 hiljada dinara. Pomoć se dodeljuje na osnovu prijava na sajtu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.
Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je juče na svojoj Instagram stranici “mupsrbije”da je tokom 2023. godine uočen porast slučajeva krađe identiteta putem interneta i slučajeva neovlašćenog pristupa računarskim sistemima zbog čega je apelovao na građane da zaštite računare kako ne bi došlo do krađe identiteta.
U objavi na pomenutoj društvenoj mreži se navodi da do ovoga često dolazi nepažnjom korisnika Internet usluga, koji zbog svoje neopreznosti i otvaranjem različitih linkova dozvole instalaciju zlonamernog programa na svom računarskom sistemu, ili pak ostavljaju svoje podatke na različitim Internet stranicama bez prethodne provere.
Između ostalog, MUP je u objavi apelovao na građane da zaštitni program na računaru uvek drže uključenim jer ta vrsta računarskog programa štiti računar od zlonamernih pokušaja pristupa računaru, oštećenja ili brisanja podataka, otuđivanja korisničkih imena i lozinki ili drugih osetljivih informacija.
Takođe, ukazuju građanima na to da treba da instaliraju i vrše ažuriranje antivirus programa na njihovom računaru, zatim da ažuriraju i operativni sistem na računaru ali i da obrate posebnu pažnju kada vrše “download”, odnosno preuzimanje različitih sadržaja sa interneta na svoj računar.
Navode i da je važno da građani osključe svoj računar kada nisu pored njega jer se time neovlašćenim licima onemogućava da preuzmu kontrolu nad njegovim radom ukoliko je zaražen računarskim virusom čime takođe izbegavaju da postanu žrtve zloupotrebe.
Dodaju da je krađa identiteta zloupotrebom informacionih tehnologija postala jedna od najčešćih aktivnosti izvršilaca krivičnih dela.
Ističu da je važno da građani znaju da su sadržaji tipa “keygene”, “crack”i mnogi drugi koji se mogu besplatno skinuti sa interneta vrlo često zaraženi nekim tipom zlonamernog programa i da na taj način korisnik nesvesno kompromituje svoj računar.
Upozoravaju i da građani ne dele svoju šifru za “wi-fi” jer, kako objašnjavaju, lica koja neovlašćeno dođu u posed njihove šifre za “wi-fi”, koristeći njihovu IP adresu mogu da učine niz krivičnih dela za čije izvršenje se nedužni građani mogu smatrati odgovornim.
Završni program 24. Dana vina u Iđošu održan je danas u Domu kulture u ovom mestu. Prethodno je, simbolično, u prisustvu sveštenstva, orezana loza u vinogradu Porodičnog podruma „Kepul“ koje je, sa svojim belim burgundcem, pobedilo prošle godine.
Izlagače i goste poslužilo je vreme, što nije bio slučaj sa prilikama u toku godine koje nisu pogodovale uzgoju grožđa. Ove sezone bilo je potrebno uložiti veliki trud da bi se došlo do dobrog grožđa i kvalitetnog vina, potvrđuje i Nenad Miladinski, ovogodišnji gradski i apsolutni pobednik sa svojim crvenim vinom. Mesni pobednici su domaćini, Udruženje „Šasla“.
– Imao sam grad (led) u vinogradu, trudio sam se da ga sačuvam od bolesti i na kraju nisam imao ni jednu pokvarenu bobicu. U „zlatnom vinu“ su „kaberne sovinjon“, „kaberne fran“, „merlo“, „frankovka“ i „širaz“ – pet zlatnih sorti. Vino prave ljubav, veliki trud, upornost, pedantnost i dobar ukus – kaže Miladinski.
Nenad je, inače, i rekorder manifestacije jer je tri puta bio gradski pobednik. Vinogradarstvo i vinarstvo su, kaže, porodična tradicija. Njegova vina piju se i u zemlji i u inostranstvu, i već su, kaže, stigla i do Afrike i Finske.
U Udruženju vinogradara i vinara „Šasla“, osnivaču i organizatoru manifestacije zadovoljni su posetom i kvalitetom pobedničkih vina.
– Bila je izazovna godina, za male vinogradare izuzetno teška zbog loših vremenskih uslova. Jedino su vinogradari sa modernom tehnologijom uspeli to da nadomeste. Mi smo, ipak, zadovoljni, vina su generalno prosečna po kvalitetu i ukusu, ali smo iznenađeni koliko su neka, koja su i pobedila, izuzetna – rekao je Marko Mirkonj, predsednik „Šasle“.
Na takmičenje je stiglo 195 uzoraka iz čitave Vojvodine. Dodeljena su 64 bronzana, 63 srebrna i 40 zlatnih odličja. Vina su se ocenjivala u pet kategorija: crno, belo, roze, „šiler“ i voćno dezertno vino.
Posetioci su danas imali priliku i da probaju ocenjena i nagrađena vina. Dodeli nagrada prisustvovali su i čelnici Grada.
– Manifestacija napreduje i svake godine je na sve višem nivou. Čestitam organizatorima i nadam se da će nastaviti da se prave dobra vina i da se organizuju ovako lepa druženja – rekao je gradonačelnik, Nikola Lukač.
Pored parka ispred Doma kulture, na štandovima su se predstavila udruženja i klubovi iz ovog mesta, prodavale su se rukotvorine, a žene iz Udruženja „Vreteno“ ispekle su oko 400 krofni.
U nastojanju da se poboljša status i položaj boraca iz ratova devedesetih, jedan od programa Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja su i boračke legitimacije. Pomoćnica Ministra, Sanja Lakić, danas ih je uručila borcima u Kikindi. U svečanoj sali Gradske kuće tim povodom priređen je prijem za 37 boraca.
– Želim da vam se obratim rečima hvala i izvinite, koje treba da ponavljamo svuda gde dođemo. Hvala za sve što ste učinili i izvinite što ovo hvala dolazi posle toliko godina – rekla je pomoćnica ministra. – Od kada je na čelo Ministarstva došao ministar Nikola Selaković, započeli smo pozitivnu kampanju koja za posledicu ima da je broj od 25.550 registrovanih boraca povećan na više od 47.000. Ovo što ćete danas dobiti je prvi korak. Želimo da vas saslušamo i da, na osnovu vaših problema i potreba, kreiramo sve programe i aktivnosti koje ćemo imati u toku ove godine.
Boračka kartica obezbeđuje pogodnosti u različitim kompanijama, banjama, apotekama, preduzetničkim radnjama, rečeno je na skupu. Međutim, najvažnije je da se borcima vrati društveni status koji zaslužuju, smatra i pedesetsedmogodišnji Milan Galić iz Kikinde, borac prve kategorije.
– Završio sam vojnu školu u Banja Luci. Moja ratna priča počela je u Vukovaru, gde sam i ranjen 1991, godine. I narednih godina imao sam pun angažman u 36. motorizovanoj brigadi. Suštinske podrške nije bilo, neko vreme je bilo čak i nepopularno reći da ste bili borac, ljudi su nas gledali sa podsmehom. Poslednjih godina to se menja, oseti se da se više vodi računa o toj populaciji – kaže Milan i dodaje da treba podići svest kod ljudi da su oni koji odu da brane zemlju prvi među jednakima i da zaslužuju poštovanje.
Dodeli legitimacija prisustvovali su i gradonačelnik Nikola Lukač, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Miroslav Dučić i predsednik Gradske skupštine, Mladen Bogdan.
– Mislim da se, u prethodnih nekoliko godina, intenzivno poboljšava status ratnih vojnih invalida i uopšte boraca i odnos prema njima – rekao je Lukač. – Svi Kikinđani koji su učestvovali i odazivali se u odbrani zemlje da treba da znaju da smo ponosni na njih.
Lukač je naglasio da će, pored boljeg društvenog statusa, Grad, u saradnji sa državnim organima, nastojati da pomogne u rešavanju životnih problema boraca i njihovih porodica.
Ministarstvo odbrane poziva mlade da se prijave na konkurs za upis u vojne škole koji je otvoren do 31. marta 2024. godine.
Ovogodišnjim konkursom predviđen je upis 185 budućih kadeta Vojne akademije, 25 kadeta Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije, 110 učenika Vojne gimnazije – od kojih 80 za Opšti, 20 za Vazduhoplovni smer, pet za prijem u drugi i pet za prijem u treći razred Opšteg smera i 75 učenika Srednje stručne vojne škole „1300 kaplara“.
Vojna akademija u predstojećoj školskoj 2024/2025. godini nudi osnovne akademske studije na smerovima Kopnena vojska, Vojno vazduhoplovstvo, Vojnoelektronsko inženjerstvo, Vojnomašinsko inženjerstvo, Tehnološko inženjerstvo materijala i zaštite, Vojnosaobraćajno inženjerstvo i Ekonomija odbrane.
Foto: Ministarstvo odbrane
Za status učenika Vojne gimnazije i Srednje stručne vojne škole „1300 kaplara” u Beogradu pravo prijavljivanja imaju dečaci i devojčice rođeni 2008. godine ili kasnije, odnosno 2007. godine ili kasnije za upis u drugi i 2006. godine ili kasnije za upis u treći razred Vojne gimnazije.
Prvi deo selekcije obuhvata psihološku i medicinsko-zdravstvenu procenu. U drugom delu selekcije, koji se realizuje sa kandidatima koji su uspešno prošli prvi deo selekcije, kandidati podležu proveri fizičke sposobnosti i proveri znanja iz matematike i srpskog jezika. Tokom procesa selekcije obavlja se i bezbednosna provera kandidata.
Za vreme školovanja učenicima su obezbeđeni smeštaj i ishrana, udžbenici i školski pribor, odeća i obuća (uniforma), zdravstvena zaštita i novčana primanja u skladu s propisom kojim su uređeni uslovi, način ostvarivanja i visina novčanih primanja u Ministarstvu odbrane Srbije.
U Dečijem pozorištu “Lane“ sutra (nedelja, 18. februar) na repertoaru je predstava „Zeka naduvenko“.
Po tekstu Sergej Mihalkova režija je kolektivni rad ansambla. Igraju: Tanja Dimić Stojanov, Jovana Banić, Aleksandar Krulj, Aleksandar Maletin, Kasija Pejakov, Petra Zubanov, Dunja Velemirov, Nemanja Lazić i Milan Vujić. Predstava počinje u 17 sati.
Centralna manifestacija 24. „Dani vina“ organizuje se u subotu, 17. februara. Tradicionalno u podne u Domu kulture u Iđošu biće osveštana takmičarska vina, nakon čega će simbolično započeti orezivanje porodice Stepanov, prošlogodišnjih pobednika.
Od 13 sati počeće degustacija vina, a u 14 je dodela pehara, medalja i nagrada.
Generalni i gradski pobednik je Nenad Miladinski sa crnim vinom “Granit”, odlučili su enolozi nakon što su probali 195 uzoraka takmičarskih vina.
Mesni pobednik je, takođe sa crnim vinom kaberne sovinjon, udruženje vinara i vinogradara „Šasla“ iz Iđoša, koje je i organizator pokrajinske manifestacije.
Na Sretenje su stigle lepe vesti iz dva gradska konjička udruženja. Na zajedničkom sastanku predstavnika i članova Kikindskog konjičkog udruženja i Konjičkog kluba „Banat“ dogovoreno je da se dva kluba spoje u jedan, pod nazivom Kikindsko konjičko udruženje „Banat“ Kikinda.
Predsednici dva kluba, Dragan Šorak i Ilija Rađenović, u saglasnosti sa svojim članovima, odlučili su da svi ljubitelji konja budu okupljeni u jednom klubu jer dele istu ljubav prema ovim plemenitim životinjama, rekao je Rađenović.
– Konjički klub „Banat“ ima tradiciju dugu 40 godina, a mi imamo školu jahanja, svi idemo na smotre – objašnjava Rađenović. – Na zahtev kolega ja ostajem predsednik kluba. Na svečanosti koju smo priličili povodom ujedinjenja, uručili smo zahvalnice Draganu Strajniću i Miroslavu Alasevu, koji su i počasni predsednici novog kluba, kao i Draganu Pecarskom, članu Gradskog veća, u znak zahvalnosti za podršku lokalne samouprave.
Novi klub ima više od 50 članova, uzrasta već od 16 godina.
– Imamo više od 25 fijakera, predstavljaćemo naš grad na Sajmu fijakera i sarađivaćemo sa Turističkom organizacijom. Sve više mladih se bavi konjarstvom, to mi je posebno drago. Klub je otvoren za svakoga ko želi da nam se priključi. Mi svi volimo konje i predstavljaćemo naš grad na najbolji način – zaključuje Rađenović.
On podseća da škola jahanja radi vikendom, kada je lepo vreme, od 10 do 14 sati na prostoru nekadašnjeg Pogona 3 fabrike „Toza Marković“ i prima sve, starije od šest godina. U toku letnjeg raspusta radiće svakog dana. Broj telefona za prijavljivanje je 0694350680.
Jedna je od najuposlenijih glumica u kikindskom Narodnom pozorištu. Od svih predstava koje su trenutno na repertoaru, mlada Anđela Kiković nije u podeli samo za dve. U svim ostalim je na sceni. Puna je reči hvale, ne samo za ansambl, već i za ovdašnju teatarsku publiku. Pored kikindskog, angažovana je i u nizu uloga u prestoničkim pozorištima, najviše u „Slaviji“ u kojoj je i započela svoju glumačku karijeru. Od malih nogu je bila okrenuta glumi, njenim stopama ide i mlađa sestra Kaja, a i predak im je jedan ovdašnji slavni glumac.
Njen lični i glumački razvoj vodio je preko četiri toponima koji počinju na slovo K. O svemu tome i mnogo čemu drugom što je mladu Anđelu Kiković profilisalo kao glumicu, govorila je za naš list.
U Narodnom pozorištu Kikinda ste se obreli tako što je bila audicija za ulogu Jelice u „Laži i paralaži” kod reditelja Stevana Bodrože i onda ste se, uz kolegu Aleksu Markovića, javili i dobili ste ulogu. Posle te predstave je krenuo vaš glumački angažman u Kikindi?
– Pozorište i reditelj Stevan Bodroža su odlučili da naprave audiciju za ulogu Jelice u komadu „Laža i paralaža” Jovana Sterije Popovića. Na poziv kolege Mihaila Laptoševića, člana ansambla, sa kojim igram i predstavu u pozorištu „Slavija”, došla sam na audiciju. Dobila sam ulogu i ugovor na određeno vreme. Posle te predstave usledilo je „uskakanje” u predstavu „Pidžama za šestoro” u režiji Olje Đorđević i rad na novim predstavama: „Pa se vidimo u snu” u režiji Nikole Zavišića, „Ljubavno pismo” u režiji Dragana Ostojića, i „Oblaci” u režiji Stevana Bodrože. Uvek se radujem novim izazovima i ulogama u NP Kikinda.
Ljubavno pismo- Foto: V. Sretenović
Što se tiče kikindskog pozorišta, danas ste takoreći nosilac repertoara. Ne igrate samo u „Kovačima” i „Džepovima punim kamenja”, u svim drugim predstavama ste na sceni. Kako je raditi u kikindskom pozorištu i uopšte kakvu imate interakciju sa kolegama i publikom?
– Kikindsko pozorište jako volim, to je moja druga kuća. U kikindskom pozorištu mi je pružena prilika da se razvijam i rastem kao glumica i kao biće, i beskrajno sam zahvalna na šansi koja mi je pružena. Kao i u „Slaviji”, i ovde imam sreću da radim sa odličnim, inspirativnim i vrednim kolegama. Za dve godine imala sam priliku da radim sa celim ansamblom. Svi mi jako poštujemo i volimo kikindsku publiku, jer je iskrena, podržavajuća i kulturna. I naravno, puno nam je srce kada vidimo da je sala puna ljudi, što se, nažalost, ne dešava uvek. Ipak, komunikacija sa publikom, njene konstruktivne kritike i pozitivne reakcije nam daju vetar u leđa da i pored svih poteškoća, sa kojima se kao jedna institucija kulture u Srbiji suočavamo, nastavimo dalje da stvaramo, negujemo prave vrednosti i služimo umetnosti, sa verom da će se poteškoće prevazići i da će naš rad biti prepoznat i podržan.
Da se dotaknemo i vaših studentskih dana. Diplomirali ste u klasi Dragane Varagić, profesorke originalne metodike i umetničke poetike. Vaše kolege glumci kažu da su glumci sa njene klase potpuno neobični, drugačije profilisani i da su vrlo inspirativni. Kakvo je vaše iskustvo u vezi sa metodikom profesorice Varagić?
– Pored klasičnih metoda koje se rade u Evropi, poput Stanislavskog, Mihaila Čehova, Grotovskog, mi smo sa njom radili i metode koje se izučavaju na Zapadu, kao što su npr. divajzing, Šekspir, na način koji se to radi u Engleskoj, Stratfordu, tako da mislim da mi imamo prilično jedinstvenu mešavinu tradicionalne škole i modernih tehnika sa Zapada.
Foto: V. Sretenović
I vaša sestra je odabrala glumački poziv. Da li potičete iz umetničke porodice, i taj poriv vam je preneo neko od predaka ili su to jednostavno bili vaši izbori?
– Moja sestra, Kaja Banićević, je sada na trećoj godini glume. Ona je išla na glumu još od detinjstva u Kotoru, a i njen deda-stric je naš čuveni i veliki gospodin glumac Petar Banićević, tako da je taj dar ona verovatno nasledila od njega. U četvrtoj godini srednje škole otišla sam na razmenu studenata u Ameriku, u Kanzas, i zbog bržeg i boljeg prilagođavanja zajednici, uzela sam u školi glumu kao predmet (kod njih je to predmet, kao kod nas srpski, matematika, biologija). Tu sam otkrila svoju do tada neznanu veliku ljubav prema glumi, kao i čaroliju te umetnosti, tako da su studije glume bile prirodna posledica te ljubavi.
Glumite dosta i u Pozorištu „Slavija” i Ustanovi kulture „Parobrod”, šta možete reći o predstavama u kojima ste angažovani?
– U „Slaviji”, gde sam započela svoju karijeru, igrala sam u sedam predstava. Četiri su trenutno na repertoaru, tri komedije, „Krevet za šestoro”, „Ulovi muža” i „Lopuže” i drama „Kirija”. Predstave imaju izuzetan odziv publike, uvek se igraju na kartu više. Imam sreću da sarađujem sa divnim kolegama. U UK „Parobrod” igram predstavu „Tajne žena”, sa koleginicama sa klase. Predstavu igramo već treću sezonu i ona je naš autorski rad.
Šta biste još dodali vezano za Kikindu, njene stanovnike i uopšte ritam grada?
– Kikinda, dom ljudi širokog osmeha i još šireg gostoprimstva. Dom Mike Antića, Dušana Vasiljeva, Jovana Ćirilova, dom najlepše ulice u Evropi. Gnezdo sova utina, mamutice Kike i ludaja. Vlasnik Tere, Blandaša, Starog jezera, dudovače kao i najlepše supe na svetu. Mislim da nije potrebno ništa više dodati.
DOM JE TAMO GDE MOŽETE DA IZRASTETE U NAJBOLJU VERZIJU SEBE
U vašoj glumačkoj karijeri i u vašem ličnom razvoju nameću se toponimi koji počinju na slovo K. Rođena ste Kraljevčanka, u Kotoru ste završili osnovnu i srednju školu, u Kikindi ste zaposleni. Može li se povući neka paralela između crnogorskog juga i severa Banata, odnosno morske i panonske klime, naravno preko vašeg rodnog Kraljeva?
– Za svojih trideset godina, kao što ste i napomenuli, puno sam se selila i svakako su ovi gradovi ostavili veliki trag u meni. Ključno, što bih izvukla iz svog dosadašnjeg životnog iskustva je da je dom tamo gde su dobri ljudi koji vas prihvataju i gde možete da izrastete u najbolju verziju sebe i da podelite svoje darove i date sebe kao biće; da budete tu za druge i da se radujete životu i budete zahvalni na svemu što vam je dato. Tada klima i geografija nisu toliko bitne. A što se tiče slova K, prezivam se Kiković, rođena sam u Kraljevu, odrasla u Kotoru, živela sam i u Kanzasu u Americi, sada radim u Kikindi, pa je šala, ali sumnjam i slučajnost da imam sreće sa gradovima na K. Živim u Beogradu, i on je svakako značajan, jer sam odmalena dolazila zbog svojih prijatelja. Videćemo šta će još život da donese.
Slika profesora Milorada Stepanova iz Kikinde odabrana je da predstavlja našu zemlju na izložbi World Art Expo u Seulu, u Koreji, koja se održava od 15. do 18. februara.
„Plavi kanal“ jedna je od deset slika koje je odabrao stručni žiri Udruženja likovnih umetnika Srbije. Na konkurs se prijavilo 20 slikara, a prilikom žiriranja, članovi komisije vodili su računa da se tema uklapa sa misijom izložbe – pospešivanjem tržišta za savremene forme umetničkih dela na internacionalnom nivou.
Slika „Plavi kanal“ rađena je kombinovanom tehnikom, na starom platnu, u kikindskom ataru, na jednom od malih kanala . Takođe je deo ciklusa radova koji će biti zastupljeni i na izložbi „Od PoEtike do Metodike“, povodom jubileja Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i dve decenije nastavničke delatnosti Stepanova u ovoj obrazovnoj ustanovi. Izložba će biti održana ovog leta u Narodnom muzeju.
