Банка “Поштанска штедионица” најавила је да ће, од уторка, 20. фебруара, започети исплату буџетских давања за јануар и то: дечијег додатка, родитељског додатка, неге и помоћи и новчане социјалне помоћи, за Србију и Косово и Метохију, као и борачко-инвалидске заштите.
Из Групе за унапређење квалитета живота породица особа са ретким болестима саопштено је да су почеле исплате финансијске подршке пацијентима са ретким болестима и породицама оболелих. Једнократна финансијска помоћ износи 25 хиљада динара, ваучери за куповину лекова и медицинских средстава су у износу од 35 хиљада, а ваучери за рехабилитацију и рекреацију су у вредности од 50 хиљада динара. Помоћ се додељује на основу пријава на сајту Министарства за бригу о породици и демографију.
Министарство унутрашњих послова објавило је јуче на својој Инстаграм страници “mupsrbije”да је током 2023. године уочен пораст случајева крађе идентитета путем интернета и случајева неовлашћеног приступа рачунарским системима због чега је апеловао на грађане да заштите рачунаре како не би дошло до крађе идентитета.
У објави на поменутој друштвеној мрежи се наводи да до овога често долази непажњом корисника Интернет услуга, који због своје неопрезности и отварањем различитих линкова дозволе инсталацију злонамерног програма на свом рачунарском систему, или пак остављају своје податке на различитим Интернет страницама без претходне провере.
Између осталог, МУП је у објави апеловао на грађане да заштитни програм на рачунару увек држе укљученим јер та врста рачунарског програма штити рачунар од злонамерних покушаја приступа рачунару, оштећења или брисања података, отуђивања корисничких имена и лозинки или других осетљивих информација.
Такође, указују грађанима на то да треба да инсталирају и врше ажурирање антивирус програма на њиховом рачунару, затим да ажурирају и оперативни систем на рачунару али и да обрате посебну пажњу када врше “download”, односно преузимање различитих садржаја са интернета на свој рачунар.
Наводе и да је важно да грађани оскључе свој рачунар када нису поред њега јер се тиме неовлашћеним лицима онемогућава да преузму контролу над његовим радом уколико је заражен рачунарским вирусом чиме такође избегавају да постану жртве злоупотребе.
Додају да је крађа идентитета злоупотребом информационих технологија постала једна од најчешћих активности извршилаца кривичних дела.
Истичу да је важно да грађани знају да су садржаји типа “keygene”, “crack”и многи други који се могу бесплатно скинути са интернета врло често заражени неким типом злонамерног програма и да на тај начин корисник несвесно компромитује свој рачунар.
Упозоравају и да грађани не деле своју шифру за “wi-fi” јер, како објашњавају, лица која неовлашћено дођу у посед њихове шифре за “wi-fi”, користећи њихову IP адресу могу да учине низ кривичних дела за чије извршење се недужни грађани могу сматрати одговорним.
Завршни програм 24. Дана вина у Иђошу одржан је данас у Дому културе у овом месту. Претходно је, симболично, у присуству свештенства, орезанa лоза у винограду Породичног подрума „Кепул“ које је, са својим белим бургундцем, победило прошле године.
Излагаче и госте послужило је време, што није био случај са приликама у току године које нису погодовале узгоју грожђа. Ове сезоне било је потребно уложити велики труд да би се дошло до доброг грожђа и квалитетног вина, потврђује и Ненад Миладински, овогодишњи градски и апсолутни победник са својим црвеним вином. Месни победници су домаћини, Удружење „Шасла“.
– Имао сам град (лед) у винограду, трудио сам се да га сачувам од болести и на крају нисам имао ни једну покварену бобицу. У „златном вину“ су „каберне совињон“, „каберне фран“, „мерло“, „франковка“ и „шираз“ – пет златних сорти. Вино праве љубав, велики труд, упорност, педантност и добар укус – каже Миладински.
Ненад је, иначе, и рекордер манифестације јер је три пута био градски победник. Виноградарство и винарство су, каже, породична традиција. Његова вина пију се и у земљи и у иностранству, и већ су, каже, стигла и до Африке и Финске.
У Удружењу виноградара и винара „Шасла“, оснивачу и организатору манифестације задовољни су посетом и квалитетом победничких вина.
– Била је изазовна година, за мале виноградаре изузетно тешка због лоших временских услова. Једино су виноградари са модерном технологијом успели то да надоместе. Ми смо, ипак, задовољни, вина су генерално просечна по квалитету и укусу, али смо изненађени колико су нека, која су и победила, изузетна – рекао је Марко Миркоњ, председник „Шасле“.
На такмичење је стигло 195 узорака из читаве Војводине. Додељена су 64 бронзана, 63 сребрна и 40 златних одличја. Вина су се оцењивала у пет категорија: црно, бело, розе, „шилер“ и воћно дезертно вино.
Посетиоци су данас имали прилику и да пробају оцењена и награђена вина. Додели награда присуствовали су и челници Града.
– Манифестација напредује и сваке године је на све вишем нивоу. Честитам организаторима и надам се да ће наставити да се праве добра вина и да се организују овако лепа дружења – рекао је градоначелник, Никола Лукач.
Поред парка испред Дома културе, на штандовима су се представила удружења и клубови из овог места, продавале су се рукотворине, а жене из Удружења „Вретено“ испекле су око 400 крофни.
У настојању да се побољша статус и положај бораца из ратова деведесетих, један од програма Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања су и борачке легитимације. Помоћница Министра, Сања Лакић, данас их је уручила борцима у Кикинди. У свечаној сали Градске куће тим поводом приређен је пријем за 37 бораца.
– Желим да вам се обратим речима хвала и извините, које треба да понављамо свуда где дођемо. Хвала за све што сте учинили и извините што ово хвала долази после толико година – рекла је помоћница министра. – Од када је на чело Министарства дошао министар Никола Селаковић, започели смо позитивну кампању која за последицу има да је број од 25.550 регистрованих бораца повећан на више од 47.000. Ово што ћете данас добити је први корак. Желимо да вас саслушамо и да, на основу ваших проблема и потреба, креирамо све програме и активности које ћемо имати у току ове године.
Борачка картица обезбеђује погодности у различитим компанијама, бањама, апотекама, предузетничким радњама, речено је на скупу. Међутим, најважније је да се борцима врати друштвени статус који заслужују, сматра и педесетседмогодишњи Милан Галић из Кикинде, борац прве категорије.
– Завршио сам војну школу у Бања Луци. Моја ратна прича почела је у Вуковару, где сам и рањен 1991, године. И наредних година имао сам пун ангажман у 36. моторизованој бригади. Суштинске подршке није било, неко време је било чак и непопуларно рећи да сте били борац, људи су нас гледали са подсмехом. Последњих година то се мења, осети се да се више води рачуна о тој популацији – каже Милан и додаје да треба подићи свест код људи да су они који оду да бране земљу први међу једнакима и да заслужују поштовање.
Додели легитимација присуствовали су и градоначелник Никола Лукач, начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић и председник Градске скупштине, Младен Богдан.
– Мислим да се, у претходних неколико година, интензивно побољшава статус ратних војних инвалида и уопште бораца и однос према њима – рекао је Лукач. – Сви Кикинђани који су учествовали и одазивали се у одбрани земље да треба да знају да смо поносни на њих.
Лукач је нагласио да ће, поред бољег друштвеног статуса, Град, у сарадњи са државним органима, настојати да помогне у решавању животних проблема бораца и њихових породица.
Министарство одбране позива младе да се пријаве на конкурс за упис у војне школе који је отворен до 31. марта 2024. године.
Овогодишњим конкурсом предвиђен је упис 185 будућих кадета Војне академије, 25 кадета Медицинског факултета Војномедицинске академије, 110 ученика Војне гимназије – од којих 80 за Општи, 20 за Ваздухопловни смер, пет за пријем у други и пет за пријем у трећи разред Општег смера и 75 ученика Средње стручне војне школе „1300 каплара“.
Војна академија у предстојећој школској 2024/2025. години нуди основне академске студије на смеровима Копнена војска, Војно ваздухопловство, Војноелектронско инжењерство, Војномашинско инжењерство, Технолошко инжењерство материјала и заштите, Војносаобраћајно инжењерство и Економија одбране.
Фото: Министарство одбране
За статус ученика Војне гимназије и Средње стручне војне школе „1300 каплара” у Београду право пријављивања имају дечаци и девојчице рођени 2008. године или касније, односно 2007. године или касније за упис у други и 2006. године или касније за упис у трећи разред Војне гимназије.
Први део селекције обухвата психолошку и медицинско-здравствену процену. У другом делу селекције, који се реализује са кандидатима који су успешно прошли први део селекције, кандидати подлежу провери физичке способности и провери знања из математике и српског језика. Током процеса селекције обавља се и безбедносна провера кандидата.
За време школовања ученицима су обезбеђени смештај и исхрана, уџбеници и школски прибор, одећа и обућа (униформа), здравствена заштита и новчана примања у складу с прописом којим су уређени услови, начин остваривања и висина новчаних примања у Министарству одбране Србије.
У Дечијем позоришту “Лане“ сутра (недеља, 18. фебруар) на репертоару је представа „Зека надувенко“.
По тексту Сергеј Михалкова режија је колективни рад ансамбла. Играју: Тања Димић Стојанов, Јована Банић, Александар Круљ, Александар Малетин, Касија Пејаков, Петра Зубанов, Дуња Велемиров, Немања Лазић и Милан Вујић. Представа почиње у 17 сати.
Централна манифестација 24. „Дани вина“ организује се у суботу, 17. фебруара. Традиционално у подне у Дому културе у Иђошу биће освештана такмичарска вина, након чега ће симболично започети орезивање породице Степанов, прошлогодишњих победника.
Од 13 сати почеће дегустација вина, а у 14 је додела пехара, медаља и награда.
Генерални и градски победник је Ненад Миладински са црним вином “Гранит”, одлучили су енолози након што су пробали 195 узорака такмичарских вина.
Месни победник је, такође са црним вином каберне совињон, удружење винара и виноградара „Шасла“ из Иђоша, које је и организатор покрајинске манифестације.
На Сретење су стигле лепе вести из два градска коњичка удружења. На заједничком састанку представника и чланова Kикиндског коњичког удружења и Коњичког клуба „Банат“ договорено је да се два клуба споје у један, под називом Кикиндско коњичко удружење „Банат“ Кикинда.
Председници два клуба, Драган Шорак и Илија Рађеновић, у сагласности са својим члановима, одлучили су да сви љубитељи коња буду окупљени у једном клубу јер деле исту љубав према овим племенитим животињама, рекао је Рађеновић.
– Коњички клуб „Банат“ има традицију дугу 40 година, а ми имамо школу јахања, сви идемо на смотре – објашњава Рађеновић. – На захтев колега ја остајем председник клуба. На свечаности коју смо приличили поводом уједињења, уручили смо захвалнице Драгану Страјнићу и Мирославу Аласеву, који су и почасни председници новог клуба, као и Драгану Пецарском, члану Градског већа, у знак захвалности за подршку локалне самоуправе.
Нови клуб има више од 50 чланова, узраста већ од 16 година.
– Имамо више од 25 фијакера, представљаћемо наш град на Сајму фијакера и сарађиваћемо са Туристичком организацијом. Све више младих се бави коњарством, то ми је посебно драго. Клуб је отворен за свакога ко жели да нам се прикључи. Ми сви волимо коње и представљаћемо наш град на најбољи начин – закључује Рађеновић.
Он подсећа да школа јахања ради викендом, када је лепо време, од 10 до 14 сати на простору некадашњег Погона 3 фабрике „Тоза Марковић“ и прима све, старије од шест година. У току летњег распуста радиће сваког дана. Број телефона за пријављивање је 0694350680.
Jедна је од најупосленијих глумица у кикиндском Народном позоришту. Oд свих представа које су тренутно на репертоару, млада Анђела Киковић није у подели само за две. У свим осталим је на сцени. Пуна је речи хвале, не само за ансамбл, већ и за овдашњу театарску публику. Поред кикиндског, ангажована је и у низу улога у престоничким позориштима, највише у „Славији“ у којој је и започела своју глумачку каријеру. Од малих ногу је била окренута глуми, њеним стопама иде и млађа сестра Каја, а и предак им је један овдашњи славни глумац.
Њен лични и глумачки развој водио је преко четири топонима који почињу на слово К. О свему томе и много чему другом што је младу Анђелу Киковић профилисало као глумицу, говорила је за наш лист.
У Народном позоришту Кикинда сте се обрели тако што је била аудиција за улогу Јелице у „Лажи и паралажи” код редитеља Стевана Бодроже и онда сте се, уз колегу Алексу Марковића, јавили и добили сте улогу. После те представе је кренуо ваш глумачки ангажман у Кикинди?
– Позориште и редитељ Стеван Бодрожа су одлучили да направе аудицију за улогу Јелице у комаду „Лажа и паралажа” Јована Стерије Поповића. На позив колеге Михаила Лаптошевића, члана ансамбла, са којим играм и представу у позоришту „Славија”, дошла сам на аудицију. Добила сам улогу и уговор на одређено време. После те представе уследило је „ускакање” у представу „Пиџама за шесторо” у режији Оље Ђорђевић и рад на новим представама: „Па се видимо у сну” у режији Николе Завишића, „Љубавно писмо” у режији Драгана Остојића, и „Облаци” у режији Стевана Бодроже. Увек се радујем новим изазовима и улогама у НП Кикинда.
Љубавно писмо- Фото: В. Сретеновић
Што се тиче кикиндског позоришта, данас сте такорећи носилац репертоара. Не играте само у „Ковачима” и „Џеповима пуним камења”, у свим другим представама сте на сцени. Како је радити у кикиндском позоришту и уопште какву имате интеракцију са колегама и публиком?
– Кикиндско позориште јако волим, то је моја друга кућа. У кикиндском позоришту ми је пружена прилика да се развијам и растем као глумица и као биће, и бескрајно сам захвална на шанси која ми је пружена. Као и у „Славији”, и овде имам срећу да радим са одличним, инспиративним и вредним колегама. За две године имала сам прилику да радим са целим ансамблом. Сви ми јако поштујемо и волимо кикиндску публику, јер је искрена, подржавајућа и културна. И наравно, пуно нам је срце када видимо да је сала пуна људи, што се, нажалост, не дешава увек. Ипак, комуникација са публиком, њене конструктивне критике и позитивне реакције нам дају ветар у леђа да и поред свих потешкоћа, са којима се као једна институција културе у Србији суочавамо, наставимо даље да стварамо, негујемо праве вредности и служимо уметности, са вером да ће се потешкоће превазићи и да ће наш рад бити препознат и подржан.
Да се дотакнемо и ваших студентских дана. Дипломирали сте у класи Драгане Варагић, професорке оригиналне методике и уметничке поетике. Ваше колеге глумци кажу да су глумци са њене класе потпуно необични, другачије профилисани и да су врло инспиративни. Какво је ваше искуство у вези са методиком професорице Варагић?
– Поред класичних метода које се раде у Европи, попут Станиславског, Михаила Чехова, Гротовског, ми смо са њом радили и методе које се изучавају на Западу, као што су нпр. дивајзинг, Шекспир, на начин који се то ради у Енглеској, Стратфорду, тако да мислим да ми имамо прилично јединствену мешавину традиционалне школе и модерних техника са Запада.
Фото: В. Сретеновић
И ваша сестра је одабрала глумачки позив. Да ли потичете из уметничке породице, и тај порив вам је пренео неко од предака или су то једноставно били ваши избори?
– Моја сестра, Каја Банићевић, је сада на трећој години глуме. Она је ишла на глуму још од детињства у Котору, а и њен деда-стриц је наш чувени и велики господин глумац Петар Банићевић, тако да је тај дар она вероватно наследила од њега. У четвртој години средње школе отишла сам на размену студената у Америку, у Канзас, и због бржег и бољег прилагођавања заједници, узела сам у школи глуму као предмет (код њих је то предмет, као код нас српски, математика, биологија). Ту сам открила своју до тада незнану велику љубав према глуми, као и чаролију те уметности, тако да су студије глуме биле природна последица те љубави.
Глумите доста и у Позоришту „Славија” и Установи културе „Пароброд”, шта можете рећи о представама у којима сте ангажовани?
– У „Славији”, где сам започела своју каријеру, играла сам у седам представа. Четири су тренутно на репертоару, три комедије, „Кревет за шесторо”, „Улови мужа” и „Лопуже” и драма „Кирија”. Представе имају изузетан одзив публике, увек се играју на карту више. Имам срећу да сарађујем са дивним колегама. У УК „Пароброд” играм представу „Тајне жена”, са колегиницама са класе. Представу играмо већ трећу сезону и она је наш ауторски рад.
Шта бисте још додали везано за Кикинду, њене становнике и уопште ритам града?
– Кикинда, дом људи широког осмеха и још ширег гостопримства. Дом Мике Антића, Душана Васиљева, Јована Ћирилова, дом најлепше улице у Европи. Гнездо сова утина, мамутице Кике и лудаја. Власник Тере, Бландаша, Старог језера, дудоваче као и најлепше супе на свету. Мислим да није потребно ништа више додати.
ДОМ ЈЕ ТАМО ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ИЗРАСТЕТЕ У НАЈБОЉУ ВЕРЗИЈУ СЕБЕ
У вашој глумачкој каријери и у вашем личном развоју намећу се топоними који почињу на слово К. Рођена сте Краљевчанка, у Котору сте завршили основну и средњу школу, у Кикинди сте запослени. Може ли се повући нека паралела између црногорског југа и севера Баната, односно морске и панонске климе, наравно преко вашег родног Краљева?
– За својих тридесет година, као што сте и напоменули, пуно сам се селила и свакако су ови градови оставили велики траг у мени. Кључно, што бих извукла из свог досадашњег животног искуства је да је дом тамо где су добри људи који вас прихватају и где можете да израстете у најбољу верзију себе и да поделите своје дарове и дате себе као биће; да будете ту за друге и да се радујете животу и будете захвални на свему што вам је дато. Тада клима и географија нису толико битне. А што се тиче слова К, презивам се Киковић, рођена сам у Краљеву, одрасла у Котору, живела сам и у Канзасу у Америци, сада радим у Кикинди, па је шала, али сумњам и случајност да имам среће са градовима на К. Живим у Београду, и он је свакако значајан, јер сам одмалена долазила због својих пријатеља. Видећемо шта ће још живот да донесе.
Слика професора Милорада Степанова из Кикинде одабрана је да представља нашу земљу на изложби World Art Expo у Сеулу, у Кореји, која се одржава од 15. до 18. фебруара.
„Плави канал“ једна је од десет слика које је одабрао стручни жири Удружења ликовних уметника Србије. На конкурс се пријавило 20 сликара, а приликом жирирања, чланови комисије водили су рачуна да се тема уклапа са мисијом изложбе – поспешивањем тржишта за савремене форме уметничких дела на интернационалном нивоу.
Слика „Плави канал“ рађена је комбинованом техником, на старом платну, у кикиндском атару, на једном од малих канала . Такође је део циклуса радова који ће бити заступљени и на изложби „Од ПоЕтике до Методике“, поводом јубилеја Високе школе струковних студија за образовање васпитача и две деценије наставничке делатности Степанова у овој образовној установи. Изложба ће бити одржана овог лета у Народном музеју.
