Најновије

Jubilarna 50. Pesnička štafeta koju organizuje zrenjaninska Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin”, ove godine ugostiće multudisciplinarnog umetnika Uroša Petrovića. Ova manifestacija traje od 8. do 19 aprila. Tom, prilikom biće objavljen Zbornik- presek radova dosadašnjih gostiju-pesnika sa prethodnih manifestacija, čiji je priređivač upravo Petrović.

Ovaj svestrani stvaralac, književnik, vizuelni umetnik, autor kvizova i didaktičkih društvenih igara, zagonetač i mnogo toga još, u poslednje vreme se oglasio nizom knjiga za decu u kojima su mališani aktivni umetnici i učesnici u dopisivanju knjiga- „domaštari”. Taj koncept interakcije stvaraoca i čitaoca Petrović neguje i u nastupima uživo, kao i u edukativnim medijskim radionicama za odrasle koje povremeno drži.

Tokom Pesničke štafete, ovaj stvaralac obići će više od 50 škola u srednjem i severnom Banatu i Bačkoj, a gost bašaidske škole „1. oktobar” biće 18. aprila.

Tada će se učenici, mladi pesnici, predstaviti svojim radovima gostu  književniku, koji će im zadati nekoliko „glavolomki” i usput odabrati najuspelije dečije radove.

Vi ste nepresušni izvor ideja i ne odustajete od zamisli da ih putem mas-medija plasirate, ne samo kroz elektronske medije, nego i kroz knjige, koje su manje interesantan medij nego TV ili internet?

– Pa  i nisu. Ja volim da inspirišem ljude da razmišljaju, pogotovo najmlađe, a knjiga nudi više vatrometa u glavi nego kad je veći broj čula zadovoljen. Kada se čita knjiga – mora da se zamišlja i predeo, kako sve to izgleda, da se zamišljaju mirisi, okolina, a kad se nešto više dâ, kao što je recimo film ili fotografija, manje se lampica popali. Postoji to da jedna slika vredi kao hiljadu reči, ali ako posmatramo strukturu mozga i i način na koji se razmišlja i promišlja ispostavlja se da je ponekad manje u stvari više. Dakle, ako se pruži detetu nešto manje, a da on mora da obavi više toga, više smo uradili za njega. Ali svakako volim da se bavim i fotografijom. Čak sam napisao i neke scenarije za filmove i za jednu seriju, ali ono što radim u knjigama, na radionicama i stonim društvenim igrama koje sam napravio, jeste da činim drugima ono što bih voleo da drugi čine meni – a to je da  me inspirišu na razmišljanje, na nove ideje, na neko novo stvaranje.

Osnovna ideja je, dakle, interaktivnost, da i deca daju svoj doprinos, a vi ste tu u svojstvu inicijatora?

– Da. Kad držim predavanje, držim čak i za odrasle, za menadžere recimo, uvek im govorim: ne mogu vas ja za vreme radionica od sat ili sat i po naučiti mnogo toga, ali mogu da vam ubacim klicu da se to kasnije pretvori u vatromet kroz vaše interesovanje. Kroz nešto što će vas voditi i čini mi se da je najveća vrednost koju možeš da daš nekom – nadahnuće.

Dom za domišljatu decu

Po vašem delu „Peti leptir” snimljen je i vrlo zapažen film. Da li je u planu još neki film po vašem sinopsisu?

– Napisao sam scenario za jednu seriju od koje će verovatno biti snimljen i film. Zove se „Dom za domišljatu decu”, a takođe sam sarađivao na scenariju, to jest na priči za film „Tajna zmajeve družine”. „Peti leptir” je ostao jedini 3D film u našoj kinematografiji i taj osećaj kada vidiš da tvoje likove oživljavaju glumci kao što su Marko Nikolić, Miša Janketić, Petar Božović, Tanja Bošković, Ljuba Bandović, jednostavno je neopisiv.

S obzirom na to da ste multumedijalni umetnik, možete li da izdvojite vama najdraži medij?

– Teško bih mogao da se odlučim, zato što mislim da su to kao žice na gitari. Ako se jedna aktivira, ona je nekako nedovoljna. Više volim akorde, lepše zvuče. Volim kada se prepliću, onda je najbolje. Volim da koristim i novu tehnologiju. Nisam protivnik nove tehnologije, samo mislim da je preveliki broj ljudi koristi samo da budu puki konzumenti tuđe kreativnosti. Kad radim sa mladim ljudima kažem: iskoristite taj nalet tehnologije, taj razvoj da, na primer, sami sa svojim telefonom snimite film ili napravite nešto što do juče nije postojalo. Kao i mnoge druge stvari na planeti zemlji, ta začuđujuće razvijena nova tehnologija je odličan saradnik na stvaranju, ali veoma loš gospodar vremena.

Podkasti- druženje sa izabranima

Da se vratimo na deo vašeg izlaganja gde ste apostrofirali da svaki čovek može da snimi svoj film. Otkud ta enormna popularnost podkasta koji su u biti statični, a današnji konzument traži stalnu senzaciju i brzu promenu kadra?

– Evo ja moram opet da ponovim nešto sa čim se ne slaže veliki broj ljudi: ja mislim da živimo u najboljim vremenima, to jest vremenima sa najboljim, najvećim mogućnostima. Podkast je nešto što nam je omogućilo da se podružimo sa izabranim, pametnim ljudima kad god poželimo. Dakle, koliko je dragoceno da sa nekim ko je načitan, obrazovan, popričaš samo, a ovde imaš priliku da kad god poželiš, sa kim god hoćeš makar čuješ šta ima da kaže i uvek nešto možeš da naučiš. Nedavno sam baš razgovarao sa svojim prijateljem Aleksandrom Gajšekom o profesoru Vladeti Jerotiću i koliko je njegovih tragova ostalo na Jutjubu, podkastima i ostalim emisijama. primetio sam da je zahvaljujući toj tehnologiji, iako nas je on nažalost napustio, uz sve te snimke koje možemo da pustimo kad god poželimo, mnogo više i dalje prisutan nego što bi to bilo pre samo nekoliko decenija.

Nemanja Savić