najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Letnje računanje vremena u 2025. godini završava se sutra (u nedelju, 26. oktobra) u 3 sata, tako što se vreme u 3 sata pomera na 2 sata.
Na osnovu Zakona o računanju vremena, kazaljke na satu se pomeraju jedan sat unazad.
Zimsko računanje vremena trajaće do poslednjeg vikenda u martu 2026. godine.
Povodom značajnog 80 godina od kolonizacije, u Novim Kozarcima je upriličena Svečana akademija koju su organizovali Mesna zajednica Novi Kozarci i Matica srpska. Na tribini su govorili dr Milan Micić, istoričar i generalni sekretar Matice srpske, Bogdan Šekarić, etnolog iz Muzeja Vojvodine i mr Pavle Orbović, istoričar iz Gradskog muzeja Vrbas. Kako je istakao Marko Čavka, potpredsednik Saveta Mesne zajednice, program je bio podeljen na više delova.
-Nismo zaboravili ni zaslužne pojedince i udruženja, te smo im podelili priznanja za doprinos razvoju sela i postignute rezultate u različitim oblastima. Cilj je da se setimo vremena kada su naši preci posle Drugog svetskog naselili ove krajeve. Ostavili su svoja ognjišta, pošli u nepoznato kako bi izgradili novi život – naveo je Čavka.
Na svečanosti su nastupili pevačka grupa KUD „Petar Kočić“ i učenici OŠ „Ivo Lola Ribar“, a organizovana je i izložba Kulturnog centra Novog Sada posvećena Branku Ćopiću.
U Novim Kozarcima nedavno je, u okviru obeležavanja značajnog jubileja, održan i prigodan program kraj spomenika kolonistima u ovom mestu koji je izradio Zdravko Mandić i nazvao ga je „Svome rodu i potomstvu“. Spomenik je postavljen 1988. i od tada do nedavno nije urađena značajnija rekonstrukcija i zaštita.
-Na spomeniku su polja u kojima su uklesani nazivi mesta iz kojih su se doselili naši preci iz Bosne i Hercegovine. Veličina polja označava koliko je ljudi došlo iz kog mesta i sada je posle više decenija ponovo zasjao pravim sjajem – pojasnio je Čavka.
Priznanja su dodeljena posthumno Vladi Protiću, Stevi Jarčeviću, Ljubanu Marinu i Miloradu Majkiću. Pojedinačne nagrade pripale su profesoru dr Manjulov Manetu Miladinoviću, Braci Azariću, Miloradu Stuparu i Dragi Jankoviću. Priznanja su pripala i svim udruženjima u selu koji su ih svojim radom proteklih decenija zaslužili: udruženju žena „Novi Kozarci“, FK „Sloboda“, Karate bodibilding klub „Sloboda“, KUD „Petar Kočić“, Lovačko udruženje „Fazan“, Ribolovačko udruženje „Zlatni karaš“, Galerija „Zdravko Mandić“, konjičko udruženje „Zelenac“, udruženje penzionera i Dobrovoljno-vatrogasno društvo.
Događaju je prisustvovala i članica Gradskog veća Marijana Mirkov.
Srednja stručna škola „Miloš Crnjanski“ obeležila je 64 godine postojanja i rad. U obeležavanje Dana škole uključili su se i učenici, a poseban doprinos dali su đaci sa smera arhitektonski tehničar. U okviru projekta „Maštamo lepšu školu“ koju je pomogao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu, nacionalne manjine-nacionalne zajednice, oslikan je deo hodnika.
Mina Balint, učenica drugog razreda smera arhitektonski tehničar istakla je da su njeni vršnjaci, ali i učenici starijih odeljenja rado odazvali pozivu da ulepšaju prostor.
-Hodnici ispred učionica na prvom spratu sada su puno lepši. Boravimo svakodnevno u ovom prostoru i rešili smo, uz pomoć profesorice Sandre Galić koja predaje stručne predmete, da ga naslikamo – kazala je Mina.
Anja Karanović, učenica četvrte godine dodala je da su svi rado podržali ideju da se hodnik oplemeni.
-Puno vremena provodimo u školi i važno nam je da prostor bude što lepši. Zajedno sa drugaricama oslikala sam sva četiri godišnja doba i pored prirode tu su i životinje. Sada je puno životnije u odnosu na ranije kada su iscrtani ormari bili bele boje – napomenula je Anja.
Na tri različita crteža su oslikana sva četiri godišnja doba, zgrade iz perspektive, kao i citat Meše Selimovića „Nije čovek ono što misli, već ono što čini“.
-Pored pomenutog projekta oslikavanja hodnika koji sada izgledaju po meri naših učenika, naša škola ove godine dobila je sredstva za još dva projekta – istakao je direktor Milorad Karanović. – Odobreno nam je sedam miliona dinara za rekonstrukciju dela krova iznad školske zgrade. Ovih dana završava se javna nabavka za izbor izvođača i očekujemo da radovi budu završeni do kraja ove godine. Dobili smo sredstva i za tehničku dokumentaciju za izradu gromobranske instalacije za brzo startovanje koji će pokriti širi krug škole i ulice tako da će učenici i zaposleni biti zaštićeni od atmosferskog pražnjenja.
Pored oslikavanja, upriličena je i priredba u amfiteatru zgrade. SSŠ „Miloš Crnjanski“ ima 16 odeljenja i 370 učenika.
A.Đ.
U Ministarstvu za brigu o selu potpisana su još dva ugovora za kupovinu kuća u mesnim zajednicama na teritoriji našeg grada. Ugovore sa korisnicima bespovratnih sredstava potpisali ministar Milan Krkobabić i gradonačelnik Mladen Bogdan.
Sabina Dukai iz Ruskog Sela nastaviće da živu u ovom mestu, ali sada u svojoj kući.
-Imam troje dece i zajedno sa njima u narednom preiodu uredićemo naš dom. Kupila sam kuću zahvaljujući sredstvima u iznosu od 10.000 evra koje sam dobila na konkursu Ministarstva. U kući ima manjih ulaganja, ali sve je to beznačajno u odnosu na činjenicu da smo rešili najvažnije pitanje, krov nad glavom – istakla je Sabina Dukai.
I Ruskoselac Aleksandar Mikalački takođe će ostati u svom rodnom mestu.
-Za sada ću živeti sam, ali se nadam da ću u svojoj kući uskoro imati i suprugu i deci. Kuća je u dosta dobrom stanju i ulaganja koja planiram su minimalna. Malo po malo sve ću skockati – dodao je Mikalački.
Država i lokalna samouprava nastavljaju da ulažu u razvoj sela, oživljavanje seoskih sredina i stvaranje uslova da mlade porodice ostanu i grade svoju budućnost tamo gde su im koreni. To je jasan pokazatelj da Srbija misli na svoje ljude i na ravnomerni razvoj svakog dela zemlje, istakao je ovom prilikom gradonačelnik Bogdan.
-Danas zajedno polažemo kamen temeljac za novi početak ovih porodica. Svaka kuća je znak da narod ostaje i gradi svoj život s ponosom. Zajedno ćemo živeti, raditi i razvijati naša sela – za našu decu, za našu Srbiju – rekao je gradonačelnik Mladen Bogdan.
Ove godine preko programa kupovine seoskih kuća sa okućnicom na teritoriji grada 16 osoba je dobilo sredstva. Od početka, do danas, otkupljeno je 145 kuća u mesnim zajednicama. U budžetu Ministarstva za brigu o selu u 2025. godini opredeljeno je 750 miliona dinara za ovu namenu. Mogu da konkurišu punoletni državljani Republike Srbije koji nemaju navršenih 45 godina života i pripadaju sledećim kategorijama: pojedinac, samohrani roditelj, bračni par, vanbračni partneri. Maksimalni iznos bespovratnih sredstava predviđen za kupovinu je 1,2 miliona dinara.
A.Đ.
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ raspisala je literarni konkurs za sve učenike osnovnih i srednjih škola pod nazivom „Moja najdraža biblioteka“. Autori mogu da pošalju jedan poetski ili prozni rad na mađarskom ili srpskom jeziku do ponoći 14. novembra 2025. godine.
Konkurs za najbolje radove dece i mladih organizuje se povodom Dana biblioteke, a učesnici se pozivaju da pišu o gradskim, školskim ili ličnim bibliotekama. Primljeni radovi će se deliti u tri kategorije: I – IV razred osnovne škole, V – VIII razred osnovne škole i I – IV razred srednje škole. U svakoj kategoriji biće dodeljena prva, druga i treća nagrada.
Iz biblioteke napominju da rad treba da sadrži naziv rada, ime i prezime autora, naziv škole i razred koji učenik pohađa.
Završna svečanost i dodela nagrada održaće se u okviru programa proslave Dana Narodne Biblioteke „Jovan Popović“ 18. novembra.
Radove možete dostavljati poštom ili lično na adresu:
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ Kikinda
23000 Kikinda
Trg srpskih dobrovoljaca 57
(za Literarni konkurs)
ili elektronskim putem: kultura@kibiblioteka.org.rs
Udruženje „Jefimija“ iz Ruskog Sela organizuje u nedelju, 26. oktobra, prvi Internacionalni folklorni festival „Jefimija prelo zvala“. Defile učesnika je u 17.30, a koncert počinje u 18 časova u sali Osnovne škole „Gligorije Popov“.
Pored domaćina nastupaju i kulturno umetnička društva „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca, „Izvor“ iz Nakova, „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela, „Mokrin“, „Scena“ iz Banatske Topole i ŽPG „Melizmi“.
Ulaznica se naplaćuje 350 dinara.
Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković uručila je ugovore u vrednosti od 100 miliona dinara za rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, investiciono i tekuće održavanje objekata ustanova osnovnog obrazovanja i vaspitanja u Vojvodini za tekuću godinu.
Sa teritorije grada sredstva su odobrena za četiri škole. Osnovnoj školi „Vasa Stajić“ iz Mokrina za održavanja učionica, toaleta i dvorišta pripalo je 3,4 miliona dinara, a ista suma pripala je i školi „1. oktobar“ iz Bašaid za uređenje dela dvorišta i fiskulturne sale. Osnovna škola „Žarko Zrenjanin“ za održavanje učionica i toaleta utrošiće tri miliona, a „Đura Jakšić“ za sređivanje dela učionice i dela krova imaće na raspolaganju 3,2 miliona dinara.
Predsednica Gojković je istakla da ovaj program predstavlja jedan od najznačajnijih vidova zajedničkog ulaganja u budućnost, u učenike, nastavnike i u same zajednice.
-Ulaganje u objekte i infrastrukturu škola znači poboljšanje života čitave jedne zajednice. Ovo nisu samo materijalna sredstva, to je izraz naše brige o deci, njihovom okruženju i kvalitetu nastave – rekla je predsednica Gojković i naglasila da Pokrajinska vlada u saradnji sa lokalnim samoupravama godinama ulaže u obrazovnu infrastrukturu sa ciljem da svako dete u Vojvodini ima jednake i dobre uslove za školovanje.
Mirko Vlajkov, direktor bašaidske OŠ „1. oktobar“ napominje da će sredstva utrošiti za najurgentnije radove.
-Deo novca namenjen je da se uradi zaštita grejanja u sali za fizičko vaspitanje, a deo za betoniranje dela školskog dvorišta koji je u najlošijem stanju. Pored boljih uslova za učenike i zaposlene ova investicija poboljšaće bezbednost u objektu i van njega – istakao je Vlajkov.
I direktorica OŠ „Đura Jakšić“ Biljana Šimon zahvalila je nadležnima u Pokrajinskoj vladi na tome što pomažu da se unapredi rad u obrazovnoj ustanovi.
-Saniraćemo deo učionica u kojima se pojavila vlaga i zameniti dotrajale podove. Deo sredstava utrošićemo i za pretresanje i sanaciju dela krova gde postoji problem sa prokišnjavanjem – saznali smo od Biljane Šimon.
Maja Gojković dodala je da ovo nisu jedina ulaganja u školstvo.
-Pre tri meseca na prethodnom konkursu izdvojili smo 375 miliona dinara za ustanove osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, kao i za ustanove učeničkog standarda, što znači da je u 2025. godini izdvojeno 475 miliona dinara za ukupno 84 ustanove. Nadam se da ćemo i u idućoj godini nastaviti s ovim trendom uvećanja sredstava za adaptaciju i rekonstrukciju škola širom naše pokrajine – poručila je predsednica Pokrajinske vlade.
A.Đ.
Aleksa Tomić, učenik koji je osvojio prvo mesto na Nacionalnoj geografskoj olimpijadi, bronzanu medalju na Evropskoj geografskoj olimpijadi, kao i srebrnu medalju na Međunarodnoj juniorskoj geografskoj olimpijadi u Beogradu predstaviće se sutra u Muzeju Jovana Cvijića u Beogradu. Događaj organizuje Srpsko geografsko društvo i Muzej Grad Beograda.
Pored mladog šampiona, publici će se obratiti i njegov mentor Miroslav Grujić, nastavnik geografije u OŠ „Sveti Sava“, koji će prikazati dva inovativna načina obrade tema iz lokalne sredine u nastavi geografije – kroz kviz i almanah zavičaja.
Miroslav Grujić je autor više udžbenika iz geografije i knjige „Moja Kikinda – otkrijmo gde živimo“, kao i dobitnik nagrade grada Kikinde „Dr Pavle Kenđelac“ za doprinos obrazovanju. On je i SCIENTIX ambasador za Srbiju, saradnik Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i učesnik brojnih međunarodnih projekata i susret škola u Temišvaru.
Događaj koji će početi u 11 sati otvoren je za javnost i namenjen svima koji žele da se upoznaju sa uspehom mladih geografa i savremenim metodama nastave geografije.
U okviru projekta „Znanjem bezbedno na internetu“, koji sprovodi Udruženje građana „Centar za razvoj i unapređenje porodičnog funkcionisanja – Horizonti“ iz Čačka, uz podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija Republike Srbije, večeras je u Centru za stručno usavršavanje u Kikindi, održano predavanje pod nazivom „Veštine roditeljstva u digitalnom dobu“.
Ovo predavanje je prvo u nizu edukativnih događaja koji će tokom narednih nedelja biti realizovani u više gradova Srbije, sa ciljem da se roditeljima i deci približe načini bezbednog i odgovornog korišćenja interneta, kao i jačanje porodičnih odnosa u digitalnom okruženju.
Psiholog i predstavnica udruženja „Horizonti“, Sanja Ranković Ilić, istakla je da je osnovna ideja projekta da se „porodica osnaži i edukuje“, jer je ona temelj svakog društva.
–Naš cilj je da pomognemo roditeljima da se snađu u izazovima savremenog doba. Internet nije neprijatelj, ali moramo znati kako da ga koristimo na pametan i bezbedan način. Večerašnje predavanje usmereno je ka roditeljima, kako bi stekli znanja koja će im pomoći da sa decom izgrade odnose poverenja, otvorene komunikacije i razumevanja. Ako deca nauče da razmišljaju, da prepoznaju rizike i da razgovaraju sa roditeljima, napravili smo najveći korak ka njihovoj bezbednosti, poručila je Ranković Ilić.
Psihološkinja je podsetila da su zabrane retko efikasne, te da je mnogo važnije da deca razviju kritičko mišljenje i svest o tome šta je primereno deliti na internetu. Roditeljima su predstavljene i najčešće opasnosti u digitalnom svetu – od prekomernog korišćenja društvenih mreža do zloupotrebe ličnih podataka i fotografija. Poseban akcenat stavljen je na odgovorno ponašanje samih roditelja u onlajn prostoru.
–Većina nas kada otvara neki nalog prihvata politiku privatnosti a da ne čitamo šta tamo piše. Tako većina Fejsbuk korisnika ne zna da samim otvaranjem naloga i prihvatanjem politike korišćenja, oni pristaju da svaka njihova fotografija automatski postane vlasništvo Fejsbuka. Kompanija tako ima pravo da svaku fotografiju posle da proda – čak i onu koju ste obrisali – što oni i rade za raznorazne reklamne kampanje i ostalo. Istraživanja pokazuju da čak 73 odsto fotografija koje završe na neprikladnim sajtovima potiče upravo sa profila roditelja koji su ih objavili verujući da ih vide samo prijatelji. Zato apelujemo da se razmisli pre svakog objavljivanja, navela je naša sagovornica.
Predstavnica udruženja „Horizonti“, istakla je činjenicu da su u mnogim slučajevima upravo roditelji ti koji otvaraju deci profile na društvenim mrežama, zanemarujući starosno ograničenje. Zapravo, istraživanja pokazuju da u Srbiji preko 80 odsto dece mlađe od 13 godina ima naloge na društvenim mrežama.
Ona je dodala i da je najbolja zaštita dece upravo vreme i pažnja roditelja.
–Nije toliko važno koliko vremena provodimo sa decom, već kako ga koristimo. Ako i jedan sat dnevno iskoristimo za razgovor, to je neprocenjivo, naglasila je.
Projekat „Znanjem bezbedno na internetu“ biće nastavljen u gradovima širom Srbije – u Šapcu, Kruševcu, Novom Pazaru i Nišu – gde će biti organizovana slična predavanja za roditelje i učenike. Organizatori su poručili da je cilj da svako dete u Srbiji ima priliku da odrasta u bezbednom digitalnom okruženju, a svaki roditelj da stekne znanje i sigurnost kako bi svoje dete pravilno usmerio u virtuelnom svetu.
T. D.
