Један од највећих домаћих виртуоза на виолини, Јован Колунџија, уз клавирску пратњу сестре Наде, у свечаној сали Народног музеја, у суботу, 6. децембра у 19 сати, одржаће концерт класичне музике. Овај музички догађај у организацији Културног центра, реализује се уз подршку Града Кикинде и Министарства културе Републике Србије.
Колунџија је иначе чест гост у нашем граду и радо се одазива позивима да класичну музику приближи најширем аудиторијуму.
Наша публика у унутрашњости није ништа мање едукована у односу на престоничку или светску, а и на иностраним сценама се дешава да публика аплаудира између ставова. Дакле, зна ли генерално публика за бонтон кад су у питању концерти озбиљне музике?
– Тешко је то рећи. Она права светска публика у великим дворанама, у великим салама, зна протокол како би требало да се понаша за време концерта. Углавном се између ставова не аплаудира, али се нико од уметника не љути на то. Није то никаква страшна ствар. Увек има људи који су повучени неком каденцом, неким крајем неког става. Просто су изазвани да аплаудирају, јер је толико добро па нису могли да издрже. Тако да је то све у реду, а што се едукованости публике тиче – ми смо изгубили публику. Она која иде на концерте, она је у довољној мери едукована, само остале су сад само старије генерације, које су навикле да иду на концерте и да слушају ауторе из 18, 19. и понешто 20. века, а што се младих тиче – они су сад у мањини зато што владају други жанрови. Знате и ви шта је све занимљиво, без чега се не може и са чиме се мора делити слободно време. Тако да ово је један застој, али застој који је дошао спонтано, зато што се читав тај медијски живот препустио томе да свако ради шта хоће. А пошто сви трче за парама, онда се праве такве идеје и такве калкулације да програми који не доносе пуно пара – нису ни занимљиви. Ми класичари немамо пуно пара и нисмо их ни имали, али смо увек имали најмање пола сале или пуну салу. Али то није битно и није занимљиво оним људима који имају пара и који хоће да уложе, па да направе сцену, сценске ефекте и све и свашта…
Значи, може се закључити по свему што сте рекли да су класичари тренутно у илегали?
– Ми смо ту и пропасти не можемо јер се бавимо најквалитетнијом музиком која постоји. Музиком која је за сва времена. Ово дуго су неке привремене музике које трају док их не заборавите – годину, две, три… Наравно, уз изузетке. Постоје аутори и у тим доменима који су оставили траг. То су кратке нумере, све је то три минута, да ли народне или забавне песме и има их које могу да трају исто тако дуго, можда и деценијама-закључује је овај виртуоз.
Улазак на концерт је бесплатан
Н. Савић
ОФК Кикинда зимује на последњем месту табеле српсколигашке „Војводине” са седам бодова. Екипа са севера Баната забележила је победу на домаћем терену против изразитог фаворита, елемирског Нафтагаса док су бодови измицали у дуелима против екипа приближног квалитета па су Кикинђани још само четири пута ремизирали, једанпут на страни и трипут код куће, а претрпили су и 10 пораза. Све то уз гол-разлику 10:37, значајно тај однос нарушивши у последњем колу јесени када су у Врбасy поражени 7:0. После тешке јесени, шеф струке Владимир Китановић подвукао је црту и сада смирено анализира полусезону за нама.
Као примаран циљ постављен је опстанак у лиги, а онда и да се што више момака из омладинске школе, технички и тактички, оспособи за трећи ранг такмичења.
Премлада екипа имала је и великих осцилација.
Слобода је наш најбоље позиционирани клуб након првог дела сезоне на војвођанском „Истоку”. Новокозарчани су пети и имају исти број бодова као и екипе из Перлеза и Долова на трећој односно четвртој позицији. Није, међутим, гол-разлика било какво мерило ове сезоне на „Истоку”, јер многи су понижавали и урнисали до крајњих граница, па и двоцифреним бројкама, отписану и недораслу Будућност из Српске Црње.
Пре тога, стартовао је тим тренера Слободана Митровића поразом у Житишту, а онда је начињен низ од пет победа. Серија је потрајала до другог јесењег неуспеха, у Влајковцу, а када се подвукла црта испод полусезоне, забележено је девет тријумфа и реми уз пет пораза, 35 голова постигли су, а 21 примили Новокозарчани.
Не тако давно, Слободу је на „Илији” и у најмање битним утакмицама подржавало више стотина бучних навијача, а на дербијима бивало их је и преко 1.000. Били су „бело-плави” дуги низ сезона уверљиво најгледанији клуб на простору између Зрењанина и Суботице, али број љубитеља фудбала рапидно је опадао на свим стадионима северног Баната, па тако и у Новим Козарцима, док се није стигло до садашњих мизерних бројки. Било је јесенас случајева да, на најлепшем стадиону у овом делу Војводине, појединим мечевима присуствује свега тридесетак посматрача, међу њима и деце, а парадоксално је што вишеструко већу „подршку” Слобода има на друштвеним мрежама, „лајковима” и коментарима.
