Никола Крнић из Кикинде, производи банатску краљицу и узгојем лудаја бави се већ 15 година. Ова једногодишња биљка није захтевна за узгој и јулска киша допринела је да стање пред бербу буде солидно.
-Током јуна сам наводњавао парцелу од пола јутра на којој су лудаје. То је био и први топлотни талас ове године, а засад је био у развоју. На њиви имамо систем кап по кап који је помогао да се лоза развије, а киша је била пресудна код опрашивања – каже Никола Крнић.
Лудаја је заснована почетком маја и сетва је обављена у правом тренутку. Крнић је производњу наследио од оца који је тикву почео да узгаја на мањој парцели да би је са годинама повећавао и улагао у њу.
-Ове године имам тамбурице и украсне лудаје и задовољан сам родом. Лоза је још увек зелена, у доброј је кондицији и уколико буде кише може да настави да цвета и да у септембру и октобру избаци још неки плод. Берба ће почети ускоро, крајем августа, тада ће бити и најлепша за јело – појашњава наш саговорник.
Осим за колаче, последњих година бундева се тражи и за производњу крафт пива.
-На мојој парцели првенствено је песак и то тикви савршено одговара, наравно када су температуре просечне, а њих дуго година уназад нисмо имали – каже Никола Крнић.
Ове године су 40. јубиларни „Дани лудаје“, а наш саговорник председник је председник удружења „Кикиндска лудаја“ које окупља произвођаче такмичарских бундева.
-Првог дана манифестације планирамо предавање на ком ће учествовати еминентни стручњаци са Института за ратарство и повртарство. Тема ће бити савремени начин узгоја лудаје. Трећи пут бираће се најслађа кикиндска лудаја. Такмичиће се мускатне тикве и тамбурице, а уз помоћ аутоматског рефлектометра одредићемо сласт. Наши чланови учествоваће и као судије на мерењу најтежег и најдужег плода лудаје – истакао је Крнић.
А.Ђ.
– Позивамо вас да и ове године будете део Европске ноћи истраживача! По 16. пут у Србији отварамо врата науке – дођите да заједно истражујемо, откривамо и забавимо се, јер наука је ту, пред вама и чека да је упознате! – поручује др Јасмина Несторовић Живковић, координатор пројекта РеФоцус ФЛОW.
– У питању је други студијски програм у нашој школи. Пријава кандидата биће 4. и 5. септембра, док је пријемни испит заказан за 6. септембар. Ово је први уписни рок и надамо се добром одзиву. Комисија за акредитацију одобрила је 25 места, а ове године она су намењена самофинансирајућим студентима, јер су буџетска места већ одређена у мају. Верујемо да ће наредне године бити и буџетских места на новом студијском програму. Школарина износи 54.000 динара по години, као и на већ постојећем програму. Велика је новина то што је наша школа прва у Србији која је добила акредитацију за овај смер на нивоу струковних студија. Програм траје три године и обухвата и академске и апликативне предмете, уз праксу која почиње већ од првог семестра и траје свих шест семестара у различитим установама социјалне заштите – истакла је директорка, др Месарош Живков.
Она је додала да ће дипломирани студенти бити оспособљени да раде са децом предшколског узраста, омладином, старијима, као и са породицама припадника осетљивих група. Праксу ће стицати у установама које пружају услуге социјалне заштите, захваљујући сарадњи са Центром за социјални рад и Центром за пружање услуга социјалне заштите.
Отварање новог смера веома је значајно за град, истакао је градоначелник Богдан.
На конференцији је најављено да ће, крајем септембра, бити одржан и други уписни рок за нови смер, као и трећи за струковног васпитача деце предшколског узраста. У току је и упис на мастер студије, који траје до краја септембра. ВШССОВ тренутно похађа око 300 студената.