Најновије

IMG-593e3880bdd452335095a299228ae1f2-V

Спектакуларно је било минулог викенда на првом Фестивалу стрипа у Кикинди и Новим Козарцима.

За три дана представили су се неки од најпознатијих домаћих цртача девете уметности, а интересовање посетилаца и учесника је превазишло и најоптимистичнија очекивања.

Све је почело у петак 10. октобра изложбом и пригодном беседом гостујућих уметника из Суботице у Галерији „Здравко Мандић“, која је уз кикиндски Културни центар била суорганизатор фестивала. Посетиоци у пуној сали Галерије у Новим Козарцима могли су да погледају изложбу радова овдашњих и гостујућих мајстора туша и пера, а своја цртачка искуства је поделио и један од доајена девете уметности, Геза Шетет, који је Његошев „Горски вијенац“ преточио у стрип са петоцифреним тиражом.

Програм је настављен у суботу у Културном центру, где су међу гостима били организатори сомборског и зрењанинског фестивала стрипа Данило Богдановић и Бранко Ђукић. У препуној Галерији КЦ поделили су своја искуства, наводећи да је пред Кикинђанима леп, али и врло захтеван задатак да одрже манифестацију и у наредним годинама.

– Мало смо стрепели да можда неће бити велики одзив публике, па смо програм организовали у нашој Галерији, наводи Тања Ножица, заменица директора КЦ.- Показало се да би и Велика сала била премала, јер је заинтересована публика стајала и у холу. Први пут се сусрећем с организацијом оваквог фестивала, али показало се да је одзив публике био велики и јако сам задовољна како је све протекло – додаје.

Због фестивала у наш град су пристигли и гости из суседне Румуније. Јован Кириџић је са супругом и пријатељем дошао како би се ближе упознао с ауторима и љубитељима стрипа.

–За ова два дана, колико сам био овде, схватио сам да стрип није само уметност, него и љубав која се преноси на папир. Прво што ћемо урадити по повратку у Румунију, покушаћемо да направимо прекограничну сарадњу и да и у Румунији заживи овакав фестивал, јер постоји велико интересовање за стрип.

Публици су се представила и друга позната имена овдашње стрип сцене: Зоран Алаџић, Кристијан Релић, Владимир Тополовачки, Јован Исаков, Емилија Деспотов, Боривоје Грбић, Зорана Стојков, Кристијана Рељић, Иван Шаиновић, Андреа Вукојевић, Марина Стефановић, Владан Николић, Зоран Стојковић, Владимир Попов и можда као најпознатије име Миодраг Микица Ивановић, легендарни аутор још из времена едиција „Никад робом“, „Екс алманах“, и Дневникових „Златне серије“ и „Луновог магнус стрипа“.

– Упознао сам организатора Миливоја Вукојевића на Сомборском фестивалу стрипа. Не одазивам се често на фестивале, али сам желео да помогнем Кикинђанима, јер је Миливој мој колега цртач. Драго ми је и што сам и другима могао да помогнем у цртању, нарочито кад је у питању ликовно познавање анатомије човека.

Посебан део програма био је посвећем представљању два стрип албума мајстора црно-белих сличица из Мокрина – Спасоја Кулаузова.

– Представио сам своју седму и осму књигу који је издао Културни центар. И ове књиге, као и претходне садрже жанровски различите стрипове које сам радио у каријери: вестерн, криминалистички, хумористички и друге. Објављивао сам својевремено и у „Плавом Вјеснику“,  „Дечјим новинама“ и „Дневнику“, а од оног што сам радио, мислим да је после едиције „Никад робом“ ипак Велики Блек био најчитанији. Радио сам и врло читаног јунака „Гринга“. Мени је мало проблем сценарио, а кад бих имао квалитетан сценарио, не би ми представљало тешкоћу и данас да нацртам било шта што би публика радо читала- рекао је Кулаузов.

Трећи дан фестивала био је резервисан за дружење с цртачима стрипа и кикиндским сликарима.  У дворишту Галерије „Здравко Мандић“ посетиоци су могли да се увере како настају нека од ремек-дела девете уметности, али и запажени акрили овдашњих сликара Драгане Карановић, Тање Ножице, Милана Драгољевића, Душанке Вујовић, Светлане Петров Рацков, Винке Секулић и Браце Азарића, који је о првом Фестивалу стрипа изнео интересантан закључак:

– Волео бих да су професори и наставници ликовног довели ђаке да посете фестивал, јер би имали шта да науче о овом медију, међутим, таквих групних ђачких посета изложбама нема већ скоро тридесетак година, што је штета. Целокупан фестивал је протекао сјајно и даће Бог да се видимо и догодине са еминентним стрип цртачима- рекао је Азарић.

ПРВА „КОМУНА“

– Презадовољан сам одзивом гостију и колега цртача, који су нам пуно помогли и саветодавно и у уметничком делу програма. Одзив публике је био изнад очекивања, а пуно ми је срце што су и медији пропратили наш фестивал. Ипак, посебна захвалност иде на адресу „Комуне“ која је прва, још пре месец дана, најавила наш фестивал и чија је медијска подршка била изузетна током читавог трајања фестивала – наглашава Миливој Вукојевић, идејни творац ове манифестације.

Н. Савић

SAOBRACAJ-POLICIJA

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се три саобраћајне незгоде у којима су страдале две особе и то једна са тежим и једна са лакшим телесним повредама. Укупна материјална штета настала у овим саобраћајним незгодама процењена је на 190.000 динара.

Саобраћајна незгода се догодиле због радње возилом, вожње у алкохолисаном стању и због неприлагођене брзине.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 37 учесника у саобраћају и издато је 157 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 16 возача, од којих је шест задржано у трајању до 12 часова, јер им је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од  1,20 промила  алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривена су 53 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 41 прекршај прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 89 осталих прекршаја.

struja-radovi

Због радова на електричној мреи сутра, 14. октобра,  од 8 до 11 сати струје неће бити у улицама Брегалничка од Димитрија Туцовића до Бранка Радичевића и Бранка Радичевића од Брегалничке до Живице Докића.

Такође сутра, али од 9 до 12 часова електричне енергије од 9 до 12 сати неће бити у комплетној Банатској Тополи.

jovan-popovic
Жири за доделу регионалне књижевне награде Јован Поповић објавио је ужи избор од 11 рукописа збирки поезије и кратке прозе. Конкурс је расписала издавачка кућа Партизанска књига у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца.
На конкурсу су учествовали ауторке и аутори из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске.
Андреа Протић (Нови Сад) – Кућа за снове, проза
Драгана Стојановић (Нови Сад) – Лутке путују саме, поезија
Хана Растодер (Подгорица) – Плава Уна, поезија
Милош Живановић (Београд) – Обале добре воде, поезија
Наталија Миловановић (Љубљана) – Соба за буђење, поезија
Неџад Ибрахимовић (Тузла) – Пјесме дилетанта, поезија
Сандријела Касагић (Бања Лука) – Лековитост ноћи, поезија
Сњежана Врачар Михелач (Љубљана) – Сан на сунцу, поезија
Тино Дежелић (Загреб) – Прича толико уврнута и невероватна да не може бити, проза
Жарко Миленић (Брчко) – Сјећаш ли се?, проза
Жељко Ивањи (Београд) – Кријумчар играчака, проза
Најужи избор биће проглашен до 5. новембра.
Ауторки/аутору награђеног рукописа 18. новембра биће уручена плакета и објављена уређена књига у издању Партизанске књиге, уз потписивање стандардног издавачког уговора.
Јован Поповић (1905–1952) био је песник, прозни писац, уредник, преводилац, књижевни и позоришни критичар, учесник у НОБ-у од почетка оружаног устанка у Србији. Објавио је три књиге поезије и три књиге кратке прозе. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. Партизанска књига је први и ексклузивни издавач Поповићевих сабраних дела.
Конкурс за регионалну књижевну награду Јован Поповић подржало је Министарство културе Републике Србије.
dzudo

Синиша Попесков (на слици) на турниру у Сарајеву заузео је прво место у одговарајућој тежинској категорији и истовремено проглашен за најбољег млађег пионира. Прва је била и џудока Партизана Катарина Исаков, а трећа места поделили су у својим категоријама Ања Мортвански и Матеја Џакула док су пете позиције делили Никола Билић и Филип Срејин. Још је Михајло Поповић наступио на „Трофеју Беочина” у организацији тамошњег Цемента у поменутом градићу Срему, поделивши пето место у конкуренцији старијих пионира, у категорији до 66кг.

Д. П.

Jerinkic-sa-kolegama

Ударио, као главни и одговорни уредник, темеље некадашњој „Комуни“, новинарски кадар мукотрпно подучавајући основама професије, посебно инсистирајући на писмености и лепом изражавању на српском језику – без туђица. Некадашњи ђаци Гимназије и Педагошке школе памте га као строгог и праведног предавача, од којег је имало шта да се научи

На личном плану деловао је андрићевски самотно, скоро у потпуности затворен за јавност. А у радном смислу био је скроз другачији: за сарадњу и комуникацију увек отворен и непосредан, „расипнички“  друге дарујући непрегледним знањем из књижевности и лингвистике. У исти мах до бескраја тврдокоран у принципима којих се у размишљању и делању строго придржавао.

Такав је у најкраћем, на основу штурих званичних података и казивања оних који су га донекле, дакле не у потпуности, познавали, био Радослав Јеринкић (1931 – 2016). Неоспорно један од највећих интелектуалаца Кикинде у другој половини прошлог века и првој деценији овог миленијума. Иза себе је, и поред огромног списатељског потенцијала, оставио симболичан писани траг –  брошуру „Развој радничког покрета у Кикинди“ и то као један од аутора. Без довољне списатељске заоставштине неумитно лагано пада у заборав.

 

Остао је Јеринкић, међутим, у сећању преосталим ревносним читаоцима  некадашњег локалног гласила „Комуна“, по његовој идеји осмишљеног и  1961. године реализованог. Нису га заборавиле ни колеге из образовања са којима је радио, нити ђаци Гимназије и Педагошке школе, у којима је предавао српски језик и књижевност. Помињу га, у најлепшем смислу, у локалним установама културе, посебно у градској библиотеци, чији је био најредовнији гост и најревноснији читалац.

Писац и некадашњи издавач Пера Јанчић с посебним пијететом беседи о  Јеринкићу. Присећа се 1966. године и младалачког изазова да се, као матурант, окуша у новинарству. Чим је крочио у скучене просторије „Комуне“ у приземљу Комитетове зграде, суочио с огромним искушењем. Јеринкић га је, као главни и одговорни уредник, очински дочекао, па му „диктаторски“ предочио правила рада и понашања у редакцији.

– Јесам се у том моменту збунио, али се нисам поколебао  –  прича Јанчић како је упловио у новинарске воде. – Јеринкић је био изузетно вредан и одговоран. Био је непопустљив, захтевајући од новинара да, зависно од теме и њеног значаја, ревносно поштују одговарајућу новинску форму, као и да се прикладно понашају на послу и на јавном месту. Тражио је да пишем најједноставније текстове, али ми је, такође, веома брзо одобрио сопствену рубрику, у којој сам покушавао да будем духовит. Запамтио сам га као строгог, боље рећи веома строгог, уредника. Инсистирао је да текстови буду сажети, занатски урађени, јасни. Мене је, у неким моментима, чак бодрио и хвалио, али је умео и да ме натера да одређени  текст, ако није по његовој мери пет-шест пута прерађујем и прекуцавам. Било ми је у тим тренуцима мучно да га слушам и поступам по његовом  налогу. А касније, када сам се озбиљније латио пера, схватио сам да су те његове грубе лекције о писмености и стилистици писања за мене биле  – лековите. До неба му хвала за то…

ЈЕЗИЧКИ ФАНАТИК  Радослав Јеринкић

Већини сталних новинара „Комуне“ није годио такав метод рада. Појединци су се бунили, опирали наметнутој строгоћи. Узалуд. Можда је, у том смислу, требало да буде тактичнији и флексибилнији. Јеринкић није попуштао, највероватније страхујући од евентуалног кикса и у таквим ситуацијама неминовне оштре замерке власти, односно партије. Не сме се занемарити чињеница  да је то време комунизма…

Јанчић додаје да је Јеринкић у новинарској каријери најмање стотину особа подучавао да, како вели, „саставе прву реченицу, а да у њој буде барем мало граматике и правописа“. Својеврсну мисионарску улогу описмењавања наставио је и када је дигао руке од  професионалног новинарства, прешавши, као професор српског језика, у просвету. Никога од бројних знаних и незнаних овдашњих љубитеља писања углавном у покушају, који су тражили помоћ и савет, није одбио, маратонски им  редигујући и лекторишући рукописе. И то без накнаде. Нека таква монографска остварења у толикој мери је прерађивао и дотеривао да је могао и сам да их потпише. За Јанчића, али и остале наше саговорнике, Јеринкић је, све у свему, личност  достојна сећања и поштовања.

Књижевница Марија Танацков каже да је познавала професора Јеринкића. Колеге су по струци. Обоје, у једнакој мери, у Кикинди слове за  искрене љубитеље писане речи понајвише лепе књижевности. Марија је велики део радног века провела у  Библиотеци „Јован Поповић“. Напомиње да је Јеринкић деценијама скоро свакодневно свраћао у библиотечке одаје.

-Сем обавезног прелиставања дневне и периодичне штампе, често је користио књиге из нашег научног фонда. Био је, збиља, интелектуалац од  угледа. Озбиљно је схватао сопствену  улогу у развоју друштва са задатком да, како је говорио, као интелектуалац ревносно прати одређене области друштвеног живота, пре свега уметност, језик и образовање. Поседовао је огромно знање из друштвених наука… Jеринкић је живео аскетски, као Иво Андрић у провинцијским размерама. супруга га је ослободила свих кућних обавеза. дане је проводио уроњен у читање, којем је био посвећен – до самоуништења.

Јеринкић је, иначе, из прве генерације студената који су, након Другог светског рата, завршили књижевност на Филолошком факултету у Београду. Касније је магистрирао. Из просвете је отишао у пензију. Једно време, у првим годинама прошле деценије, био је, као лектор, ангажован у локалним новинама. Новинар Милан Срдић памти га као мирну, сталожену, ненаметљиву особу, с господственим манирима.

Није се Јеринкић дуго на том привременом волонтерском послу задржао. Убрзо је одустао од било каквог друштвеног ангажмана. Виђан је касније на пригодним културним манифестацијама у граду, које је са супругом редовно посећивао.

ПОМОГАО АНГЕЛИ

-Био ми је Јеринкић професор у овдашњој гимназији. Јесте био строг. Тражио је од ђака много.Та његова строгоћа за мене је у почетку била посебно оптерећујућа, јер сам дошла из Основне школе „Фејеш Клара“ у којој сам наставу похађала на мађарском језику. Била сам, међутим, истрајна, и поред свих потешкоћа с којима сам се суочила. А професоров метод рада помогао ми је да се брзо „прешалтујем“ на српски језик  и у говорном смислу функционишем као остали ученици –  напомиње директорка Високе школе струковних студија за образовање васпитача у нашем граду др Ангела Месарош Живков, проф.

ИШАО ОЧЕВИМ СТОПАМА

Радослав је рођен у селу Кумане. Потиче из новинарске породице. Његов отац Радивој писао је за лист „Југословен“. Животна сапутница Зорица, која је радни век провела у градској Пореској управи, била му је велика узданица. Преминула је недуго после њега. Немају потомке.

М. Иветић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

fudbal

Руско Село – Гледалаца: 150. Судија: Милан Габоров (Зрењанин). Стрелци: Попесков 22, Цвијановић 76. за Црвену звезду, Марчетић 74. за Јединство.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Ћирић, Лаништанин, Војводић, Видић, Цвијановић, Попесков (Лајић), Голијанин, Кнежевић (Крстин), Мастило, Барбул, Цуцић.
ЈЕДИНСТВО (БК): Тривуновић, Тома, Кораћ, Ковачевић (Марчетић), Грбић, Ајдарић (Јокић), Вираг, Шушњар, Дучић (Туркуљ), Максимовић, Милановић.
Cредином првог дела Мастило је набацио, а Попесков донео предност Рускоселцима. Ближе крају Карађорђевчани су преко Марчетића изједначили, пошто је каснио голман Ћирић, али само два минута касније нова предност домаћина, Цвијановић се снашао у гужви за три бода.
Преостали резултати деветог кола: Козара – Полет 1:0 /Спахић/, Раднички – Задругар 2:3, Јединство (В) – Будућност 12:1, Глогоњ – Долово 2:1, Напредак – Граднулица 0:4, Војводина – Бегеј 1:1, Борац – Слобода 3:0.
ПОРЕДАК: Граднулица 27, Долово 19, Бегеј 17, Глогоњ 16, Слобода 16, Борац 16, Јединство (БК) 15, Црвена звезда 13, Задругар 13, Козара 10, Полет 10, Раднички 8, Напредак 3, Будућност 0.
У 10. колу, у суботу и недељу (15.00), играће: Граднулица – Јединство (БК), Слобода – Црвена звезда, Будућност – Глогоњ, Бегеј – Раднички, Долово – Борац, Задругар – Јединство (В), Полет – Војводина, Напредак – Козара. 

Д. П. 

ПОДРУЧНА ФУДБАЛСКА ЛИГА „ЗРЕЊАНИН”
Pезултати деветог кола: Лехел – Нафтагас 0:1, Банат – МСК 0:4, ЖФК Банат – 2.октобар 4:3, Билећанин – Напредак 6:2 /Ранков, Јелача/, Борац – Омладинац 0:1, Војводина – Полет 1:2 /Моноштори – Ђукић (к.у.), Зорић/, Јединство – Делија 2:1 /Ћорић/, Младост – Русанда 1:0.
ПОРЕДАК: ЖФК Банат 23, 2.октобар 22, МСК 21, Омладинац 21, Билећанин 18, Младост 18, Полет 17, Војводина 13, Борац 13, Јединство 13, Нафтагас 10, Напредак 6, Русанда 6, Лехел 6, Делија 3, Банат -1.
У 10. колу, у суботу и недељу (14.30), играће: Делија – Младост, Нафтагас – Русанда, Полет – Јединство, Омладинац – Војводина, Напредак – Борац, 2.октобар – Билећанин, МСК – ЖФК Банат, Лехел – Банат.

МЕЂУОПШТИНСКА ЛИГА „КИКИНДА-ЖИТИШТЕ”
Резултати осмог кола: ЖАК – Бега 5:0 /Терек, Утржен по двапут, Гавранов/, Пролетер – Јединство 1:3, Будућност – Рохам 5:11, Црвена звезда – Олимпија 5:0, Борац – Војводина 1:3 /З. Спахић (к.у.)/, 1.октобар – Подгрмеч 0:3.
ПОРЕДАК: ЖАК 20, Црвена звезда 19, Рохам 16, Бега 15, Војводина 15, Подгрмеч 13, Олимпија 10, Борац 9, Јединство 6, 1.октобар 4, Пролетер 4, Будућност 3.
У деветом колу, у суботу и недељу (15.00), играће: Војводина – 1.октобар, Подгрмеч – ЖАК, Олимпија – Борац, Рохам – Црвена звезда, Јединство – Будућност, Бега – Пролетер.

okupljanje-126-(19)

Масовним` скуповима широм Србије у знак противљења блокадама и насиљу, али и као снажна подршка Србима на Косову и Метохији, који трпе терор, придружили су се и становници Кикинде. Осим у граду, скуп подршке организован је и у Мокрину.

Циљ је био да се покаже  јединство, да се јасно и гласно каже да јасно кажу „не“ насиљу и  блокадама и да се пружи подршку нашем народу на Косову и Метохији. Суграђани, који су присуствовали скупу, поручили су да је важно да Србија остане стабилна и јединствена, без поделе и деструктивног понашања, и да покаже да подржава мир и своје сународнике где год да живе.

И овога пута са својим суграђанима био је Миленко Јованов, шеф посланичке групе Српске напредне странке у Скупштини Србије.

Кикинђани су овом приликом раширили и транспарент „Кикинда је уз српски народ на Косову и Метохији“.

Дијана Крањак напомиње да је за развој Србије, а не за блокирање.

-Ови скупови показују да наш председник Александар Вучић има огромну подршку у народу. Моја жеља је да останем у Србији, али и да будућа поколења, која тек долазе, буду поносна на своју земљу. Млади треба да остану у Србији и да овде стварају породице. Пружамо и подршку српском народу на Косову и Метохији, безрезервну и снажну, да се изборе са свим изазовима које пред њих стављају и да буду јаки – навела је Дијана Крањак.

Драгољуб Ћирић из Кикинде истиче да је доста блокада.

-Доста је јавашлука. Ова земља није на продају и она је за добробит свих грађана. Категорично сам против блокада и насиља. Имам 73 године и ја сам некада ишао у школу, али ово није било никада.  Косово и Метохија су Србија, тако је било и тако ће и бити. Подршку нашем народу треба сви да дамо – закључио је Ћирић.

Паце Берар дошла је на скуп јер жели да покаже да се не боји и да пристојна Србија више не ћути.

-Важно је да покажемо да постоје људи који мисле другачије. Доста је блокада. Хоћемо мир, слободу, да деца иду редовно у школе, а студенти да похађају факултете и стичу знања. Желим да се реши ситуација у којој смо, али уз поштовање различитости – прецизирала је Паце Берар.

Скуп у Мокрину одржан је испред Варошке куће. Уз тробојке и транспаренте Не дамо Србију, Хоћу мој живот назад, Бори се против блокада, грађани су изразили незадовољство поводом блокада и поручили да желе да се врате нормалном животу. Такође, послали су поруку подршке Србима на Космету.

Данашња окупљања су одржана у више од 200 места широм земље и ово је највеће окупљење  до сада.

Достојанственим скуповима грађана послата је порука јединства, солидарности и отпора покушајима притисака и подела.

karate

Каратисти Феникса на Првенству Војводине за млађе узрасте, у Новом Бечеју, освојили су четири медаље. Кадеткиња Уна Терзин у борбама, категорији до 54кг, била је прва, јуниор Петар Ступар (до 67кг) други, а кадеткиња Милана Терзин (до 54кг) трећа док је још у катама злато узела кадеткиња Миа Вашалић.

Д. П. 

kuglanje

Куглашице Кике 0230 забележиле су и пету победу у такмичењу Суперлиге. У петом колу у Новом Саду савладале су 6:2 (3.067:3.021) домаћу Бачку. Кикинђанке ће шестој рунди опет у Нови Сад, тада ће се у дербију састати с Алиментом, али пре тога, већ од уторка очекује их други везани наступ у Еурокупу. Ове године Кика ће у хрватски град Осијек с амбицијом да понови прошлогодишњи успех из Словеније, када су, пласиравши се међу четири најбоље екипе поменутог надметња, избориле наступ и у Лиги шампиона.
КИКА 0230: Шибул 525, Чорба 549, Бунгхарт 453, Кресоја 478, Френц 541, Команов 521.
Д. П.