Кикинђанка Лена Терзић и босанскохерцеговачка млада стонотенисерка из Тузле Нађа Ђуловић, која је у стонотениском систему Србије чланица кикиндске Галадске, наступиле су у Црној Гори на „WТТ Yоутх Цонтендер Подгорица”, а Терзић је у узрасту до 13 била трећа.
– Блистала је и остварила фантастичан резултат, у полуфиналу изгубила 3:1 од Бразилке, која је касније освојила турнир, иако је Лена у сваком сету имала предност – каже Ненад Ђукић, из управе кикиндске Галадске.
Ђуловић је у категорији до 17 година, одиграла два меча и пружила снажан отпор, али није прошла даље, а Терзић је још у миксдублу играла с Јужнокорејком, оствариле су две победе па изгубиле 3:1 у мечу за медаљу од јужнокрејског пара који је касније освојио турнир без изгубљеног сета.
– И у старијој категорији, до 19 година, Ђуловић је одиграла два добра меча али није успела да прође групу, имала је по победу и пораз, а потом заустављена у осмини финала од Румунке. У сваком случају, ово је било сјајно искуство за девојке, турнир који је у свим узрастима и конкуренцијама окупио такмичаре и такмичарке из 25 земаља света, а оне су се сусреле с: Порториканкама, Румункама, Јапанкама, Бразилкама, Бугаркама, Албанкама и Црногоркама и сигурни смо да ће им ови мечеви и стечено искуство значити много – закључује Ђукић.
Д. П.
Најновије
Фудбалери ОФК Кикинде нису освојили цели плен у првој од две везане утакмице на свом стадиону, ремизирали су без голова са Слогом из Чонопље, а шеф струке Владимир Китановић напомиње да би, након свега што је виђено, један погодак његовог тима у овом сусрету био довољан за тријумф.
– Била је ово за нас тврда утакмица против искусне екипе, у којој смо показали више и сигурно заслужили да постигнемо гол. Својим момцима честитам на приступу, жељи и упорности. По ко зна који пут ове сезоне, уз сав терет неискуства који екипа носи, морам да напоменем, опет нисмо имали ни грам среће у појединим ситуацијама. То не значи да кукамо и да тражимо алиби, напротив, настављамо да вредно радимо и да с још већим мотивом дочекамо и уђемо у наредну утакмицу – каже Китановић.
А наредни ривал биће Ветерник, у суботу, од 15 сати, на Градском стадиону.
– Очекујем пресликану утакмицу и у предстојећем колу. Ветерничани су такође искусна и такмичарска екипа и опет ће нијансе одлучивати. Надам се само да ћемо тада имати макар мало више и концентрације и спретности и да ћемо забележити победу која би нас вратила у равноправну трку – јасан је Китановић.
Резултати деветог кола: ОФК Кикинда – Слога 0:0, Ветерник – Железничар 0:0, Младост (БЈ) – Бачка 2:0, Словен – Нафтагас 1:1, Врбас – Омладинац 0:1, Инђија – Јединство 3:0, Хајдук – Динамо 0:1, Младост (О) – Слобода 1:0.
ПОРЕДАК: Железничар 21, Хајдук 20, Младост (БЈ) 18, Нафтагас 15, Јединство 15, Динамо 15, Омладинац 13, Врбас 12, Инђија 11, Словен 10, Слога 10, Бачка 9, Ветерник 8, Слобода 6, Младост (О) 5, ОФК Кикинда 5.
У 10. колу, у суботу и недељу, играће: Слога – Јединство, Слобода – Врбас, Нафтагас – Младост (О), Динамо – Словен, Бачка – Хајдук, ОФК Кикинда – Ветерник, Омладинац – Инђија, Железничар – Младост.
Д. П.
Пројекат поделе канти за разврставање отпада је и даље у пуном јеку, а све активности се одвијају према предвиђеном плану.
Тим на терену успешно спроводи све задатке, без застоја и непредвиђених проблема. Важно је истаћи да грађани немају никакве додатне обавезе – подела канти је потпуно бесплатна, и неће бити никаквих додатних трошкова за домаћинства.
Пројекат се спроводи ради унапређења система управљања отпадом и заштите животне средине у Кикинди.
Илија Пантелић се афирмисао у новосадској Војводини, а славу стекао као репрезентативац Југославије која је освојила друго место у Европи, и као капитен Пари Сен Жермена. Младен Крстајић с Партизаном освојио пет државних титула, 9 сезона наступао у Бундеслиги и са Вердером „узео“ дуплу круну, 59 пута обукао дрес са државним грбом…
Опште је мишљење да је Илија Пантелић (1942-2014) један од тројице најбољих голмана свих времена на простору некадашње Југославије, одмах уз Владимира Беару и Милутина Шошкића. Рођен је, на Светог Илију, у Козицама код Санског Моста, а у Нове Козарце стигао је с породицом колонизацијом након Другог светског рата. Рано је, као и већина клинаца из генерације, заволео лопту. Већ као старији пионир заиграо је у месном клубу на позицији – бека, али се убрзо преместио на гол и одмах на себе скренуо пажњу. Било му је 16 година када је прешао у БАК из Беле Цркве, а већ у првој сезони у овом клубу проглашен је најбољим голманом Војвођанске лиге.
С таквом репутацијом стиже у друголигашки Раднички из Сомбора, у којем потврђује раскошан таленат, па га траже Црвена звезда и Војводина. Илија се опредељује за Новосађане, с којима потписује четворогодишњи уговор и у двадесетој години, наследивши чувеног Андрију Вереша. Прволигашким дебијем на Стадиону ЈНА у Београду против Партизана (4:3 за Војводину), закорачује на велику југословенску фудбалску сцену. Недуго потом заиграо је за младу репрезентацију државе, а у 23. години и за нашу најбољу сениорску селекцију.
Пантелић је у великој мери допринео да Војводина 1966. године први пут у својој историји, с екипом у којој су били Брзић, Нештицки, Тривић, Пушибрк, Пирмајер, Савић, Радовић и остали, осваја шампионску титулу СФРЈ. Те године постаје незамењив на репрезентативном голу. Прославио се у квалификацијама за Куп нација и са екипом, у којој су били Џајић, Мусемић, Петковић, Холцер, Осим, Фазлагић, Пауновић, Павловић и остале фудбалске звезде из бриљантне генерације. Играо је те 1968. године на финалном турниру у Риму. У полуфиналу смо са 1:0 победили Енглеску, у финалу играли нерешено са Италијанима, па у поновљеном мечу, са 0:2, несрећно изгубили.
Велики Панта или Илија Громовник, како су га од миља звали навијачи, након 8 сезона у дресу Војводине и 384 званична меча, започео је успешну интернационалну каријеру. Прешао је 1969. године у Пари Сен Жермен и, медији су писали, већ на промоцији опчинио фудбалски свет Француске.
У полусезони прелази у Олимпик из Марсеља, који је тренирао Јосип Скоблар. С новим клубом осваја и првенство и Куп Француске. Потом се сели на Корзику и брани боје Бастије, која је тада била у горњем делу прволигашког надметања. Након извесног времена враћа се у Пари Сен Жермен. Изванредно брани. Носи капитенску траку. За спортски допринос додељује му се Медаља града Париза.У Француској је, након укупно 400 званичних наступа, окончао играчку каријеру у 36. години. На опроштајној утакмици поштовање му је исказало 60 хиљада људи.
У домовину се, конкретно у Нови Сад, Илија вратио 1977. године. Био је ангажован у Војводини као тренер и члан управе. Често је свраћао у Нове Козарце, у којима стадион носи његово име. Због спортских и људских особина у Бањалуци је од Фудбалског савеза Републике Српске добио Златну плакету. Преминуо је у Новом Саду у 72. години.
Младен Крстајић има импресивну спортску каријеру, која, у тренерском смислу, још траје. Његова животна прича је попут сценарија за узбудљив филм саткан од, на почетку лепих, па ненадано драматичних и болних догађаја с елементима дубоке прогнаничке трагике, на крају, захваљујући људској снази, а посредством буба-маре, са – срећним преокретом.
Крстајић је 1974. године рођен у Зеници, у којој је проживео срећно детињство и рану младост. Започету фудбалску каријеру у Челику прекинуо је рат. Те злокобне 1992. године, бусом је, преко Добоја, с делом породице, избегао у Србију и привремено се скућио на крајњем северу Баната.Заиграо је за чокански клуб, па убрзо прешао у Сенту, где су га запазили људи из нашег града и довели у ОФК Кикинду, за коју је потом одиграо 48 утакмица. Те 1996. године хтела га Звезда, али га срце одвело у Партизан. Црно-бели дрес носио је до лета 2000. године 84 пута, па с репутацијом репрезентативца, потписао за Вердер. У том моменту почиње његова вансеријска бундеслигашка одисеја. У Бремену је остао четири сезоне и за то време у с Вердером је 2004. године узео и шампионску титулу и Куп Немачке. Сели се у Шалке, у којем, као капитен, са изузетним успехом наступа наредних пет година и бива проглашен једним од најбољих играча овог клуба.
Младен 2009. године прекида „гастарбајтерску“ каријеру. Поново је у црно-белом јату, с којим одмах осваја титулу, коју, допуњену пехаром Купа Србије, узима и наредног лета.
Маестрални Крле за нашу најбољу селекцију, од 1999. до 2008. године, одиграо је 59 мечева. Још се памти незаборавни репрезентативни одбрамбени бедем из 2006. у којем су, уз Крстајића, Немања Видић, наш Кикинђанин Горан Гавранчић и Ивица Драгутиновић.
После играчке каријере Крстајић је краће време био спортски директор Фудбалског клуба Партизан. Први човек Радника из Бијељине постао је 2015. године. Потом је упловио у тренерске воде. Био је помоћник селектору Славољубу Муслину у успешно окончаним квалификацијама за Светско првенство у Москви 2018. године, на којем је водио нашу изабрану селекцију. Убележио је као селектор Србије 19 утакмица, с учинком 9 победа и по пет ремија и пораза. Био је 2021. године тренер ТСЦ, затим је 2022. године радио у Израелу, па две године био селектор Бугарске.
ПАНТЕЛИЋ ПРЕ СВИХ
– Јако је незахвално опредељивати се за најбољег фудбалера – каже некадашњи играч Козаре и ОФК Кикинде Новица Родић. Имали смо много истинских асова, попут Веселинова, Бурсаћа, Мрђе, Керија, Боровнице, Пилиповића, Жилића, Бешлина…За мене је, све у свему, Илија Пантелић без премца. Како га је само хвалио светски голман Дино Зоф. Таква личност, с бриљантном каријером, за поштовање је и понос.
ФЕНОМЕН ИЗ СРБИЈЕ
Након детаљних медицинских и осталих провера играча, Немци нису могли да се начуде колико је Младен Крстајић физички спреман и отпоран на повреде, како му се организам након великих напора брзо опоравља. Још више их је изненадило како Србин никада не кубури са кондицијом и колико је, и при највећим искушењима, ментално јак.
М. Иветић
У суботу, 18. октобра, биће одржан Октобарски базар и Сајам цвећа.
Организатор је Туристичка организација Града Кикинде. Представљање локалних произвођача и цвећара из Кикинде и околине трајаће од 10 до 16 сати на Градском тргу.
Припадници саобраћајне полиције ће од данас до 20. октобра спроводити појачане мере контроле усмерене на откривање и санкционисање прекршаја којима се угрожава безбедност пешака, са акцентом на контролу брзине у зонама пешачких прелаза, саопштио је МУП.
“С обзиром на то да је од почетка октобра у саобраћајним незгодама у Србији погинуло чак седам пешака, апелујемо на возаче моторних возила да повећају опрезност и смање брзину кретања возила, пре свега у зонама пешачких прелаза”, наводи се у саопштењу МУП-а.
Из МУП-а апелују на пешаке да предузму мере како би били видљивији другим учесницима у саобраћају, као и да ноћу и у условима смањене видљивости на путевима ван насеља морају бити осветљени или означени рефлектујућом материјом.
Међународни дан белог штапа 15. октобар, посвећен видљивости и равноправности особа оштећеног вида, у нашем граду обележила је Организација слепих и слабовидих “Северни Банат”, као и Међуопштинска организација слепих и слабовидих Кикинда, Чока, Нови Кнежевац.
Белим штапом, симболом слободе и самосталности, слепи и слабовиди људи обележавају не само датум, већ и право на достојанствен живот у заједници.
– Бели штап симболизује слободу, самосталност и независност особа оштећеног вида. Уз његову помоћ човек више није ограничен на кућни простор – може слободно да се креће, да сам обавља послове- казала је Јагода Накрајкућин из Организације слепих и слабовидих “Северни Банат”.
Она је подсетила да је овај датум установљен још 1964. године у Сједињеним Америчким Државама, када је проглашен за Дан белог штапа, како би се слепе особе учиниле уочљивијим у јавности и у саобраћају.
– Наш циљ је да покажемо суграђанима да смо присутни, да не живимо поред њих, већ са њима. Бели штап нас повезује са светом, али и са људима- рекла је Накрајкућин, најавивши традиционалну симболичну шетњу поводом овог дана.
Организација слепих и слабовидих “Северни Банат” броји око 150 чланова. Према речима Накрајкућин, на срећу немају деце школског узраста, а већина чланова је запослена или збринута.
– Поносни смо што смо путем јавних радова омогућили за неколико наших чланова да стекну услове за пензију. Поред тога, спроводимо бројне едукације – радионице психосоцијалне подршке и обуке за самостално кретање уз помоћ белог штапа- додала је она.
Да је подршка локалне заједнице кључна, потврђује и Петар Будаи из Међуопштинске организације слепих и слабовидих.
– Имамо око сто чланова, углавном старијих. Град нас финансира и препознаје наш рад који је у интересу свих слепих и слабовидих- истакао је Будаи, захваливши се на сарадњи Градској управи.
Он је подсетио и на проблеме са којима се чланови сусрећу – од запошљавања до приступачности простора. – Послодавци и даље имају предрасуде, па се слепи тешко запошљавају. Било би добро и да имамо више тактилних стаза. Постојеће се често користе за вожњу бицикла. Замолио бих грађане да имају разумевања, многи то чине из незнања, али те стазе су од животног значаја за безбедно кретање слепих- поручио је он.
Уз бројне изазове, чланови организације истичу и да се последњих година стање побољшава. Нове мере и пројекти, попут увођења инвалидских картица које ће садржати основне податке и проценат инвалидитета, требало би да олакшају остваривање права особа са инвалидитетом.
– То ће нам знатно олакшати живот. Нећемо више морати да носимо бројна решења, једна картица ће бити довољна- рекао је Будаи.
Обележавање Међународног дана белог штапа у Кикинди није само подсећање на важност помагала које слепима даје сигурност, већ и порука друштву да је видети другога – питање свести и солидарности.
Немања Ђукић, доскорашњи ученик Гимназије „Душан Васиљев” и ватерполиста клуба Жак, учествовао је као један од модела на овогодишњем Сербиа Фасхион Wеек-у.
На овом престижном догађају, који традиционално окупља најпознатије модне дизајнере из Србије и света, Немања је прошетао пистом у оквиру две ревије. Представио се у колекцији Мартини Весто бy Бошко Јаковљевић, познатој по елегантним мушким оделима, као и у креацији дизајнерке Тајане Балаж Јуришић.
Његово појављивање на писти привукло је пажњу публике и представника модних агенција, што потврђује да се пред њим отварају нова поглавља и у свету моде.
Чланови Културно уметничког друштва „Петар Кочић“ из Нових Козараца наступили су на 62. „Сабору изворног народног ствраластва Србије“ у Тополи. Козарчани су након што су били победници фестивала „Најбољих ансамбала села Србије“ у Кличевцу и титуле апсолутног победника фестивала „Маркови дани“ у Бољевцу стекли услов да учествују и у такозваној српској Тоскани.
Овом приликом су представили игре и песме колониста насељених у Новим Козарцима које су забележене и пренете на сцену захваљујући вишегодишњем теренском истраживању кореографа Милана Вашалића. Реч је о народној традици из Купреса, Поткозарја, Санског Моста, Змијања, Кључа, Мркоњић Града.
Сабор представља круну Опленачке бербе и даје јој посебан печат који је културно оплемењује. Чине га фолклорне, певачке групе и инструменталисти, одабрани на саборима и смотрама народног стваралаштва Србије.
У Галерији Културног центра у четвртак у 18 сати биће отворена изложба уље на платну аутора Драгана Дмитрова.
Сам уметник јеу најави ове изложбе позвао све реченицом “Свака боја на мом платну носи део моје душе – дођите да видите свет мојим очима.”