Kikinđanka Lena Terzić i bosanskohercegovačka mlada stonoteniserka iz Tuzle Nađa Đulović, koja je u stonoteniskom sistemu Srbije članica kikindske Galadske, nastupile su u Crnoj Gori na „WTT Youth Contender Podgorica”, a Terzić je u uzrastu do 13 bila treća.
– Blistala je i ostvarila fantastičan rezultat, u polufinalu izgubila 3:1 od Brazilke, koja je kasnije osvojila turnir, iako je Lena u svakom setu imala prednost – kaže Nenad Đukić, iz uprave kikindske Galadske.
Đulović je u kategoriji do 17 godina, odigrala dva meča i pružila snažan otpor, ali nije prošla dalje, a Terzić je još u miksdublu igrala s Južnokorejkom, ostvarile su dve pobede pa izgubile 3:1 u meču za medalju od južnokrejskog para koji je kasnije osvojio turnir bez izgubljenog seta.
– I u starijoj kategoriji, do 19 godina, Đulović je odigrala dva dobra meča ali nije uspela da prođe grupu, imala je po pobedu i poraz, a potom zaustavljena u osmini finala od Rumunke. U svakom slučaju, ovo je bilo sjajno iskustvo za devojke, turnir koji je u svim uzrastima i konkurencijama okupio takmičare i takmičarke iz 25 zemalja sveta, a one su se susrele s: Portorikankama, Rumunkama, Japankama, Brazilkama, Bugarkama, Albankama i Crnogorkama i sigurni smo da će im ovi mečevi i stečeno iskustvo značiti mnogo – zaključuje Đukić.
D. P.
Најновије
Fudbaleri OFK Kikinde nisu osvojili celi plen u prvoj od dve vezane utakmice na svom stadionu, remizirali su bez golova sa Slogom iz Čonoplje, a šef struke Vladimir Kitanović napominje da bi, nakon svega što je viđeno, jedan pogodak njegovog tima u ovom susretu bio dovoljan za trijumf.
– Bila je ovo za nas tvrda utakmica protiv iskusne ekipe, u kojoj smo pokazali više i sigurno zaslužili da postignemo gol. Svojim momcima čestitam na pristupu, želji i upornosti. Po ko zna koji put ove sezone, uz sav teret neiskustva koji ekipa nosi, moram da napomenem, opet nismo imali ni gram sreće u pojedinim situacijama. To ne znači da kukamo i da tražimo alibi, naprotiv, nastavljamo da vredno radimo i da s još većim motivom dočekamo i uđemo u narednu utakmicu – kaže Kitanović.
A naredni rival biće Veternik, u subotu, od 15 sati, na Gradskom stadionu.
– Očekujem preslikanu utakmicu i u predstojećem kolu. Veterničani su takođe iskusna i takmičarska ekipa i opet će nijanse odlučivati. Nadam se samo da ćemo tada imati makar malo više i koncentracije i spretnosti i da ćemo zabeležiti pobedu koja bi nas vratila u ravnopravnu trku – jasan je Kitanović.
Rezultati devetog kola: OFK Kikinda – Sloga 0:0, Veternik – Železničar 0:0, Mladost (BJ) – Bačka 2:0, Sloven – Naftagas 1:1, Vrbas – Omladinac 0:1, Inđija – Jedinstvo 3:0, Hajduk – Dinamo 0:1, Mladost (O) – Sloboda 1:0.
POREDAK: Železničar 21, Hajduk 20, Mladost (BJ) 18, Naftagas 15, Jedinstvo 15, Dinamo 15, Omladinac 13, Vrbas 12, Inđija 11, Sloven 10, Sloga 10, Bačka 9, Veternik 8, Sloboda 6, Mladost (O) 5, OFK Kikinda 5.
U 10. kolu, u subotu i nedelju, igraće: Sloga – Jedinstvo, Sloboda – Vrbas, Naftagas – Mladost (O), Dinamo – Sloven, Bačka – Hajduk, OFK Kikinda – Veternik, Omladinac – Inđija, Železničar – Mladost.
D. P.
Projekat podele kanti za razvrstavanje otpada je i dalje u punom jeku, a sve aktivnosti se odvijaju prema predviđenom planu.
Tim na terenu uspešno sprovodi sve zadatke, bez zastoja i nepredviđenih problema. Važno je istaći da građani nemaju nikakve dodatne obaveze – podela kanti je potpuno besplatna, i neće biti nikakvih dodatnih troškova za domaćinstva.
Projekat se sprovodi radi unapređenja sistema upravljanja otpadom i zaštite životne sredine u Kikindi.
Ilija Pantelić se afirmisao u novosadskoj Vojvodini, a slavu stekao kao reprezentativac Jugoslavije koja je osvojila drugo mesto u Evropi, i kao kapiten Pari Sen Žermena. Mladen Krstajić s Partizanom osvojio pet državnih titula, 9 sezona nastupao u Bundesligi i sa Verderom „uzeo“ duplu krunu, 59 puta obukao dres sa državnim grbom…
Opšte je mišljenje da je Ilija Pantelić (1942-2014) jedan od trojice najboljih golmana svih vremena na prostoru nekadašnje Jugoslavije, odmah uz Vladimira Bearu i Milutina Šoškića. Rođen je, na Svetog Iliju, u Kozicama kod Sanskog Mosta, a u Nove Kozarce stigao je s porodicom kolonizacijom nakon Drugog svetskog rata. Rano je, kao i većina klinaca iz generacije, zavoleo loptu. Već kao stariji pionir zaigrao je u mesnom klubu na poziciji – beka, ali se ubrzo premestio na gol i odmah na sebe skrenuo pažnju. Bilo mu je 16 godina kada je prešao u BAK iz Bele Crkve, a već u prvoj sezoni u ovom klubu proglašen je najboljim golmanom Vojvođanske lige.
S takvom reputacijom stiže u drugoligaški Radnički iz Sombora, u kojem potvrđuje raskošan talenat, pa ga traže Crvena zvezda i Vojvodina. Ilija se opredeljuje za Novosađane, s kojima potpisuje četvorogodišnji ugovor i u dvadesetoj godini, nasledivši čuvenog Andriju Vereša. Prvoligaškim debijem na Stadionu JNA u Beogradu protiv Partizana (4:3 za Vojvodinu), zakoračuje na veliku jugoslovensku fudbalsku scenu. Nedugo potom zaigrao je za mladu reprezentaciju države, a u 23. godini i za našu najbolju seniorsku selekciju.
Pantelić je u velikoj meri doprineo da Vojvodina 1966. godine prvi put u svojoj istoriji, s ekipom u kojoj su bili Brzić, Nešticki, Trivić, Pušibrk, Pirmajer, Savić, Radović i ostali, osvaja šampionsku titulu SFRJ. Te godine postaje nezamenjiv na reprezentativnom golu. Proslavio se u kvalifikacijama za Kup nacija i sa ekipom, u kojoj su bili Džajić, Musemić, Petković, Holcer, Osim, Fazlagić, Paunović, Pavlović i ostale fudbalske zvezde iz briljantne generacije. Igrao je te 1968. godine na finalnom turniru u Rimu. U polufinalu smo sa 1:0 pobedili Englesku, u finalu igrali nerešeno sa Italijanima, pa u ponovljenom meču, sa 0:2, nesrećno izgubili.
Veliki Panta ili Ilija Gromovnik, kako su ga od milja zvali navijači, nakon 8 sezona u dresu Vojvodine i 384 zvanična meča, započeo je uspešnu internacionalnu karijeru. Prešao je 1969. godine u Pari Sen Žermen i, mediji su pisali, već na promociji opčinio fudbalski svet Francuske.
U polusezoni prelazi u Olimpik iz Marselja, koji je trenirao Josip Skoblar. S novim klubom osvaja i prvenstvo i Kup Francuske. Potom se seli na Korziku i brani boje Bastije, koja je tada bila u gornjem delu prvoligaškog nadmetanja. Nakon izvesnog vremena vraća se u Pari Sen Žermen. Izvanredno brani. Nosi kapitensku traku. Za sportski doprinos dodeljuje mu se Medalja grada Pariza.U Francuskoj je, nakon ukupno 400 zvaničnih nastupa, okončao igračku karijeru u 36. godini. Na oproštajnoj utakmici poštovanje mu je iskazalo 60 hiljada ljudi.
U domovinu se, konkretno u Novi Sad, Ilija vratio 1977. godine. Bio je angažovan u Vojvodini kao trener i član uprave. Često je svraćao u Nove Kozarce, u kojima stadion nosi njegovo ime. Zbog sportskih i ljudskih osobina u Banjaluci je od Fudbalskog saveza Republike Srpske dobio Zlatnu plaketu. Preminuo je u Novom Sadu u 72. godini.
Mladen Krstajić ima impresivnu sportsku karijeru, koja, u trenerskom smislu, još traje. Njegova životna priča je poput scenarija za uzbudljiv film satkan od, na početku lepih, pa nenadano dramatičnih i bolnih događaja s elementima duboke prognaničke tragike, na kraju, zahvaljujući ljudskoj snazi, a posredstvom buba-mare, sa – srećnim preokretom.
Krstajić je 1974. godine rođen u Zenici, u kojoj je proživeo srećno detinjstvo i ranu mladost. Započetu fudbalsku karijeru u Čeliku prekinuo je rat. Te zlokobne 1992. godine, busom je, preko Doboja, s delom porodice, izbegao u Srbiju i privremeno se skućio na krajnjem severu Banata.Zaigrao je za čokanski klub, pa ubrzo prešao u Sentu, gde su ga zapazili ljudi iz našeg grada i doveli u OFK Kikindu, za koju je potom odigrao 48 utakmica. Te 1996. godine htela ga Zvezda, ali ga srce odvelo u Partizan. Crno-beli dres nosio je do leta 2000. godine 84 puta, pa s reputacijom reprezentativca, potpisao za Verder. U tom momentu počinje njegova vanserijska bundesligaška odiseja. U Bremenu je ostao četiri sezone i za to vreme u s Verderom je 2004. godine uzeo i šampionsku titulu i Kup Nemačke. Seli se u Šalke, u kojem, kao kapiten, sa izuzetnim uspehom nastupa narednih pet godina i biva proglašen jednim od najboljih igrača ovog kluba.
Mladen 2009. godine prekida „gastarbajtersku“ karijeru. Ponovo je u crno-belom jatu, s kojim odmah osvaja titulu, koju, dopunjenu peharom Kupa Srbije, uzima i narednog leta.
Maestralni Krle za našu najbolju selekciju, od 1999. do 2008. godine, odigrao je 59 mečeva. Još se pamti nezaboravni reprezentativni odbrambeni bedem iz 2006. u kojem su, uz Krstajića, Nemanja Vidić, naš Kikinđanin Goran Gavrančić i Ivica Dragutinović.
Posle igračke karijere Krstajić je kraće vreme bio sportski direktor Fudbalskog kluba Partizan. Prvi čovek Radnika iz Bijeljine postao je 2015. godine. Potom je uplovio u trenerske vode. Bio je pomoćnik selektoru Slavoljubu Muslinu u uspešno okončanim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Moskvi 2018. godine, na kojem je vodio našu izabranu selekciju. Ubeležio je kao selektor Srbije 19 utakmica, s učinkom 9 pobeda i po pet remija i poraza. Bio je 2021. godine trener TSC, zatim je 2022. godine radio u Izraelu, pa dve godine bio selektor Bugarske.
PANTELIĆ PRE SVIH
– Jako je nezahvalno opredeljivati se za najboljeg fudbalera – kaže nekadašnji igrač Kozare i OFK Kikinde Novica Rodić. Imali smo mnogo istinskih asova, poput Veselinova, Bursaća, Mrđe, Kerija, Borovnice, Pilipovića, Žilića, Bešlina…Za mene je, sve u svemu, Ilija Pantelić bez premca. Kako ga je samo hvalio svetski golman Dino Zof. Takva ličnost, s briljantnom karijerom, za poštovanje je i ponos.
FENOMEN IZ SRBIJE
Nakon detaljnih medicinskih i ostalih provera igrača, Nemci nisu mogli da se načude koliko je Mladen Krstajić fizički spreman i otporan na povrede, kako mu se organizam nakon velikih napora brzo oporavlja. Još više ih je iznenadilo kako Srbin nikada ne kuburi sa kondicijom i koliko je, i pri najvećim iskušenjima, mentalno jak.
M. Ivetić
U subotu, 18. oktobra, biće održan Oktobarski bazar i Sajam cveća.
Organizator je Turistička organizacija Grada Kikinde. Predstavljanje lokalnih proizvođača i cvećara iz Kikinde i okoline trajaće od 10 do 16 sati na Gradskom trgu.
Pripadnici saobraćajne policije će od danas do 20. oktobra sprovoditi pojačane mere kontrole usmerene na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja kojima se ugrožava bezbednost pešaka, sa akcentom na kontrolu brzine u zonama pešačkih prelaza, saopštio je MUP.
“S obzirom na to da je od početka oktobra u saobraćajnim nezgodama u Srbiji poginulo čak sedam pešaka, apelujemo na vozače motornih vozila da povećaju opreznost i smanje brzinu kretanja vozila, pre svega u zonama pešačkih prelaza”, navodi se u saopštenju MUP-a.
Iz MUP-a apeluju na pešake da preduzmu mere kako bi bili vidljiviji drugim učesnicima u saobraćaju, kao i da noću i u uslovima smanjene vidljivosti na putevima van naselja moraju biti osvetljeni ili označeni reflektujućom materijom.
Međunarodni dan belog štapa 15. oktobar, posvećen vidljivosti i ravnopravnosti osoba oštećenog vida, u našem gradu obeležila je Organizacija slepih i slabovidih “Severni Banat”, kao i Međuopštinska organizacija slepih i slabovidih Kikinda, Čoka, Novi Kneževac.
Belim štapom, simbolom slobode i samostalnosti, slepi i slabovidi ljudi obeležavaju ne samo datum, već i pravo na dostojanstven život u zajednici.
– Beli štap simbolizuje slobodu, samostalnost i nezavisnost osoba oštećenog vida. Uz njegovu pomoć čovek više nije ograničen na kućni prostor – može slobodno da se kreće, da sam obavlja poslove- kazala je Jagoda Nakrajkućin iz Organizacije slepih i slabovidih “Severni Banat”.
Ona je podsetila da je ovaj datum ustanovljen još 1964. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, kada je proglašen za Dan belog štapa, kako bi se slepe osobe učinile uočljivijim u javnosti i u saobraćaju.
– Naš cilj je da pokažemo sugrađanima da smo prisutni, da ne živimo pored njih, već sa njima. Beli štap nas povezuje sa svetom, ali i sa ljudima- rekla je Nakrajkućin, najavivši tradicionalnu simboličnu šetnju povodom ovog dana.
Organizacija slepih i slabovidih “Severni Banat” broji oko 150 članova. Prema rečima Nakrajkućin, na sreću nemaju dece školskog uzrasta, a većina članova je zaposlena ili zbrinuta.
– Ponosni smo što smo putem javnih radova omogućili za nekoliko naših članova da steknu uslove za penziju. Pored toga, sprovodimo brojne edukacije – radionice psihosocijalne podrške i obuke za samostalno kretanje uz pomoć belog štapa- dodala je ona.
Da je podrška lokalne zajednice ključna, potvrđuje i Petar Budai iz Međuopštinske organizacije slepih i slabovidih.
– Imamo oko sto članova, uglavnom starijih. Grad nas finansira i prepoznaje naš rad koji je u interesu svih slepih i slabovidih- istakao je Budai, zahvalivši se na saradnji Gradskoj upravi.
On je podsetio i na probleme sa kojima se članovi susreću – od zapošljavanja do pristupačnosti prostora. – Poslodavci i dalje imaju predrasude, pa se slepi teško zapošljavaju. Bilo bi dobro i da imamo više taktilnih staza. Postojeće se često koriste za vožnju bicikla. Zamolio bih građane da imaju razumevanja, mnogi to čine iz neznanja, ali te staze su od životnog značaja za bezbedno kretanje slepih- poručio je on.
Uz brojne izazove, članovi organizacije ističu i da se poslednjih godina stanje poboljšava. Nove mere i projekti, poput uvođenja invalidskih kartica koje će sadržati osnovne podatke i procenat invaliditeta, trebalo bi da olakšaju ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom.
– To će nam znatno olakšati život. Nećemo više morati da nosimo brojna rešenja, jedna kartica će biti dovoljna- rekao je Budai.
Obeležavanje Međunarodnog dana belog štapa u Kikindi nije samo podsećanje na važnost pomagala koje slepima daje sigurnost, već i poruka društvu da je videti drugoga – pitanje svesti i solidarnosti.
Nemanja Đukić, doskorašnji učenik Gimnazije „Dušan Vasiljev” i vaterpolista kluba Žak, učestvovao je kao jedan od modela na ovogodišnjem Serbia Fashion Week-u.
Na ovom prestižnom događaju, koji tradicionalno okuplja najpoznatije modne dizajnere iz Srbije i sveta, Nemanja je prošetao pistom u okviru dve revije. Predstavio se u kolekciji Martini Vesto by Boško Jakovljević, poznatoj po elegantnim muškim odelima, kao i u kreaciji dizajnerke Tajane Balaž Jurišić.
Njegovo pojavljivanje na pisti privuklo je pažnju publike i predstavnika modnih agencija, što potvrđuje da se pred njim otvaraju nova poglavlja i u svetu mode.
Članovi Kulturno umetničkog društva „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca nastupili su na 62. „Saboru izvornog narodnog stvralastva Srbije“ u Topoli. Kozarčani su nakon što su bili pobednici festivala „Najboljih ansambala sela Srbije“ u Kličevcu i titule apsolutnog pobednika festivala „Markovi dani“ u Boljevcu stekli uslov da učestvuju i u takozvanoj srpskoj Toskani.
Ovom prilikom su predstavili igre i pesme kolonista naseljenih u Novim Kozarcima koje su zabeležene i prenete na scenu zahvaljujući višegodišnjem terenskom istraživanju koreografa Milana Vašalića. Reč je o narodnoj tradici iz Kupresa, Potkozarja, Sanskog Mosta, Zmijanja, Ključa, Mrkonjić Grada.
Sabor predstavlja krunu Oplenačke berbe i daje joj poseban pečat koji je kulturno oplemenjuje. Čine ga folklorne, pevačke grupe i instrumentalisti, odabrani na saborima i smotrama narodnog stvaralaštva Srbije.
U Galeriji Kulturnog centra u četvrtak u 18 sati biće otvorena izložba ulje na platnu autora Dragana Dmitrova.
Sam umetnik jeu najavi ove izložbe pozvao sve rečenicom “Svaka boja na mom platnu nosi deo moje duše – dođite da vidite svet mojim očima.”