May 3, 2026

Најновије

frizer-vanja-1-1

Zlato za Kikindu: Vanja Besedeš najbolja frizerka u Srbiji, četvrta na svetskom takmičenju

Tijana Despotovski October 29, 2025

Frizerka iz Kikinde, Vanja Besedeš, postigla je izvanredan uspeh – osvojila je prvo mesto na nacionalnom takmičenju u Novom Sadu i zauzela visoko četvrto mesto na svetskom prvenstvu u Parizu.

Francuska je ove godine ponovo bila domaćin prestižnog svetskog takmičenja u šišanju a Kikinđanka Vanja Besedeš, zajedno sa svojim kolegama Andrejom Kočić i Stefanom Ristanović iz Beograda, osvojila je četvrto mesto.

„Na svetskom prvenstvu učestvovalo je preko pedeset zemalja. Mi smo bili jedna od najmanjih ekipa. Bilo nas je samo troje i bili smo sami protiv celog sveta,“ sa osmehom navodi Vanja.

U Parizu, ekipa frizera iz Srbije predstavila se u barber katu. „Tu se rade dve kategorije šišanja – skin fejd i komeršal fejd. To su jedna od dve najteže kategorije na svetskom prvenstvu,“ objašnjava naša sugrađanka.

Inače, Vanja Besedeš je  prošle godine odnela bronzu na istom takmičenju. Tada je srpski nacionalni tim imao pet predstavnika.

Kada je u pitanju Otvoreni šampionat Srbije „Nikola Bizumić“ koji se održao u Novom Sadu, osvojila je prvo mesto uprkos jakoj konkurenciji.

„Osim frizera iz Srbije, bilo je i takmičara iz Bosne, Crne Gore i Hrvatske. Ja sam osvojila prvo mesto u mojoj omiljenoj kategoriji – strit stajl. Takođe, odnela sam drugo mesto u kategoriji old skul, što podrazumeva šišanje makazama i brijačem. Kada je u pitanju ukupan plasman, zauzela sam drugo mesto na šampionatu,“ ponosno ističe Vanja.

U razgovoru sa našom sugrađankom, uspeli smo da saznamo da je strit stajl zapravo njena uža specijalnost. „Ovaj stil šišanja se radi na lutki, prvenstveno zbog dužine kose. Lutka je prethodno već ošišana i dovedena u formu, potom se fenira i izrađuje frizura tako da ima klasičnih elemenata ali i da bude svakodnevno nosiva na ulici.“

Na pitanje koja frizura je ovih dana najtraženija u njenom salonu, Vanja odgovara:

„Trenutno je i kod nas i u svetu skin fejd najpopularniji. Obično je to novi tip frizura koji ide od obrijanog, sa sve više senčenja sa strane, a gore može biti duže ili kraće. I u skin fejdovima ima više kategorija, poput niski fejd, visoki fejd ili frenč krop.“

Naša sagovornica je takođe istakla kako teži da bude u toku sa trendovima. „Tržište je takvo da stalno izlaze nove frizure. Naravno, traže se i klasične frizure koje ja lično volim, prvenstveno kod starijih ljudi. S druge strane, mlađi klijenti uglavnom traže fejd i obrijano.“

Vanja Besedeš planira i sledeće godine da se prijavi na svetsko prvenstvo u Parizu i kako kaže, nada se da će proći „kao Šurda u Vrućem vetru.“

vozio-205km

Na putu Kikinda – Zrenjanin: Vozio 205,7 kilometara na sat bez dozvole

Aleksandra Djuran October 29, 2025

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, juče su presretačem zaustavili četrdesetogodišnjeg srpskog državljanina D.Đ. koji se na državnom putu Kikinda–Zrenjanin vozilom marke „folksvagen tuareg” slovačkih registarskih oznaka kretao brzinom od čak 205,7 kilometara na čas, i to na delu puta gde je ograničenje brzine 80 kilometara na čas.

– Daljom kontrolom utvrđeno je da vozač ne poseduje saobraćajnu dozvolu za navedeno vozilo. Zbog toga je isključen iz saobraćaja, protiv njega je podneta prekršajna prijava zbog nasilničke vožnje, a sačinjen mu je i prekršajni nalog jer nije imao potrebnu dokumentaciju – navodi se u saopštenju MUP-a.

U MUP-u podsećaju da je u poslednje vreme zabeležen veći broj teških saobraćajnih nezgoda koje su uznemirile javnost.

 

sanja-brusin-pravilna-ishrana-(1)

Mesec pravilne ishrane: Zdrave navike prevencija hroničnih bolesti

Aleksandra Djuran October 28, 2025

Oktobar, mesec pravilne ishrane, usmeren je na edukaciju stanovništva o pravilnoj ishrani, kao jednom od najznačajnijih faktora u prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti. Cilj je da se najšira populacija, a posebno deca i mladi informišu, ali i da steknu pravilne navike u ishrani. Dr Sanja Brusin Beloš, specijalista higijene i Centra za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje navodi da je najvažnija uravnotežena ishrana.

-Optimalan energetski, kao i unos životnih namirnica, sastava i zdravstveno-bezbedna hrana čine pravilnu ishranu. Namirnice se dele u sedam grupa i potrebno je da sve one, u određenoj srazmeri, budu zastupljene. Njihov odnos predstavljen je piramidom zdrave ishrane i u bazi  su žitarice, sledeći nivo su voće i povrće, slede meso, mleko i prerađevine i tek na vrhu piramide su šećeri i ulja – istakla je dr Brusin Beloš.

Centri za sitost i glad u mozgu tačno znaju koliko nam hrane treba. Međutim određene okolnosti poput stresa i navika preuzetih iz porodice mogu da dovedu  do toga da se unosi više ili manje hrane u odnosu na ono što nam je zaista potrebno. Dugoročno tako nastaju gojaznost ili pothranjenost.

-Većina se hrani onako kako su ih naučili roditelji ili se rukovode onim što su negde pročitali. U našem okruženju ishrana je, uglavnom, nepravilna. Zato u Vojvodini ima više od 50 odsto odraslih gojaznih osoba u odnosu na broj stanovnika. Kada pričamo o deci gojazna je četvrtina – dodaje naša sagovornica.

U Vojvodini u ishrani najviše preovlađuju masnoće i šećeri.

-Jede se prilično masna hrana, pogotovo zimi i puno se jede slatkiša, što kupljenih, što onih koje majke i bake naprave. Ova dva faktora najviše doprinose gojaznosti. Na ovu bolest utiče i nepravilna frekvencija uzimanja obroka. Postoje osobe koje ne jedu ništa do poslepodne i onda odjednom unesu 2.000 kalorija što je previše i što uzorkuje usporavanje metabolizma. Takođe kod nas se previše jede meso, a unosi se i puno soli koja je glavni etiološki faktor u nastanku povišenog krvnog pritiska. Neophodno je pet obroka dnevno, tri glavna i dve užine koje su voće i povrće – precizirala je dr Sanja Brusin Beloš.

Pored nepravilne ishrane i manjak fizičke aktivnosti i kod dece i kod odraslih dovodi do gojaznosti. Pri Zavodu za javno zdravlje radi ambulanta za dijetetiku koja se bavi poremećajem ishrane. Od prošle godine Fond PIO preuzeo je finansiranje lečenja onih koji imaju problema bez obzira na to da li su odrasli ili deca. Oni u naznačenu ambulantu dolaze sa uputom.

-Do sada smo imali više od 200 pregleda. Pored gojaznih, kojih je najviše, imamo pothranjene, ali i osobe sa specifičnim poremećajima u ishrani. Lečimo i pacijente sa povišenim masnoćama, sa šećernom bolesti koji nemaju gojaznost, sa gihtom. Prvi pregled je klinički i obave se merenja i razgovor. Tada dajemo uput da se uradi krvna slika i na osnovu nje računamo energetske potrebe i sačinjavamo individualni plan ishrane. Želim da pohvalim naše pacijente jer se većina pridržava onoga što im preporučimo. Gojaznost je bolest, iako smo mi prilično tolerantni prema njoj, a ne bi trebalo da budemo – zaključila je dr Sanja Brusin Beloš.

Povodom meseca pravilne ishrane i Svetskog dana hrane, koji je 16. oktobra, Zavod je raspisao likovni konkurs na temu zdrave hrane. Pristigao je veliki broj radova iz vrtića i osnovnih škola iz Severnobanatskog okruga, a žiri koji su činili Aleksandra Vukosavljev i Katarina Tubin odabrao je najbolje. Po tri nagrade dodeljene su deci predškolskog uzrasta i isto toliko za učenike osnovnih škola, kao i jedna specijalna nagrada.

A.Đ.

 

 

 

 

SAOBRACAJ-POLICIJA

Drastično pooštravanje sankcija za bahatu vožnju

Tijana Despotovski October 28, 2025

U svetlu poslednjih događaja i poražavajućih statistika, nadležne institucije najavljuju najrigidnije mere u istoriji Srbije kako bi se zaustavio rast neodgovornog ponašanja u saobraćaju.

Prema izveštaju Agencija za bezbednost u saobraćaju (ABS), samo tokom ove godine u Srbiji je do sada poginulo 39 osoba zbog vožnje pod dejstvom alkohola – među njima, nažalost, ima i dece. Takođe je registrovano više od 1.100 povređenih i oko 1.200 vozača sa 1 – 2‰ alkohola u krvi, dok je kod gotovo 700 slučajeva izmereno više od 2‰.

ABS predlaže da se najteži slučajevi vožnje u alkoholisanom stanju – gde je došlo do pogibije ili teške povrede – sankcionišu kaznom zatvora od 40 godina, što bi ih izjednačilo sa krivičnim delima ubistva sa predumišljajem. Uz to, razmatraju se mere kao što su trajno oduzimanje vozila, trajna zabrana upravljanja motornim vozilima i znatno povećanje novčanih kazni.

Pomoćnik načelnika saobraćajne policije, Slaviša Lakićević, navodi da bi trajno oduzimanje vozila – bez obzira na vlasništvo – moglo da postane praksa za one koji ponovo grubo krše propise.

Uz stroge kazne za alkohol, uvode se i tehnološke mere za kontrolu saobraćaja. Mobilni i stacionirani radari širom Srbije će biti opremljeni i pušteni u rad u narednom periodu kako bi snimali tri najčešća prekršaja: prekoračenje brzine, korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje i nekorišćenje sigurnosnog pojasa.

Radari će često biti na „tajnim“ ili neobjavljenim lokacijama, bez prisustva policajaca na licu mesta, a prekršaji će se evidentirati automatski. Uvođenje alko-brava („starter interlock“ uređaja), predloženo je za recidiviste: pre pokretanja vozila, vozač će morati da uradi alkotest, a ako je alkohol detektovan, auto neće moći da se upali. Takođe, u novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja razmatra se uvođenje nulte tolerancije na alkohol za sve vozače, a ne samo za one sa probnom dozvolom.

Ovakve mere su neophodne jer je statistika neumoljiva: broj poginulih i teško povređenih učesnika u saobraćaju signal je za hitnu intervenciju. Osim toga, porodice žrtava često ističu da počinioci ne pokazuju kajanje, što dodatno povećava osećaj nepravde. Kombinacija represije (kazni) i tehnologije (radari i alko-brave) zapravo je pokušaj da se pravovremeno utiče na ponašanje vozača.

Šta to znači za građane i vozače

Svaki učesnik u saobraćaju mora biti svestan da čak i „jedna čašica“ može biti presudna – posebno ako se uvede nulta tolerancija. Zatim, neće više biti mesta za propuste: prekoračenje brzine, telefon u vožnji i nenošenje pojasa biće automatski registrovani. Takođe, vozači moraju imati na umu da vozila mogu biti trajno oduzeta, a dozvole trajno ukinute za najveće prekršaje.

Država šalje jasnu poruku: tolerancije više nema. Kombinacija kazni, tajnih i automatskih kontrola radara i alko-brava stavlja fokus na preventivu i odgovornost svakog učesnika u saobraćaju.

DDK-feb-(2)

U Crvenom krstu u četvrtak čekaju dobrovoljne davaoce krvi

Aleksandra Djuran October 28, 2025

U četvrtak, 30. oktobra, u  Crvenom krstu biće organizovana treća akcija dobrovoljnog davalaštva krvi u ovom mesecu. Podsećamo da dragocenu tečnost mogu dati sve zdrave, odrasle osobe, starosti od 18 do 65 godina kod kojih se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni njih niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.

U saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine akcija će trajati od 8.30 do 13 sati.

dropljee

Pašnjaci velike droplje bogatiji za novog stanovnika: Ugrožena vrsta dostigla dvocifreni broj

Aleksandra Djuran October 28, 2025

Specijalni rezervat prirode „Pašnjaci velike droplje“ i ove godine bogatiji je za jednu veliku droplju. Radi se o mladoj ptici, za koju se veruje da je mužjak. Ukoliko se obistine predviđanja to će biti drugi mužjak na pašnjaku jer se i pretprošle, nakon osam godina, u delu ataru Vaverka u Mokrinu, pojavio mužjak. Lovci udruženja „Perjanica“, u čijoj nadležnosti je prirodno dobro bore se za opstanak ove veličanstvene ptice te lovočuvari obilaze, čuvaju gnezda i vode računa o broju i stanju ptica, kaže predsednik udruženja Bogica Božin.

-Dostigli smo dvocifreni broj velikih droplji i u rezervatu ih je sada deset. Imamo osam ženki i, nadamo se, dva mužjaka. To bi značilo da bi u budućnosti mogli da imamo mlade. Pre tri godine u okviru IPA projekta sa Mađarskom ogradili smo 115 hektara površine na kojima se velike droplje šepure i sada imamo rezultate  – saznajemo od Božina.

Jedna od najvećih ptica Evrope, velika droplja, smestila se na najočuvanijem i najvećem stepskom području Srbije. Pašnjaci velike droplje  su specijalni prirodni rezervat sačinjen od stepskih, slatinskih, livadskih, močvarnih i oraničnih ekosistema, sa retkim biljnim i životinjskim vrstama. Ovo područje je jedino stanište ove ptice u Srbiji i jedno od retkih u Evropi i svetu.

-U saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine svake godine na ovom prostoru sejemo biljne kulture koje su potrebne za hranjenje i gnežđenje velikih droplji. Teren redovno održavamo i kosimo i trudimo se da sve prilagodimo ovoj ugroženoj vrsti – istakao je naš sagovornik.

U rezervatu je izgrađen vizitorski centar čiji je cilj da se omogući da posetioci mogu da borave u ovom delu rezervata, kao i da se organizuju stručni skupovi na kojima će biti omogućeno da  se putem projektora prikazuje sve što je vezano za temu.  Eko salaš „Jaroš“ izgrađen je u blizini severne granice  rezervata nedaleko od Mokrina. Sadrži dve zatvorene  potpuno opremljene prostorije, središnju terasu i visoku kulu za posmatranje terena. Ukupno može da primi između 30 i 50 posetilaca.

-Ove godine opremili smo vizitorski centar sa solarnim panelima tako da sada ima struje. Imamo i učionice na otvorenom. Za sledeću godinu planiramo da izbušimo takozvana vlažna staništa odnosno bunare koji će takođe biti na solarni pogon. Cilj nam je da pokušamo da vratimo vlažna staništa, koja su nekada postojala, u prvobitno stanje. U ovome imamo pomoć od nadležnih pokrajinskih i republičkih organa – naveo je Božin.

Kako bi Specijalni rezervat bio što dostupniji posetiocima neophodno je uraditi i pristupni put. Od asfaltnog puta do vizitorskog centra ima dva kilometara neasfaltiranog i lošeg atarskog prilaza. Ukoliko bi se posuo, barem tucanik, značajno bi se povećao broj onih koji bi posetili i izučavali ovo stanište.

Svadbena igra mužjaka počinje sredinom marta ili početkom aprila i traje do početka, odnosno, kraja maja i u „Perjanci“ veruju da bi već naredne godine mogli da imaju i prinove.

-Praksa je pokazala da kada vrsta padne ispod 20 jedinki, ne može da se oporavi. Mi smo dokazali suprotno. Pre nekoliko godina imali smo osam droplji i one se oporavljaju. Specijalni rezervat jedinstven je u Evropi jer 10.000 godina nije došlo do erozije zemljišta. Prema mišljenju stručnjaka to je razlog što je velika droplja i dalje na ovom terenu – saznajemo od Bogice Božina.

Velika droplja je jedna od najkrupnijih ptica naše faune, impozantan mužjak može da dostigne dužinu do 100 centimetara, težinu do 16 kilograma, a raspon krila doseže čak 2,5 metra.

A.Đ.

 

sns-slava-(1)

U Gradskom odboru Srpske napredne stranke obeležena slava: Kum Ilija Rađenović

Aleksandra Djuran October 27, 2025

U prisustvu velikog broja članova, simpatizera i prijatelja, uz rezanje slavskog kolača, u prostorijama Gradskog odbora Srpske napredne stranke obeležena je slava Sveta Petka. Protojerej Boban Petrović okupljenima je čestitao slavu uz reči da je uvek izazov šta reći ljudima koji nose najveću odgovornost za dobrobit grada:

 

-Oživljavajte snagu vere jer nas je ona održala. Neka svetiteljka Petka krasi sve nas i njen duh i duh vere neka nas vodi  – rekao je protojerej Petrović.

Stanislava Hrnjak, predsednica GrO SNS istakla je da u vremenu materijalizma i velike tenzije svakog dana treba raditi na veri i duhovnosti.

-Srpska napredna stranka je velika politička porodica, okuplja članove, simpatizere, ali i sve koji su svesni da je naša zemlja Srbija blago koje moramo da čuvamo. Prolazimo kroz brojne izazove, ali uvek pokazujemo da smo spremni da zajedništvom odgovorimo na sve njih. Sveta Petka je zaštitnica žena koje svakodnevno pokazuju koliko su hrabre i dostojanstvene, što naše članice i dokazale u prethodnom periodu. Važno je da jačamo zajedništvo i važno je da nas rešenost  i produhovljenost vodi u budućnosti. Imamo jedni druge, porodice, tradiciju, veru, stranku koju želimo da čuvamo. Čuvajući jedni druge, sačuvaćemo naš narod – precizirala je Stanislava Hrnjak.

Kum slave bio je Ilija Rađenović.

-Veliko je zadovoljstvo biti kum slave i drago mi je što je ove godine meni pripala ta čast. Naša stranka je velika porodica, a krsna slava obeležava se u krugu porodice i sa prijateljima. Poštujemo tradiciju i običaje i obeležavamo je svake godine – naveo je Rađenović.

I mesni odbori Srpske napredne stranke u selima takođe su na pravi način obeležili Svetu Petku.

 

 

sveta-petka

Danas slavimo Petkovdan – dan kada svaka iskrena molitva ima posebnu snagu

Tijana Despotovski October 27, 2025

Pravoslavni vernici 27. oktobra obeležavaju praznik posvećen Svetoj Petki, jednoj od najpoštovanijih svetiteljki na Balkanu.

Rođena je u 10. veku u mestu Epivat, u blizini današnjeg Istanbula, i još kao devojčica odlučila je da svoj život posveti Bogu i pomaganju drugima. Nakon godina provedenih u molitvi i isposničkom životu, proslavila se kao čudotvorka i zaštitnica žena, bolesnih, siromašnih i nemoćnih.

Njene mošti danas se čuvaju u rumunskom gradu Jašiju, dok se u Beogradu, na Kalemegdanu, nalazi kapela podignuta iznad izvora koji se smatra lekovitim i posvećen je upravo Svetoj Petki.

Praznik Petkovdan jedan je od najraširenijih u Srbiji, a brojni običaji i verovanja svedoče o dubokom poštovanju koje narod ima prema ovoj svetiteljki.

U narodu se veruje da se na Petkovdan ne valja baviti teškim poslovima, šiti, prati veš ili mesiti hleb. Smatra se da dan treba provesti u miru i molitvi, jer je, kako kažu stari, najveći greh tog dana zaboraviti na molitvu i zahvalnost. Vernici se Svetoj Petki mole za zdravlje, porodični mir i zaštitu od bolesti, a mnogi tog dana odlaze na izvore i u crkve posvećene njenom imenu da se pomole i zapale sveću.

Praznik Svete Petke podseća da su molitva, vera i dobrota najvažniji darovi koje možemo ponuditi sebi i drugima.

aleksa-popov-foto

Pronađen Aleksa Popov iz Mokrina nakon više od dva dana potrage: Komunikativan, svestan i promrzao

Aleksandra Djuran October 27, 2025

Aleksa Popov (82) iz Mokrina pronađen je jutros oko sedam časova. Kada je pronađen Aleksa je bio svestan, ali promrzao. Trenutno se nalazi u Opštoj bolnici jer ima promrzline pošto je doživeo hipotermiju. Deda Aleksu pronašao ga je Raša Kranjac takođe iz Mokrina, zaposlen u kompaniji FCC koji je video traktor u njivi koja se nalazi u blizini deponije na Teremijskom drumu. Odmah je javljeno porodici koji je došla na licu mesta.

-Traktor je bio zaglavljen u sredini njive, a tata je bio van njega nekoliko duži dalje – priča ćerka Olivera Popov. – Kada smo ga pronašli bio je svestan i komunikativan. Vrlo brzo stigli su i zaposleni u Hitnoj pomoći koji su ga pregledali i odvezli u Bolnicu. Hvala svima koji su se priključili u potrazi i koji su se odazvali našem apelu da ga pronađemo. Sada mu predstoji oporavak i nadam se da će sve proteći u najboljem redu.

Podsetimo da je Aleksa Popov u subotu poslepodne traktorom otišao u atar i pošto se do uveče nije vratio  porodica je krenula da ga traži. Kako nisu uspeli da ga pronađu, pute društvenih mreža uputili su apel da koji je urodio plodom. Kiša koja je padala u subotu i nedelju dodatno je otežala potragu.

– Naša potraga bila je usmerena ka potesu Ritić u Mokrinu gde se nalaze tatine njive. Policija, ali i meštani Mokrina, Kikinde, Iđoša, lovci i mnogi dobri ljudi priključili su nam se da ga što pre pronađemo. U nedelju je i pet dronova nadletalo prostor gde smo verovali da se nalazi, sve u nadi da ćemo ga što pre naći. Pretpostavljam da je do Kikinde stigao jer je bio mrak i nije mogao da se orijentiše na koju stranu da krene.  Praktično, on je obišao svoje  njive i produžio prema Teremiji. Najvažnije je da se sve dobro završilo – zaključila je ćerka Olivera.