Најновије

натионал-цеметерy-3991441-1280

Верници Римокатоличке цркве данас, 1. новембра, обележавају Дан свих светих, познат и као Сисвете који је један је од најважнијих католичких празника.

Дан свих светих посвећен је свим познатим и непознатим свецима Католичке цркве – не само онима који су службено проглашени светима, већ и свим праведницима и онима који су живели светим животом. То је дан када верници изражавају захвалност и молитву за све оне који су ушли у небеску славу.

На данашњи дан обичај је да се посећују гробља, пале свеће, као и да се односи цвеће на гробове, одржавају се свете мисе и молитве за покојне. Иако је следећи дан, 2. новембар Душни дан, посебно посвећен молитви за душе свих преминулих, већ на Дан свих светих посјећују се гробља и одаје се почаст покојницима.

саобрацајна-несреца

На путу између Накова и Кикинде, у вечерњим сатима, догодила се саобраћајна незгода у којој је учествовало путничко возило и магарац који је изненада излетео на коловоз.

Према речима очевидаца, животиња је највероватније дошла из правца оближњих викендица. Возач, девојка (32) из Накова, није успела да избегне удар. Том приликом је лакше повређена и превезена у кикиндску болницу ради прегледа.

На аутомобилу је причињена велика материјална штета, док је магарац угинуо на месту несреће.

росе-1273740-1280

Влада Републике Србије донела је Одлуку којом се 1. новембар 2025. проглашава за Дан жалости поводом годишњице смрти и страдања 16 грађана због пада надстрешнице на Железничкој станици у Новим Саду.

Саопштење Владе Србије преносимо у целости:

Законом о обележавању дана жалости на територији Републике Србије уређују се услови и начин обележавања дана жалости на територији Републике Србије, обавезе државних органа и организација, органа територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавних установа и јавних предузећа које они оснивају, организација којима је законом поверено вршење послова државне управе као управних овлашћења, обавезе других правних и физичких лица, као и санкције за непоштовање утврђених обавеза у погледу обележавања дана жалости.

Дан жалости отпочиње у 00.00 сати дана који је одређен за дан жалости, а завршава се у 24.00 сата дана који је одређен за последњи дан дана жалости.

Начини обележавања дана жалости су спуштање заставе на пола копља, што подразумева да органи и организације, као и друга правна лица која истичу заставу, дужна су да у време дана жалости заставу Републике Србије спусте на половину јарбола, односно копља, уз одговарајуће осветљење ноћу.

Медијско информисање и сећање подразумева да радиодифузне организације за информисање јавности на територији Републике Србије, дужне су да у својим програмима, укључујући и емисије намењене иностранству, на дан проглашења дана жалости: емитују одлуку о проглашењу дана жалости и о програму његовог обележавања коју доноси надлежни орган Србије или тело које он одреди, обавесте јавност о скуповима сећања које поводом дана жалости организују надлежни органи Републике Србије или тела која она одреде, уместо хумористичких, забавних, фолклорних и других емисија са забавном и народном музиком, емитују музику и емисије прикладне дану жалости и ускладе детаљну програмску шему у време дана жалости.

Новинско-издавачке организације које издају дневне новине дужне су да на дан жалости своје листове одштампају у црној боји, наводећи на првој страни одлуку о проглашењу дана жалости и проглашењу његовог обележавања.

Музеји, позоришта, биоскопи, организације које имају музичко-сценске програме, архиве и друге установе у области културе обавезни су да своје програме прилагоде дану жалости.

Дан жалости у спортским халама, на стадионима и игралиштима обележава се спуштањем на пола јарбола или на пола копља заставе Републике Србије и застава спортских клубова, а ако је реч о спортским сусретима међународног значаја онда и спуштањем застава међународних спортских организација на пола јарбола или на пола копља.

У случају из става 1. овог члана, пре почетка спортске манифестације, судија звиждуком пиштаљке означава почетак и завршетак одавања поште минутом ћутања, и прикладних порука којима се одаје пошта настрадалим у несрећи због које је проглашен дан жалости.

За време дана жалости је забрањено емитовање народне и забавне музике, односно одржавање програма забавног карактера на јавним местима.

пензионери-1

Шездесет пензионера из Кикинде, Чоке и Новог Кнежевца, чланови Синдикалне организације пензионера, провело је седам дана на рехабилитацији и рекреативном одмору у Ивањици. Путовање, које је трајало од 23. до 30. октобра, организовао је председник организације Радован Субин, а домаћин је био Хотел „Парк“.

Током боравка, пензионери су уживали у садржајима које хотел нуди, али и у лепотама Ивањице и околних крајева. Учесници су имали прилику да посете бројне знаменитости, учествују у излетима и друже се у лепој атмосфери.

-Презадовољан сам, где год да смо путовали, све знаменитости града смо обишли. Мени се то јако допада. Ја бих, искрено, стално путовао са њима – рекао је Милан Шкоро, пензионер из Кикинде.

Суграђанин Петар Мартинов истиче да Синдикална организација има важну улогу у животу старијих грађана:

-Синдикална организација пензионера има један одговоран задатак који извршава сто посто у квалитету, а то је да утичу на наш опоравак и расположење. Мораће да промене назив у Организација „младих пензионера“, јер се овде не стари – нашалио се Мартинов.

Председник Радован Субин најавио је да ће и наредна година бити испуњена бројним путовањима и дружењима. У плану су, између осталог, посете Београду, манастирима у Србији, крстарење Тисом, одлазак на море, као и посета Темишвару и новогодишњем вашару.

Оваква дружења, поручују из Организације, нису само прилика за одмор, већ и за јачање заједништва, добре енергије и виталности међу пензионерима.

псс-воцарство-предавање-(4)

Предавање на тему „Прерада воћа и поврћа на газдинствима као извор додатних прихода“ организовано је у Пољопривредној стручној служби. О теми је говорила саветодавац Јелена Кљајић која се осврнула и на законску регулативу која се односи на такозвана мала пољопривредна газдинства и о томе шта је неопходно да од производа које прераде остваре и додатни приход.

-Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде донело је правилник којим је тачно утврђено ко може да прерађује производе на газдинству, које услове  морају да испуњавају, како изгледа контрола квалитета, како да сертификују производ. Процедура није компликована и подразумева регистрацију у Агенцији за привредне регистре која може да се одради електронским путем. Уписују се у централни регистар малих произвођача пољопривредних производа и тако стичу законску могућност да продају све што произведу – сазнајемо од Јелене Кљајић.

Два је начина продаје производа из воћњака и повртњака.

-Једна је продаја са кућног прага. Махом су то мање количине и реч је о воћу и поврћу које вишак газдинству које га је произвело и они могу да га продају само у својој средини. Са друге стране имамо и произвођаче са малим производним капацитетима који имају просторије за прераду. Њихови производи могу да се продају у читавој земљи. Инспекције проверавају да ли је газдинство испоштовало процедуру прописану Законом и Правилником – истакла је наша саговорница.

Како наводи Јелена Кљајић на територији града има доста суграђана који се баве продајом воћа и поврћа са кућног прага:

-Мали број њих је регистрован и циљ је да им укажемо да не могу да, на пример, скувају пекмез од воћа које им је преостало и да га продају, а да нису уписани у АПР-у.

Ово је четврта година која је, услед временских услова, била лоша за воћаре, поготово за оне који имају мање површине. На територији града у експанзији је производња лешника који је и примарно воће јер заузима највише површина. На другом месту је јабука која је такође у организованој производњи. Код индивидуалних произвођача поред леске, која је такође доминантна, ту је и шљива и све више је засада по дуњама.

Покровитељ предавања је Покрајински фонд за развој пољопривреде.

А.Ђ.

мирко-кнезевиц

У Банатском Великом Селу, већ скоро две деценије делује Удружење пчелара „Матица“, које окупља вредне мештане посвећене пчеларству, природи и здравом животу. Ово удружење је постало место где се искуства и знање несебично деле, а љубав према пчелама спаја различите генерације.

Под вођством Мирка Кнежевића, пчелари „Матице“ не само да брину о својим кошницама, већ активно раде и на унапређењу услова за развој заједнице. Некадашњи стари млин у селу претворили су у пријатан пчеларски кутак – место сусрета, дружења и учења. Тамо се данас одржавају предавања, радионице и разговори о најбољим начинима да се очувају пчеле, али и традиција пчеларења у овом крају.

Са сродним организацијама негују плодотворну сарадњу, а са Удружењем пчелара из Сурдулице побратимили су се пре десетак година.

– Удружење је основано 2006. године, сасвим једноставно – мештани који су имали по коју кошницу решили су да се удруже. Пре короне нас је било око шездесет, данас је активних тридесетак чланова. Сваке недеље се окупљамо, размењујемо искуства, учимо једни од других. Организујемо „Дане меда“, дружења, долазе нам пчелари и из Кикинде и из околних места. То је више од хобија, то је заједништво – каже за „Комуну“ Мирко Кнежевић, председник Удружења.

Каква је била ова година за пчеларе, питамо га.

Искрено, тешка. Многи су изгубили целе пчелињаке. Неко је остао на десетак кошница, чисто да не одустане. Главни проблем био је недостатак полена током зиме. Пчеле нису имале снаге да издрже и већ у марту смо гледали како друштва страдају. Али, сунцокрет је ове године добро медио, па је принос ипак био солидан – не као некада, али довољан да останемо у игри.

Пчеларство је неизвесно јер свака сезона доноси своје изазове и нова искуства. Ипак, овим вредним пчеларима, не мањка посвећености. Сваки килограм произведеног меда сведочи о њиховом труду и стрпљењу, а спона која их повезује је и љубав према свом селу.

– Нашли смо један стари млин у распадању, потпуно га обновили и сада ту одржавамо састанке. Просторију користе и друга удружења, фудбалски клуб, сликари… Сачували смо један објекат од пропадања, и то нам је важно. Укључујемо се и у акције уређења села, средили смо трибине на фудбалском терену, учествовали у пролећном чишћењу парка – каже Кнежевић.

„Матица“ није само група пчелара – то је мала заједница која показује да се труд и упорност исплате, али и колико је важно чувати природу и неговати заједништво. Њихов рад је подсетник да вредноћа, знање и љубав према природи дају најслађе плодове — баш као и њихов мед.

ПРИРОДНИ МЕД НАСУПРОТ ШЕЋЕРНОМ СИРУПУ

Са нашим саговорником разговарали смо и о разлици између природног и вештачког меда.

– Најбољи савет је једноставан: купујте мед директно од пчелара. То је мед који једу наша деца, и не бисмо никада пустили у продају нешто што није здраво. Због мањег броја пчела цена ће свакако расти, али бар знаш шта добијаш. Боље је дати коју стотину динара више, него јести шећерни сируп- указује Кнежевић.

Ј. Ц.

 

 

Страус

Немачко удружење Кикинда позива суграђане на Јохан Штраус концерт 2025, који ће бити одржан у суботу 8. новембра у 18 часова у свечаној сали Народног музеја Кикинда.

Публика ће уживати у изведбама познатих дела великог композитора у извођењу Памеле Киш Игњатов (сопран) и Стефана Ракића (клавир).

Концерт је посвећен 200. годишњици рођења Јохана Штрауса ИИ, великог мајстора валцера чија музика и данас инспирише љубитеље класичне уметности широм света.

Организатори позивају све љубитеље музике да својим присуством увеличају овај свечани јубилеј.

гузаљос-(1)

Рускоселци, њих педесетак, протеклог викенда боравили су у месту Апатфалва у Мађарској где су учествовали на манифестацији „Гужаљош“ која је организована 22. пут. Програм је осмишљен ради промоције мађарске културе и обичаја. Са својим мештанима био је и председник Савета Месне заједнице Руско Село Душан Марјановић којем је уручен такозвани „штап пријатељства“.

-Следеће године домаћин „Гужаљоша“ биће Руско Село. Манифестација окупља Мађаре из четири државе и пет места који су побратимљени. Част нам је што ћемо моћи да угостимо учеснике из Мађарске, Румуније и Словачке. Ово је јединствена манифестација и ми ћемо дати све од себе да буде и једна од најбољих. Сваке године организује се у другом месту и 2026. је дошао ред на нас – истакао је Марјановић.

Становници Руског Села из Србије, Апача и Чанадапача из Румуније, Апатфалва из Мађарске и Черни Брода из Словачке побратимили су пре три деценије. Искрен

– Манифестација има своје корене и традицију, а свака даља сарадња све више учвршћује односе нашег села са другим местима. „Гужаљош“ траје три дана и свако место представља своју традицију и обичаје кроз фолклор, песму, плес, глуму. Организује се и изложба рукотворина које негују удружења, традиционалне хране – појаснио је наш саговорник.

Планирано је да „Гужаљош“ у Руском Селу буде организован у јуну или јулу.

-За наше мештане врло је важно неговање како српских , тако и мађарских обичаја. Управо је оваква манифестација добар пример да смо село које признаје различитост у култури, језику и традицији. Поносан сам што смо јединствени на територији града, пре свега, због добрих односа у нашој заједници. Руско Село важи за мултикултуралну средину , у којој се промовишу различитости. Следеће године очекујемо између 250 и 300 гостију које ћемо, осим са самим местом упознати са свим знаменитостима на територији града, туристичким и историјским дестинацијама – закључио је Душан Марјановић.

А.Ђ.

 

свети-лука

Српска православна црква и њени верници данас обележавају Светог Луку. Јеванђелиста Лука, био је један од четворице апостола. По занимању лекар, био је изузетно образован, са великим даром за сликарство.

Он је насликао три иконе Богородице са Христом које су постале узор свим каснијим иконама мајке Божије, па се сматра оснивачем хришћанског иконописа.

Празник је у нашем народу познат као Лучиндан и честа је крсна слава. Обично се каже: „иде Лука-ето вука“ или „свети Лука снег до кука“, најављујући зиму и снегове.

Као свог заштитника славе га и образовне установе. Поштује се и као заштитник медицине и фармације, болница и апотека, лекара, фармацеута и болесника.

Диал он радиатор

Котларница Центар није у могућности да испоручује топлотну енергију због квара на мрежи ЕПС-а, обавештавају из ЈП Топлана Кикинда

– Како смо добили информацију из ЕПС- а Зрењанин, квар је настао негде на главном воду између Топлане и аутобуске станице, отклањање квара ће трајати неколико сати. Због наведеног котларница Центар није у могућности да производи и испоручује топлотну енергију- наводе у кикиндској Топлани.

Остале котларнице редовно раде и испоручују топлотну енергију.