Најновије

фризер-вања-1-1

Фризерка из Кикинде, Вања Беседеш, постигла је изванредан успех – освојила је прво место на националном такмичењу у Новом Саду и заузела високо четврто место на светском првенству у Паризу.

Француска је ове године поново била домаћин престижног светског такмичења у шишању а Кикинђанка Вања Беседеш, заједно са својим колегама Андрејом Кочић и Стефаном Ристановић из Београда, освојила је четврто место.

„На светском првенству учествовало је преко педесет земаља. Ми смо били једна од најмањих екипа. Било нас је само троје и били смо сами против целог света,“ са осмехом наводи Вања.

У Паризу, екипа фризера из Србије представила се у барбер кату. „Ту се раде две категорије шишања – скин фејд и комершал фејд. То су једна од две најтеже категорије на светском првенству,“ објашњава наша суграђанка.

Иначе, Вања Беседеш је  прошле године однела бронзу на истом такмичењу. Тада је српски национални тим имао пет представника.

Када је у питању Отворени шампионат Србије „Никола Бизумић“ који се одржао у Новом Саду, освојила је прво место упркос јакој конкуренцији.

„Осим фризера из Србије, било је и такмичара из Босне, Црне Горе и Хрватске. Ја сам освојила прво место у мојој омиљеној категорији – стрит стајл. Такође, однела сам друго место у категорији олд скул, што подразумева шишање маказама и бријачем. Када је у питању укупан пласман, заузела сам друго место на шампионату,“ поносно истиче Вања.

У разговору са нашом суграђанком, успели смо да сазнамо да је стрит стајл заправо њена ужа специјалност. „Овај стил шишања се ради на лутки, првенствено због дужине косе. Лутка је претходно већ ошишана и доведена у форму, потом се фенира и израђује фризура тако да има класичних елемената али и да буде свакодневно носива на улици.“

На питање која фризура је ових дана најтраженија у њеном салону, Вања одговара:

„Тренутно је и код нас и у свету скин фејд најпопуларнији. Обично је то нови тип фризура који иде од обријаног, са све више сенчења са стране, а горе може бити дуже или краће. И у скин фејдовима има више категорија, попут ниски фејд, високи фејд или френч кроп.“

Наша саговорница је такође истакла како тежи да буде у току са трендовима. „Тржиште је такво да стално излазе нове фризуре. Наравно, траже се и класичне фризуре које ја лично волим, првенствено код старијих људи. С друге стране, млађи клијенти углавном траже фејд и обријано.“

Вања Беседеш планира и следеће године да се пријави на светско првенство у Паризу и како каже, нада се да ће проћи „као Шурда у Врућем ветру.“

возио-205км

Припадници Министарства унутрашњих послова, Управе саобраћајне полиције, јуче су пресретачем зауставили четрдесетогодишњег српског држављанина Д.Ђ. који се на државном путу Кикинда–Зрењанин возилом марке „фолксваген туарег” словачких регистарских ознака кретао брзином од чак 205,7 километара на час, и то на делу пута где је ограничење брзине 80 километара на час.

– Даљом контролом утврђено је да возач не поседује саобраћајну дозволу за наведено возило. Због тога је искључен из саобраћаја, против њега је поднета прекршајна пријава због насилничке вожње, а сачињен му је и прекршајни налог јер није имао потребну документацију – наводи се у саопштењу МУП-а.

У МУП-у подсећају да је у последње време забележен већи број тешких саобраћајних незгода које су узнемириле јавност.

 

сања-брусин-правилна-исхрана-(1)

Октобар, месец правилне исхране, усмерен је на едукацију становништва о правилној исхрани, као једном од најзначајнијих фактора у превенцији хроничних незаразних болести. Циљ је да се најшира популација, а посебно деца и млади информишу, али и да стекну правилне навике у исхрани. Др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене и Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље наводи да је најважнија уравнотежена исхрана.

-Оптималан енергетски, као и унос животних намирница, састава и здравствено-безбедна храна чине правилну исхрану. Намирнице се деле у седам група и потребно је да све оне, у одређеној сразмери, буду заступљене. Њихов однос представљен је пирамидом здраве исхране и у бази  су житарице, следећи ниво су воће и поврће, следе месо, млеко и прерађевине и тек на врху пирамиде су шећери и уља – истакла је др Брусин Белош.

Центри за ситост и глад у мозгу тачно знају колико нам хране треба. Међутим одређене околности попут стреса и навика преузетих из породице могу да доведу  до тога да се уноси више или мање хране у односу на оно што нам је заиста потребно. Дугорочно тако настају гојазност или потхрањеност.

-Већина се храни онако како су их научили родитељи или се руководе оним што су негде прочитали. У нашем окружењу исхрана је, углавном, неправилна. Зато у Војводини има више од 50 одсто одраслих гојазних особа у односу на број становника. Када причамо о деци гојазна је четвртина – додаје наша саговорница.

У Војводини у исхрани највише преовлађују масноће и шећери.

-Једе се прилично масна храна, поготово зими и пуно се једе слаткиша, што купљених, што оних које мајке и баке направе. Ова два фактора највише доприносе гојазности. На ову болест утиче и неправилна фреквенција узимања оброка. Постоје особе које не једу ништа до послеподне и онда одједном унесу 2.000 калорија што је превише и што узоркује успоравање метаболизма. Такође код нас се превише једе месо, а уноси се и пуно соли која је главни етиолошки фактор у настанку повишеног крвног притиска. Неопходно је пет оброка дневно, три главна и две ужине које су воће и поврће – прецизирала је др Сања Брусин Белош.

Поред неправилне исхране и мањак физичке активности и код деце и код одраслих доводи до гојазности. При Заводу за јавно здравље ради амбуланта за дијететику која се бави поремећајем исхране. Од прошле године Фонд ПИО преузео је финансирање лечења оних који имају проблема без обзира на то да ли су одрасли или деца. Они у назначену амбуланту долазе са упутом.

-До сада смо имали више од 200 прегледа. Поред гојазних, којих је највише, имамо потхрањене, али и особе са специфичним поремећајима у исхрани. Лечимо и пацијенте са повишеним масноћама, са шећерном болести који немају гојазност, са гихтом. Први преглед је клинички и обаве се мерења и разговор. Тада дајемо упут да се уради крвна слика и на основу ње рачунамо енергетске потребе и сачињавамо индивидуални план исхране. Желим да похвалим наше пацијенте јер се већина придржава онога што им препоручимо. Гојазност је болест, иако смо ми прилично толерантни према њој, а не би требало да будемо – закључила је др Сања Брусин Белош.

Поводом месеца правилне исхране и Светског дана хране, који је 16. октобра, Завод је расписао ликовни конкурс на тему здраве хране. Пристигао је велики број радова из вртића и основних школа из Севернобанатског округа, а жири који су чинили Александра Вукосављев и Катарина Тубин одабрао је најбоље. По три награде додељене су деци предшколског узраста и исто толико за ученике основних школа, као и једна специјална награда.

А.Ђ.

 

 

 

 

САОБРАЦАЈ-ПОЛИЦИЈА

У светлу последњих догађаја и поражавајућих статистика, надлежне институције најављују најригидније мере у историји Србије како би се зауставио раст неодговорног понашања у саобраћају.

Према извештају Агенција за безбедност у саобраћају (АБС), само током ове године у Србији је до сада погинуло 39 особа због вожње под дејством алкохола – међу њима, нажалост, има и деце. Такође је регистровано више од 1.100 повређених и око 1.200 возача са 1 – 2‰ алкохола у крви, док је код готово 700 случајева измерено више од 2‰.

АБС предлаже да се најтежи случајеви вожње у алкохолисаном стању – где је дошло до погибије или тешке повреде – санкционишу казном затвора од 40 година, што би их изједначило са кривичним делима убиства са предумишљајем. Уз то, разматрају се мере као што су трајно одузимање возила, трајна забрана управљања моторним возилима и знатно повећање новчаних казни.

Помоћник начелника саобраћајне полиције, Славиша Лакићевић, наводи да би трајно одузимање возила – без обзира на власништво – могло да постане пракса за оне који поново грубо крше прописе.

Уз строге казне за алкохол, уводе се и технолошке мере за контролу саобраћаја. Мобилни и стационирани радари широм Србије ће бити опремљени и пуштени у рад у наредном периоду како би снимали три најчешћа прекршаја: прекорачење брзине, коришћење мобилног телефона током вожње и некоришћење сигурносног појаса.

Радари ће често бити на „тајним“ или необјављеним локацијама, без присуства полицајаца на лицу места, а прекршаји ће се евидентирати аутоматски. Увођење алко-брава („стартер интерлоцк“ уређаја), предложено је за рецидивисте: пре покретања возила, возач ће морати да уради алкотест, а ако је алкохол детектован, ауто неће моћи да се упали. Такође, у новом Закону о безбедности саобраћаја разматра се увођење нулте толеранције на алкохол за све возаче, а не само за оне са пробном дозволом.

Овакве мере су неопходне јер је статистика неумољива: број погинулих и тешко повређених учесника у саобраћају сигнал је за хитну интервенцију. Осим тога, породице жртава често истичу да починиоци не показују кајање, што додатно повећава осећај неправде. Комбинација репресије (казни) и технологије (радари и алко-браве) заправо је покушај да се правовремено утиче на понашање возача.

Шта то значи за грађане и возаче

Сваки учесник у саобраћају мора бити свестан да чак и „једна чашица“ може бити пресудна – посебно ако се уведе нулта толеранција. Затим, неће више бити места за пропусте: прекорачење брзине, телефон у вожњи и неношење појаса биће аутоматски регистровани. Такође, возачи морају имати на уму да возила могу бити трајно одузета, а дозволе трајно укинуте за највеће прекршаје.

Држава шаље јасну поруку: толеранције више нема. Комбинација казни, тајних и аутоматских контрола радара и алко-брава ставља фокус на превентиву и одговорност сваког учесника у саобраћају.

ДДК-феб-(2)

У четвртак, 30. октобра, у  Црвеном крсту биће организована трећа акција добровољног давалаштва крви у овом месецу. Подсећамо да драгоцену течност могу дати све здраве, одрасле особе, старости од 18 до 65 година код којих се лекарским прегледом и провером крвне слике, односно нивоа хемоглобина, утврди да давање крви неће угрозити ни њих нити особу којој би се та крв применила.

У сарадњи са Заводом за трансфузију крви Војводине акција ће трајати од 8.30 до 13 сати.

дропљее

Специјални резерват природе „Пашњаци велике дропље“ и ове године богатији је за једну велику дропљу. Ради се о младој птици, за коју се верује да је мужјак. Уколико се обистине предвиђања то ће бити други мужјак на пашњаку јер се и претпрошле, након осам година, у делу атару Ваверка у Мокрину, појавио мужјак. Ловци удружења „Перјаница“, у чијој надлежности је природно добро боре се за опстанак ове величанствене птице те ловочувари обилазе, чувају гнезда и воде рачуна о броју и стању птица, каже председник удружења Богица Божин.

-Достигли смо двоцифрени број великих дропљи и у резервату их је сада десет. Имамо осам женки и, надамо се, два мужјака. То би значило да би у будућности могли да имамо младе. Пре три године у оквиру ИПА пројекта са Мађарском оградили смо 115 хектара површине на којима се велике дропље шепуре и сада имамо резултате  – сазнајемо од Божина.

Једна од највећих птица Европе, велика дропља, сместила се на најочуванијем и највећем степском подручју Србије. Пашњаци велике дропље  су специјални природни резерват сачињен од степских, слатинских, ливадских, мочварних и ораничних екосистема, са ретким биљним и животињским врстама. Ово подручје је једино станиште ове птице у Србији и једно од ретких у Европи и свету.

-У сарадњи са Покрајинским секретаријатом за заштиту животне средине сваке године на овом простору сејемо биљне културе које су потребне за храњење и гнежђење великих дропљи. Терен редовно одржавамо и косимо и трудимо се да све прилагодимо овој угроженој врсти – истакао је наш саговорник.

У резервату је изграђен визиторски центар чији је циљ да се омогући да посетиоци могу да бораве у овом делу резервата, као и да се организују стручни скупови на којима ће бити омогућено да  се путем пројектора приказује све што је везано за тему.  Еко салаш „Јарош“ изграђен је у близини северне границе  резервата недалеко од Мокрина. Садржи две затворене  потпуно опремљене просторије, средишњу терасу и високу кулу за посматрање терена. Укупно може да прими између 30 и 50 посетилаца.

-Ове године опремили смо визиторски центар са соларним панелима тако да сада има струје. Имамо и учионице на отвореном. За следећу годину планирамо да избушимо такозвана влажна станишта односно бунаре који ће такође бити на соларни погон. Циљ нам је да покушамо да вратимо влажна станишта, која су некада постојала, у првобитно стање. У овоме имамо помоћ од надлежних покрајинских и републичких органа – навео је Божин.

Како би Специјални резерват био што доступнији посетиоцима неопходно је урадити и приступни пут. Од асфалтног пута до визиторског центра има два километара неасфалтираног и лошег атарског прилаза. Уколико би се посуо, барем туцаник, значајно би се повећао број оних који би посетили и изучавали ово станиште.

Свадбена игра мужјака почиње средином марта или почетком априла и траје до почетка, односно, краја маја и у „Перјанци“ верују да би већ наредне године могли да имају и принове.

-Пракса је показала да када врста падне испод 20 јединки, не може да се опорави. Ми смо доказали супротно. Пре неколико година имали смо осам дропљи и оне се опорављају. Специјални резерват јединствен је у Европи јер 10.000 година није дошло до ерозије земљишта. Према мишљењу стручњака то је разлог што је велика дропља и даље на овом терену – сазнајемо од Богице Божина.

Велика дропља је једна од најкрупнијих птица наше фауне, импозантан мужјак може да достигне дужину до 100 центиметара, тежину до 16 килограма, а распон крила досеже чак 2,5 метра.

А.Ђ.

 

снс-слава-(1)

У присуству великог броја чланова, симпатизера и пријатеља, уз резање славског колача, у просторијама Градског одбора Српске напредне странке обележена је слава Света Петка. Протојереј Бобан Петровић окупљенима је честитао славу уз речи да је увек изазов шта рећи људима који носе највећу одговорност за добробит града:

 

-Оживљавајте снагу вере јер нас је она одржала. Нека светитељка Петка краси све нас и њен дух и дух вере нека нас води  – рекао је протојереј Петровић.

Станислава Хрњак, председница ГрО СНС истакла је да у времену материјализма и велике тензије сваког дана треба радити на вери и духовности.

-Српска напредна странка је велика политичка породица, окупља чланове, симпатизере, али и све који су свесни да је наша земља Србија благо које морамо да чувамо. Пролазимо кроз бројне изазове, али увек показујемо да смо спремни да заједништвом одговоримо на све њих. Света Петка је заштитница жена које свакодневно показују колико су храбре и достојанствене, што наше чланице и доказале у претходном периоду. Важно је да јачамо заједништво и важно је да нас решеност  и продуховљеност води у будућности. Имамо једни друге, породице, традицију, веру, странку коју желимо да чувамо. Чувајући једни друге, сачуваћемо наш народ – прецизирала је Станислава Хрњак.

Кум славе био је Илија Рађеновић.

-Велико је задовољство бити кум славе и драго ми је што је ове године мени припала та част. Наша странка је велика породица, а крсна слава обележава се у кругу породице и са пријатељима. Поштујемо традицију и обичаје и обележавамо је сваке године – навео је Рађеновић.

И месни одбори Српске напредне странке у селима такође су на прави начин обележили Свету Петку.

 

 

света-петка

Православни верници 27. октобра обележавају празник посвећен Светој Петки, једној од најпоштованијих светитељки на Балкану.

Рођена је у 10. веку у месту Епиват, у близини данашњег Истанбула, и још као девојчица одлучила је да свој живот посвети Богу и помагању другима. Након година проведених у молитви и испосничком животу, прославила се као чудотворка и заштитница жена, болесних, сиромашних и немоћних.

Њене мошти данас се чувају у румунском граду Јашију, док се у Београду, на Калемегдану, налази капела подигнута изнад извора који се сматра лековитим и посвећен је управо Светој Петки.

Празник Петковдан један је од најраширенијих у Србији, а бројни обичаји и веровања сведоче о дубоком поштовању које народ има према овој светитељки.

У народу се верује да се на Петковдан не ваља бавити тешким пословима, шити, прати веш или месити хлеб. Сматра се да дан треба провести у миру и молитви, јер је, како кажу стари, највећи грех тог дана заборавити на молитву и захвалност. Верници се Светој Петки моле за здравље, породични мир и заштиту од болести, а многи тог дана одлазе на изворе и у цркве посвећене њеном имену да се помоле и запале свећу.

Празник Свете Петке подсећа да су молитва, вера и доброта најважнији дарови које можемо понудити себи и другима.

алекса-попов-фото

Алекса Попов (82) из Мокрина пронађен је јутрос око седам часова. Када је пронађен Алекса је био свестан, али промрзао. Тренутно се налази у Општој болници јер има промрзлине пошто је доживео хипотермију. Деда Алексу пронашао га је Раша Крањац такође из Мокрина, запослен у компанији ФЦЦ који је видео трактор у њиви која се налази у близини депоније на Теремијском друму. Одмах је јављено породици који је дошла на лицу места.

-Трактор је био заглављен у средини њиве, а тата је био ван њега неколико дужи даље – прича ћерка Оливера Попов. – Када смо га пронашли био је свестан и комуникативан. Врло брзо стигли су и запослени у Хитној помоћи који су га прегледали и одвезли у Болницу. Хвала свима који су се прикључили у потрази и који су се одазвали нашем апелу да га пронађемо. Сада му предстоји опоравак и надам се да ће све протећи у најбољем реду.

Подсетимо да је Алекса Попов у суботу послеподне трактором отишао у атар и пошто се до увече није вратио  породица је кренула да га тражи. Како нису успели да га пронађу, путе друштвених мрежа упутили су апел да који је уродио плодом. Киша која је падала у суботу и недељу додатно је отежала потрагу.

– Наша потрага била је усмерена ка потесу Ритић у Мокрину где се налазе татине њиве. Полиција, али и мештани Мокрина, Кикинде, Иђоша, ловци и многи добри људи прикључили су нам се да га што пре пронађемо. У недељу је и пет дронова надлетало простор где смо веровали да се налази, све у нади да ћемо га што пре наћи. Претпостављам да је до Кикинде стигао јер је био мрак и није могао да се оријентише на коју страну да крене.  Практично, он је обишао своје  њиве и продужио према Теремији. Најважније је да се све добро завршило – закључила је ћерка Оливера.