Најновије

коњицко-удрузење-4

Кикиндско коњичко удружење „Банат“ добитник је Посебне награде Града за неговање и очување коњичког спорта, признања које је први пут стигло у руке коњара, као потврда вишедеценијског рада, ангажовања у заједници и неговања традиције коњарства. Тим поводом, у простору удружења, разговарало се о раду клуба, спајању два удружења, школи јахања, раду са децом и плановима за будућност.

Председник удружења, Илија Рађеновић, истакао је да је вест о награди за њега била велико изненађење, али и част.

–Награда није лична, она је за цео клуб. Неко је препознао наш рад и труд и предложио нас. Заједно постојимо 30 година, сви смо ми у овоме дуго и сви смо пријатељи. Ово признање је дошло у праве руке – у руке свих мојих другара и колега коњара – казао је Рађеновић.

Награду, додаје, посвећује пре свега члановима клуба, али и породицама које, како каже, „трпе и подржавају“ овај захтеван спорт, као и младима који тек стасавају у клубу.

–Моје време се свело на клуб, школу јахања и погон 3, али породица има разумевања. Ова награда је и за младу децу нашег клуба, да виде да се сав овај рад исплати – нагласио је он.

Спајање као логичан корак

Кикиндско коњичко удружење „Банат“ данас функционише као јединствен клуб, након спајања некадашњег Коњичког клуба „Банат“ и Кикиндског коњичког удружења, до ког је дошло пре три године.

–Сели смо, договорили се и спојили у један клуб. Кикинда је мали град и било је најбоље да има један јак коњички клуб који ће га представљати. И пре спајања били смо пријатељи, заједно смо ишли на смотре и дружили се. Сада смо један тим и много боље функционишемо – објаснио је Рађеновић.

Он је нагласио да успех клуба није заслуга појединца, већ свих који су део удружења, укључујући и искусне коњаре који су читав живот посветили љубави према коњима.

Школа јахања и рад са децом

Један од најважнијих сегмената рада удружења је школа јахања, која окупља око 30 полазника, узраста од шест година па навише.

–Свако дете је добродошло да дође и проба. Код нас нема горње старосне границе. Деца уче да приступе коњу, да га негују, тимаре, стављају седло. Сви имају комплетну заштитну опрему – објаснио је Рађеновић.

Школу јахања воде, уз њега, и Јелена Зубанов и Ана Мркеља. Клуб тренутно у школи користи три коња, уз план да се још једна млада кобила ускоро укључи у рад.

 

Посебно место у активностима удружења заузима рад са децом са посебним потребама, који траје већ четири године, у сарадњи са „Нашом кућом“ и Школом „6. октобар“.

–Постоји посебна веза између коња и те деце, то се одмах осети. Возили смо их фијакерима, јахали су, дружење је било предивно. Њима је пажња јако потребна, а они то враћају на најлепши начин – рекао је Рађеновић.

Фијакери као део градског живота

У сарадњи са Туристичком организацијом, Коњичко удружење већ четири године организује и бесплатне недељне вожње фијакерима у летњем периоду.

–Фијакери су се после много година вратили на трг. Од маја до октобра, сваке недеље од 18 часова, грађани могу да се бесплатно провозају. Одзив је све већи, и грађани и туристи су одушевљени – поделио је Рађеновић.

Клуб је присутан и на свим већим градским манифестацијама, а подршку, како наглашавају, имају и од Града Кикинде и градоначелника.

Планови за будућност

У наредном периоду удружење планира да конкурише за средства за уређење сале која се налази у склопу клуба, као и да развија нове садржаје за децу.

–Планирамо мини-зоо врт, већ смо купили магарца и магарицу, имамо овце, а биће и пернате живине. Многа деца данас домаће животиње виде само на екранима. Најважније од свега нам је, ипак, да наши полазници иду на такмичења – они су будућност клуба – закључио је Рађеновић.

Коњарство без зараде, али са пуно љубави

Коњички спорт, истичу у удружењу, захтева велика улагања и не доноси материјалну добит. Сваки одлазак на смотру чланови финансирају сами, али, како кажу, љубав према коњима и заједништво надокнађују све трошкове. Бројни пехари који красе просторије клуба сведоче о резултатима, али и о пријатељству и међусобној подршци које су темељ рада Кикиндског коњичког удружења „Банат“.

Т. Д.

9564ц84ф-ц290-4ф75-а3ц1-д9ц09ц9дее15

У објекту Дома здравља у Иђошу у току је адаптација унутрашњости сеоске амбуланте.  Након што је прошле године саниран кров који је прокишњавао, ове су издвојена средства за кречење простора и унутрашње уређење. Како напредују радови, који су у започели средином недеље, уверили су се градоначелник Младен Богдан, члан Градског већа Бојан Микалачки, директорица Дома здравља др Биљана Марковић и Иванка Грујић, председница Савета МЗ Иђошу.

Адаптацију простора поздравила је и мештанка Смиљана Карабаш, коју смо затекли у амбуланти.

-Уређење је било преко потребно и, сигуран сам да говорим у име већине мештана, драго ми је што се кречи и адаптира. У селу су махом старија домаћинства и сви често долазимо на прегледе. Сада, док трају радови, лекар ради од 16 до 20 часова, када мајстори који раде заврше са послом – сазнајемо од Смиљане Карабаш.

За потребе Дома здравља у буџету за ову годину издвојено је око 8,5 милиона динара.

-Наша установа има 18 објеката у граду и селима и сви су стари између 30 и 50 година и у сваком су неопходна улагања. У томе имамо значајну подршку локалне самоуправе и поред онога што је ургентно, помажу нам и у куповини неопходних медицинских апарата и опреме. И поред радова, успели смо да организујемо рад у амбуланти тако да је пацијентима лекар доступан – истакла је др Биљана Марковић.

На захтева мештана, али и запослених у амбуланти град је издвојио средства за санацију, додао је градоначелник Богдан:

-На нама је да ослушкујемо потребе свих наших суграђана и, у складу са потребама и њиховим иницијативама, да реагујемо правовремено. Квалитетнија и боља примарна здравствена заштита један је од приоритета и ми ћемо се потрудити да услови за рад буду што бољи. Свесни смо чињенице да је највећи проблем недостатак лекара опште праксе и заједно са Домом здравља трудимо се да привучемо младе докторе у нашу средину – прецизирао је први човек града.

И Иванка Грујић захвалила је локалној самоуправи и напоменула да су и Иђошани задовољни што се улаже у овај објекат.

-Очекујем да се радови ускоро заврше како би и рад амбуланте поново био онакав на који су мештани навикли. У плану за ову годину је да оформимо музеј старих предмета у оквиру Дома културе које сакупљамо. Више удружења бави се очувањем традиције и старих обичаја, а кроз музеј ће сви који дођу у наше село моћи да се упознају са њиховим радом.Осим тога у плану нам је да у оквиру месне библиотеке отворимо читаоницу која ће бити намењена свим становницима и окупљати све генерације – казала је Иванка Грујић.

У амбуланти у Иђошу осим примарне здравствене заштите раде и стоматолошка амбуланта и апотека.

 

полиција+-+ротација

Током претходног дана у Србији се догодило 77 саобраћајних незгода у којима није било погинулих, док је 38 особа повређено. На подручју Полицијске управе у Кикинди забележена је једна незгода са једним повређеним лицем.

Како је саопштено из Министарства унутрашњих послова, у току је међународна акција појачане контроле возача аутобуса и теретних возила, као и услова за њихово учешће у саобраћају.

За прва два дана трајања акције саобраћајна полиција контролисала је више од 3.200 возача теретних возила и аутобуса. Из саобраћаја су искључена три возача аутобуса и 43 возача теретних возила због тежих прекршаја.

Десет возача теретних возила затечено је под дејством алкохола, а двојица под дејством психоактивних супстанци. Због прекорачења дозвољеног времена управљања возилом и злоупотреба тахографа санкционисано је 50 возача аутобуса и 721 возач теретног возила.

Из полиције апелују на професионалне возаче да поштују прописе, посебно обавезе и ограничења у вези са временом управљања возилом, наводећи да непоштовање прописа, небезбедна вожња и управљање у стању умора често доводе до саобраћајних незгода са најтежим последицама.

цвијан-ин-мемориам-1

Горан Цвијан, легендарни фудбалер ОФК Кикинде, након неколико дана проведених у коми због можданог удара који је доживео на послу возећи такси, преминуо је данас. Ненад Ђерић, колега новинар у пензији, најпедантнији хроничар, самим тим и најбољи познавалац историје ОФК Кикинде баш за период у којем је Цвијан оставио дубок траг и стекао за живота поменути статус легенде кикиндског фудбала, објавио је, између осталог:
– „Црвено-бели” дрес у првенственим окршајима носио је 312 пута. Иако „дефанзивац” постигао је 41 гол, а међу њима и први прволигашки за свој клуб 1992. године против суботичког Спартака. Писах већ, најбољи играч ОФК Кикинде којег сам гледао је Милорад Пилиповић, драги ми многи почев од голмана какав је био Милорад Поповић, али прва асоцијација као синоним за поменути спортски колектив био ми је Цвијан. Капитен, увек испред свог тима, да „остави срце на терену”, али и испред саиграча саопшти Управи да ступају у штрајк, ако нису исплаћени. Увек са ставом, аматерски репрезентативац СФРЈ, звали су га много већи клубови, али је остајао веран матичном. За кратко је био у Бору, каријеру завршио у градском ривалу ЖАК-у. Успешан и као тренер, у више наврата првог тима, а са јуниорима стигао је до финала државног Купа изгубљеног после пенала. Заплакао је тада, није крио сузе, емотивац, а громада од човека. Када ме је срео након ревијалне утакмице у Београду на дсетогогодишњицу Звездиног успеха у Барију, рече ми: „Ипак је Звезда велика, најежио сам се гледајући ТВ пренос, то само ви Цигани можете”. Партизановац у души, али увек за поштовање. Борац-џентлмен, да не познаје ривала у игри, а ван „травнатог тепиха”, дружељубив, буде му прави пријатељ. И повређен би знао да заигра…

ФОТО: Д. П. и Архива ОФК Кикинда

свој-на-своме

Подношење пријава за евидентирање и упис права на непокретностима трајало је од 8. децембра до 8. фебруара. Пријављивање је организовано искључиво електронским путем, а у овом послу грађани су имали помоћ запослених у локалној самоуправи за пружање техничке и правне помоћи.

-Током два месеца више од 4.000 грађана поднело је пријаве у просторијама Градске управе – истакла је Мања Марковљев, координаторка  за пружање подршке грађанима. – Број објеката који је пријављен је знатно већи с обзиром на то да су да су нам се обраћали они који имају један, што је било најређе, али и они са више објеката које треба да упишу, што је био и најчешћи случај. Како је било омогућено да се пријаве подносе и лично путем сајта својнасвоме.гов.рс  уверена сам да је највећи број бесправно изграђених објеката и уписан.

Агенција за просторно планирање на територији нашег града регистровала је око 19.000 објеката који нису уписани. Највећи део нелегалних објеката, након завршетка комплетне процедуре, биће и евидентиран.

– Највише су се уписивали помоћни, економски, објекти, али  и стамбени објекти, надоградње и доградње, који нису до краја уведени у катастар. Законом о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима до 24. октобра, особе које из оправданих разлога нису поднеле пријаве, а да се то може доказати, имају могућност да уз доставу доказа разлога, то и ураде на платформи „Свој на своме сами“ или уз  нашу подршку. У канцеларији број 55, радним данима од 8 до 12 сати, грађани ће моћи да добију све информације и помоћ – појаснила је Мања Марковљев и напоменула да је уз подношење пријаве обавезно доставити доказ.

Градоначелник Младен Богдан истакао је да је наша локална самоуправа одлично одговорила задатку, те да су сви суграђани имали правовремену помоћ:

-Градска управа је сервис грађана и урадили смо све како би подношење пријава текло несметано и без већих проблема. Локална самоуправа пријавила је неуписану имовину у власништву града и сада ћемо моћи да се окренемо томе да те зграде добију своју намену.

Сви они који приликом пријаве нису били у могућности да доставе документе  везане за имовинско право то могу да ураде у наредном периоду. Уколико Агенција за просторно планирање утврди да је подносилац пријаве дужан да плати накнаду прописану законом, о томе ће онај ко је поднео пријаву бити обавештен путем апликације и СМС поруке. Рок за плаћање трајаће 30 дана. У случају да се не испоштује рок за плаћање таксе поменута Агенција донеће одлуку и доставити је Републичком геодетском заводу, уз напомену забране отуђења до момента до се обавеза не плати. У сваком моменту на сајту могуће је пратити статус предмета на основу броја пријаве и броја парцеле.

А.Ђ.

 

 

 

 

 

оградјени-објекти-(1)

У центру града неколико објеката ограђено је жутом траком како би пролазници избегли да пролазе испод њих. Надлежна комунална инспекција издала налог да се поједине зграде ограде, а на основу пријава грађана и станара у тим објектима, истакао је градоначелник Младен Богдан.

-Примећено је да отпадају делови фасада на појединим зградама на Градском тргу. Како не би била угрожена безбедност пролазника, ти објекти су обезбеђени, а суграђанима је на тај начин сигнализирано да поведу рачуна када пролазе поред њих. Све зграде које су ограђене жутом траком су у приватном власништву и град нема надлежност над њима. Њима управљају управници зграда уз стамбене заједнице.

Како наводи први човек града, како би се што пре дошло до најбољег решења, организован је састанак са комуналним инспекторима и управницима зграда.

-Свима је важно да се проблеми отклоне и већ су покренути први кораци да се зграде санирају. Подсетићу да је већина објеката под заштитом, као споменици културе, тако да неће бити ни лако ни једноставно да се обаве неопходни грађевински радови. Све што је до локалне самоуправе урадиће се како би суграђани који живе у овим зградама, а потом и пролазници били сигурни и безбедни – закључио је Младен Богдан.

А.Ђ.

музицка-наставници-концерт-(5)

У свечаној сали Народног музеја у Кикинди у четвртак, са почетком у 18 часова, биће одржан концерт који традиционално организује неформална група музичара са ученицима и наставницима Основне музичке школе „Слободан Малбашки“. Публици ће бити представљен разноврстан програм под називом „Права уметност остаје за вечност“.

На концерту ће наступити наставници и ученици школе, као и гости, у више инструменталних и вокалних извођења.

Међу учесницима су Срђан Стојановић (виолина) са композицијом „Прича срца мог“, Ксенија Батанчев, наставница соло певања, са делима „Три пут ти чукна“ Коњовића и руском народном песмом „Уралска рјабинушка“, као и Стеван Срдић, наставник гитаре.

Публика ће чути и Владимира Ковачевића (клавир) са композицијом „Чаробњак из Оза“, Вању Бадрљички, ученицу соло певања, са песмом „Киша“ групе Пребанда, као и трио две виолине и клавир.

У програму су и Јована Вујанић (саксофон) са делом „Серенаде варие“ Робера Клериса, Никодин Гајски (гитара), Матија Француски (кларинет) са композицијом „Дивертименто ил Троваторе“ Луиђија Басија, као и Душан Дакић, наставник соло певања, са композицијом „Елегиа“ (Царусо).

Предвиђени су и наступи дуа – виолина и клавир са композицијом „Неw Yорк, Неw Yорк“, као и певачког дуа Дакић–Батанцев са песмом „Све док је твога благог ока“ И. Бајића. У програму учествују и Дана Чубрило (поезија), Љиљана Шивчев (клавир) и Сташа Радак (саксофон) са делом „Анданте ет аллегро“ Андреа Шајлеа.

 

хаварија-топловод-(1)

Због радова на санацији хаварије у дворишту Универекспорта код градске пијаце, данас од 10 часова, без грејања ће остати више објеката у централном делу града. Завршетак радова очекује се у поподневним сатима.

Како је саопштило ЈП „Топлана“ Кикинда, прекид у испоруци топлотне енергије односи се на кориснике у улици ОШ „Фејеш Клара“, ТЦ Пијаце, Војводе Путника 21–23, као и на Војводе Путника 1 (зграда „Микинице“).

Нормализација испоруке очекује се по окончању интервенције током поподнева. Из „Топлане“ наводе да ће корисници бити благовремено обавештени уколико дође до измена у планираном року завршетка радова.

позористе1

На великој сцени Народног позоришта, у суботу у 20 часова, биће изведена представа „ Љубавно писмо“. Улаз је бесплатан, а извођење се организује под слоганом „С љубављу за љубав“.

Комад је рађен по тексту Зорана Бачића и Златана Фазлагића, док режију потписује Драган Остојић.

полиција-9

Претходног дана на путевима у Србији догодиле су се 93 саобраћајне незгоде, у којима је повређено 39 особа, док су на подручју Полицијске управе у Кикинди забележене две незгоде са два повређена лица. Тим поводом, полиција је упутила апел грађанима да доследно користе сигурносни појас.

Како се наводи у саопштењу Полицијске управе у Кикинди, сигурносни појас је законска обавеза за возаче и све путнике у возилу, али и једна од најважнијих мера личне безбедности у саобраћају .

Према доступним истраживањима, појас користи око 80 одсто возача и путника на предњим седиштима, док је на задњим седиштима тај проценат свега 20 одсто. Ови подаци, како се истиче, указују на потребу за повећањем свести о значају везивања појаса на свим местима у возилу.

Из полиције подсећају да сигурносни појас значајно смањује ризик од тешких повреда и смртног исхода у саобраћајним незгодама, како код возача, тако и код путника. Посебно се наглашава да деца морају бити правилно везана и превожена у одговарајућим сигурносним седиштима.

-Пре него што покренете возило, уверите се да су сви везани. Сигурносни појас спашава животе – вежите се, јер безбедност почиње од вас – наводи се у апелу Полицијске управе у Кикинди.