ИН МЕМОРИАМ: Горан Цвијан (1962-2026.)

цвијан-ин-мемориам-1

Горан Цвијан, легендарни фудбалер ОФК Кикинде, након неколико дана проведених у коми због можданог удара који је доживео на послу возећи такси, преминуо је данас. Ненад Ђерић, колега новинар у пензији, најпедантнији хроничар, самим тим и најбољи познавалац историје ОФК Кикинде баш за период у којем је Цвијан оставио дубок траг и стекао за живота поменути статус легенде кикиндског фудбала, објавио је, између осталог:
– „Црвено-бели” дрес у првенственим окршајима носио је 312 пута. Иако „дефанзивац” постигао је 41 гол, а међу њима и први прволигашки за свој клуб 1992. године против суботичког Спартака. Писах већ, најбољи играч ОФК Кикинде којег сам гледао је Милорад Пилиповић, драги ми многи почев од голмана какав је био Милорад Поповић, али прва асоцијација као синоним за поменути спортски колектив био ми је Цвијан. Капитен, увек испред свог тима, да „остави срце на терену”, али и испред саиграча саопшти Управи да ступају у штрајк, ако нису исплаћени. Увек са ставом, аматерски репрезентативац СФРЈ, звали су га много већи клубови, али је остајао веран матичном. За кратко је био у Бору, каријеру завршио у градском ривалу ЖАК-у. Успешан и као тренер, у више наврата првог тима, а са јуниорима стигао је до финала државног Купа изгубљеног после пенала. Заплакао је тада, није крио сузе, емотивац, а громада од човека. Када ме је срео након ревијалне утакмице у Београду на дсетогогодишњицу Звездиног успеха у Барију, рече ми: „Ипак је Звезда велика, најежио сам се гледајући ТВ пренос, то само ви Цигани можете”. Партизановац у души, али увек за поштовање. Борац-џентлмен, да не познаје ривала у игри, а ван „травнатог тепиха”, дружељубив, буде му прави пријатељ. И повређен би знао да заигра…

ФОТО: Д. П. и Архива ОФК Кикинда