Goran Cvijan, legendarni fudbaler OFK Kikinde, nakon nekoliko dana provedenih u komi zbog moždanog udara koji je doživeo na poslu vozeći taksi, preminuo je danas. Nenad Đerić, kolega novinar u penziji, najpedantniji hroničar, samim tim i najbolji poznavalac istorije OFK Kikinde baš za period u kojem je Cvijan ostavio dubok trag i stekao za života pomenuti status legende kikindskog fudbala, objavio je, između ostalog:
– „Crveno-beli” dres u prvenstvenim okršajima nosio je 312 puta. Iako „defanzivac” postigao je 41 gol, a među njima i prvi prvoligaški za svoj klub 1992. godine protiv subotičkog Spartaka. Pisah već, najbolji igrač OFK Kikinde kojeg sam gledao je Milorad Pilipović, dragi mi mnogi počev od golmana kakav je bio Milorad Popović, ali prva asocijacija kao sinonim za pomenuti sportski kolektiv bio mi je Cvijan. Kapiten, uvek ispred svog tima, da „ostavi srce na terenu”, ali i ispred saigrača saopšti Upravi da stupaju u štrajk, ako nisu isplaćeni. Uvek sa stavom, amaterski reprezentativac SFRJ, zvali su ga mnogo veći klubovi, ali je ostajao veran matičnom. Za kratko je bio u Boru, karijeru završio u gradskom rivalu ŽAK-u. Uspešan i kao trener, u više navrata prvog tima, a sa juniorima stigao je do finala državnog Kupa izgubljenog posle penala. Zaplakao je tada, nije krio suze, emotivac, a gromada od čoveka. Kada me je sreo nakon revijalne utakmice u Beogradu na dsetogogodišnjicu Zvezdinog uspeha u Bariju, reče mi: „Ipak je Zvezda velika, naježio sam se gledajući TV prenos, to samo vi Cigani možete”. Partizanovac u duši, ali uvek za poštovanje. Borac-džentlmen, da ne poznaje rivala u igri, a van „travnatog tepiha”, druželjubiv, bude mu pravi prijatelj. I povređen bi znao da zaigra…

FOTO: D. P. i Arhiva OFK Kikinda