Kultura Arhive | Page 97 of 99

Pozorišni repertoar – „Nastojnik“ sve bliži rekordu

Igor Crnogorac November 1, 2022

U kikindskom Narodnom pozorištu publiku će, u novembru, najviše dočekivati na maloj sceni.

Komad Dragoslava Mihajlovića „Kad su cvetale tikve“, monodrama novog člana kikindskog ansambla, Vladimira Maksimovića, na repertoaru je u petak, 5. novembra.

Naredna dva termina, 8. i 15. novembar, rezervisani su za najnoviju predstavu, „Pa se vidimo u snu“, reditelja Nikole Zavišića.

U petak, 18. novembra, predstava „Nastojnik“ biće odigrana 148. put, što je približava ne samo jubileju 150. igranja, već i rekordu. U čitavoj istoriji kikindskog pozorišta najviše puta odigrana je predstava „Pa, izvol’te u Sakule“ – imala je 153 izvođenja.

„Nastojnika“ je do sada gledalo gotovo 10 hiljada ljudi. Odavno već ima i svoju stalnu publiku, a sada je na šest izvođenja do postavljanja novog rekorda u broju izlaska na scenu. Ova predstava premijerno je odigrana 1988. godine. Po delu Harolda Pintera, režirao ju je Dragan Ostojić. Pored Ostojića, u predstavi za malu scenu igraju i Slavoljub Matić i Branislav Knežević.

Sterijina „Laža i paralaža“, u režiji Stevana Bodrože, zakazana je za utorak, 22. novembar, što je i poslednji pozorišni termin u novembru.

Sve predstave počinju u 20 sati.

Bez iluzija sa “Blankom” Feđe Štukana

Igor Crnogorac October 28, 2022

Sa Kikinđanima je večeras, na predstavljanju svoje knjige u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, razgovarao Feđa Štukan. Ovaj bosanskohercegovački glumac napisao je autobiografsko delo „Blank“, koje sadrži najintrigantnije delove njegovog života, obeleženog dramatičnim obrtima: učešćem u ratu, boravkom u psihijatrijskoj bolnici, narkomanijom, alkoholizmom, ali i uzletom do glumačke akademije, zasnivanjem porodice i holivudskom produkcijom. Štukan je i pilot i padobranac i bajker, a najvažnije mu je, kaže, što je Ajin tata. Promena je moguća i ovo je utešna knjiga, kaže on.

– Mislim da ne postoji apsolutno dobro ili loše u životu, samo je pitanje kakav je vaš odnos prema tome. Ljudi misle da imaju problema, onda pročitaju moju knjigu i shvate da im život nije toliko crn koliko su to od njega sami napravili. Uz to, knjiga mnogo pomaže zavisnicima, mislim da je to zato što sam zapisivao tok svojih misli, i te emocije se lako čitaju: zašto čovek pada na dno, i ostaje na dnu, kako ga prepoznaje i iskoristi da se odgurne i podigne. Većina obično ostaje u međustanju, između vrha i dna, životari, što je, mislim, najgora opcija.

Knjiga je nastala na nagovor Štukanovih kumova, Breda Pita i Anđeline Žoli, sa kojom se upoznao kada ga je na audiciji odabrala da igra u njenom filmu „Zemlja krvi i meda“.

– Oni su potpuno obični ljudi. Družili smo se jedno vreme, on tada nije ni pio, samo je ponekad znao da savije džoint. Šta se posle dogodilo s njima, ne znam, čuli smo se i posle njihovog razvoda, ali nisam želeo da zalazim u to.

Posle Anđelininog filma sa Štukanom, glumački par predložio mu je da napiše sažetak o svom životu, kako bi ga scenaristi pripremili za film.

– Kako tada nisam imao računar, Anđelina mi je kupila ajped. Ispisao sam trideset strana, bez naslova, i poslao im. Javili su da su oduševljeni i da im se posebno dopada naslov. Tada sam shvatio da je program to obeležio kao „blank“ dokument. Potražio sam prevod i shvatio koja su sva moguća značenja te reči. Tako je naslov i ostao.

Pisanje scenarija poverili su reditelju iz BiH, Pjeru Žalici, i od toga će biti ili film ili serija, kaže Štukan. On je, u međuvremenu, nastavio da piše i, posle devet godina, završio knjigu. Za kratko vreme roman je postao obavezna literatura na Univerzitetu „Goldsmits“ u Londonu i na Univerzitetu u Mostaru. Preveden je na engleski, francuski i italijanski jezik. „Blank“ je i svojevrsno ratno svedočanstvo koje razbija sve iluzije o naciji i religiji, objašnjava autor. Sa distance od 30 godina priča o svom dobrovoljnom pridruživanju vojsci BiH, i o ratu u koji je, kako kaže, od rođenja bio pripreman da ode.

– Čitav sistem na ovim prostorima podučava mušku decu agresiji – kupuju im se pištolji, religija im priča o mučenju, i crtani filmovi su agresivni. I tako se dogodi da, sa 18 godina, stasaš u čoveka koji je nacionalista i spreman je za rat. To se i meni desilo, i to je strašno pogrešno. Religija i patriotizam upakovani su u šareni celofan od kojeg se ne vidi šta je iza toga, a u pozadini je pljačka ogromnih razmera: donacije su pokradene, armiji BiH prodavano je oružje iz Kragujevca, političari su se bogatili otkupljujući, za tri odsto vrednosti, platu od 400 maraka u sertifikatima koje su dobijali vojnici na borbenim položajima da bi, za smešne cene, kupovali nekretnine; i, što je za mene i najstrašnije, trgovalo se humanitarnom pomoći – ona se prodavala i na pijaci. Nisam to mogao da podnesem, a posebno pomisao da sam obučen da ubijem čoveka. Shvatio sam da je jedini način taj da sebe proglasim ludim i tako sam završio na Psihijatriji.

Za takvu odluku već je bio spreman, ali su presudili jedan pas i prvi pucanj iz snajpera.

– Između naših i položaja srpske vojske bila je livada, po kojoj se slobodno šetao jedan pas, bio je crno- beli, zvali smo ga Žućo. Bio je divan pas, pametan. Hranili smo ga i mi i „neprijatelji“, dolazio je i kod jednih i kod drugih. Žućo je svaki put osetio vibracije u vazduhu kada minobacač ispali projektil – odmah bi legao i počinjao da cvili, a mi smo bežali u zaklon. Spasio nam je živote nebrojeno puta. Jednog dana postavio sam minu u blizini srpskih položaja. I našao ju je Žućo. Raznela ga je. Nedugo posle toga morao sam prvi put da pucam iz snajpera, za šta sam i bio obučavan u specijalnim jedinicama. Promašio sam, ali me je saznanje da sam bio spreman da ubijem, potpuno osvestilo. Posle Žućine smrti i ovog događaja, bio sam spreman na sve, samo da izađem iz borbe.

U međuvremenu, dok je još bio u utočištu, u bolnici, upisao je glumačku akademiju i završio je. Zatim se oprobao i kao muzičar u Nemačkoj, bio zavisnik od droge i alkohola, čak je bio i diler u Sarajevu. Sve loše stvari odavno je pobedio i danas je zaposlen u sarajevskom Kamernom teatru 55. Karijera ga je već nekoliko puta odvela u Holivud, gde je snimao filmove A produkcije: „Savršen dan“ (2015.), „Dete 44“ (2015.), „Kursk“ (2018.), i seriju „Bez granica“ (2013.). Publici u Srbiji poznat je po ulogama u filmu „Nečista krv“ i seriji „Klan“, po kojoj je stekao veliku popularnost.

– Osim nekoliko epizoda iz prve sezone, seriju nisam gledao. Ne radim to, ne gledam ono što snimim, ne volim svoj glas da čujem – kaže Feđa. – Mislim da je serija duhovita samo zahvaljujući glumcima, oni vole da prave takve uloge, to je, izgleda, nešto što se baštini u glumi na ovim prostorima.

S druge strane, knjiga „Blank“, ocenjena kao istorijska čitanka o ratu na ovim prostorima, a koju je u Srbiji izdala „Čigoja štampa“, takođe je zaustavila medijski linč u državi u kojoj živi.

– Ni oni koji me inače osuđuju za svašta, kada je knjiga izašla, nisu to učinili. Čak se ni političari o kojima sam pisao u knjizi nisu javili da demantuju bilo šta. Mislim da oni ni ne čitaju, zato i jesu nacionalisti. Ranije, kada izađe neki članak o meni, odmah su stizale salve mržnje, pretnje ubistvima, silovanjima, obezglavljivanjima, pretili su mojoj porodici. Armija ljudi, botova je to radila po portalima. Sad ih nema, verujem da su dobili naređenje da se knjiga ni ne pominje, jer je i to reklama; svaka reklama doprinosi prodaji i, što se knjiga više prodaje, istina se dalje širi. Uhvaćeni su u šah-mat poziciji, ne znaju šta da rade, i sad mogu samo da ćute.

Izuzetna životna priča privukla je večeras Kikinđane koji su potpuno ispunili hol Biblioteke. Osim vizure pisca, dobili su i potpuno iskreno kazivanje bivšeg ratnika i pripadnika specijalnih jedinica koji za sebe kaže da se ne deklariše nacionalno, da je mešavina sva tri konstitutivna naroda u Bosni i Hercegovini. I koji nema problem da stvari nazove pravim imenom – zlo je na tamnoj strani, odakle god da dolazi, a patriotizam i religija su samo sredstva moćnika kojima manipulišu radi sticanja koristi. Nema nikakvih iluzija u „Blanku“ Feđe Štukana. I u tome je njegova vrednost. I dno sa kojeg se može samo ka vrhu.

„Partizanska knjiga” i „Banatski kulturni centar” na Sajmu knjiga

Jelena Trifunović October 27, 2022

Posle dve godine pauze zbog pandemije korona virusa, najveća i jedna od najznačajnijih kulturnih manifestacija ponovo okuplja ljubitelje pisane reči.65. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu počeo je 23. i trajaće do 30. oktobra, pod sloganom „Povratak napisanih”. Među brojnim izlagačima iz zemlje i inostranstva, „Partizanska knjiga” iz Kikinde predstavlja trideset novih izdanja iz prethodne dve godine, kaže književnik i osnivač ove izdavačke kuće Srđan Srdić.

-Specifičan slučaj je to što je Rumunija specijalan gost sajma, a mi imamo četiri rumunska autora, od kojih su svi gosti sajma. Reč je o Augustinu Kupši koji je bio i u Kikindi da promoviše knjigu, zatim Veronika Nikulesku koja je svojevremeno učestvovala na Festivalu kratke priče, potom Radu Pavel Geo i Kozmin Perca. Svo četvoro bili su na Kikinda shortu. Imamo seriju programa i predstavljanje njihovih knjiga i savremene rumunske književnosti u okvirima programa sajma. Predstavljamo i finalnu godinu velikog evropskog projekta koji se zove „Cutting it short“ koji promoviše savremenu evropsku kratku priču i dve ovogodišnje knjige- „Zečje ostvrvo“ Elvire Navaro i „Rusvaj“ poljskog pisca Mikolaja Grinberga. Uz sva ova izdanja, predstavljamo i dva posebno značajna i nova- knjigu Hajnriha Bela, nemačkog nobelovca koja nikada do sada nije bila prevedena na srpski „Sabrano ćutanje doktora Murkea“ i i novi roman Saše Savanović „Novo sada“, ujedno i njen prvi roman za Partizansku knjigu- kaže Srdić.

Veliki broj posetilaca Sajma svedoči o tome da su željni knjige i susretanja, čitaoci i pisci, kulturni i javni radnici, smatra Radovan Vlahović, pisac i direktor BKC. Među novim naslovima na štandu ovog izdavača su i autorova dva „Novozenitistička triptiha” – tri romana i tri knjige poezije.

– Izdanja BKC-a između dva sajma objavljena su u edicijama Banat, Eseji, Kritike, Ogledi, Istorija, Kolonistička naselja, Prva knjiga, Poezija, Proza, Roman, Prevodi, Književnost za decu. Iz protekle produkcije posebno se izdvajaju dva kapitalna projekta u saizdanju sa Kulturnim centrom Vojvodine „Miloš Crnjanski”: „Izabrana dela Bogdana Čiplića” i „Izabrana zenitistička dela” . BKC je između dva sajma realizovao više konkursa za nagrade koje podrazumevaju objavljivanje knjige: Nagrada „Bogdan Čiplić” za najbolji prozni rukopis, Konkurs „Prva knjiga” (svake godine objavljuje se tri do pet naslova mladih autora po konkursu u saradnji sa Gradom Kikinda) i Knjiga dobitnika Gramate Pesničke republike (dobitnici Dragoslav Mihajlović, Bratislav Milanović, Gojko Đogo)-kaže Vlahović.

-Kada je reč o konkursu sa Gradom Kikinda, upravo čekamo knjigu poezije Svetlane Savić „Šljakeraj“ koja treba da stigne iz štamparije, a druge dve će izaći do kraja godine. U Ediciji Banat objavljene su izabrane pesme za odrasle Raše Popova. U ediciji Kolonistička naselja objavljeno je šest knjiga autora i urednika Milana Micića –ističe Vlahović i dodaje da je „posle najvećih verskih praznika, Uskrsa, Božića i slava, značajan ovaj praznik pisane reči“.

Cena pojedinačne ulaznice na Sajam knjiga je 300 dinara, grupne ulaznice su 200 ( podrazumeva grupu od najmanje 20 osoba). Cena parkinga po satu je 150 dinara. Ulazak dece do osam godina je besplatan. Radnim danima štandove možete da obilazite od 10 do 20 sati, dok je od 28. do 30. oktobra radno vreme do 21 čas.

Posle Portugalije i Hrvatske, Lala nastavlja turneju po kikindskim selima

Igor Crnogorac October 24, 2022

Novi Lala u istoimenoj klovnovskoj monodrami glumca Stefana Ostojića i čuvene francuske rediteljke Li Delong, ponovo je na svojoj misiji. Turneju je bio započeo posle septembarske premijere – tada je, na biciklu, stigao do više od polovine kikindskih sela. Zatim je Lala svoju ljubavnu priču predstavio na zakazanim gostovanjima na portugalskim Azorima i u Hrvatskoj. Ovih dana vratio se da poseti stanovnike još četiri sela u okolini Kikinde, za koje igra besplatne predstave.

– Moj glavni utisak je da ljudima u selima nedostaje pozorište. Publika je prvo malo iznenađena predstavom i stilom igre, ali brzo prihvata mog Lalu i, čini mi se, zavoli ga – kaže Ostojić.

U prvoj klovnovskoj monodrami u našoj zemlji, Ostojić donosi pozorišnog klovna, takođe potpuno novu teatarsku kategoriju, koja nas izjednačava s inovativnim, novim scenskim izrazom u svetu. Još jedna novina je što je ovaj Lala pantomimičar i muzičar, veseo i razigran, u stalnoj komunikaciji sa publikom. Monodrama ima veoma malo teksta, koji Ostojić predstavlja na nekoliko jezika. Dakle, Lalu razumeju bilo gde na svetu.

– Na ostrvu Santa Marija imao sam internacionalnu publiku, koja je potpuno razumela Lalinu priču i reagovala sa oduševljenjem – priča Ostojić. – Tamo sam doživeo da su Mađari plakali i zahvaljivali mi se posle predstave. U Osijeku mi nisu dali da odem sa scene, bio je predivan aplauz. Ovde sam, u svakom kikindskom selu, naišao na izuzetan prijem domaćina i publike; u Nakovu sam dobio pite, i sa sirom i s krompirom, u Banatskoj Topli predstavu sam završio igrajući kolo na sceni sa ženama iz njihovog udruženja, a mladi u Bašaidu na biciklima su me ispratili do izlaza iz sela. Presrećan sam zbog toga.

Monodrama „Lala“ rađena je u produkciji Grada Kikinde, francuske kompanije „Lark“, teatra „Gusani u magli“ i firme „Grindeks“. U samoj Kikindi, zakazano je izvođenje u KUD „Eđšeg“, u subotu, 29. oktobra, od 20 sati.

Sa banatskim motivima – tradicijom i kulturom, Ostojić će nastaviti da upoznaje publiku u svim većim gradovima Srbije. U planu su i turneje po Mađarskoj i Hrvatskoj, a već narednog meseca očekuje ga nastup u Pragu. Ljubavna priča Lale i Sose tako već postaje internacionalna, jer emocija ne traži reči. I uvek dopire do srca, na bilo kojoj tački planete.

Ena – mladost oplemenjena muzikom

Igor Crnogorac October 24, 2022

Ena Gogić ima samo 13 godina i već ispunjava svoj životni san. Zapravo, sve je počelo mnogo ranije, u vrtiću, kada je mala Ena bila u horu „Čuperak“. Tada je, kaže, stekla ljubav prema muzici i shvatila da je pevanje ono što je opisuje.

Upravo na svoj rođendan, u februaru, na audiciji je izabrana da predstavlja Kikindu na takmičenju „Srbija u ritmu Evrope“ sa pesmom na jermenskom jeziku, „Qami Qami“. Za Enu i tri plesačice: Enu Šošić, Milanu Rajkov i Mimu Mendu, usledile su višemesečne pripreme vikendom na kampu u Srbobranu, gradu-domaćinu ovogodišnje manifestacije koja je održana 15. oktobra.

– Bila sam najmlađa učesnica, mnogo smo vežbali. Na samom takmičenju je bilo prelepo, prezadovoljna sam nastupom. Trudile smo se da svaki detalj, svaki pokret bude savršen, da publika vidi rezultate našeg truda. Mislim da smo postigle izuzetan uspeh – među 22 učesnika, u ukupnom plasmanu, osvojile smo šesto mesto. Posebno smo zadovoljne što smo od stručnog žirija dobile maksimalna 22 boda. Ovo iskustvo donelo mi je mnogo novih prijatelja, sa kojima sam ostala u kontaktu – kaže Ena.

Veliku podršku Ena i njene drugarice dobile su od Grada, ali i od vršnjaka, školskih drugara. Čestitke još uvek stižu, kaže Ena, i svi su ponosni na njihov uspeh. Međutim, Enina muzička karijera, donela joj je nagrade i mnogo pre ovog takmičenja. Do danas je, na festivalima, osvojila 16 prvih mesta i dva gran-prija.

– Snimila sam i četiri pesme. Sa najnovijom, „Glasam za ljubav“, Tode Nikoletića i Lade Leša, nastupiću na Festivalu „Školjkice“ u Novom Sadu. Biće još festivala i nastupa, i to me raduje.

Ena je sada osmi razred, pohađa i Muzičku školu, i još uvek razmišlja o svom budućem zanimanju. Ipak, u jedno je sigurna.
– Bilo šta da upišem i postanem, muzika će uvek biti moj život – kaže ona, i sasvim je sigurno da će tako i biti.

Ena Gogić ima svoje snove i u njihovo ostvarivanje ne oslanja se samo na izuzetan talenat. U ovu datost ulaže mnogo rada i truda. Zato joj potpuno verujemo da će u svemu što poželi i uspeti. Sve vreme uživajući u onome što je i najbolje opisuje – u muzici.

312712665_1462853990875750_3819263610906220045_n

Srebrno odličje u Rumi za Hor „Sveti Josif Temišvarski“

Jelena Trifunović October 24, 2022

Ženski crkveni hor „Sveti Josif Temišvarski“ osvojio je srebrno odličje na 58. Festivalu muzičkih društava Vojvodine održanom 22.i 23. oktobra u Rumi. Horu koji je pre sedam godina oformljen pri Hramu Svetih Kozme i Damjana, ovo je bilo prvo učešće na festivalu takmičarskog karaktera, a poziv je stigao od umetničkog direktora Festivala Save Mučibabića.

-Posle sedam godina neprekidnog rada hora, jer trebalo je savladati liturgijski program, stasali smo da posetimo i horske festivale. Na festivalu u Rumi nagrađeni smo srebrnim odličjem u kategoriji duhovnih horova, sa osvojenim 81 bodom. Nastupe je ocenjivao žiri sačinjen od renomiranih profesora muzike – kaže dirigentkinja Hora „Sveti Josif Temišvarski“ Danica Mandić, profesorka muzičke kulture.

Festival muzičkih društava Vojvodine u Rumi ustanovljen je 1964. godine i najveća je manifestacija amaterskog muzičkog stvaralaštva u Vojvodini.

Tokom dve festivalske večeri, u renoviranoj Velikoj dvorani Kulturnog centra „Brana Crnčević“ nastupilo je 11 vokalnih sastava- iz Zrenjanina, Sremske Mitrovice, Vrbasa, Rume, Laćarka, Beograda i Kikinde.

– Prethodni festivali na kojima smo nastupili bili su revijalnog karaktera. Prvo pojavljivanje na festivalu imale smo u novembru 2018. godine, na Pančevačkim danima duhovne muzike posvećenim obeležavanju 180 godina Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva, najstarijeg u našoj zemlji. Horsku slavu Svetog Josifa Temišvarskog svake godine proslavljamo prigodnim koncertom gde su nam gosti horovi iz drugih gradova. Posle uspešnog koncerta 25. septembra, dobili smo poziv od hora pri Hramu svetog oca Nikole, da pevamo na njihovoj slavi 9. oktobra. Posle toga je usledio poziv iz Subotice, da učestvujemo na Festivalu duhovne muzike koji se održava tamo već sedmu godinu u Hramu Vaznesenja Gospodnjeg- napominje naša sagovornica.

Hor „Sveti Josif Temišvarski“ oformljen je pri Hramu Svetih Kozme i Damjana, sa željom starešine hrama oca Bobana Petrovića i uz podršku drugih sveštenika u hramu, Miroslava Bubala i Miladina Spasojevića, za potrebe liturgije i drugih službi- krštenja, opela, venčanja. Ljubav prema muzici i vera, okupili su osamnaest sugrađanki, koliko ih je danas u ovom horskom sastavu pod vođstvom Danice Mandić.

Folklorci iz Bašaida oduševili na festivalu u Sarajevu

Igor Crnogorac October 23, 2022

Folklorni ansambl KUD „Bašaid“ upravo se vratio iz Sarajeva u kojem su imali čast da nastupe na Međunarodnom festivalu folklora „Autumn Fest“. Bašaidski KUD boravio je u ovom gradu od 21. do 23. oktobra na poziv KUD „Ilidža“, sa čijim ansamblom su se sprijateljili ovog leta na festivalu u grčkom Nesebaru. Na sceni Multimedijalnog centra Ilidža nastupilo je, uz domaćine, sedam ansambala, od kojih i četiri iz Beograda i jedan iz Boleča.

– Festival je revijalnog karaktera, sa oko 250 učesnika. Mi smo se predstavili sa igrama iz Banata i doživeli smo oduševljenje publike i domaćina. Prijem je bio izuzetan, i dogovorili smo se i da nastavimo saradnju

– kaže sekretarka KUD „Bašaid“, Jasmina Mijailović.

Posebnu zahvalnost, kažu u KUD-u, duguju Gradu, na podršci i pomoći bez koje ne bi mogli da otputuju na ovaj izuzetan susret, u čemu im je pomogla i članica Saveta Mesne zajednice Bašaid, Aneta Jankov. Kako napominju, deo grupe postali su i vozači „Autoprevoza“, kojima su zahvalni na razumevanju i odličnoj saradnji sa članovima ansambla.

Ovacije za ,,Melizme” na Susretima KUD-ova u Vrnjačkoj Banji

Jelena Trifunović October 23, 2022

Manifestacija ,,Susreti veterana kulturno-umetničkih i pevačkih društava” u Vrnjačkoj Banji okupila je veliki broj učesnika iz svih krajeva Srbije, a tradiciju i običaje Banata, sjajnim nastupom predstavile su članice ženske pevačke grupe ,,Melizmi”.

-Poziv da učestvujemo na smotri stigao je od KUD- „Jelek“ iz Podunavca. Izvele smo splet pesama iz Banata, a po ovacijama publike, rekla bih da smo zaista ostavile veliki utisak- navodi Biljana Mandić iz grupe „Melizmi“.

Da je nastup Kikinđanki oduševio publiku, ističe i Ivana Tošić, jedna od glavnih organizatora manifestacije koja je okupila kulturno-umetnička društva iz Mladenovca, Raške, Smederevske Palanke, Trstenika, Arilja, Kruševca, Kraljeva…

-Zahvalila bih se svim učesnicima, sponzorima i pokrovitelju opštini Vrnjačka Banja. Drago nam je da su se odazvali KUD-ovi iz cele Srbije. Tu su i gradonačelnik Smedereva Jovan Beč i Marko Matić iz Centra za slobodne medije koji su nam kroz Fondaciju “Dajana Paunović” pružili podršku u razvoju ruralnog dela Srbije, negovanju tradicije i kulture- kaže Tošić.

U ime grada Kikinde, Mladen Bogdan, predsednik gradske skupštine, tokom obraćanja na manifestaciji istakao je da su, pored negovanja tradicije i potrebe za jedinstvom, ovi susreti važni kako bi se lokalne samouprave što bolje povezale i uspostavljale saradnju.

-Promovišemo Kikindu gde god možemo. „Melizmi“ su na najlepši način pokazali deo naše tradicije. Tema razgovora sa predstavnicima lokalne samouprave bila je dalja saradnja i koje su to tačke koje nas povezuju u interesu građana Vrnjačke Banje i Kikinde- rekao je Bogdan.

O besmislu rata, dvojezično, na sceni “Eđšega”

Igor Crnogorac October 23, 2022

U Kulturno-umetničkom društvu „Eđšeg“ sinoć je odigrana predstava „Piknik na frontu“. Preko projekta Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjinnj – nacionalne zajednice, u ovom Društvu nedavno su uložili u opremu i obezbedili prevod na srpski jezik. Na taj način, privukli su i novu publiku, koja je i sinoć „Eđšeg“ odabrala za svoju pozorišnu destinaciju.

„Piknik na frontu“ je teatar apsurda, komedija čuvenog savremenog španskog pisca, Fernanda Arabala. Glumci-amateri dramske sekcije „Jožef Atila“, premijerno su je izveli u aprilu, ni ne sluteći da će, nažalost i veoma brzo, postati aktuelna.

– Pogodili smo živac. Ova komedija apsurda je sada ključ jer ljudi, obično, ne razmišljaju o strahotama rata, za njih je to nešto daleko i sada je ova naša predstava ključ. Rađena je u „montipajtonovskom“ stilu – publika se smeje dok je gleda, ali i dobija teme za ozbiljna promišljanja – kaže reditelj, Šandor Kiralj.

Kiralji je i rukovodilac dve dramske sekcije i stalni reditelj u „Eđšegu“. Pored njega, u predstavi su i Anamarija Kiralj, Norbert Đuranki, David Čikoš, Imre Tombac i Vivijen Fazekaš. Težak zadatak igranja situacija apsurda izneli su sa dobrim osećajem za balansiranje na ivici gega, u koji ova vrsta pozorišta ne sme da “sklizne”.

– Predstava govori i o malograđanštini, ljudskoj gluposti i besmislu rata. Igram majku, i mogla sam sa razumevanjem da pronađem lik. Mi ovde radimo kao porodica. Iako nas je sve manje, dolaze i mladi, ali zato i sve teže pronalazimo adekvatan tekst za ovako mali ansambl – kaže Anamarija Kiralj, koja je na sceni „Eđšega“ već gotovo tri decenije.

„Piknik na frontu“ odigran je i na Vojvođanskoj smotri mađarskih pozorišta u Temerinu, gde je osvojio tri nagrade – dve za kolektivnu igru i jedno glumačko priznanje, koje je pripalo mladom Davidu Čikošu. Ansambl je letos nastupao u Slovačkoj, a u planu je i gostovanje u Žombolju.

Imajući u vidu okolnosti na kulturnoj sceni, u „Eđšegu“ se, kažu, trude, da rade tehnički i organizaciono manje zahtevne predstave. Tako stižu do mesta manjih mesta u kojima nema pozorišta. Nije im teško da igraju i u kafani, kaže reditelj Kiralj.

Pored ove predstave, aktivan je i komad za decu „Gluvi kralj“, koji potpisuje isti reditelj, a igra ga mlađi ansambl Društva. Uprkos mnogim otežavajućim okolnostima – sve je manje glumaca, nema ni dovoljno novca, „Eđšeg“ može da se pohvali da je jedino mađarsko pozorište u državi koje svake godine izvede premijeru. Pored toga, za svaki praznik koji okuplja članove različitih sekcija i prijatelje, pripremaju se inscenacije, muzički program, recitali.

Ulazak na predstave se ne naplaćuje, ali publika može da donira novac, koji ansambl koristi za putovanja. U svojoj misiji putujućeg pozorišta koje stiže svuda gde se teatru raduju.

312353140_840704637362695_129485857120877679_n

Svetkovina horske muzike

Igor Crnogorac October 20, 2022

Kikinđani su, u četvrtak, imali izuzetnu priliku da prisustvuju pravoj horskoj svečanosti. U sali Narodnog muzeja scenu su podelili horovi: „Vox Lychnidos“ iz Ohrida, „Svetozar Marković“ iz Novog Sada i njihovi domaćini, „Attendite“, hor Kulturnog centra.

Horisti iz Kikinde letos su nastupili na Međunarodnom festivalu „Glas Ohrida“, u Crkvi Svete Sofije, kojoj su i donirali novac za rasvetu. Tada je i dogovorena saradnja tri hora, kao i zajednički nastupi, kaže v. d. direktor Kulturnog centra Kikinda, Marko Markovljev.

– Ovo je u pravom smislu te reči svrha postojanja Kulturnog centra, da pravimo velike, monumentalne događaje. Takođe je i retka prilika za kikindsku publiku da prisustvuje kvalitetnom muzičkom programu.

Domaćini su nastupili prvi, sa repertoarom, uglavnom, srpskih kompozitora – Govedarice, Isidora Bajića i Dragane Veličković.

– Horska muzika je specifična, sve manje imamo mladih koji su zainteresovani za horsko pevanje i teško je okupiti ih i predstaviti im ovu vrstu muzike. Ne postoji čovek koji peva, a da zlo misli i to je ono čime se mi vodimo u horu – kaže dirigentkinja hora „Attendite“, prof. dr Biljana Jeremić.

Kikindski hor priredio je publici i posebno emotivan momenat. Za, kako je najavljeno, drage ljude koji više nisu sa nama, izveli su, uz elemente koreografije, „Liber tango“, Astora Pijacole. “Tango slobode” posvetili su našim preminulim sugrađanima, Đurđini Jerinkić i Milošu Šibulu.

Obrade narodnih tužbalica, italijanske renesansne kompozicije i Mokranjčeve Rukoveti publici su predstavili Novosađani, članovi mešovitog hora Kulturno-umetničkog društva „Svetozar Marković“.

– Veoma nam je važna ova saradnja. Razmena iskustava doprinosi razvoju i horista i dirigenata – kaže dirigentkinja Suzana Lazar. – Delimo ideje i napredujemo jer muzika je „živa“ stvar, i mi se razvijamo s njom.

Gradski mešoviti hor „Vox Lychnidos“ iz Ohrida, iz Severne Makedonije, za naš grad vezuju i izuzetni uspesi. Na prvom kikindskom Međunarodnom horskom festivalu „Melodianum“, održanom onlajn pre dve godine, u konkurenciji 50 horova, nagrađeni su srebrom i zlatom u dvema kategorijama – mešoviti horovi i duhovna muzika.

– Večeras izvodimo internacionalni program. Prvi put smo u Kikindi i prelepo nam je. Uživamo u druženju jer muzika je život, ljubav, muzika je sve – kaže Slave Paskali iz Ohrida, jedan od najstarijih članova hora.

Muzičko veče održano je pod pokroviteljstvom Grada Kikinda, u čije ime mu je prisustvovala zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski.

– Ova manifestacija pokazuje da je horska muzika uvek predstavljala važnu komponentu našeg kulturnog i društvenog života. I večeras uživamo u skladu i lepoti sazvučja i drago mi je što je Grad nosilac ideje o organizaciji festivala horova jer postoji potreba da se populariše ova vrsta muzike – rekla je Dijana Jakšić Kiurski.

I kao da u prepunoj svečanoj sali Muzeja nije bilo dovoljno emocija, za sam kraj koncerta, na scenu su izašla sva tri hora. U čast gostiju iz Ohrida, i na veliko zadovoljstvo publike, više od stotinu horista pevalo dve makedonske narodne pesme – „Eleno kerko“ i „Lihnida“. Dirigovali su prof. dr Biljana Jeremić i profesor Burim Hidri.

Култура