Изложба мотива аутентичне банатске куће на фотографијама Кикинђана Чедомира Вујанића, Јелене Веселинов, Милоша Иветића, Иване Јовановић, Шари Золтана и Горана Биримца, отворена је у галерији Културног центра. Поставка носи назив „Чувар прошлости – мали свет у великој Кикинди“. Гости на отварању били су градоначелник Никола Лукач са сарадницима, и власница куће, Драгана Алексић-Питерсон.
– Погледом кроз објектив овде се повезују прошлост и садашњост, историја града и модерно доба. Мислим да, промоцијом оваквих вредности, можемо да мотивишемо младе да, примењујући технолошке иновације и чувајући традицију, пронађу своје мотиве да остану у Кикинди. Наша суграђанка пропутовала је читав свет, али је, мислима и срцем сачувала везу са Кикиндом – рекао је Лукач.
Драгана Алексић-Питерсон рођена је Кикинђанка која живи и ради у Лондону. Захваљујући њеној жељи и архитекти Аранки Блат, као и извођачу радова, Александру Влајкову, кућа на углу Сувачарске и Улице Лазе Костића у Кикинди коју је купила, реконструкцијом није само враћена у епоху – у њу су уграђени најлепши детаљи прошлости. Власници и архитекти је, за овај допринос, агенција ИЦОМОС, део организације УНЕСЦО, доделила награду за очување културне баштине.
Фотографима је, овог лета, Драгана омогућила да овековече безброј уметничких погледа на њен дом, који је назвала сова-кућом. Они су за изложбу одабрали 70 радова.
– Имали смо уметничку слободу да бирамо мотиве. Шест пута сам улазио у кућу и сваки пут сам видео нешто ново. Мислим да Кикинђани, тек када оду из свог места, схвате колико је свет мали и колико је наша Кикинда велика, препуна дивних, можда и мање познатих ствари из тако богате прошлости – рекао је Вујанић.
Фотографкиња Јелена Веселинов, каже да је у кући пронашла мотиве у оквиру својих интересовања.
– Волим уређење ентеријера, али и моду – каже Јелена. – За мене је изазов био управо спој традиционалног и модерног.
Просторима и детаљима, истакнутим на фотографијама, представљен је животни стил ослоњен на екологију и заштиту културног наслеђа.
– Сова-кућа симбол је привржености, али и огромне љубави према завичају – каже њена власница. – Веома је тешко бити странац. Колико год да живите у другој држави, увек сте аутсајдер. Припадам овде, и тај осећај посебно је био снажан када сам први пут ушла у ову кућу и видела четри пара сова на ораху. Смисао и посвећеност мојој земљи веома су ми важни.
Она је истакла да сарађује са бројним хуманитарним организацијама, често доводи госте из свих крајева света, и да јој је жеља да промовише биодивезитет. Зато ће кућа бити отворена у многим приликама, најавила је, за све оне који желе да уживају у повратку традицији и природи – у најлепшој једноставности живота.
За Кикинђане који то препознају, изложба ће бити доступна до краја месеца, сваког дана, до 21 сата, у галерији Културног центра.
Културно-уметничко друштво „Еђшег“ у Кикинди имаће, наредног викенда, на репертоару две представе. Млађа глумачка група, „Гизенгуз“, играће своју представу за децу „Сукет киралy“/“Глуви краљ“ у петак, од 17 сати.
Галерија је отворена последњег радног дана директорице школе, Оливере Лазић, која одлази у заслужену пензију.
-Ово је заиста посебан дан за школу, али и директорицу Оливеру Лазић, која одлази у заслужену пензију. Успели су да отворе галерију, јединствен пројекат у нашој земљи, у којој се налазе радови ученика и запослених. Сигурно је требало много времена да се цео пројекат осмисли, реализује и да школа добије простор који је на понос свих нас. Оливери Лазић честитам одлазак у заслужену пензију, захваљујем јој на свему што је урадила за школу, на дивним идејама и пројектима- истакао је градоначелник.
Мастеркласове на тему скулптуре у теракоти водио је мр Слободан Којић, академски вајар, оснивач и директор Центре Тера и бивши професор Факултета ликовних уметности на Цетињу и др Ивана Радовановић, доцент Факултета ликовних уметности на Цетињу.
„Ово је сусрет наших познатих сликара, највише их је дошло из Београда. Тема је слободна, а уметност је најлепша слобода. Најчешће сликарске технике су уље на платну и акрилне боје“, каже Брацо Азарић, сликар и руководилац Галерије „Здравко Мандић“.
-Драго ми је што је публика дошла у великом броју. У Кикинди сам 74 године и нема лепше него када управо у свом граду наступите и обележите пола века рада. Први концерт имао сам у Дому синдиката у Београду- рекао је Дума и присетио се својих почетака када је,као студент, наступао у Београду и Кикинди.
На крају концерта, Милану Прунићу Думи уручен је велики портрет, аутора Предрага Радошевића и плакета Савеза тамбурашких друштава Војводине.
”Већ назив концерта ме је веома заинтересовао, подсетио ме је на најлепши могући начин спајања свих народа музиком и културом. Град Кикинда ће и у наредном периоду припремити богат програм прилагођен укусима свих наших суграђана”, рекла је Валентина Мицковски, у Градском већу задужена за културу и образовање.
”Извеле смо дела композитора и са ових простора, публику смо успеле да упутимо у оно што већ дуже време радимо, а обезбедили смо јој и превод како би у потпуности уживала и имала увид у композиције на страном језику”, изјавила је, после концерта, Агота Виткаи Кучера, иначе професорка Академије уметности у Новом Саду.
”Неопходно је да имамо више концерата, конципираних управо на овакав начин јер смо ми мултинационална средина, а срећом имамо и композиторе који су представници националних заједница. Показали смо публици на који нас то начин Србија спаја кроз музику”.
У кикиндском Народном позоришту сезона ће почети у уторак, 4. октобра. Представе ће се играти сваког уторка и петка, а први термин резервисан је за „Пиџаму за шесторо“. Овај водвиљ поново ће бити на репертоару 25. октобра.
Управо та њихова игра једног дана ће изазвати општу пометњу, која ће довести до антитерористичке интервенције, полицијског испитивања, губитка државног кредита и смене власти. Њих двојица, наравно, ништа не знају, а комични и невероватни догађаји нижу се један за другим“, наводи се у најави представе „Сироти мали хрчки“, чије играње је заказано за петак, 7. октобар.
„Смрт човека на Балкану“ у опису има и драму и комедију. После истоименог филма, писац Мирослав Момчиловић овај текст је први пут на позоришне даске поставио управо у Кикинди. Премијера је одиграна 2017. године. На великој сцени Позоришта, на репертоару је у уторак, 11. октобра.
За петак, 14, најављено је и прво гостовање ове сезоне. Са представом „Сузе су ОК“, долазе: Тања Бошковић, Раде Марјановић, Милан Цаци Михаиловић и Петар Михаиловић. Мелодрама Мирјане Бобић Мојсиловић у режији Милана Караџића одиграна је више од 200 пута, у продукцији Народног позоришта у Београду и Звездара театра. Јунакиња комада је Марија, која је сањала да буде оперска певачица, али је каријеру завршила у хору Радио Београда. Ово је прича о њеним сновима и разочарањима, о љубави и патњи.
Уметници из Новог Сада, првак опере Српског народног позоришта, тенор Александар Саша Петровић и сопран, Сенка Недељковић, гостоваће са музичким перформансом, избором најлепших хитова и поп класика, у уторак, 18. октобра.
Две деценије касније они откривају исходе тајних ратних веза у које су уплетени и: логораш Србин, једна Немица, немачки војник, руска омладинка, руски ослободилац и једна Банаћанка. Ова представа кикиндског Позоришта, чија је премијера била пре две године, на репертоару ће бити у петак, 21. октобра, на великој сцени.
„Деса еко кеса“, нова, луткарска представа Дечијег позоришта ”Лане”, премијерно је изведена у недељу. Комад је рађен по тексту Сање Петков и Александра Малетина, глумаца Дечијег позоришта.
Дечија публика, али и родитељи, с пажњом су пратили ову едукативну представу која је, у потпуности, ауторско дело ансамбла „Ланета“. Глумци-аниматори су: Зорана Зарић, Милан Вујић, Александар Круљ и Александар Малетин. Лутке су израдили Милан Вујић и Предраг Поповић, сонгове је написала сарадница Позоришта, Светлана Милић, а сценографију потписује Филип Бајло. Велику помоћ и подршку у припреми представе омогућио је Град Кикинда.
”Град наставља да улаже у подизање еколошке свести суграђана. Поред обележавања еколошки значајних датума, подизања школских шума, промовисања вожње бицикала и њихове набавке, решили смо да, и на овај начин, подижемо еколошку свест најмађих”, објаснио је Стеван Иличић, члан Градског већа задужен за екологију.