Култура

Народна библиотека ’’Јован Поповић’’ у Кикинди организовала је конкурс за најбољи трејлер за књигу, на који је пристигло 18 радова из читаве Србије. На свечаности, одржаној у среду, уручене су награде најуспешнијима.

У категорији млађих основаца, прва награда припала је Марији и Ксенији Дивљаков из Основне школе ’’Глигорије Попов’’ из Руског Села, за трејлер ’’Мој дека је био трешња“. Јована Глиџић, ученица шестог разреда Основне школе ’’Стефан Немања“ из Ниша, с трејлером ’’Загрли месец’’. и Теодор Балаж, ученик шестог разреда Основне школе ’’Тврђава“ у Петроварадину, с трејлером ’’Боквица“, били су најбољи међу старијим основцима.

У конкуренцији средњошколаца, прво место освојио је Никола Дорословачки, ученик четвртог разреда Економско-трговинске школе ’’Бечеј’’, за трејлер ’’Зов Ктулуа“. Награду публике, на основу броја гласова посетилаца Фејсбук странице Библиотеке, добили су Алекса Здравковић, Наталија Крстић, Теодора Мицић и Доротеа Мицић, ученици седмог разреда Основне школе ’’Станимир Вељковић Зеле“ из Бојника, за трејлер ’’Библија за децу“.

Награђенима је честитала чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски. ”Учесници су имали прилику да развију креативност, дигиталне вештине, истраживачке способности и тимски рад, а то су све практична знања која ће им бити потребна у даљем животу”, истакла је Валентина Мицковски.

О наградама су одлучивали: Мирјана Нешић, Ненад Миладински и Бранко Стевановић, а конкурс је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.

 

ДЕЈАН ПЕТРОВИЦ

Најпрепознатљивији амбасадор српске трубе  Дејан Петровић и његов Биг Бенд заокружиће разноврсну музичку понуду 37. „Дана лудаје“. Јединственим комбиновањем српске изворне музике са познатим светским хитовима, ови музичари са собом доносе посебну магију, а њихове наступе, где год били, прати одушевљење и овације публике.

Син познатог мајстора трубе Миће Петровића, на позорници је први пут засвирао још као шестогодишњак. Са 12 је већ имао свој оркестар, а 2006. године, на Сабору трубача у Гучи, добија најпрестижније признање и постаје најмлађи добитник „Мајсторског писма“.

Широм света наступа и постаје познат по извођењу српске традиционалне музике коју комбинује са модерним елементима. Сарађивао је  са бројним славним уметницима. Освојио низ престижних награда. Да Дејан Петровић и Биг Бенд никога не остављају равнодушним, увериће се публика у недељу на градском тргу.

 -У Кикинду долазимо са великим срцем, пуним љубави и добре музике. Публици бисмо поручили да дођу у што већем броју и лепом расположењу и да заједно направимо једно прелепо вече за памћење- каже Дејан Петровић.

Уз много посвећености и рада, успеси су се низали, па не чуди да је врсном музичару који је у препознатљивом маниру успео да споји „старке и опанке“, тешко да издвоји најдраже тренутке у каријери.

-Искрен да будем, то је једно од тежих питања за мене, баш из тог разлога што је било доста лепих тренутака и што често неки следећи надмаши онај претходни. Тако ми је, на пример, пре 12 година, када сам проглашен за „Прву трубу“ на првом међународном такмичењу трубача у Гучи, то био један такав тренутак. Годину дана након тога уследио је први солистички концерт у Сава Центру, па пар година након тога први наступ на Егзиту, и увек се ти најдражи тренуци смењују, а каријера, хвала Богу још траје, па ни сад не бих могао издвојити и одлучити се за неки посебан тренутак, али ћу их некада сигурно резимирати.

Дејан је четврта генерација трубача у својој породици. Власник титуле „Прва труба света“ воли да слуша различите жанрове, у зависности од расположења или окружења.

-Волим подједнако и домаћу традиционалну, а и страну музику, често и само инструменталну.

Потврђује да трубачи нису имуни ни на тамбурашки штимунг и војвођански мелос.

-Иако нисам из равничарских крајева, веома ми се свиђа тамбурашки мелос и музика, јер сви ти тамбурашки оркестри имају неку посебну енергију исто као сто трубачки оркестри имају неки „вајб“ који људе не оставља равнодушним.

Вечерњи концертни програм 37. Дана лудаје отворен је у четвртак, гостовањем маестра Јована Колунџије и камерног оркестра „Гудачи Светог Ђорђа“, у сали Народног музеја.

Чувени виолиниста наступио је пред препуном салом, а концерту су присуствовали и градоначелник, Никола Лукач, чланови Градског већа и заменица градоначелника, Дијана Јакшић-Киурски, која је изразила задовољство што је музички програм започео управо оваквим наступом.

„По реакцији публике и извођача видело се да смо били међусобно надахнути и да је ово заиста вече за памћење. Градска управа и Туристичка организација заиста су се потрудили да и ове „Дане лудаје“ организују на најбољи могући начин и да понуде свим посетиоцима богат и разноврстан програм”, истакла је Дијана Јакшић-Киурски.

Због кише, концерт није одржан на Тргу, како је било најављено, већ у свечаној сали Музеја. Овај амбијент један је од најлепших и најбољих, нагласио је Јован Колунџија.

”Пред кикиндском публиком представили смо се фестивалским концертом, то је  романтичан програм, састављен од композиција које се лако слушају и познате су широј јавности. Више пута сам наступао у Кикинди, сваки пут у овој сали, која је увек била пуна, тако да је немогуће не заволети овај град, публику и овај простор”, рекао је Колунџија.

Првог дана овогодишње манифестације одржани су и бројни програми за децу: играрије са лудајом, ликовне и литерарне радионице и изложбе. Културни, гастрономски и спортски догађаји на програму су и наредна три дана, а у вечерњим терминима, на Тргу, наступиће и групе „Ван Гог“ и „Кербер“, Здравко Чолић, и „Дејан Петровић Биг бенд“.

Глумац Стефан Остојић и америчко-француска редитељка Ли Делонг припремају представу «Лала» која ће своја премијерна извођења имати у оквиру “Дана лудаје”. Остојић ће представу играти бесплатно у селима, до којих ће стизати бициклом.

Стефан Остојић каже да је у питању друкчије виђење, свеж поглед на симбол овдашњег културног обрасца.

– Лала чека да се догоди већ годинама. Док сам студирао, често бих се зажелео Кикинде и хтео сам да то своје осећање преточим у уметнички израз. Мој Лала је друкчији од онога каквим се обично представља у причама, анегдотама, вицевима. Он је активан, радан, јако весео, знатижељан, екстремно емотиван и експресиван, обожава Кикинду – каже Остојић.

Представу режира Ли Делонг, чувена америчко-француска глумица и редитељка која живи и ради у Француској и у Европи више од 30 година, и има богато извођачко, редитељско и педагошко искуство. Позоришну академију завршила је на Универзитету Западне Вирџиније, а у Паризу и студије Жака Лекока и Питера Брука. У богатој театарској и филмској каријери сарађивала је, између осталих, и са Луком Бесоном, али и са уметницима са балканског простора: Мирјаном Карановић, Соњом Савић, Дарком Рундеком…

Са Стефаном Остојићем срела се на својој кловновској радионици у Новом Саду. Сарадњу на пројекту «Лала», као коаутори, започели су у мају у Француској, а месец дана пре премијере стигла је у наш град, где су, у Народном позоришту, настављене пробе. У питању је оне-ман схоw са позоришним кловном, каже Ли Делонг, која овакве представе ствара деценијама, по читавој Европи.

– Већ на првом часу сам приметила да Стефан има јак осећај за ову врсту глуме, лако му иде, веома је талентован и радознао и брзо учи – каже редитељка Делонг. – Када ми је писао, одмах сам прихватила да режирам његов наступ. Проучила сам Лалу, видела сам какав је у шалама. Помислила сам: једном је и он био заљубљен. Ово је «Ромео и Јулија» Лале и Сосе и нешто сасвим ново и до сада невиђено на овим просторима. Управо у Кикинди стварамо првог позоришног кловна у Србији.

Кловновски театар до сада није постављан ни на једној сцени у земљи. Кикиндска публика имаће прилику да прва гледа овакво позоришно остварење, које је у свету већ установљено као позоришни израз.

Вредност пројекта препознао је и Град Кикинда, који је пружио кључну подршку. Захваљујући томе, „Лала“ ће на свакој сцени моћи да представи овдашњи културни миље. Копродуценти пројекта су француска компанија “Ларк”, агенција “Гусани у магли” и фирма “Гриндекс”. Овај оне-ман схоw већ има заказана гостовања у позориштима широм Европе, али ће, пре свега, театар донети публици у селима.

– Много волим села и већ дуго желим да им донесем позоришни садржај. То је моја мисија, зато путујем бициклом – каже Остојић. – Надам се да ће ово и код мојих колега пробудити свест о томе да позориште има већу, хуманитарну вредност, да људима треба учинити то задовољство – донети им позориште «на ноге». Веома сам захвалан, пре свега Граду, који нам је то омогућио, и свима осталима који су помогли да припремимо представу.

Прва премијера биће одиграна на сцени Народног позоришта у суботу, 17. септембра, од 20 сати. Сутрадан, од 19 сати, у Позориштанцету “Лане”, Лала ће дочекати најмлађу публику.

Затим ће се Остојић запутити ка публици у селима. Путоваће бициклом, а представу ће играти бесплатно. Наша редакција испратиће га на пут и најавити када ће публика свих узраста имати прилику да, у својим местима, угости новог Лалу и његову чудесну причу о љубави.

 

Фото: уступљено – приватна архива.

Три књиге младих аутора до тридесет пет година биће објављене на основу конкурса који традиционално расписују Град Кикинда и Банатски културни центар из Новог Милошева.

Чланови жирија донели су једногласну одлуку да објављивањем прве књиге награде суграђанку Дуњу Бркин Трифуновић, за научни рад под насловом “Металингвистичка свест код деце предшколског узраста”, Светлану Савић из Новог Сада за збирку поезије “Шљакерај” и Миливоја З. Попова из Сенте за прозно дело “Безбојни пламен”.

Овогодишњи конкурс био је отворен од 16. јуна до 1. августа.  Млади аутори слали су пријаве са необјављеним рукописима поезије и прозе, есеја и књижевне критике, научних и истраживачких радова.


Жири је радио у саставу: др Младен Ђуричић, књижевни критичар, мср Андреа Беата Бицок, књижевна критичарка, и Радован Влаховић, књижевник и директор БКЦ-а (председник жирија).

Издвајајући наведене ауторе и наслове, чланови жирија истакли су да су награђени рукописи иновативни и читалачки узбудљиви, те да су се издвојили својом садржином већ након првог читања.

Реч је о књигама које су жанровски и тематски потпуно различите (поезија, проза и научни рад). Рукописи награђених аутора биће објављени у едицији „Прва књига“ Банатског културног центра до краја 2022. године.