децембар 6, 2025

Култура

Trkulja 3

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди одржана је трибина – вече посвећено професору Ђури Радловићу, зачетнику технике мозаика у сликарству који је, први пут после 14. века и Немањића, вратио мозаике у српске цркве.

О његовом животном и професионалном путу говорио је професор Правног факултета у Београду, Кикинђанин, Јовица Тркуља. Професор Тркуља иницирао је организовање трибине јер је, како је нагласио, веома важно да људи у завичају, Кикинди и Накову, сазнају за достигнућа и уметничке домете професора Радловића.

– Таленат Ђуре Радловића запазили су још наставници у школи у Накову у које је колонизована његова породица. Ипак, после завршене занатске школе у Кикинди, радио је као молер. Његов таленат приметио је један професор коме је кречио стан и наговорио га да упише ликовну академију – испричао је професор Тркуља о уметничким почецима првог сликара мозаичара у Србији.

Први сусрет са овом техником имао је у Венецији, у Цркви Светог Марка, украшеној мозаиком чије постављање је трајало 600 година, каже професор Радловић.

–  Затим сам, у току студирања, наишао на Христов портрет у Аја Софији, то је нешто најлепше што сам у животу видео. Почео сам да радим мозаике факултативно. Мој професор ме је натерао да специјализирам ту технику иако она до тада није ни постојала на факултету. По завршетку студија, добио сам да украсим мозаиком капелу Свете Петке на Калемегдану, и тако је почео мој пут у сакралној уметности.

Следе израде мозаика у Христовој цркви у Бањалуци, цркви на Озрену, у манастиру краља Драгутина, црквама у Бијељини и Мркоњић граду, у Русији. И то је само део његовог уметничког пута.

– Професор Радловић је пионир на овом простору у новијем времену, највећа радионица мозаика у региону. Он је установио технологију, посебан поступак који је развио до највишег професионалног нивоа, зато је и могао да направи такву продукцију. Важно је и то да радионица има континуитет, све време се подиже квалитет и, технолошки и поетички, достиже се највиши ниво – рекао је Радомир Кнежевић професор на Факултету ликовних уметности.

Најновије, грандиозно дело професора Радловића су мозаици који настају уз помоћ његових студената у Цркви Светог Марка у Београду: цео црквени иконостас, затим мозаик „Крунисање цара Душана” који се налази изнад гроба поглавара, „Недремано око“ изнад моштију патријарха Германа и олтар од венецијанског мурано стакла. Завршен је и мозаик Богородице испод којег ће бити постављена композиција „Причешћа светих апостола“, димензија 19 са шест метара, која је већ оцењена као највећа и најлепша на свету.

Књига песама суграђанке Драгане Даниловић, „Динамика постојања“, недавно је изашла из штампе. Песникиња је у стихове преточила сећања и одблеске, све шумове и дамаре животне које песници са јаким сензибилитетом тако добро опажају. Збирка садржи двадесет девет песама, сврстаних у пет циклуса: Trагови, Одраз, Знаци, Рог и Успомене.

– Рецимо да ти циклуси подсећају на животна поглавља, а живот доноси преплитање радости и бола, туге и среће. Неминовне, често преране одласке –  каже Драгана.

Наглашава да је, у процесу стварања, њено, често детиње нестрпљење, најбоље усмеравала професорка, књижевница Марија Кнежевић. Драганина менторка препознала је у њеној поезији писање интуицијом, иначе веома ретко код песника.

Ово је Драганина трећа књига и прва која није написана за децу. До сада је објавила збирке ,,Жирафа ми је рекла“ (2010.) и „Наранџасти облаци’’ (2016). Најновије стихове посветила је сину.

– Посветити књигу сину је и захвалност и благослов – каже Драгана. – У врло младим годинама, са двадесет две, постала сам родитељ. Скоро да сам одрастала са својим дететом. У тој срећи и узајамној љубави, блискост је неминовна.

Драгана Даниловић је рођена Кикинди, детињство је провела у Банатском Великом Селу, а данас живи у Новим Козарцима. Завршила је Високу школу за образовање васпитача у Кикинди. Радила је као новинар.

Стихови из „Динамике постојања“ објављивани су у књижевним часописима. Збирку је уредио Енес Халиловић и издата је у едицији „Сент“ истоименог часописа из Новог Пазара. Моћи ће да се купи на промоцији „Динамике постојања“ која ће се одржати 8. децембра у Народној Библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди.

совембарска бајка

Сове, та симпатична и корисна перната створења по којима је Кикинда постала препознатљива широм света, као неицрпан извор инспирације, повезале су три даме: Наташу Јовановић из Параћина, Ружицу Голубовић- Совку из Београда и Јелку Кнежевић из Иђоша. Из заједничке љубави према совама и поезији родила се књига која данас излази из штампе „Совембарска бајка“.

Између корица богато и маштовито илустроване књиге, налази се четрдесет песама- за малу и велику децу.

– Све песме су поучне и метафоричне, свака песма има поруку- прича за Кикиндски портал Наташа Јовановић, графичка дизајнерка из Параћина. – У стихове смо уткале породичне и вредности у друштву, поруке о томе како се понаша у школи, како се негује пријатељство, чува љубав. Писале смо о совама, али на различите  теме- о добу јуре и диносаурусима, Египту, Данима лудаје, спорту… Песме су за малу и велику децу јер ће и одрасли, уз ове песме, да се присете онога што су заборавили кад су били деца- указује Наташа чији су цртежи сова и иницирали „Совембарску бајку“.

-Током пандемије, пронашла сам старе акварел дрвене боје и почела да цртам сове. Другарицама су се веома свиделе моје илустрације, па сам радове поставила и на свој фејсбук профил Твоја совица. Коментари су били дивни. А онда ми се јавила учитељица и песникиња из Београда Ружица Голубовић-Совка, која је испод мог цртежа написала песму. И Ружица обожава сове. За нас су оне незаобилазан симбол на сликама, привесцима, украсима…- открива Наташа која је, ускоро, и сама почела да пише стихове.

– Ускоро нам се придружила и Јелка Кнежевић из Иђоша. И тако је почела наша сарадња. Нацртам сову са кључем и настане песма о тајнама. Познато ми је да је Кикинда омиљено зимовалиште сова ушара. Маштала сам о томе да дођем и упознам се са овим природним феноменом.

Из пера Наташе, Ружице и Јелке настало је седамдесетак песама. Када су их представиле Тањи Ножици из кикиндског Културног центра- дилеме није било. „Совембарска бајка“ угледаће светлост дана у издању ове установе културе.

-Летос смо се виделе и упознале. Заиста су ме одушевиле дивним цртежима и песмама. Радујем се што је наш Совембар добио своју прелепу бајку- каже Тања Ножица, уредница књиге.

И управо док настаје овај текст, „Совембарска бајка“ излази из штампе. За прелом књиге и техничку подршку био је задужен Владица Миленковић. Промоција књиге биће одржана у Културном центру у Кикинди, а датум још није познат. Оно што је сасвим извесно је да ће се „Совембарској бајци“ обрадовати мала и велика деца.

 

 

 

Milan Vasalic

Наш суграђанин, Милан Вашалић из Банатског Великог Села, већ деценијама је посвећен нашем музичком наслеђу, у свим његовим аспектима: инструменталном, играчком и вокалном. Сад се припрема да, у сарадњи са концептуалним уметником Олегом де Восом, балкански етнос представи широм Белгије.

– Са овим инструменталистом упознао сам се на Фестивалу гајдаша у Београду, на којем сам наступао. Олег је, такође, инструменталиста, свира велики број инструмената, као и ја, али је извођач класичне музике. Управо је био у потрази за музичарем са ових простора и у мени је препознао нуклеус балканског музичког стваралаштва. Одмах смо одмах започели сарадњу, чак смо исте вечери и свирали заједно – каже Вашалић.

Договори и заједничким наступи наставили су се онлајн, каже Вашалић, а онда их је пандемија спречила да остваре идеју о наступима уживо.

– Олег се бави и експерименталном музиком. Са њим и његовим колегама сада је у припреми концертна турнеја широм Белгије, односно пеформанси, у којима ћемо спојити модерно и традиционално, архаично, савремено и класично у музичком извођењу. Свираћемо индивидуално, али ћемо, на крају сарадње, направити и фузију, и наступити заједно.

Почетак турнеје планиран је за средину јануара. Одмах затим, Вашалић ће своје умеће представити у Сарајеву, на фестивалу традиционалног фолклорног стваралаштва средњег Балкана. Биће у улози модератора, предавача и демонстратора, и одржаће семинар о играма, песмама и свирању на традиционалним инструментима.

Награђиван и свестран уметник

Потврду за своје музичко умеће и залагање за очување традиције, Вашалић је добио освојивши низ признања и награда. У познатом серијалу „Шљивик“ на РТС-у освојио је титулу чувара народне традиције. Са поносом истиче да је самоуки свирач на чак 12 архаичних, жичаних и дувачких инструмената. Међу бројним награда истичу се прва места на фестивалу „Златни опанак“ где је понео и титулу најмлађег носиоца Мајсторског писма за уметничко свирање гајди.

Истиче се његов рад са младима, али и плодотворна сарадња са познатим именима из света музике  као што су Биља Крстић и група „Бистрик“, Горан Бреговић, Влатко Стефановски, Бојана Николић, Национални ансамбл „Коло“. На међународном фестивалу гајдаша у Сан Франциску 2014.године освојио је награду публике.

Син Вид наследио је очев музички таленат, па Милан, и као велики заљубљеник у рокенрол,  са много ентузијазма  помаже рад његовог тинејџ рок састава „Рој“.

Његово стваралаштво однедавно је добило и ново лице. Малишане са којима као васпитач ради у кикиндској предшколској установи, обрадовао је стиховима својих песама.

 

ФОТО: Невен Грујић, Зоран Јовановић Мачак

 

 

Делима Брамса, Бетовена, Шумана, Шуберта И Скрјабина публици у концертној сали Народног музеја вечерас се представио 26-годишњи пијаниста Мирко Толимир. Након завршене Основне музичке школе „Слободан Малбашки” у Кикинди, средње образовање наставио је у музичкој школи „Јосиф Маринковић” у Зрењанину, да би основне академске студије завршио на Академији уметности у Новом Саду, студијски програм клавир. Прошле године, завршио је мастер студије такође на новосадској Академији, у класи професорке Ирис Кобал.

-После мастер студија, кренуо сам да радим са пуном нормом и било ми је прилично изазовно да се вратим свирању. Програм је прилично захтеван. Ово је музика и репертоар по мојим афинитетима. Већ сутра наступам у Вршцу, у великој сали Конкордиа, Градског музеја- каже млади пијаниста.

Наступао је на концертима у Сремској Митровици, Руми, Бечеју, Земуну, Зрењанину и Кикинди. У Новом Саду, као соло извођач, члан камерног састава и састава у оквиру предмета корепетиција наступао је на подијумима Хола и Мултимедијалног центра Академије уметности, Матице Српске и Културне станице Свилара, Синагоги, као и у Винском салону „Хелвеција ест.188” у Вршцу.

На месту корепетитора, радио је у музичким школама у Кикинди и Новом Саду. Тренутно је запослен у музичкој школи „Јосиф Маринковић” у Вршцу као наставник клавира.

– У плану имам и докторске студије, али поред педагогије, желим да се бавим свирањем и извођењем. Када ме питате о узорима, могу рећи да их много- од Соколова, Погорелића, Пераје до Хоровица, Дејвида Фреја…

Мирко Толимир је запажене резултате остварио на Такмичењу младих пијаниста у Зрењанину 2012. и 2015. године када је освојио прве награде и 2014. године када је понео титулу лауреата тог такмичења. Похађао је консултације, мастеркласове и семинаре код Биљане Горуновић (Академија уметности Нови Сад), , Кемала Гекића (Међународни универзитет Флорида у Мајамију), Љиљане Вукеља (ФМУ Београд)  и Конгконга Каи (Кина). Вечерашњи концерт организовало је Немачко удружење Кикинда.

 

jevrosima lukić

У чаробном свету акварела Јевросиме Лукић чекају вас исконски призори нетакнуте лепоте- снежни планински предели, осунчане обале, ковитлаци облака над равницом, идиличан пропланак  покрај бистре реке, шумовити обронци…Суптилне нијансе дочаравају хармонију и лепоту изворне природе, слојевито и поетично. Изложба је симболично названа “Сусрет”, каже ауторка.

-Изложено је тридесет мојих радова, највише пејзажа, мада радим и мртву природу, портрете и урбане пејзаже. Изложба се зове „Сусрет“ јер сам на сликарској колонији у Новим Козарцима упознала госпођу Тању и наш сусрет је био плодоносан, па сам за кратко време спремила ову изложбу. Излажем у Кикинди први пут и веома ми је драго што је публика у прилици да види моје аквареле, поготово што сте, овде у околини имали Здравка Мандића, нашег познатог акварелисту- наводи Јевросима Лукић.

Преко Међународне асоцијације акварелиста (IWS), њени радови стигли су до Русије, Турске, Шпаније, Албаније, Ирана, Француске, Вијетнама, Мађарске, Бугарске, Велике Британије. Иза себе има велики број награда и признања. Учесница је бројних ликовних колонија и хуманитарних акција у земљи и иностранству.

-Радила сам раније и уља на платну, али сам имала интервенцију на срцу, због чега ми смета терпентин. Сада радим искључиво аквареле. Брзо мислим и брзо радим. Акварел морате свакодневно да радите, да би рука била слободна, да то иде као вода – рекла је уметница.

Јевросима Лукић рођена је 1952. године у Голупцу. Живи и ради у Београду. Сликарство је учила код професорице Дуње Докић Николић. Чланица је УЛУС-а и УЛУПУДС-а.

-Треба казати да је акварел деликатан медијум који пружа могућност неограничених, вредносних изведеница којима Јевросима суверено влада градећи облике суптилних нијанси-написао је о Јевросиминим сликама Здравко Вучинић, историчар уметности, сликар и ликовни критичар. – Призори њених слика указују на сећање када је природа надмоћно владала човековим необузданим прохтевима или је, пак, међу њима трајало успостављено, обострано садејство. Њена дела упућују на време када су човек и природа живели у сагласности и хармонији која, у новије време неумитно измиче, наводи Вучинић.

Изложбу „Сусрет“ у Галерији КЦ можете погледати до 27. новембра. Јевросима Лукић сутра ће бити гошћа радионице у Културном центру коју води Смиљана Шалго, на којој ће деци, практично дочарати технику акварела.

 

Biblioteka 7

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди данас је обележено 177 година рада. Ове године, у најстаријој културној установи у граду, имају посебан разлог за славље – у њиховом власништву сада је оснивачки акт Српске читаонице, прве библиотеке у нашем граду.

– Оснивачки акт смо добили од професора Јефте Трифунца. Он је у својој кућној библиотеци имао тај документ који је био у власништву његових предака, оснивача Прве српске читаонице. У документу је датум 1. мај 1845. године и наведена су имена оснивача, као и тадашњег учитеља, Лазара Кирића. Кирић је свој дом уступио за службени простор Читаонице која је тада имала 250 књига и налазила се у данашњој згради позоришта. Читаоница је настала не само због жеље тадашњих студената оснивача, да се образују и шире своје видике, него и као симбол буђења српске нациопналне свести – рекао је директор Народне библиотеке, Бране Марјановић.

Свечаности су, у име локалне самоуправе, присуствовали чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски, и секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и месне заједнице, Богдан Тасовац.

Тасовац је истакао значај Библиотеке као окружне установе која има девет огранака и богат књижевни, културни и изложбени програм. Валентина Мицковски обратила се награђеним ђацима и похвалила њихов таленат и жељу да се, у време све веће дигитализације, баве уметношћу.

Поводом Дана Библиотеке и ове године био је расписан конкурс за најбоље ликовне и литерарне радове на слободну тему, на српском и на мађарском језику. Уредница културног програма, Дуња Бркин Трифуновић, истакла је да је на конкурс стигло више од 200 радова из читаве Србије, из Републике Српске и Црне Горе.

– Добили смо много радова инспирисаних прочитаним књигама, што нас је посебно обрадовало. Било је тешко одабрати најбоље, па смо одлучили да дуплирамо друге и треће награде и да доделимо много похвала, како бисмо подстакли најмлађе да наставе да стварају и учествују на нашем конкурсу.

На ликовном конкурсу, који је био намењен само предшколцима, равноправно су награђени: Драгана Голић, Анђелија Станишић, Теодор Цекуш, Јована Пејић и Вера Јанковић.

На литерарном конкурсу, добитник прве награде међу млађим основцима је Лазар Рељин, ученик ОШ „Свети Сава“. Друго место припало је Ксенији Дивљаков из ОШ „Глигорије Попов“ из Руског Села“ и Невени Вукелић, ученици ОШ „Јован Поповић“. Трећепласирани су радови Срне Јовић из Ниша и Огњена Перића из ОШ „Вук Караџић.

У категорији старијих основаца, првонаграђена је Сања Чоловић из Чачка, друго место поделиле су Лена Давидовић из ОШ „Жарко Зрењанин“ и Тара Петровић из Ниша, док су трећепласиране Теодора Симић из Лапова и Николина Васиљевић, ученица школе „Васа Стајић“ из Мокрина.

Међу средњошколцима, најбољи рад написала је Николина Павловић из Ћуприје, друго место припало је Наташи Вуковић из ССШ „Милош Црњански“, а треће Михаилу Јовановићу из Крушевца и Нађи Тошков из Зрењанина.

За радове на мађарском језику, награђени су ученици ОШ „Фејеш Клара“ и ОШ „Мора Карољ из Сајана. Золтан Фекете освојио је прво место, Марија Кадар била је другопласирана, а две треће награде добили су Петра Ковач из Сајана и Мате Комарек. Сви награђени добили су књиге на поклон.

Данашња библиотека у фонду има 160 хиљада књига. Дан Библиотеке обележава се на рођендан песника, књижевника и револуционара, Кикинђанина Јована Поповића, чије име носи од 1952. године.

laza i paralaza 1

Са представом „Лажа и паралажа“, Народно позориште из Кикинде учествоваће на другом Фестивалу „Публикум“ у Кули. Поред кикиндског Позоришта, на „Публикуму“ ће, одлуком селектора Каменка Бертића, директора Културног центра Кула, наступити и Народно позориште „Тоша Јовановић“ из Зрењанина, са представом „Силвија“, суботичко Народно позориште са „Избирачицом“ и Шабачко позориште које ће извести комад „Виолина, даире и пегла“.

Специфичност Фестивала који се ове године одвија под слоганом „Корак напред“, јесте да најбољу представу, оцењивањем, бира публика. Прошле године Кикинђани су наступили са трагикомедијом „Смрт човека на Балкану“ и заузели друго место. Првопласирано је било Српско народно позориште које је играло „Аутобиографију“.

Фестивал „Публикум“ на сцени Културног центра Кула одржаће се од 22. до 26. новембра. Кикиндско позориште ће наступити треће фестивалске вечери, 24. новембра.

 

 

 

predstava ljubavno pismo
Како су нам наши поуздани извори јавили (имена и адресе познате редакцији), у кикиндском Позоришту нешто се спрема. Односно, проба. Да не кажемо – пише. И пева. И много, много се смеје. Јер је дошло до забуне, а у питању је љубавно писмо. Значи, ствар је озбиљна.
Били смо на проби, снимали је, питали присутне о чему се ради и – направили емисију. Њих смо оставили да заврше представу. У нашој емисији видећете и какву. Ствар је озбиљна колико и љубав у писму.
jerkov

-Сплет животне мудрости и стваралачке снаге код Андрића фасцинира. Након што деценије живота проведете бавећи се његовим делом, дођете до сазнања да нико није боље и успешније, у овом делу света, одговорио на изазове живота од њега, каже историчар књижевности и професор Филолошког факултета у Београду проф. др Александар Јерков. О делу великог писца, нашег јединог нобеловца, Јерков је надахнуто говорио матурантима гимназије „Душан Васиљев“, на предавању у кикиндској библиотеци.

-Фасциниран сам не само њим већ Његошем, Доситејем, Вуком, Црњанским, великим песницима 20. века, али поврх свих њих Доситеј и Андрић су за мене највиши ниво промишљене мудрости- како у књижевности пронаћи место за живот.

Савремен, актуелан и свевремен, Aндрића и даље прати „цео океан тајни,  сплет загонетки и чуда“.

-Много тога још увек откривамо о Андрићу, не само у биографији већ и у читању текстова.. Мало ко зна каква се трансформација одиграла између првог и другог издања „Пута Алије Ђерзелеза“ и како је Иван нестало и остало Иво, како се његов стваралачки идентитет утемељио у српској књижевности и култури. Мало је познато да је Андрић својом руком и то у тешким временима написао да је Србин. Он је рођен у католичкој породици, као Хрват, деловао је у оквиру хрватског културног круга. Али изворни идентитет који га је утемељио заснован је на Његошу, Вуку, Бори Станковићу…то је његова вољна и свесна одлука донета у тешким временима када је много пробитачније било да буде Кроат. Не желим то да пренагласим, али тај фини детаљ је недовољно познат, увек се мисли да је био комформиста, да се прилагођавао, тражио угао… Тачно у многим ситуацијама, али није само то- указује проф. др Јерков који припрема књигу „Андрић и Европа“ .

-У његовим делима видите и  сазнање о Европи, која није помодна и јефтина прича о успешној западној Европи, него како ово овде градити као европско место. То је мудрост која није јефтино мондијалистичка, а уписала се у његове приче, романе, записе- истакао је  Јерков.

Don`t copy text!