децембар 6, 2025

Култура

desanka-ristic-(5)

У Народној библиотеци „Јован Поповић” одржана  је интерактивна промоцију драмолета „Звездани кишобран” ауторке Десанке Ристић, учитељице у Основној школи „Вук Караџић“. Књига је збирка кратких драмских текстова, драмолета.

-Књига је настајала читаву деценију и у њој је сабран мој дугогодишњи књижевни рад. Реч је о текстовима које сам написала за своје ученике, чланове драмске секције. Представе смо изводили на републичким такмичењима, а сада су уобличене у књизи „Звездани кишобран“ који штити ђаке од свега што није добро – истакла је Десанка Ристић.

У књизи је десетак текстова од којих је чак шест награђено републичким наградама.

-У специфичним ситуацијама, када деци интересују одређене теме, наменски сам писала текст специјално за њих. Инспирацију сам проналазила у занимљивим догађајима који су нам се десиле. Главни ликови су животиње и сваки текст је баснолик, а сваки драмолет садржи поуку. Ово је десета генерација са којом стварам у драмској секцији – навод наша саговорница.

Текст „Три рибице“ освојио је награду за најбољи сценски говор на Републичкој смотри драмског стваралаштва у Лесковцу, „Добра маћеха“ награђена је у Елемиру за најбољи драмски текст, „Рођендан лептира“ ушао је у десет најбољих драмских представа у нашој земљи, „Дечији уговор“ освојио је републичку награду за најбољу поуку, „Звездани кишобран“ на драмској смотри у Новом Саду проглашен је за најбољи сценски говор.  Гости на промоцији, ученици четвртог разреда ОШ „Вук Караџић“ имали су прилику да у Библиотеци погледају драмолет „Изволите у хотел паука Паје“ који је прошле године добио награду за најбољи текст у Панонији.

Рецензент књиге је Роберт Такарич, дечији писац, а илустрације је радио Горан Новаков, док је књигу  прошле године издао београдски Институт за дечију књижевност. Драмолет је ове године промовисан и у Друштву књижевника Србије.

 

Spomenik-Jovanu-Popovicu-u-Kikindi-(1)

На други наградни Књижевни конкурс „Јован Поповић” Издавачке куће „Партизанска књига“ јавило се 217 аутора – деветоро из Црне Горе, 15 из Хрватске, 22 из Босне и Херцеговине и 171 из Србије.

У већини се налазе песничке збирке (130), уз 87 рукописа кратке прозе. Стручни жири ће објавити шири избор до 1. октобра, а име лауреата биће саопштено на дан рођења Јована Поповића 18. новембра, када ће ауторки/аутору награђеног рукописа у Кикинди бити уручена плакета и објављена уређена књига у издању „Партизанске књиге“, уз потписивање стандардног издавачког уговора.

„Партизанска књига“ је расписала конкурс за регионалну Књижевну награду „Јован Поповић“ у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца. Награда се додељује за најбољи необјављен рукопис књиге прича или песама.

На првом конкурсу, одржаном прошле године, награду је понео Данило Стојић из Ужица за збирку прича „Најбоље је већ прошло“.

sa-piscem-na-ti-2

Књижевни разговор са Радованом Влаховићем под називом „Са писцем на ти” одржаће се у уторак 2. септембра, у Клубу писаца у Новом Саду (Булевар Михајла Пупина 9), с почетком у 18 сати. Учествују: Радован Влаховић и Фрања Петриновић.

Програм се одржава у оквиру Књижевног фестивала „Перпетуум Мобиле” који организује Друштво новосадских књижевника чији је Радован Влаховић почасни члан.

Радован Влаховић је аутор око 70 књига прозе, поезије, есеја и бројних превода својих књига на десетак језика света. Добитник је више значајних награда, међу којима је и престижна Вукова награда коју је добио ове године. Оснивач је, директор и уредник издавачке делатности Банатског културног центра.

Недавно су му објављене књиге поезије „Водичи златног телета” и „Пролазна соба” и књига прозе „Заратустрин плес над Југославијом” у издању Банатског културног центра.

Поред ових нових наслова, објављена су му и два превода на енглески језик: романа „Бапа” и путописа са Свете Горе „Патерица”. У овој години објављена је и монографија коју је Влаховић приредио „Пролеће Симе Цуцића: петнаест година књижевне манифестације”.

Радован Влаховић живи и ствара у Новом Милошеву.

Heroj-nacije-(5)

У Народном позоришту данас је најављена премијера која ће отворити сезону почетком октобра – представе „Херој нације“, Ивана М. Лалића, у режији Дајане Јосиповић. Као жанровско одређење редитељка наводи трагикомедију, а као сврху постављања овог комада – за њу интригантан сукоб, метафорички али и стварни, између система вредности двеју генерација у времену транзиције у којем живимо.

– Заинтересовало ме је да преиспитам да ли постоји опција дијалога између система капитализма који је све што је вредно претворио у робу и оног система који нас је васпитао и подизао у људе и који подразумева рад и живот у заједници као суштинској вредности. Представа неће бранити један став нити једну страну, него ће отворити то питање, што и јесте улога позоришта – каже редитељка Јосиповић. – Жеља ми је да публика после представе размисли о сопственом животу и одлукама које доноси, да постави питање да ли су то заиста њихове одлуке или су већ, у њихове интимне просторе, ушли механизми манипулативне моћи онога што нас тренутно надилази.

У представи се, како је објаснила редитељка, ствар „ломи“ на човеку који је веран систему и поретку, вертикали која га „уземљује“. Када се у такво осећање света уплете нешто што је њему неспојиво, отвара се питање која је цена комуникације и да ли уопште постоји опција дијалога. Ауторски тим представе је ту манипулативну моћ система других вредности отелотворио у продуценту емисије чија је идеја да направи ријалити шоу од дома главног јунака.

– Стално говоримо о друштвеним мрежама, о интернету, о бомбардовању информацијама, али важно је да ли примећујемо те механизме, у каквим облицима се појављују, ко је тај што држи конце на свим нивоима стварности. Да ли се види непријатељ система вредности у који верујеш и ко је то. Путем сина која је представник новог времена, генерације коју су успели да увере у материјално, која је интиму трампила за видљивост – за разлику од оца који верује у поредак у којем морају да постоје границе, да не може све да буде предмет шале и забаве – улази потпуно поремећени систем вредности који квари овај на коме се он ломи и зато отварамо питање интиме – да ли смо заиста толико далеко отишли да смо од породице направили излог – наводи редитељка Јосиповић.

Глумачка подела окупила је део сталног ансамбла Позоришта: оца породице игра Михајло Лаптошевић, мајку Гордана Раушки, Владимир Максимовић игра сина, а ликови новинарке и продуценткиње поверени су Анђели Киковић и Мини Стојковић.

– Мајка је симбол традиционалне породице, пожртвована у намери да све што има улаже у оно што је њој најсветије – у своју породицу – каже глумица Гордана Раушки. – Она се  труди да тај дом очисти, уреди, напуни храном и да га, на тај начин, „намагнетише“ довољно да би стално привлачио укућане – то је њена животна мисија. Када се чланови породице разиђу у мери да постану неспособни да бораве заједно у кући, долази до лома и преиспитивања женског и људског у њој, и зато мислим да би женски део публике требало да дође да гледа представу и да провери своје мишљење о томе.

Младој талентованој београдској редитељки Дајани Јосиповић ово је прва сарадња са кикиндском театарском кућом. Рођена у Добоју, иза себе већ има значајан опус, а за кикиндску публику можда је интересаантан и податак да је, својевремено, асистирала и редитељу Кокану Младеновићу који је у Кикинди режирао култну представу „Каубоји“.

Бране Марјановић, в. д. директор Позоришта најавио је да ће ова премијера означити  почетак нове сезоне у првим даним октобра и да се представа ради и захваљујући средствима добијеним од Покрајинског секретаријата за културу. Биће то 346. премијера кикиндског позоришта које ће 2. децембра обележити 75 година постојања.

С. В. О.

1756207048849-3

Кикиндском академском сликару и професору на Високој  школи струковних студија за образовање васпитача, др Милораду Степанову  од данас, 27. августа, у Крагујевачкој галерији „Ђура Јакшић“ приређена је самостална изложба „Банат између земље и неба“.

Реч је о ликовним преокупацијама Степанова које су настале у последњих пет година и представљају банатске пределе изван конвенционалних приказа. Степанов наводи да је простор равнице који приказује на овој изложби сагледан кроз личну визуру, уједно и као сликарска импресија, али и експресија. Митологија ишчезлог мора, природно и друштвено наслеђе и други елементи који сачињавају овај циклус, чине Банат још више ликовно изазовним, па се нада да ће и Крагујевчани препознати мистику овдашњег поднебља.

У оквиру крагујевачке поставке, изложена су и два групна рада која су настала на ликовним радионицама у оквиру менторства др Степанова на Високој школи за образовање васпитача. Поменуте радионице су одржане у склопу обележавања седам деценија школе и у њој су учешће узели како бивши студенти, тако и деца предшколског и основношколског узраста.

Н.С.

melizmi-ohrid

Женска певачка група Мелизми учествовала је на 20. Интернационалном фестивалу фолклора „Охридско сунце“ (Ohrid Sun) у Охриду.

Како истичу, права част и задовољство је било представити своју земљу, град Кикинду, инструмент, ношњу, песму, међу двадесет група из Европе и света.

-Дали смо пун угођај љубитељима традиционалне песме,а заузврат добили срце пуно љубави, радости које акумулирамо за даљи рад и безусловно преношење свега што су нам наши преци оставили. Нашу банатску песму је својим специфичнин и атрактивним звуком обогатио млади Мокринчанин на гајдама. Велико хвала свима који препознају важност нашег двадесетогодишњег рада- истичу у овој Женској певачкој групи.

Фестивал  „Охридско сунце“ у Северној Македонији окупља фолклорне групе и етно саставе из целог света.

kud-petar-kocic

Чланови Културно-уметничког друштва „Петар Кочић“ из Нових Козараца остварили су запажен успех на манифестацији „Маркови дани“ која се одржава у општини Бољевац, у месту Валакоње-Буково. На oвом фестивалу народног стваралаштва Новокозарчани су освојили две прве, једну другу и једну трећу награду, као и титулу свеукупног победника овогодишње манифестације.

– Хвала дивном домаћину на врхунској организацији и труду, жирију на указаном поверењу и потврди рада, хвала дивној публици и преко 1000 учесника фестивала који чувају завет и остављају светле трагове. Под Ртњом се остварују снови. Хвала месној заједници Нови Козарци на несебичној подршци и организацији превоза, на ветру у једра. Сви смо дали све од себе и више од себе – поносно истичу у КУД-у „Петар Кочић“.

Уметнички руководилац и кореограф КУД-а Милан Вашалић проглашен је за најбољег инструменталисту фестивала, док је Вид Вашалић у истој категорији освојио трећу награду. Извођачки фолклорни ансамбл је освојио прво место, а мушка певачка група, у саставу Милан Вашалић, Вид Вашалић, Недељко Лакић и Бранко Ђенић, друго.

Такође, Новокозарчани су се пласирали на фестивал традиционалног културног наслеђа „Орфеј“ који ће бити одржан у новембру у Коларчевој задужбини у Београду.

Поменимо и то да је у оквиру 18. Маркових дана, у избору за најлепшу чобаницу који подразумева сценски изглед, чланица КУД-а Маја Бањац, била друга, док је Бранко Ђенић био успешан и у бацању камена с рамена.

gusle-makedonija-1

Ансамбл народних песама и игара и велики народни оркестар  Академског друштва за неговање музике „Гусле“ учествовали су на 6. Међународном фестивалу фолклора у  Македонији у Куманову.  Организатор фестивала је КУД „Панче Пешев”, а покровитељи општина Куманово и Министарство културе и туризма.

-Сјајна организација, квалитетан фестивал и одличан наступ нашег ансамбла, оставили су утисак на све присутне – рекао је уметнички руководилац Игор Попов. – Представили смо се бројним  кореографијама из богатог програма, са посебним нагласком на игре и песме из Баната. Нисмо пропустили прилику да афирмишемо богато културно наслеђа Србије које најбоље описује наше порекло и идентитет. На позив великог македонског уметника, Нина Величковског, чланови Великог народног оркестра „Гусала“ и солисти, продужили су свој боравак у Македонији,  јер су учествовали и на Музичком фестивалу „Тумба фест 2025“ те смо још једном представили традиционалне композиције и песме из Србије и региона.

На фестивалу су, осим домаћина и „Гусала“ који су били једини представници Србије, учествовали и представници Мексика, Пољске и Румуније.

Подсетимо и то да су једног од најпознатијих певача македонске традиционалне музике  Нина Величковског, који је био домаћин Кикинђанима, наши суграђани су имали прилику да виде на прошлогодишњем ФЕНОК-у.

А.Ђ.

nusic-i-prijatelji-(2)

У дворишту Курије, у оквиру Кикиндског лета суграђани су имали прилику да виде представу „Нушић и пријатељи“. Ово је је прича о великанима позоришне уметности с почетка двадесетог века у којој глуме Лепомир Ивковић, Бошко Пулетић, Весна Станковић, Тијана Вишковић. Дан уочи Нушићеве смрти, обилазе га пријатељи, колеге, глумци које је волео и који су њега дубоко поштовали и волели. Миливоје Живановић, Жанка Стокић, млада глумица Јаворка, у вечитом камчењу нове улоге, касније се појављује и Љубинка Бобић.

-Други пута сам у Кикинди, а мој колега Бошко Вулетић, који има каријеру дугу шест деценија, први пут је у вашем граду. Радовали смо се доласку, а публика је оправдала наша очекивања – рекла нам је Весна Станковић. – Бранислав Нушић нас је све задужио je нашу нацију и ова представа је споменик ње, Миливоју Живановићу, Жанки Стокић, Љубинки Бобић, великанима  српског позоришта.

Да би разонодили и орасположили вољеног, говоре досетке, песме и анегдоте приказујући једно прошло време, кад је позориште у Србији значило више од живота.

-Позориште је чаролија у тренутку, али се глумци брзо забораве. Нико не зна како је глумио Миливоје Живановић или Жанка Стокић. Можемо само да нагађамо како је то било јер нема видео записа о томе. Ову представу играмо годинама и гостовали смо широм Србије и региона, али и у иностранству. Затекао нас је простор, многобројна публика, као и велики број аплауза које смо добили – закључила је Весна Станковић.

 

Духовита, забавна, али и сетна прича о једном времену, пуном носталгије, зачињено урнебесним причама о ондашњем начину живота, али такође и драматичним судбинама ових великана српске уметности биће изведена наишла је на одличну реакцију Кикинђана.

А.Ђ.

 

iza-kulisa-(6)

У препуном дворишту Курије публика је уживала у кабареу „Љубав из кулиса“ у ком играју Владимир Посавец Тушек и Мина Лазаревић. Посетиоци су имали прилику да сазнају о урнебесно забавниме и дирљивим тренуцима из живота двоје заљубљених „матораца“,  глумачког пара са готово 100 година заједничког професионалног искуства.

-Представа је настала у опуштеним тренуцима. То је животна прича двоје средовечних људи који се заљубе – истакла је Мина Лазаревић. – Било нам је занимљиво да поставимо питања, која, сигурна сам, постављају особе у тим годинама: Да ли имам право на љубав у тим годинама?, Да ли је могућа?, Како може да функционише љубав када неко иза себе има децу, породицу? За нас су све ове теме биле диван полигон за игру и шалу и трудили смо се да будемо духовити и ауто иронични, али и да покажемо какав је живот глумаца када се угасе светла и спусте завесе, кад престане живот на сцени.

Глумци на сцени причају романтичну, сентименталну и духовиту причу.

-Оно што живот може да изрежира, то нико не може да измашта. Потрудили смо се да из својих и искустава наших колега направимо коктел у ком ће се свако препознати. Уколико публика, док гледа представу, остави, барем на сат и по своје страхове, свакодневне стресне ситуације и буду са нама, ми знамо да смо урадили добар посао – навела је Мина Лазаревић.

 

Владимир Посавец Тушек породично и емотивно је везан за нашу средину с обзиром на то да му је мајка из Накова.

-Драго ми је што сам поново са својим пријатељима из детињства и младости. Комад је премијерно одигран 1. децембра и већ смо близу четрдесетог извођења, што је много за свега пола сезоне. Кабаре изводимо по читавој бившој Југославији и реч је о форми која има чврсту драматургију – додаје је Посавец Тушек.

У Академији 28 комад је у редовном репертоару.

-Током лета извели смо представу у више различитих амбијената и градова. То је љубавна прича која је свим пријемчива, али је истовремено и прича о нашем, глумачком, послу. Говори са чиме се бавимо и сусрећемо, јер и глумац је обичан човек, али истовремено и необичан – закључио је Владимир Посавец Тушек.

У кабареу је Мина Лазаревић, уз клавирску пратњу Милице Радојевић, извела светске и домаће хитове. Представљене су 24 кабаретске сцене, 11 музичких и пет поетских тачака.

А.Ђ.

 

 

 

 

Don`t copy text!