Култура

pozoriste-kosmaj-4

У току је рад на новој представи Народног позоришта „Kosmaj All Inclusive“. Комад је написао Владимир Ђурђевић, а редитељ је Марко Мисирача који први пут професионално сарађује са кикиндским глумцима.

-Гледао сам сјајне представе кикиндског театра и овај комада се лепо наслања на репертоар ове куће која негује савремену домаћу трагикомедију. У току су читалачке пробе и већ се назиру контуре представе која се реализује уз одличан тим сарадника. Радња се дешава у селу у Србији и прича је о породици која, у овим мутним временима, покушава да исплива из недаћа и да живи као људи, како се и каже у једном делу. Циљ им је да превазиђу све препреке како не би само преживљавали. Представљамо елан човека на Балкану који успева да пронађе начин да преживи. Комад се завршава снажном, Домановићевском, сатиричном сликом, што је посебан квалитет овог текста. Сигуран сам да ће публика пронаћи себе у дилемама главних јунака – истакао је Мисирача.

Гостујући глумци су Милан Вејновић из суботичког Народног позоришта и Лука Јовановић Џивџановски, који је и композитор.

-За мене је ово ново искуство, али већ сада могу да кажем да ће публика бити задовољна. Играм кума чланова породице Кубуровић и, како кажу моје колеге, спасилац сам – додао је Вејновић.

Лука Јовановић Џивџановски други пут сарађује са кикиндским позориштем јер је био део и део комада „Облаци“.

-Драго ми је што сам део представе. Играм сина Уроша који се противи и увек је у контра смеру у односу на његове родитеље. Биће доста панк музике која одудара од миљеа у ком је комад писан и биће интересантан контрапункт у односу на текст – рекао је Јовановић Џивџановски
Премијера је планирана за 7. фебруар наредне године, навела је Милена Живков, директорица Народног позоришта.

-Овим комадом обогатићемо наш репертоар с обзиром на то да се ради о комедији. Наша публика је позната по томе да воли добру комедију, на шта смо их навикли. Поред локалне самоуправе, представу су помогли Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и ресторан „Twenty“ – казала је Милена Живков.

У комаду играју и Мина Стојковић, Бранислав Кнежевић, Никола Јоксимовић, Анђела Киковић и Владимир Максимовић.

А.Ђ.

Lara-Balaban-(3)

Лара Балабан из Кикинде, ученица четвртог разреда Средње музичке школе „Јосиф Маринковић у Зрењанину, освојила је друго место на 26. Међународном такмичењу соло певача “Никола Цвејић” у Руми. У шест категорија, током два дана, надметала су се чак 62 певача. У Лариној категорији била је највећа конкуренција – међу 22 такмичарке она се позиционирала на високо друго место.

Лара је, до сада, учествовала на многим школским, републичким и интернационалним такмичењима. Од новијих, издваја наступ у Темишвару на којем је освојила највећи број бодова и прво место, а према такмичењима има посебан однос.

– Доживљавам их као прилику за још један јавни наступ и начин да упознам друге талентоване певаче – каже Лара. – Најмање важне су ми награде, битно ми је да покажем оно на чему радим и да се, кроз свако искуство, развијам. Такмичења ме мотивишу да будем боља и да се додатно трудим, јер сваки изазов доноси нову инспирацију.

Лару сада очекује међународно такмичење „Artisti della Voce“ које ће се одржати у децембру у Новом Саду. Учествовала је и на солистичком концерту оперске певачице Марије Радивојевић, а често наступа и са Зрењанинском филхармонијом. Њен неоспорни таленат већ јој отвара многа врата и нове изазове. Школа коју похађа изабрала ју је да буде представник на размени ученика у Тузли, такође крајем овог месеца.

Ларин дар, труд и упорност већ дају резултате, а успех у Школи постиже на чак два смера – соло певању у класи професорке Светлане Бирке и на смеру дизајн звука у класи професора Страхиње Ђорђевића. Логичан професионални пут сада је Академија уметности на којој планира да упише соло певање.

– Веома сам амбициозна и посвећена певању, а мој циљ је да наставим школовање у том правцу и да изградим професионалну каријеру. Ипак, најважније ми је да у свему што радим пронађем радост и уживање. Сматрам да се права страст препознаје управо у томе када сваки корак на путу доноси задовољство – прецизна је Лара.

Уз већ доказане квалитете и одлучност, сасвим је сигурно да ће све замишљено и остварити, да ће јој успеси који је тек очекују донети много радости и потпуну сатисфакцију на уметничком путу који је одабрала, и ми јој желимо сву срећу у томе.

С. В. О.

Ларин награђени наступ:

Koncert-saksofoni-(1)

Изузетну прилику имала је вечерас кикиндска публика – да ужива у звуку саксофона на концерту за овај инструмент ђака из три музичке школе. Наступ под називом „Три школе – један звук“ организовала је професорица Николина Сувајџић, уз помоћ колега, професора Сандре Дропо Рамаји и Дарка Давидовића из новосадских музичких школа „Исидор Бајић“ и „Јосип Славенски“ и уз подршку своје куће, Основне музичке школе „Слободан Малбашки“.

– Концерт је произашао из нашег пријатељства – каже професорица Сувајџић. – Одлучили смо да окупимо сву нашу децу, да се упознају и да се друже, и то смо крунисали концертом на којем свирају композиције који класичан саксофон представљају у најбољем светлу.

У препуној сали Народног музеја 15 полазника одсека за саксофон, од другог разреда основне до трећег средње школе, извело је дела Моцарта, Клериса, Брамса, Родригеза и других композитора, писаних за овај инструмент, уз клавирску сарадњу професора Аполоније Косо, Јелене Бајић, Наталије Пушић и Еле Банковић Савчук.

– На овај начин ширимо популарност инструмента и публика има прилику да ужива у наступима наших ђака. И за њих је значајно да што више концертрирају у другим местима – рекла је професорица Дропо Рамаји из Музичке школе „Исидор Бајић“.

Професор Давидовић, наставник саксофона и кларинета у Музичкој школи „Јосип Славенски“ слаже се да је оваква сарадња за децу вишеструко корисна.

– Цео дан смо провели у Кикинди, посетили смо „Теру“ и обишли Музеј. Моји ђаци наступају и у квартету са темом из филма „Породица Адамс“.

Класа саксофона најновија је у кикиндској Музичкој школи. Основана је септембра прошле године, и већ има 11 полазника, што је изузетан успех, додала је професорица Сувајџић. После концерта малих и великих саксофониста и саксофонисткиња, у плану је узвратна посета и концерт у Новом Саду.

С. В. О.

distrikt-izlozba-i-koncert-(1)

На новој изложби Народног музеја, „Округ златног лава”, уприличеној поводом два и по века од успостављања Великокикиндског привилегованог диштрикта, сваке среде до краја године биће организована тематска стручна вођења кустоса историчара Милоша Пушаре.

На првој сесији која ће се одржати сутра, 4. децембра, под називом „Чамац на Моришу и Тиси“, тема ће бити укидање Потиско-поморишке војне границе и долазак Срба граничара, будућих становника Диштрикта.

„Барјак златног лава“ назив је другог вођења, 11. децембра – предавање ће бити о хералдици и грбовима са заставе и из повеља Великокикиндског привилегованог диштрикта.

Трећа сесија, „Диштричка ребелија“, одржаће се 18. децембра – тема ће бити Великокикиндски диштрикт у буни 1848/49. године.

О економској историји Диштрикта говориће се на тематско-стручном вођењу „Economicus districtus“ 25. децембра.

Све сесије одвијаће се у простору Галерије Нова, са почетком у 18.30 сати.

Ljubavno-pismo-Kula-1

Носталгична комедија „Љубавно писмо“ победила је на синоћ завршеном четвртом „Публикум“-у у Кули. У јакој конкуренцији професионалних театара из Зрењанина, Вршца, Крушевца и београдског „Мадленианума“, кикиндски ансамбл одушевио је кулску публику која je и жири такмичарског програма, и са оценом 4,77, понео титулу фестивалског победника.

– Мислим да смо, и овим успехом, доказали да се вредност уметности не мери утрошеном количином новца, него љубављу и талентом која се у њу уложи – каже  глумац, Бранислав Кнежевић, подсећајући да је представа настала у периоду када Народно позориште није имало новца за нову премијеру.

На његову иницијативу и у договору са Драганом Остојићем који је одабрао текст и потписао режију, избор костима и музике, као и уз ентузијазам глумаца који су реквизите и костиме доносили од куће и сами их куповали, настала је представа која је премијерно изведена децембра 2022. године. „Љубавно писмо“ на сваком извођењу изазива сјајне реакције публике међу којом већ има и своје сталне гледаоце. Овај квалитет препознат је и на фестивалском наступу у препуној сали кулског позоришта.

– Знао сам да ћемо бити најбољи, осетио сам то – каже Кнежевић. – Реакција гледалаца у Кули била је сјајна, аплауз смо добијали после сваке сцене, а често и на отвореној сцени. Најбоља реакција била је на песму коју изводим, „Друже Тито, ми ти се кунемо“. Било је опште одушевљење у току целе представе и зато сам и веровао да ће оцена бити висока.

Поред Кнежевића, у представи играју: Ружица Недин, Гордана Раушки, Михаило Лаптошевић, Анђела Киковић, Владимир Максимовић, Јована Берић и Бранислав Чубрило Рус. Текст су написали Зоран Бачић и Златан Фазлагић, а видео продукцију у комаду потписали су Милорад Караџин, Владимир Сретеновић и Душан Љубоја.

Сјајан глумачки ансамбл у комедији с певањем, а у питању је југословенски евергрин, ову представу доноси с лакоћом и радошћу. На сцени кикиндског позоришта играће се 20. децембра.

Р. К.

(Фото: Културни центар Кула)

petar-kocic-subotica-(3)

На Међународном фестивалу „Суботица фолклор фест“ чланови припремног ансамбла Културно-уметничког друштва „Петар Кочић“ из Нових Козараца освојили су пехар, признање и пласман на један од најпрестижнијих Међународних фестивала фолклора у Будимпешти.

-После двоструког првог места нашег првог ансамбла на републичкој смотри фолклора у Пожаревцу и наш припремни ансамбл овенчан је ловорикама успеха. Без лажне скромности могу да кажем да је ово златна година нашег друштва. Наступ у Суботици био је наш 30 концерт у овој години у земљи и иностранству – истакао је Милан Вашалић, председник КУД-а „Петар Кочић“.

До краја године најмлађи фолклорци представиће се домаћој публици на „Фестивалу плеса“ у Руском Селу.

-Циљ друштва је да окупљамо све мештане, да чувамо традицију и, пре свега, да негујемо дух заједништва у селу. Позивамо све мештане да нам се придруже – додао је Вашалић.

Новокозарачко друштво основано је пре 47 година и има шездесетак  чланова у подељених разним секцијама.

А.Ђ.

knjiga-zlatni-lav-(1)

Поводом 250 година од основања Великокикиндског дистрикта у Народном музеју представљена је књига „Округ златног лава“ коју су написали историчари Владислав Вујин, Драган Белеслић и Владимир Дудић.

-Потрудили смо се да књига буде пријемчива свим читаоцима који желе више да сазнају о локалном наслеђу. Мој рад односи се на велике људе у ондашњем Дистрикту. У 15 кратких прича представљени су велики људи попут Димитрија Бугарског, Јована Пајдака, Павле Кенђелац, Теодор Павловић, Ђорђе Радак, Лазар Видић. Књига је богато илустрована и сигуран сам да ће наићи на добар одзив код читалаца – рекао је Вујин, историчар Народног музеја.

Драган Белеслић, историчар Историјског архива писао је о историји Великокикиндског дистрикта повезујући чињенице које су се одвијале у Европи, а написао је и причу о путу зрна овса из пореске књиге.

-Уз артефакте који могу да се погледају у Галерији „Нова“ у оквиру изложбе „Округ златног лава“, посетиоци могу више да сазнају и у истоименој књизи. Мој циљ је био да први пут прикажем светска и европска дешавања у то време и да прикажем како је Европа видела догађаје код нас и како смо ми гледали те исте догађаје. Потрудио сам се да приближим живот обичног човека јер сам обрадио и обичаје народа који је тада насељавао овај простор – навео је Белеслић.

Историја ратовања наших предака и повеље биле су теме о којима је писао Владимир Дудић из Историјског архива.

-Имали смо шест повеља од којих су четири биле везане за Дистрикт, а две за град Велику Кикинду и оне су мање познате јавности, тако да сам и о њима писао у књизи. Идеја водиља ми је била да читаоце боље упознам са тим ко су били људи који су населили Дистрикт. То су били војници граничари, некадашње потиско-поморишке војне границе и пошто је Банат ослобођен од турске власти, населили су ове крајеве – истакао је Дудић.

Штампање публикације су суфинансирали Министарство културе и Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе с верским заједницама.

А.Ђ.

Sivcev-Zenske-zadruge-(6)

Најновија, десета књига кикиндског историчара и директора Историјског архива Срђана Сивчева „Мађарске, немачке и јеврејске добротворне женске задруге у Великој Кикинди од 1873. до 1945. године“ представљена је вечерас у Народној библиотеци “Јован Поповић”. Циљеви деловања организација жена, у току готово осам деценија обухваћених овим историографским делом, нису се много мењали, рекао је аутор. Увек је то било обезбеђивање сваке врсте помоћи – у виду хране, одеће, обуће и новца сиромашној деци и грађанима, свима који су били у потреби у одређеним  друштвеним околностима.

– Ова тема расветљена је први пут, ни на једном месту не налазимо на запис о задругама које су оставиле траг на пољу женског деловања и биле су пречица и пут у укључивање жена у јавни грађански живот. Помогле су великом броју људи и ово је омаж њиховим чланицама. Иако су у свом имену носиле националне одреднице и превасходно помагале својим сународницима, сарађивале су и са другим хуманитарним организацијама и заједно помагале сиромашним слојевима становништва, без обзира на националну припадност – објашњава Сивчев. – У  књизи имамо документован рад Јеврејске женске задруге, Задруге „Хуманитас“ коју су чиниле Немице и Мађарице, Римокатоличког добротворног женског удружења.

Књига за базу има архивску грађу кикиндског Историјског архива и Архива Војводине, али највише информација пронађено је у штампи, рекао је рецензент, историчар Драгољуб Мандић, члан Матице српске и Омладинског одбора oве институције.

– Књига се уклапа у токове историографије последњих деценија који отварају теме  као што су историја приватног живота, обичног човека, жена, националних мањина и локалне историје, а аутор је, у овом делу, захватио више тих тема. Рад наведених организација пратио је главне токове свих политичких збивања. Књига је значајна студија случаја која ће послужити историчарима и велики је допринос проучавању ове теме. Из ње сазнајемо да се Кикинда не разликује од великих градова када је у питању рад женских хуманитарних организација. Мени је најзанимљивије у којој мери су се политичка збивања рефлектовала на рад ових организација, па су, тако, мађарске и немачке задруге у време Аустроугарске биле привилеговане, а Краљевина Југославија им је, као држава помирења, омогућила да и даље нормално раде, али у мањем обиму, јер више нису биле привилеговане – навео је Мандић.

Књига је двојезична, али је превођењу претходила обрада грађе из Архива која је била у рукопису. Преводилац овог дела, Кристина Ембер, виши библиотекар у Народној библиотеци „Јован Поповић“, имала је захтеван посао у два смера.

– Архивска документа, писана архаичним језиком, прво је требало превести на српски, а затим, после договора да књига буде двојезична, поново на мађарски, али данашњи, књижевни језик – рекла је Кристина Ембер. – Најзанимљивија ми је била кореспонденција између власти и жена које су тражиле могућности да дођу до донација, која је била на веома високом нивоу у обраћању и ословљавању. Било ми је велико задовољство да се вратим у то време.

Рад женских задруга о којима је писао Сивчев, заустављен је 1946. године, одлуком тадашње власти. После овог дела, аутор најављује и књигу о српским женским добротворним задругама за које, каже, постоји обимна архивска основа. Издавач представљене књиге је Историјски архив у Кикинди.

С. В. О.

Fejes-Klara-(2)

У дечијој драмској групи „Спадала“ („Gézengúzok“), јединој на мађарском језику у граду, у току су пробе нове представе за децу „Микулаш“. Глумцима, ђацима Основне школе „Фејеш Клара“ сцену, већ 12 година, уступа Културно-уметничко друштво „Еђшег“.

– Драмска секција је основана поводом 200 година постојања наше школе. Заправо смо обновили њен рад и тада смо направили прву представу за Дан школе, „Ромеа и Јулију“, коју су потписали глумац и редитељ Јанош Тот и наставница Тинда Пакши која ме је и увела у рад секције – каже Виолета Момић, наставница мађарског језика.

Драмска група старијих основаца припрема пригодне програме, кратке представе, учествује у тематским приредбама „Еђшега“, изводи и монодраме и рецитаторске наступе. Ових дана, са текстовима у рукама, дочекалo нас је петоро несташних Крампуса који, по предању, стижу пре Микулаша.

Један од њих, Давид Тот, ученик је осмог разреда ОШ „Фејеш Клара“

– Мислим да ће ово бити добра и смешна представа за децу. Интересантно ми је и волим да глумим. Овде се јако лепо дружимо – каже Давид.

Виола Чемере глуми већ четири године и такође је завршни разред.

– Играла сам, до сада, у четири представе – каже. – На сцени сам се ослободила и мислим да ће ми то бити корисно. Сада очекујемо млађе глумце да се прикључе јер ћемо ми следеће године бити средњошколци. Позивамо их да дођу, oвде је јако забавно.

Искуство у глуми има и Мате Комарек који је и успешан рецитатор.

– Рецитујем од другог разреда и до сада сам неколико пута наступао и на републичким такмичењима. Освојио сам и три специјалне награде за улоге у представама. Волим да глумим, док сам на сцени осећам се слободније – објашњава Мате и додаје да ће уписати информатику али да се нада да ће успети и да настави своју рецитаторску и глумачку каријеру.

Поред логистичке подршке, из „Еђшега“, „Спадала“ увек добијају и асистенцију редитеља и глумца Шандора Кираља.

– Волим да радим са њима, то ми је вентил за душу. Често дођу стидљиви и без искуства и помажем им да заволе позориште и да уживају у њему. Овде, такође, много науче о мађарској култури и књижевности. С друге стране, стичу самопоуздање – наводи Кираљ. – Зато их увек позивам све, не морају да глуме, могу и на други начин да допринесу у припреми представе. Често се осмеле и стану на сцену или пожеле да помогну, што је подједнако важно у позоришту.

Млади глумци групе „Спадала“ до сада су урадили 10 представа.

– После премијере за родитеље, редовно стижемо до војвођанске позоришне смотре ученика у Фекетићу на којој смо, до сада, са два друга и једним трећим местом, били веома успешни. Ове године надамо се и злату са инсценацијом новела мађарског писца Фриђеша Каринтија, коју ускоро почињемо да радимо – каже Виолета Момић.

Многи таленти из „Спадала“ бивају регрутовани у ансамбл групе „Јожеф Атила“  КУД „Еђшег“. Премијера представе коју управо припремају заказана је за 6. децембар, када ће деца, традиционално, добити поклоне од Микулаша.

С. В. О.

 

knjiga-(2)

Марија Нешић из Кикинде добитница је прве награде за причу на књижевном конкурсу који је расписао часопис „Улазница”, који издаје Градска народна библиотека из Зрењанина.

У конкуренцији преко 1000 поетских, прозних и есејистичких радова, наша суграђанка је прву награду заслужила за остварење под називом, „Удовице”.

У категорији поезије првонаграђени је Дарио Хајрић из Бачке Паланке, а есеја Даница Ђокић из Јагодине.

Награда, осим публиковања у специјалном броју часописа „Улазница”, подразумева и новчани износ, а свечано уручење и промоција часописа предвиђени су за 13. децембар у зрењанинској библиотеци.

Н.С.