U toku je rad na novoj predstavi Narodnog pozorišta „Kosmaj All Inclusive“. Komad je napisao Vladimir Đurđević, a reditelj je Marko Misirača koji prvi put profesionalno sarađuje sa kikindskim glumcima.
-Gledao sam sjajne predstave kikindskog teatra i ovaj komada se lepo naslanja na repertoar ove kuće koja neguje savremenu domaću tragikomediju. U toku su čitalačke probe i već se naziru konture predstave koja se realizuje uz odličan tim saradnika. Radnja se dešava u selu u Srbiji i priča je o porodici koja, u ovim mutnim vremenima, pokušava da ispliva iz nedaća i da živi kao ljudi, kako se i kaže u jednom delu. Cilj im je da prevaziđu sve prepreke kako ne bi samo preživljavali. Predstavljamo elan čoveka na Balkanu koji uspeva da pronađe način da preživi. Komad se završava snažnom, Domanovićevskom, satiričnom slikom, što je poseban kvalitet ovog teksta. Siguran sam da će publika pronaći sebe u dilemama glavnih junaka – istakao je Misirača.
Gostujući glumci su Milan Vejnović iz subotičkog Narodnog pozorišta i Luka Jovanović Dživdžanovski, koji je i kompozitor.
-Za mene je ovo novo iskustvo, ali već sada mogu da kažem da će publika biti zadovoljna. Igram kuma članova porodice Kuburović i, kako kažu moje kolege, spasilac sam – dodao je Vejnović.
Luka Jovanović Dživdžanovski drugi put sarađuje sa kikindskim pozorištem jer je bio deo i deo komada „Oblaci“.
-Drago mi je što sam deo predstave. Igram sina Uroša koji se protivi i uvek je u kontra smeru u odnosu na njegove roditelje. Biće dosta pank muzike koja odudara od miljea u kom je komad pisan i biće interesantan kontrapunkt u odnosu na tekst – rekao je Jovanović Dživdžanovski
Premijera je planirana za 7. februar naredne godine, navela je Milena Živkov, direktorica Narodnog pozorišta.
-Ovim komadom obogatićemo naš repertoar s obzirom na to da se radi o komediji. Naša publika je poznata po tome da voli dobru komediju, na šta smo ih navikli. Pored lokalne samouprave, predstavu su pomogli Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i restoran „Twenty“ – kazala je Milena Živkov.
U komadu igraju i Mina Stojković, Branislav Knežević, Nikola Joksimović, Anđela Kiković i Vladimir Maksimović.
A.Đ.
Laru sada očekuje međunarodno takmičenje „Artisti della Voce“ koje će se održati u decembru u Novom Sadu. Učestvovala je i na solističkom koncertu operske pevačice Marije Radivojević, a često nastupa i sa Zrenjaninskom filharmonijom. Njen neosporni talenat već joj otvara mnoga vrata i nove izazove. Škola koju pohađa izabrala ju je da bude predstavnik na razmeni učenika u Tuzli, takođe krajem ovog meseca.
– Veoma sam ambiciozna i posvećena pevanju, a moj cilj je da nastavim školovanje u tom pravcu i da izgradim profesionalnu karijeru. Ipak, najvažnije mi je da u svemu što radim pronađem radost i uživanje. Smatram da se prava strast prepoznaje upravo u tome kada svaki korak na putu donosi zadovoljstvo – precizna je Lara.
– Koncert je proizašao iz našeg prijateljstva – kaže profesorica Suvajdžić. – Odlučili smo da okupimo svu našu decu, da se upoznaju i da se druže, i to smo krunisali koncertom na kojem sviraju kompozicije koji klasičan saksofon predstavljaju u najboljem svetlu.
U prepunoj sali Narodnog muzeja 15 polaznika odseka za saksofon, od drugog razreda osnovne do trećeg srednje škole, izvelo je dela Mocarta, Klerisa, Bramsa, Rodrigeza i drugih kompozitora, pisanih za ovaj instrument, uz klavirsku saradnju profesora Apolonije Koso, Jelene Bajić, Natalije Pušić i Ele Banković Savčuk.
– Na ovaj način širimo popularnost instrumenta i publika ima priliku da uživa u nastupima naših đaka. I za njih je značajno da što više koncertriraju u drugim mestima – rekla je profesorica Dropo Ramaji iz Muzičke škole „Isidor Bajić“.
Profesor Davidović, nastavnik saksofona i klarineta u Muzičkoj školi „Josip Slavenski“ slaže se da je ovakva saradnja za decu višestruko korisna.
– Ceo dan smo proveli u Kikindi, posetili smo „Teru“ i obišli Muzej. Moji đaci nastupaju i u kvartetu sa temom iz filma „Porodica Adams“.
Klasa saksofona najnovija je u kikindskoj Muzičkoj školi. Osnovana je septembra prošle godine, i već ima 11 polaznika, što je izuzetan uspeh, dodala je profesorica Suvajdžić. Posle koncerta malih i velikih saksofonista i saksofonistkinja, u planu je uzvratna poseta i koncert u Novom Sadu.
Pored Kneževića, u predstavi igraju: Ružica Nedin, Gordana Rauški, Mihailo Laptošević, Anđela Kiković, Vladimir Maksimović, Jovana Berić i Branislav Čubrilo Rus. Tekst su napisali Zoran Bačić i Zlatan Fazlagić, a video produkciju u komadu potpisali su Milorad Karadžin, Vladimir Sretenović i Dušan Ljuboja.
– Ova tema rasvetljena je prvi put, ni na jednom mestu ne nalazimo na zapis o zadrugama koje su ostavile trag na polju ženskog delovanja i bile su prečica i put u uključivanje žena u javni građanski život. Pomogle su velikom broju ljudi i ovo je omaž njihovim članicama. Iako su u svom imenu nosile nacionalne odrednice i prevashodno pomagale svojim sunarodnicima, sarađivale su i sa drugim humanitarnim organizacijama i zajedno pomagale siromašnim slojevima stanovništva, bez obzira na nacionalnu pripadnost – objašnjava Sivčev. – U knjizi imamo dokumentovan rad Jevrejske ženske zadruge, Zadruge „Humanitas“ koju su činile Nemice i Mađarice, Rimokatoličkog dobrotvornog ženskog udruženja.
Knjiga za bazu ima arhivsku građu kikindskog Istorijskog arhiva i Arhiva Vojvodine, ali najviše informacija pronađeno je u štampi, rekao je recenzent, istoričar Dragoljub Mandić, član Matice srpske i Omladinskog odbora ove institucije.
Knjiga je dvojezična, ali je prevođenju prethodila obrada građe iz Arhiva koja je bila u rukopisu. Prevodilac ovog dela, Kristina Ember, viši bibliotekar u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, imala je zahtevan posao u dva smera.
– Arhivska dokumenta, pisana arhaičnim jezikom, prvo je trebalo prevesti na srpski, a zatim, posle dogovora da knjiga bude dvojezična, ponovo na mađarski, ali današnji, književni jezik – rekla je Kristina Ember. – Najzanimljivija mi je bila korespondencija između vlasti i žena koje su tražile mogućnosti da dođu do donacija, koja je bila na veoma visokom nivou u obraćanju i oslovljavanju. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da se vratim u to vreme.
Rad ženskih zadruga o kojima je pisao Sivčev, zaustavljen je 1946. godine, odlukom tadašnje vlasti. Posle ovog dela, autor najavljuje i knjigu o srpskim ženskim dobrotvornim zadrugama za koje, kaže, postoji obimna arhivska osnova. Izdavač predstavljene knjige je Istorijski arhiv u Kikindi.
Dramska grupa starijih osnovaca priprema prigodne programe, kratke predstave, učestvuje u tematskim priredbama „Eđšega“, izvodi i monodrame i recitatorske nastupe. Ovih dana, sa tekstovima u rukama, dočekalo nas je petoro nestašnih Krampusa koji, po predanju, stižu pre Mikulaša.
Viola Čemere glumi već četiri godine i takođe je završni razred.
Iskustvo u glumi ima i Mate Komarek koji je i uspešan recitator.
Pored logističke podrške, iz „Eđšega“, „Spadala“ uvek dobijaju i asistenciju reditelja i glumca Šandora Kiralja.
Mladi glumci grupe „Spadala“ do sada su uradili 10 predstava.
Mnogi talenti iz „Spadala“ bivaju regrutovani u ansambl grupe „Jožef Atila“ KUD „Eđšeg“. Premijera predstave koju upravo pripremaju zakazana je za 6. decembar, kada će deca, tradicionalno, dobiti poklone od Mikulaša.
