Prijateljstvo bratskih gradova, Kikinde i Narvika, nastalo tokom Drugog svetskog rata, biće obogaćeno monumentalnom skulpturom od terakote. „Banaćanka“ će svoje mesto pronaći u parku skulptura u Norveškoj, u kojem se nalaze dela poznatih umetnica ove zemlje.
Skulpturu, koja predstavlja naš narod, tradiciju, nematerijalno kulturno nasleđe ovog dela Banata, izradili su sugrađanin Jovan Blat, master vajarstva i Biljana Popović, doktor vajarstva, zaposlena kao profesor u školi.
-Inicijativa je potekla od v.d. direktora Kulturnog centra Marka Markovljeva. Tokom boravka u Narviku, posetio je park skulptura i došao na ideju da bi se i skulptura devojke u banatskoj nošnji odlično uklopila – saznajemo od Blata.
Biljana Popović bila je učesnica Internacionalnog simpozijuma u terakoti „Tera“ 2014. godine i rado je prihvatila da pomogne u izradi „Banaćanke“.
-Njena specijalnost je izrada etno motiva, odnosno devojaka u nošnjama, tako da je izbor pao nju. Skulpturu smo započeli tokom zimskog raspusta, a ovih dana biće potpuno završena. Ostali su sitni detalji – pojašnjava naš sagovornik.
Rad je u obimu 90 centimetara, koliko je i širina suknje u najširem delu i visine je 2,5 metara.
-Predstavlja devojku staru dvadesetak godina u banatskoj nošnji koja drži u ruci snop žita. Nošnju smo izučavali putem interneta, a imali smo priliku i da je još bolje sagledamo u Narodnom muzeju. Nošnja se sastoji od crvenog jeleka i istoj takvoj pregači, sa belom bluzom i suknjom. Na glavi ima kapu „zlataru“ koja je sinonim za narodni zlatovez i koja je reprodukcija one pohranjene u Muzeju. Ovih dana biće ispečene perlice koje će nakon glaziranja krasiti kapu kao dukate. Snop žita simbolizuje rodnu banatsku crnicu, a posebno što je kompletna skulptura izrađena od kikindske gline – pojašnjava Jovan Blat.
Tri nedelje bilo je potrebno za izradu same skulpture.
-Nakon toga ofarbana je zemljanim bojama koje su sušile mesec dana. Nakon toga je skulptura, koja je iz dva dela, ispečena. Nije bilo mogućnosti da bude monolitna zbog transporta u Norvešku. Nakon toga ponovo je ofarbana i to beton bojama koje su postojane. Skulptura će se nalaziti napolju, a u Norveškoj je hladno i klima je oštra, tako da je važno da i boje budu što dugotrajnije – precizirao je autor „Banaćanke“.
I gosti iz Narvika, koji su nedavno boravili u Kikindi, videli su vajarsko delo.
-Oni su oduševljeni i jedva čekaju da skulpturu predstave svojim sunarodnicima. Čast mi je i privilegija što sam, na neki način, doprineo prijateljstvu dva naroda koje traje već osam decenija – zaključio je Jovan Blat.
Naš sugrađanin je viši stručni saradnik na katedri za vajarstvo Akademije umetnosti u Novom Sadu i otkrio nam je da je završio još jedan veliki projekat:
-Završio sam skulpturu instalacije „Dobro drvo“, po dečijoj priči, koja se nalazi u ulazu Kulturnog centra. Reč je o drvetu visokom oko sedam metara koja ispunjava deo stepeništa. Izrađena je od čelika, a nju će krase ptice od terakote i to ptice koje se mogu videti u Kikindi i okolini.
LEPO LICE
I u ranijem periodu Blat je radio portrete i biste. Pamte se tridesetak rok legendi od terakote. Postavku su predvodili Mik Džeger i Kit Ričards, a društvo su im pravili Igi Pop, Džon Bon Džovi, Elvis Prisli, Džimi Hendriks, Bob Dilan, Angus Jang, Bob Marli i drugi.
-Prvi put sam vajao ljudsku figuru kao veliku terakotu. Za to je neophodna ideja i model po kom radiš. Najvažnije je osmisliti da skulptura stoji samostalno i kada se u tome uspe ide zidanje. Malo muke imali smo oko ruku koje su od tela prilikom izrade, jedna šaka je naslonjena na kuk, a u drugoj je snop žita. Lice je radila koleginica Biljana u čemu je nenadmašna. Dvoumili smo između poznatih glumica, ali na kraju je lice produkt vajarske zamisli i skup je nekoliko lica – naveo je Blat.
AMBICIOZNI PLANOVI
Priprema dve paralelne izložbe od kojih će jedna biti apstrakcija, a druga figuracija ptica.
-Jedna od dve izložbe biće predstavljena i Kikinđanima i, mislim, da će to biti ona o pticama na vodi. Planiram da istu izložbu „uTISAk“ napravim i u Kulturnom centru u Bečeju jer se tiče i moje velike ljubavi, reke Tise – saznali smo od Jovana Blata.
Dodaje i da je priroda njegova neiscrpna inspiracija. Isto tako prilikom izrade skulptura koristi isključivo prirodne materijale.
A.Đ.
Putovanje biciklom otkrila je, kako kaže, relativno kasno, ali kada se upustila, otvorio joj se potpuno novi svet.
– Nemam sponzore. Živim od svojih knjiga. Tribine držim da bih ih predstavila, prodala, uštedela nešto i nastavila put – rekla je. – U poslednjih 14 godina više sam vremena provela na putu nego kod kuće.
Najviši vrh preko kojeg je prešla biciklom je u nepalskim Himalajima, visine 5.416 metara. Vozila je hiljadu kilometara kroz pustinju Gobi u Mongoliji, 1200 kilometara kroz pustinju Atakama u Čileu i oko 800 kilometara kroz pustinju Taklamakan u Kini.
Predstavio ju je Dragan Grbić, njen prijatelj iz Kikinde, podsetivši da je Snežana već treći put u našem gradu i da je 2011. godine krenula u „avanturicu“ koja je prerasla u način života – više od 120.000 pređenih kilometara.
Napisala je osam knjiga sa svojih putovanja. Na ovoj tribini posetioci su mogli da ih kupe direktno od nje, a svi ostali mogu ih naručiti preko njenog sajta.
Nagradu u kategoriji Stručnjak godine dobila je Una Popović, viša kustoskinja i istoričarka umetnosti iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
U kategoriji Publikacija godine, priznanje je pripalo autorima Ildiko Medović i Aleksandru Medoviću, kustosima Muzeja Vojvodine, za knjigu „Pita iz neolita – kuvar iz mlađeg kamenog doba“.
Nagradu za Projekat godine dobio je beogradski Muzej primenjene umetnosti za izložbu „Aktivitet: 100 godina nadrealizma“, iza koje stoje muzejska savetnica Jelena Perać, kao i saradnici iz Muzeja savremene umetnosti i Instituta za književnost i umetnost.
Posebno priznanje dodeljeno je Muzeju u Smederevu za projekat „Vodozemci smederevskog kraja“, koji se izdvojio naučnim pristupom i inovativnom metodologijom u očuvanju prirodne baštine. Autori projekta su Aleksandar Urošević i Gordana Paunović.
Narodni muzej Kikinda bio je nominovan u kategoriji Projekat godine za izložbu „Okrug zlatnog lava – 250 godina od osnivanja Velikokikindskog dištrikta“, koja je privukla veliku pažnju javnosti i struke.
Podsećamo da je kikindski muzej prošle godine dobio priznanje ICOM-a Srbija za Muzej godine 2023, kao ustanova koja je svojim radom dala izuzetan doprinos razvoju muzejske delatnosti, uz nesvakidašnju i angažovanu posvećenost proučavanju, zaštiti i interpretaciji kulturne baštine Srbije.
– Izložba počinje u 00:45, rođenjem jedne Monike, čime počinje i priča o novoj bolnici – navodi direktorka Narodnog muzeja Lidija Milašinović. – Po tom principu funkcioniše cela izložba – u tri sata te noći jedna porodica je, u svom „opelu kockici“ krenula na more i mi se, na taj način, bavimo Livnicom i fabrikom IDA, fabričkim odmaralištima. Slede i neke ne tako lepe teme kao što su nestašice i šverc, imamo jedan deo koji se bavi ekonomijom, ali i sećanje na polufinale Kupa Maršala Tita, kada je Kikinda izgubila od „Dinama“ u Zagrebu. „Događaji“ se završavaju posle 11 sati uveče u diskoteci „Akvarel“ iz koje imamo i snimak. Mislim da je ovo dobar način da se proputuje kroz Kikindu osamdesetih za 24 sata. Sigurna sam da će građani pažljivo čitati ovu izložbu, zato što osamdesete imaju i dobre i loše strane i zato što su devedesete „zamaskirale“ njihovu pravu sliku. Za mnoge od nas one nisu bile tako davno, jako ih se dobro sećamo, ali, dok smo se bavili ovom temom, ispostavilo se da naša sećanja ne odgovaraju sasvim stvarnoj situaciji. Mi ne možemo i ne želimo da menjamo sećanja, i ne treba, ali smatramo da ona zaslužuju realan okvir, neki širi kontekst. Čini mi se da se dugo vrtimo u nekom začaranom krugu i da zato ova izložba može da bude neobična i provokativna.
Srž postavke čine priče, fotografije, dokumenta, predmeti iz zbirki muzeja i privatnih arhiva. Posetioci mogu videti originalne predmete, radio-aparate, komade nameštaja iz tipičnih dnevnih soba i kuhinja, kasetofone.
Posebna pažnja posvećena je industriji – Fabrika IDA Livnice željeza i tempera „Kikinda“ otvorena je 1980. godine i zaposlila hiljadu radnika. Najveće interesovanje kupaca bilo je za „kadet de“ od 1.200 kubika sa dvoje vrata. Dve godine kasnije IDA je tržištu ponudila 4.650 „Opelovih“ vozila.
Izložba govori i o popularnim imenima toga doba – Maja, Milica, Aleksandar, Zoran, i o tome da je, u toj deceniji, u Kikindi, broj rođenih bio dva puta veći od broja umrlih.
Godine 1982. otvorena je Robna kuća „Butik“ sa pet odeljenja, pored već postojeće Robne kuće „Beograd“ koja je postojala od 1970. godine. Šinobus na relaciji Kikinda-Žombolj saobraćao je dva puta dnevno. Najavljen je i šesti simpozijum „Tera“, a tu je i izveštaj sa „Dana ludaje“ – najteži plod imao je 99 kilograma.
Mladi su večeri provodili u diskotekama: „Delfin“, „Maja“, „Akvarel“, „Kameleon“, diskoteci u Domu omladine, „Paunu“ i „Lunu“. Najpopularniji kafići bili su „Desetka“, „Tref“ i „Roki“, ispred kojih su, tokom leta, bile ogromne gužve.
U Domu omladine, otvorenom 1985. godine, u sali u kojoj je bila diskoteka za oko 500 posetilaca, povodom praznika – Dana mladosti i Dana republike, organizovane su Gitarijade pod nazivom „Ki rok liga“. Bilo je to zlatno doba kikindskog rokenrola.
Mnoštvo eksponata iz ove decenije, i konkretnih priča sa već zaboravljenim podacima zadržaće svakog posetioca dugo u Galeriji Nova jer će, oni koji je pamte, ali i oni koji ih nisu proživeli, moći da se prisete ili saznaju mnogo toga. Ovi prvi će se sećati sa nostalgijom i setom, drugima će biti zanimljivo i, verujemo, pomalo čudno. A sve će ih u rikverc povesti na ulazu parkirana savršena „kadet kockica“ bele boje sa crvenim sedištima.
Letnja scena Dečijeg pozorišta „Lane“ u bajkovito uređenom dvorištu idealan je ambijent za bajkovite komade ovog teatra. I ovog proleća i leta dočekaće svoju vernu publiku možda i na nekim od već zakazanih narednih izvođenja. U junu će na repertoaru biti predstave „Tri praseta“, „Šašava bajka“, „Mačak i petao“, Zmaj“ i „Ježeva kućica“.
Šta Vas je navelo da se bavite temom Sarajevskog atentata i pripadnicima „Mlade Bosne“?
Da li je „Crna ruka“ (zvanično „Ujedinjenje ili smrt“, tajna organizacija osnovana u Srbiji koja je delovala u vojnim krugovima), zaista imala veze sa pripadnicima „Mlade Bosne“?
Kako danas zapadna istoriografija gleda na Sarajevski atentat – da li se i dalje smatra da je to bio uzrok Prvog svetskog rata, i da li, i u kojoj meri vlada mišljenje da je Srbija, zbog svojih teritorijalnih aspiracija prema Bosni i Hercegovini, odgovorna za početak rata?