May 14, 2026

Култура

Ocajna-domacica-(6)

Muževi, šta ste propustili? – „Očajna domaćica“ nasmejala publiku do suza

Igor Crnogorac March 5, 2025

Najavljena kao komična monodrama, „Očajna domaćica” glumice Jelice Brestovac, sinoć je apsolutno ispunila očekivanja publike „Nedelje žena“ Kulturnog centra. Izvedena kao drugi u nizu programa, u Narodni muzej je privukla uglavnom žensku publiku. Oni koji joj nisu prisustvovali, i muškarci (oni, možda, najviše), propustili su sjajnu priliku da se opuste, sjajno zabave i uživaju u igri mlade glumice koja je već gostovala u našem gradu.

– Ovo je predstava i za muškarce, na svim mojim izvođenjima oni su neophodni jer je predstava interaktivna i tiče se svakoga od nas. Svaka domaćica tiče se nekog muškarca, zato je poželjno da je i oni gledaju – kaže glumica. – Radi se o domaćici koja reši da izađe iz kuće i da pronađe posao, i tu dolazi do komičnih situacija jer je ona na svakom poslu uvek domaćica, što znači da uživa u tome iako kuka kako joj je teško i monotono. Ali uvek se tome i vraća. To je svakako posao vredan poštovanja, što je i poruka predstave.

Tekst i režiju potpisuje Cvetin Aničić, a premijera je bila u decembru u Beču.  Iako je predstava relativno „sveža“ i nastala je na duhovito napisanom predlošku, sva njena čar zasniva se na neodoljivom šarmu i izvrsnoj igri glumice koja ne samo da drži pažnju, nego i intenzivno, sa ogromnom energijom i sjajnom komunikacijom, ne dozvoljava publici da predahne.

Ovo jeste komedija u pravom smislu te reči, ali je, često, i duo-drama, kada glumica sa „neophodnim muškarcima u publici“, ali i ženama, improvizuje na opšte zadovoljstvo – i svojih odabranih „partnera“ i posmatrača.

Jelica Brestovac svakako poseduje redak glumački dar koji objedinjuje odličnu tehniku, moć improvizacije, neverovatnu snalažljivost u interakciji sa publikom koja čini veliki deo predstave. Uvlačeći ih u probleme svoje domaćice i izvlačeći iz gledalaca njihova gledišta, donosi vrcavu, brzu, veselu i nadasve zabavnu predstavu života žene u muškom svetu, sa lakoćom igre koja je za poštovanje.

U „Nedelji žena“, večeras i sutra programi će se, takođe, odvijati u svečanoj sali Muzeja, od 18 sati. Ilija Ilić nastupiće večeras (sreda), na „Muzičko-poetskoj večeri“ – poeziju će govoriti Ervin Gazdag, a specijalni gost biće Robert Pirner. Sutra su na programu predavanje književnice Laure Barne i projekcija filma o Isidori Sekulić. Programi Kulturnog centra u susret Danu žena završavaju se u petak, koncertom Aleksandre Padrov pod nazivom „Počnimo ljubav ispočetka“, u sali Gradskog udruženja penzionera, od 19 sati. Ulasci na događaje su besplatni.

S. V. O.

Arhiv-Mokrinski-muzej-(8)

„Dragocenosti Mokrinskog muzeja“ – svedočanstva istorije u kikindskom Arhivu

Igor Crnogorac February 28, 2025

Samo delić “čuda” mokrinskih, ili tragova njihovih, od večeras je izložen u holu Istorijskog arhiva u Kikindi, u okviru prve saradnje ove ustanove sa osnivačem i direktorom Zavičajnog muzeja u Mokrinu, profesorom Dragoljubom Badrljicom.

– Mokrinčanin vo vjeki vjekova, večiti dužnik svom zavičaju – tako se predstavio profesor Badrljica, koji je svoj život posvetio sakupljanju i očuvanju mokrinske i baštine ovog kraja. – Preporučio sam da se izlože priče koje imaju i naučni značaj. Ovde je, između ostalog, fotografija crnaca u Mokrinu, koju sam pronašao. Nastala je 1919. godine, kada je u mestu bilo 220 vojnika generala Prinoa – kolonijalnih snaga Francuske iz Indije, Senegala i Maroka – koji su bili raspoređeni kako bi sprečili mogući sukob između tadašnje Rumunije i Mađarske. Prosledio sam fotografiju magazinu „National Geographic“ i oni su je objavili u prvom narednom broju kao dokument jednog vremena.

Izložbu čine i stare fotografije koje svedoče o dostojanstvu, lepoti i uzvišenosti dama, učitelja i dece, a nekada su odeljenja imala i do 90 učenika, navodi profesor Badrljica.

– Posetioci mogu da vide i vojni šlem iz Prvog svetskog rata, alatke, kosir iz 1864. godine, kao i fotografiju lekara koji je u Mokrinu imao rendgen-aparat. Posebno zanimljiv deo izložbe posvećen je pozorišnom odseku Sokolskog društva iz 1939. godine, kao i Petru Popovu, ocu Raše, Duška i Lazara, koji je bio najmlađi knez jednog mesta u Kraljevini Jugoslaviji – istakao je profesor Badrljica na svečanom otvaranju izložbe, dodajući da je u formiranju muzejske zbirke učestvovalo preko 500 njegovih prijatelja širom sveta.

Postavka u Kikindi nosi naziv „Dragocenosti Mokrinskog muzeja“ i prvi je put da deo ove velike zbirke „gostuje“ u Arhivu.

– Nadam se da ovo nije i poslednja saradnja, jer ovaj muzej, po tvrdnjama osnivača, broji između 40 i 50 hiljada dokumenata, artefakata i fotografija. Odabrali smo mali deo predmeta koji prikazuju život u periodu od kraja 19. do prve polovine 20. veka, obuhvatajući sve njegove aspekte – rekao je vršilac dužnosti direktora Istorijskog arhiva, Srđan Sivčev.

Tri metra visoko Čudotvorno mokrinsko ogledalo, za koje se veruje da ispunjava želje, nije moglo da bude izloženo u Kikindi zbog svoje veličine. Profesor Badrljica poziva sve koji žele da se upoznaju sa mokrinskom, ali i širom istorijom ovog okruga, da ga kontaktiraju i da, u dogovoru s njim, obiđu zbirku u Zavičajnom muzeju.

Izložba „Dragocenosti Mokrinskog muzeja“ u Istorijskom arhivu biće otvorena do kraja marta, radnim danima od 8 do 13 sati.

S. V. O.

Iskra-(1)

Izložba slika Iskre Bulajić

Igor Crnogorac February 28, 2025

U biblioteci „Branko Ćopić” u Banatskom Velikom Selu otvorena je izložba likovnih radova Iskre Bulajić iz vrtića „Lastavica” pod nazivom „Iskrino putovanje kroz svetske muzeje”.

Kao inspiracija za Iskrin umetnički izraz, poslužile su slike poznatih svetskih slikara gde je pokazala svoje izuzetno umeće.

Izložbu je otvorila slikarka Smiljana Šalgo i tom prilikom istakla da veruje da će ova izložba podstaći Iskru da nastavi da istražuje svet umetnosti i ne odustane od svojih snova.

Vukova-nagrada-Radovanu-Vlahovicu-(0)

„Vukova nagrada“ Radovanu Vlahoviću za izuzetan doprinos razvoju kulture

Igor Crnogorac February 24, 2025

Radovan Vlahović, književnik, osnivač i direktor Banatskog kulturnog centra, jedan je od dobitnika „Vukove nagrade“ za izuzetan doprinos razvoju kulture u Srbiji i na svesrpskom kulturnom prostoru za 2024. godinu.

Kulturno-prosvetna zajednica Srbije (KPZS) je, zaslužnim pojedincima i ustanovama, ovo priznanje dodelila 61. put, na svečanosti održanoj 21. februara u Predsedništvu Srbije u Beogradu.

„Vukovu nagradu“ uručio je predsednik KPZS, Zoran Avramović, a dobili su je i: reditelj Predrag Antonijević, umetnički fotograf Vukica Mikača, pisci Vidak M. Maslovarić i Milan Micić, dirigentkinja Snežana Despotović, profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Goran Maksimović, profesor istorije srpskog jezika Jelica Stojanović iz Crne Gore, direktor Narodne biblioteke „Stevan Sremac” u Nišu Sonja Šuković, i Osnovna škola „Dobrosav Radosavljević Narod” iz Sremske Mitrovice.

Izuzetna „Vukova nagrada“ za 2024. godinu pripala je glumcu Aleksandru Berčeku, akademiku Dragi Brankoviću, operskom umetniku Željku Lučiću, profesoru Fakulteta političkih nauka Draganu Simeunoviću i Modernoj galeriji iz Valjeva.

U konkurenciji je bilo 78 naučnih, prosvetnih, kulturnih radnika i umetnika, a jednoglasnu odluku o dobitnicima doneo je žiri kojim je predsedavao akademik Darko Tanasković.

U svom obraćanju, on je istakao da ova nagrada „uprkos krizi sistema vrednosti u našem društvu, zadržala svoj ugled”, i podsetio na to da je reformator srpskog jezika Vuk Karadžić preminuo 7. februara 1864. a da je sto godina kasnije ustanovljena „Vukova nagrada”.

Generalni sekretar KPZS, Živorad Ajdačić, naveo je da je Nagrada „jedno od najvećih priznanja u srpskoj kulturi, umetnosti, prosveti i nauci”.

Ministar bez portfelja Đorđe Milićević je istakao da je dodela održana na „mestu koje simbolizuje državnost i sabornost”.

Prema njegovim rečima, osim odavanja priznanja zaslužnima, „Vukovom nagradom” se još jednom ističe „značaj jedinstva, vrednosti koja nam je kao narodu uvek bila ključna u najtežim, ali i najupešnijim trenucima istorije”.

Nagrada se sastoji od diplome, plakete sa likom Vuka Karadžića,  novčanog iznosa za pojedince ili dara u vidu umetničke slike i knjige.

Radovan Vlahović je rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Objavio je oko 70 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski, slovački, rumunski, italijanski, francuski, slovenački i makedonski jezik. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Udruženja pisaca Exil – PEN, sekcije zemalja nemačkog govornog područja, i Matice srpske. Počasni je član Društva novosadskih književnika.

Vlahović je osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Kao urednik izdavačke delatnosti ovog centra potpisao preko 650 naslova u oblasti književnosti, nauke i umetnosti na više jezika. Dobitnik je brojnih nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Osnivač je više kulturnih manifestacija, časopisa i nagrada. Živi i radi u Novom Miloševu.

 

muzej-heraldika-(5)

U Narodnom muzeju organizovana „Mala škola heraldike“

Aleksandra Djuran February 22, 2025

Povodom 250 godina osnivanja Velikokikindskog privilegovanog distrikta, a u okviru izložbe u Narodnom muzeju „Okrug zlatnog lava“, organizovana je radionica pod nazivom „Mala škola heraldike“. Kustos istoričar Miloš Pušara okupljene je upoznao sa grbovima, zastavama i simbolima na njima.

-Smatram da svaka izložba mora da živi kroz bogate prateće programe. Imali smo radionice o dolasku graničara u ove krajeve, o ekonomskoj istoriji Distrikta, o revoluciji 1848-49. godine i o heraldici. U okviru svakog vođenja bilo je u proseku dvadesetak posetilaca, što govori u prilog tome da Kikinđane zanima lokalna istorija. Svi oni saznali su nešto novo, videli su odličnu izložbu, a putem programa i svi mi koji smo ih osmislili saznali smo puno toga o naši posetiocima. Retko ko postavi pitanje otkud heraldika, šta ona tačno proučava, odakle potiče potreba za grbovima i amblemima. Asocijacija na reč heraldika kod većine je lav koji se nalazi na zastavi koji je otvorio čeljust – naveo je Pušara.

Posetioci su imali priliku da prošire znanje o ovoj oblasti, ali i da sami osmisle svoj ili grb svoje porodice koristeći najčešće motive poput goluba, maslinove grane, oružja i slično. Miloš Pušara kroz interaktivno predavanje pojasnio je koje elemente grb treba da ima i koja je njegova uloga.

Izložba „Okrug zlatnog lava“ u Galeriji „Nova otvorena je do 12. marta.

A.Đ.

Sretenjski-koncert-Gusle-(10)

„Gusle“ na svoju slavu za sugrađane priredile veliki koncert povodom početka 150. sezone

Igor Crnogorac February 15, 2025

Sretenjski koncert, održan večeras u Narodnom pozorištu, tradicionalni je nastup članova ADZNM „Gusle“ kojim počinje nova koncertna sezona.

– Juče, 14. februara bilo je tačno 149 godina kako „Gusle“ rade u kontinuitetu i pod nepromenjenim imenom. Imamo misiju – borimo se za tradicionalne vrednosti. Imamo bogatu istoriju, značajne reference, mnogo mladih ljudi i odličan stručni tim. Ovim koncertom najavljujemo 150. sezonu, što znači da smo najstarije muzičko društvo u Srba koje radi u kontinuitetu – rekao je direktor „Gusala“, Zoran Petrović.

“Gusle” danas obeležavaju i svoju slavu. Ove godine kum je Aleksandar Antunović, etnolog i antropolog, nekadašnji član Društva kao muzičar, kustos u Muzeju Vojvodine. Antunović je zaštitio tamburašku praksu, a danas je član stručnog tima „Gusala“.

– Činjenica da „Gusle“ u kontinuitetu traju od 1876. godine govori o posvećenosti i borbi ako uzmemo u obzir da je u tom periodu od vek i po bilo velikih političkih i društvenih prepreka – istakao je Antunović. – Siguran sam da se nije lako boriti za očuvanje kulturnog nasleđa. Ovde mladi ljudi imaju direktnu interakciju, priliku da se bolje upoznaju sa tim ko su zapravo, da nastave kontinuitet očuvanja identiteta sa kojim se i sami identifikuju, ali i da uče da budu timski igrači, korektne kolege i pošteni ljudi.

Izuzetno dobro posećenom koncertu, kao i uvek kada je nastup „Gusala“ u pitanju, prisustvovali su i gosti, kao i sveštenstvo Srpske pravoslavne crkvene opštine. Posle koncerta na kojem su nastupile sve sekcije, u prostorijama „Gusala“ je, rezanjem slavskog kolača, obeležena slava Društva.

S. V. O.

Predstava-za-dan-zaljubljenih-(2)

Predstava o „sudaru“ želja u muško-ženskim odnosima oduševila kikindsku publiku

Igor Crnogorac February 14, 2025

Povodom Svetog Trifuna i Dana zaljubljenih, Grad Kikinda i Turistička organizacija poklonili su sugrađanima predstavu „Šta muškarci/žene žele?“, koja je večeras odigrana u prepunoj sali Narodnog pozorišta.

U pitanju je kabaretska komedija o muškim i ženskim odnosima, rađena u produkciji beogradskog „Pan teatra“. Režirala ju je Mirjana Karanović, a igraju njena bivša studentkinja, Tijana Janković i Ivan Ivanov. Ova komedija, rađena po motivima teksta Riča Orlofa „Romantične budale“, na sceni je već 15 godina.

– Predstava nije jedna priča, već imamo sedam, osam različitih parova i prikazujemo njihove odnose od početne zaljubljenosti do trenutka kada se „sapletu o kamen“ i stupe u brak. Drugim rečima, pratimo period „muvanja“, kako bi rekli mladi – kaže Ivan Ivanov.

Takođe je i priča o tome kako doći do savršenog/savršene, odnosno o potrazi za ljubavlju, nastavlja Tijana.

– Prikazujemo sve situacije u kojima se muškarci i žene mogu naći dok ne upoznaju „onog pravog“ ili „onu pravu“. Predstava govori i o tome da li uopšte znamo šta želimo, da li više očekujemo nego što nudimo i postavlja mnogo pitanja. Na kraju, svako u publici prepozna bar jednu scenu koja ga se lično tiče i zapita se gde greši – kaže Tijana Janković.

Svaka scena donosi novu dinamiku i komične zaplete, sa poznatim muzičkim hitovima koje izvode glumci.

– Od vegetarijanaca do neandertalaca, ima tu raznih tipova, i muških i ženskih. Po reakcijama publike tačno prepoznajemo ko se u kome pronašao. Priča je univerzalna i može da se igra svuda, jer se ljudi svugde isto ponašaju kada je reč o ljubavi – bilo da su u pitanju najcivilizovanije sredine ili neka udaljena plemena. Igrali smo po zemlji i regionu, kao i u inostranstvu, i svuda se isto „čita“ – dodaje Ivan.

U ovom interaktivnom komadu glumci, takođe, animiraju publiku da se uključi. Zato Tijana i Ivan poručuju – budite zajedno, učestvujte sa nama, opustite se, smeh je zarazan. Čak i na Dan zaljubljenih.

S. V. O.

Moje-dvoriste-(4)

„Moje dvorište“ – priručnik za lepše i zelenije okruženje

Igor Crnogorac February 13, 2025

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ predstavljena je knjiga „Moje dvorište“ Dragana Sajića, stručnjaka za hortikulturu iz Ljiga. Ova zbirka saveta i kreativnih rešenja za uređenje vrta je, posle dela „Cvetni pozdrav“, što je i naziv njegovog Youtube kanala, drugo delo iz ove oblasti, i prirodan je ishod njegove dugogodišnje posvećenosti biljkama.

– Svakodnevno podstičem ljude da uređuju svoje prostore. Nekada je to bilo sasvim uobičajeno, naše bake su razmenjivale pelcere, jer nije bilo garden centara. Danas, u ubrzanom ritmu života, potreban nam je podsticaj da se okrenemo prirodi – kaže Sajić, inače i vlasnik porodične firme koja ima zaokružen proces rada – od proizvodnje biljaka i projektovanja, do sadnje i održavanja vrtova i dvorišta.

Autor u knjizi na zanimljiv i duhovit način spaja svoje znanje i iskustvo, uz fotografije, priče i primere iz prakse. Osim saveta za negu i uzgoj cveća, travnjaka i živih ograda, u knjizi je posebna pažnja posvećena tradicionalnim biljkama koje su nekada ukrašavale manastirska dvorišta i bašte naših predaka.

– Naši stari su dobro znali vrednosti biljaka kao što su đurđevak, smilje, bosiljak, trandavilje… sadili su ih tako da u vreme slave ili drugih važnih događaja budu u punom cvetu. Danas se taj trend vraća – objašnjava Sajić.

„Moje dvorište“ nije samo priručnik za baštovane, već i poziv da se povežemo sa prirodom. Sajić veruje da baštovanstvo nije samo hobi, već način života koji donosi radost i unutrašnji mir.

– Niko se ne otima za motiku, ali svako može pronaći zadovoljstvo u negovanju biljaka. Želim da podstaknem ljude da krenu tim putem, jer će im to doneti osmeh na lice – ističe autor.

Knjiga je namenjena svima koji žele da svoj prostor učine lepšim, ali i da ljubav prema biljkama prenesu na mlađe generacije. Dostupna je u knjižarama i na sajtu garden.rs.

S. V. O.

J.-Buter-obr

Uspešna muzička karijera već šest decenija: Udaraljke kao sudbina

Aleksandra Djuran February 7, 2025

 

Jedna blistava umetnička karijera, započeta tačno pre šest decenija, kao da nema kraja. O Jovanu Buteru se radi, muzičkoj legendi regiona. Urođeni osećaj za ritmiku razvio je do savršenstva, marljivo vežbajući i šireći repertoar. U estradne vode vodećih centara u zemlji nije uplovio, iako je za to imao prilike, svesno se opredeljujući da mu redovan posao u „Livnici“ bude primarna životna aktivnost, a udaranje u bubanj nezamenjiva, takođe i isplativa, ugodnost koja ga usrećuje.

Izgledom i ponašanjem ne otkriva da je zakoračio u sedamdeset deveto leto. U koraku mu i ponašanju, prevladava mladalački duh, koji ga, tvrde njegovi prijatelji i poznanici, nikada ne napušta. Vitalan je, kako za sebe kaže, i fizički i mentalno, pa s guštom i danas prihvata pozive mlađih kolega za svirku. S razlogom naš sagovornik nosi epitet najboljeg bubnjara kojeg je Kikinda imala. A kako je ozbiljnije počeo da se druži sa udaraljkama? Priseća se sudbonosnog razgovora, potom i čvrstog dogovora, sa četvoricom najboljih drugara iz komšiluka, da počnu da se bave sviranjem. Beše to u leto 1965. godine.

–Bili smo do ludila opsednuti muzikom. Snašli smo se nekako, pa nabavili instrumente i opremu, te ambiciozno započeli probe. Ubrzo smo osnovali grupu „Sveci“. Matija Gajin i Voja Sivčev svirali su solo gitaru, Antal Sabo je bio basista, a Vladimir Spremo vokalni solista. Matija, inače moj kum, propevao je kada je Vlada otišao u vojsku. Obojica, nažalost, nisu među živima. Levoruki Voja se nakon nekoliko godina odselio u Novi Sad. Redovno smo slušali Radio Luksemburg, ali i naše stanice, skidali svetske i naše hitove. i javno ih izvodili. Svirali smo, sem domaće, i muziku „Bitlsa“, „Rolingstonsa“, „Kingsa“, „Animalsa“, Toma Džonsa… Na repertoaru su se našle popularne numere „Indeksa“, „Korni grupe“, „Pro arti“, „Bjelog dugmeta“ Kiće Slabinca, Mikija Jevremovića, Kemala Montena, „Ju grupe“… Dugo nismo menjali sastav…

„Sveci“ su godinama svake subote i nedelje nastupali u „Mikinici“, kojom je gazdovao lokalni Centar za kulturu. Na igranke je redovno dolazilo oko hiljadu mladih. Dom JNA takođe je bio važno mesto okupljanja mladih sugrađana, a tamo su odlazili oni koji su bili naklonjeni „živoj“ narodnoj muzici. U jednom trenutku bi podela na zabavnjake i narodnjake nestajala.

-Mi u „Mikinici“ imali smo naš klasični program od osam časova do petnaest do jedanaest – priseća se Jovan Buter trenutka kada se igranka „Svetaca“ pretvarala u svojevrsni sabor svih mladih Kikinđana, uključujući i mlađariju pristiglu iz okolnih sela. –Gosti Doma JNA premestili bi se u „Mikinicu“ – neko da odigra valcer, neko polku, a potom da se svi uhvate u Užičko kolo. Događaj za nezaborav. Često me vremešni sugrađani nostalgično podsećaju na te trenutke, naglašavajući da im je taj čarobni finiš naših igranki dodatno ulepšavao mladost.

U „Mikinici“ su „Sveci“ svakog vikenda nastupali do 1980. godine. Vremenom se sastav grupe, sticajem okolnosti, menjao. „Svecima“ su se priključili klavijaturista i trubač Aleksandar Aca Karadžin, inače čuveni kompozitor, zatim vrhunski gitarista Marjan Leši, pa takođe klavijaturista Vladimir Kovačević, koji je svirao i trombon. Karadžin je, nažalost, preminuo pre deceniju, a Leši pre nekoliko godina. Grupa je, s ponosom naglašava Buter, trijumfovala na prvoj kikindskoj gitarijadi.

-Kroz „Svece“ su prošli i izvanredni gitarista Dragan Tolimir, basista iz vokalni solista za respekt Dušan Garača Gero, gitarista Milan Čonić iz Čoke, takođe gitarista Sava Despotović, koji se davno odselio u Australiju, a sada je, kako čujem, na Novom Zelandu. Deo ove naše lepe muzičke odiseje, koja je, inače, trajala 15 godina, bio je gitarista Stevan Ćirić, kao i izvesni Žoja, ne znam mu ime, niti prezime…Krajem 1979. godine „Sveci“ su se raspali, jer je igranke u zapećak gurnula disko muzika – objašnjava Jovan kako je sa muzičke scene nestao legendarni sastav, o kojem se u Kikindi i okolnim mestima i danas u superlativu priča.
Taj nemili trenutak ipak nije značio okončanje Jovanove estradne karijere. Naprotiv. Junak naše priče bez čekanja se prilagodio novonastaloj situaciji. Nije, inače, bio egzistencijalno ugrožen, jer je imao redovan posao u „Livnici”, iz koje je i otišao u penziju. Radio je u elektrostruci.

-Matija Gajin i ja u tom momentu osmelimo se, pa se zadužimo, i puno riskirajući, kupimo preskupu odgovarajuću opremu i otvorimo disko klub „Maja“ – priča Jovan. – Sa rukovodstvom Centra za socijalni rad se dogovorimo o uslovima korišćenja „Mikinicine“sale: njima 40 odsto prihoda od ulaznica, a nama ostalo. U ovom unosnom poslu priključio nam se u međuvremenu Mića Pandurov. Imali smo za veče u proseku hiljadu posetilaca. Lepa cifra i još lepša zarada. Pet godina je sve bilo u redu. A onda čelnici Centra počnu da zatežu, da traže više para. Raziđemo se…

I šta se dešava? Jovan Buter se krajem te 1985. godine okreće narodnoj muzici. Nastupao je u nekoliko ovdašnjih sastava. Bio je, između ostalog, član „Sabora“, Zizijevog orkestra za svadbe i ostala veselja… Priseća se saradnika iz tog perioda: Zizija Kovačevića, pevača Dušana Bucala Dujine, pomenutog Dušana Garače i Branka Bulajića, basiste Gorana Bjelanovića Prakija, klavijaturiste Radovana Grastića, harmonikaša Milana Krište. Dragana Kočopeljića Ćopu posebno, s tugom u glasu, izdvaja. Veliki, svestrani, pevač sa beskrajnim repertoarom. Sada je teško bolestan.

Jovan i danas s vremena na vreme sa pevačem Milanom Prunićem Dumom i estradnom umetnicom Valerijom Stefanović nastupa u sali Udruženja penzionera. Bez muzike i udaraljki, koje su mu sudbina, kako kaže, ne može. Ubeđen je da mu bubnjevi ne daju da ostari.

M. Ivetić

Dunja-11

Dunja Brkin Trifunović, nova v. d. direktorica: Biblioteka je centar kulturnog i društvenog života

Igor Crnogorac February 2, 2025

U ustanovi knjige, Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, došlo je do promene na direktorskoj poziciji. Na rukovodećem mestu, u statusu vršioca dužnosti, odnedavno je Dunja Brkin Trifunović, diplomirani filolog, dugogodišnja urednica kulturnog programa u Biblioteci. Pored toga što je osmislila i sprovodi mnogobrojne aktivnosti, od kojih je u državi apsolutno jedinstven konkurs za „BOOK Trailer“ (trejler za knjigu), kontinuirano radi sa decom i dizajnira plakate, ona je i autorka naučnog rada pod nazivom „Metalingvistička svest kod dece predškolskog uzrasta“.

Pitali smo je kako je doživela prelazak na poziciju v. d. direktora biblioteke.

– Prelazak na poziciju direktorke za mene predstavlja veliku čast, ali i odgovornost. Nakon 13 godina rada u biblioteci, tokom kojih sam imala priliku da se bavim raznovrsnim kulturnim programima, ovaj korak doživljavam kao prirodan nastavak mog profesionalnog puta. S obzirom na to da dobro poznajem tim i rad biblioteke, smatram da mogu doprineti njenom daljem razvoju.

Koje su Vaše prve ideje i planovi za unapređenje rada biblioteke u narednom periodu?
– U narednom periodu, fokus će biti na unapređenju postojećih aktivnosti i uvođenju novih programa za različite generacije. Planiramo da ponovimo uspešan letnji kamp za decu, koji je prošle godine izazvao veliko interesovanje i oduševljenje. Unapređenje digitalnih usluga će svakako biti na listi prioriteta. Posebno smo posvećeni tome da programe održavamo i u našim ograncima na selima, čime doprinosimo kulturnom razvoju i dostupnosti knjiga u manjim zajednicama. Povodom 180 godina od osnivanja srpske čitaonice, organizovaćemo niz manifestacija, uključujući izložbe, predavanja i publikacije, kako bismo proslavili ovaj važan jubilej i dodatno povezali našu biblioteku sa širom zajednicom.

Kako ocenjujete navike čitalaca danas, u poređenju s onima kada ste započeli rad u biblioteci? Da li su digitalne tehnologije promenile odnos prema čitanju i kako se prilagođavate tim promenama?
– Navike čitalaca su se značajno promenile. Na promenu su uticale korona i upravo razvoj digitalnih tehnologija zbog čega su čitaoci više orijentisani na brže i lako dostupne informacije. Ipak, primećujem da se ljudi i dalje rado vraćaju knjigama, posebno kada im se pruži prilika da uživaju u specifičnom doživljaju čitanja. Nil Gejmen je rekao da nam Google može dati milion odgovora, a onaj pravi – bibliotekar. I upravo ta stručnost i ljubaznost, te spremnost da uvek pomognu i pronađu pravu informaciju ili knjigu, prednost je bibliotekara u odnosu na tehnologiju. Biblioteka se prilagođava ovim promenama prateći potrebe svojih korisnika i lokalne zajednice. Takođe, edukujemo naše članove o korišćenju digitalnih alata za pristup znanju.

Kako motivisati mlade da više posećuju biblioteku i razvijaju ljubav prema knjigama? Da li, pored postojeći programa za mlađu populaciju, postoji neki poseban projekat ili inicijativa koje želite da pokrenete?
– Posebno smo ponosni na naš konkurs „BOOK Trailer“, koji je jedinstven u zemlji i uspešno spaja književnost i savremene medije. Planiramo dodatno unapređenje ovog projekta kroz tematske radionice i edukacije, kako bismo inspirisali još veći broj mladih da se uključe u promociju knjiga na kreativan način. Povodom obeležavanja 180 godina od osnivanja srpske čitaonice, planiramo niz manifestacija, uključujući svečanu akademiju, izložbe i publikacije koje će osvetliti njen značaj u istoriji kulture. Verujem da je ključ u stvaranju prostora koji će mladima biti zanimljiv i inspirativan. Nažalost, naša biblioteka nema izdvojeno Omladinsko odeljenje i to jeste jedan veliki problem. Nadamo se da ćemo pronaći rešenje i za to. Do tada planiramo organizaciju tematskih radionica, gejming turnira povezanih sa književnošću i interaktivnih predavanja sa piscima koji im mogu približiti knjige na moderan način.

Koji su izazovi s kojima se biblioteka suočava u pogledu nabavke novih naslova i održavanja postojećeg fonda? Šta biste izdvojili kao najvredniji deo bibliotečkog fonda, kako se on čuva i promoviše?
– Glavni izazovi su ograničen budžet, prostor i rast cena knjiga. Takođe, potrebno je održavati ravnotežu između savremenih naslova i klasične literature, što često zahteva pažljivo planiranje nabavki. Najvredniji deo našeg fonda su retke i stare knjige, koje se pažljivo čuvaju u specijalizovanim uslovima. Njih promovišemo kroz izložbe, digitalne prezentacije i publikacije.

Pored razvijene saradnje sa školama, kako vidite ulogu biblioteke u zajednici danas i u društvenom razvoju?
– Biblioteka ima odličnu saradnju sa školama, što se ogleda u organizaciji književnih kvizova, edukativnih predavanja i zajedničkih projekata za promociju čitanja među mladima. Naravno, uvek ima prostora za unapređenje i to je nešto čemu uvek stremimo. Na to nas obavezuje naša istorija i godine postojanja. Pored toga, organizujemo promocije knjiga, konkurse za neobjavljene rukopise i pružamo prostor lokalnim piscima za rad i prezentaciju. Biblioteka danas nije samo mesto za knjige već i centar kulturnog i društvenog života, posebno u našim selima. Ona može doprineti razvoju zajednice kroz promociju celoživotnog obrazovanja, kulture i povezivanja ljudi.

Kakvi naslovi se najčešće pozajmljuju iz biblioteke i kog uzrasta su vam najbrojniji članovi?
– Najčešće se pozajmljuju savremeni romani, klasici i stručna literatura, posebno iz oblasti psihologije i popularne nauke. Mlađi čitaoci pozajmljuju lektire, i tu su veoma savesni, zatim čitaju dela iz savremene književnosti za decu. Takođe su popularne enciklopedije. Najbrojniji članovi su deca, učenici osnovnih škola, i penzioneri.

Šta lično najviše volite da čitate i koji autori su na Vas ostavili najjači utisak?
– Ovo je teško pitanje. Odličnih knjiga je mnogo, a vremena uvek nedovoljno. Nabrajanje bi potrajalo, ali potrudiću se da izdvojim samo nekoliko. Kao roditelj i moderator mnogih radionica za decu čitam dosta dečje literature. Srpska književnost ima odličnu dečju književnost. Pored toga, volim da čitam Borhesa, Delila, Dovlatova, Hesea, Pavića, Kafku…

Šta biste poručili građanima koji retko ili nikada ne posećuju biblioteku?
– Poručujem im da biblioteka nije samo prostor za čitanje, već i mesto susreta, inspiracije i razvoja. Pozivamo sve da dođu, da otkriju knjige koje će ih obogatiti, da učestvuju u našim programima, radionicama i događajima koji su osmišljeni za sve uzraste. Knjiga je most između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, a naša biblioteka je mesto gde ti mostovi postaju dostižni za svakog građanina.

Kreativnost, maštovitost, entuzijazam i potpuna posvećenost samo su neke od već prepoznatih osobina nove direktorice koje je apsolutno preporučuju za dalje unapređenje rada ove ustanove na zadovoljstvo ne samo čitalaca, nego i svih sugrađana, od najranijeg uzrasta. Verujemo da će joj okolnosti to i omogućavati, u suprotnom Dunja Brkin Trifunović, sasvim sigurno, stvoriće ih sama.

S. V. O.