Dramska sekcija „Jožef Atila” Kulturno-umetničkog društva „Eđšeg” iz Kikinde postigla je izvanredan uspeh na 29. Susretima amaterskih pozorišnih ansambala vojvođanskih Mađara, održanim u Temerinu. Sa najnovijom predstavom „Polusnovi”, po delu Petera Boldižara, u režiji Šandora Kiralja, ansambl je poneo titulu apsolutnog pobednika festivala, osvojivši nagradu „Pataki Laslo” za najbolje tradicionalno izvođenje, u konkurenciji 16 predstava iz cele Vojvodine.
Takođe su dobili poziv da „Polusnove” izvedu na sceni Pozorišta „Kostolanji Deže” u Subotici. Uz to, Norbert Đuranki osvojio je nagradu za najbolju glavnu mušku ulogu, koja podrazumeva besplatno učešće u kampu za talentovane glumce, koji se svake godine održava u Senti.
Predsednica KUD -a „Eđšeg” i članica Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, Ramona Tot, kaže da je ovaj veliki uspeh rezultat izuzetnog zalaganja svakog člana ansambla.
– Velika je radost za mene lično, ali i za celo naše društvo, što je predstava „Polusnovi” postigla izvanredan uspeh na ovogodišnjem Susretu. Iskreno me raduje što se Šandor Kiralj istrajno i predano bavi i odraslim i mlađim glumcima i posebno mi je drago što su Norbert Đuranki i David Čikoš prihvatili glavne uloge u najnovijem komadu. Mislim da su izuzetno dobro osetili svoje likove i da je njihova međusobna igra na sceni funkcionisala sjajno. Ponosna sam na svakog člana ansambla „Jožef Atila” jer, pored svojih svakodnevnih obaveza, večeri i vikende posvećuju učenju teksta, dolaze na probe, izrađuju plakate, bave se svetlom i tonom, sufliraju, pripremaju kraće komedije poput jednočinki, a na raznim manifestacijama našeg udruženja nastupaju kao recitatori i naratori. Timski duh je izuzetno važan i odlično funkcioniše unutar njihove ekipe. Čestitam svima koji su doprineli realizaciji ovogodišnje nagrađene predstave – rekla je Ramona Tot.
Pored nagrađenih glumaca, u predstavi „Polusnovi”, koja je premijerno izvedena prošle subote, igraju i Vivijen Fazekaš, Teodor Sili i reditelj Šandor Kiralj.
Tokom deset dana trajanja festivala u Temerinu, amaterske pozorišne grupe predstavile su svoja najnovija ostvarenja u raznovrsnim žanrovima – od komedija i drama do poetskih kompozicija i predstava za decu.
Susreti su održani u organizaciji Kulturno-umetničkog društva „Širmai Karolj” iz Temerina, Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara, Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara, i uz podršku Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Festival je ponovo potvrdio svoj značaj kao snažan podsticaj očuvanju mađarskog jezika, kulture i identiteta, ali i kao prilika za razmenu iskustava, povezivanje i promociju pozorišnog amaterizma širom Vojvodine.
S. V. O.
Rad na predstavi trajao je od kraja januara, probe su prilagođavane obavezama glumaca-amatera koji su svi zaposleni, što ukazuje na veliki entuzijazam aktera da, za samo dva meseca, pripreme ovu zahtevnu duo-dramu.
– O ovom komadu razmišljam već godinama. Zanimljiv je jer je pisan jednostavnim jezikom, za obične ljude. Govori o dvojici lutalica koji preživljavaju od danas do sutra, spavaju po klupama i starim ambarima i, kada prežive dan, uveče sanjaju o malim stvarima: o tanjiru tople hrane, o moru, o belom ćebetu. To sanjarenje im daje snagu da ujutru nastave da žive. Da nema snova, dali bi otkaz životu. Tu je poenta – jer lepota života je u malim stvarima, ne u velikim – rekao je reditelj Kiralj.
Glavne uloge Kiralj je poverio talentovanim mladim glumcima: Davidu Čikošu i Norbertu Đurankiju, dok se u manjim ulogama pojavljuju Vivijan Fazekaš, Teodora Sili i sam reditelj Kiralj.
Predstava će u utorak biti izvedena na 29. Smotri amaterskih mađarskih pozorišta Vojvodine u Temerinu, a glumačka grupa iz Kikinde jedina je koja je nastupala na svakom susretu.
– Ili sam igrao ili sam, poslednjih 11, 12 godina i režirao – kaže Kiralj. – Često smo dobijali nagrade, ali meni je najvažnije da publika ima priliku da nas gleda. Sada pravim predstave koje mogu da se odigraju i u ćošku kafane.
Premijeri su prisustvovale članice Gradskog veća Marijana Mirkov i Melita Gombar, i Ramona Tot, članica Saveta mađarske nacionalne manjine.
Publika je na premijeri uživala u dobro napisanim, toplim, duhovitim, ali duboko gorkim dijalozima dvojice drugara sa ulice koje muče različiti, a zapravo isti problemi – da imaju ono što najviše žele, najmanje košta, a najvrednije je za njih. Kao što je i jedno lepo, belo ćebe.
Za goste su bile upriličene posete Manastiru Žiča i Hramu Svetog Save u Gračacu.
Žiri u sastavu Đorđe Pisarev, Selimir Radulović i predsednik, Radovan Vlahović jednoglasno je odlučio da nagradu ravnopravno podele ova dva istaknuta savremena pesnika.
– Iako je ove godine bilo manje naslova u konkurenciji, kvalitet pristiglih knjiga nije zaostajao za prethodnim godinama. Čak možemo reći da smo imali priliku da čitamo dela nekih od najboljih srpskih pesnika današnjice. Upravo zbog toga smo doneli odluku da nagrada pripadne dvojici autora koji su svojim delima zaslužili ovo visoko priznanje. Sa svakim konkursom i sa svakom nagradom pravimo jedan veliki pomen i veliki parastos nikad prevaziđenom Dušanu Vasiljevu – rekao je Vlahović.
Dušan Vasiljev, jedan od najznačajnijih srpskih ekspresionista, ostao je upamćen po pesmi „Čovek peva posle rata“, u kojoj je, na autentičan način, izrazio strahote Velikog rata, čiji je i sam bio svedok. Iako je poživeo samo 24 godine, njegova poezija i danas odjekuje snažnom emocijom i dubokim misaonim tragom.
– Ova nagrada nije samo književno priznanje, već i važan način da čuvamo sećanje na jednog od najvećih pesnika koje je Kikinda iznedrila. Dušan Vasiljev je bio čovek koji je svoj kratak, ali ispunjen život posvetio umetnosti i borbi za srpski narod. Njegova poezija nije samo svedočanstvo jednog vremena, već i inspiracija za buduće generacije. Njegov život i stvaralaštvo predstavljaju putokaz za sve koji se bave umetnošću – kako mladim pesnicima, tako i svima koji rade u oblasti kulture. Nagrada je i dokaz da Kikinda nastavlja da neguje svoje kulturno nasleđe i da daje podršku stvaraocima koji, svojim delima, doprinose savremenoj srpskoj književnosti. Čuvanje uspomene na velikane poput Vasiljeva nije samo pitanje prošlosti, već i pitanje budućnosti. Mi moramo biti svesni da se identitet jednog grada, jedne nacije, gradi i na kulturnim temeljima. Kikinda će nastaviti da ulaže u kulturu, umetnost i obrazovanje, jer to nije samo odraz našeg poštovanja prema onima koji su nas zadužili, već i odgovornost prema generacijama koje dolaze – zaključio je Bogdan.
Dobitnici su istakli da su počastvovani što su se našli u društvu najznačajnijih srpskih pisaca koji su tokom prethodnih godina bili laureati.
Simon Grabovac je istakao posebnu povezanost koju oseća sa Kikindom i delom Dušana Vasiljeva.
Članica Gradskog veća za kulturu i turizam, Marijana Mirkov, naglasila je da nagrada „Dušan Vasiljev“ nije samo priznanje za književnost, već i važan deo kulturnog identiteta Kikinde.
– Nagrada je most između prošlosti i sadašnjosti, način da se sećamo velikana poput Dušana Vasiljeva i istovremeno povezujemo sa savremenim književnicima koji nastavljaju tu tradiciju. Vasiljevi stihovi paraju dušu i ostaju urezani u našoj kulturnoj svesti, a isto tako i današnji pesnici, svojim rečima, ostavljaju neizbrisiv trag za buduće generacije. Kultura našeg grada nije samo nasleđe, već i budućnost, i Grad će nastaviti da ulaže u nju.
Nagrada „Dušan Vasiljev” ustanovljena je 1997. godine, a od 2009. se dodeljuje za najbolju pesničku ili proznu knjigu savremenog autora na srpskom jeziku. Među dosadašnjim dobitnicima su imena poput Jovana Zivlaka, Stevana Raičkovića, Milorada Pavića i Davida Albaharija.
Tradicionalno, pre svečanosti uručenja nagrada, položeno je cveće na pesnikov grob na Melinom groblju. To su učinili član Gradskog veća Tihomir Farkaš, direktorka Gimnazije „Dušan Vasiljev“ Mirjana Dražić i đaci ove škole.
