Драмска секција „Јожеф Атила” Културно-уметничког друштва „Еђшег” из Кикинде постигла је изванредан успех на 29. Сусретима аматерских позоришних ансамбала војвођанских Мађара, одржаним у Темерину. Са најновијом представом „Полуснови”, по делу Петера Болдижара, у режији Шандора Кираља, ансамбл је понео титулу апсолутног победника фестивала, освојивши награду „Патаки Ласло” за најбоље традиционално извођење, у конкуренцији 16 представа из целе Војводине.
Такође су добили позив да „Полуснове” изведу на сцени Позоришта „Костолањи Деже” у Суботици. Уз то, Норберт Ђуранки освојио је награду за најбољу главну мушку улогу, која подразумева бесплатно учешће у кампу за талентоване глумце, који се сваке године одржава у Сенти.
Председница КУД -а „Еђшег” и чланица Националног савета мађарске националне мањине, Рамона Тот, каже да је овај велики успех резултат изузетног залагања сваког члана ансамбла.
– Велика је радост за мене лично, али и за цело наше друштво, што је представа „Полуснови” постигла изванредан успех на овогодишњем Сусрету. Искрено ме радује што се Шандор Кираљ истрајно и предано бави и одраслим и млађим глумцима и посебно ми је драго што су Норберт Ђуранки и Давид Чикош прихватили главне улоге у најновијем комаду. Мислим да су изузетно добро осетили своје ликове и да је њихова међусобна игра на сцени функционисала сјајно. Поносна сам на сваког члана ансамбла „Јожеф Атила” јер, поред својих свакодневних обавеза, вечери и викенде посвећују учењу текста, долазе на пробе, израђују плакате, баве се светлом и тоном, суфлирају, припремају краће комедије попут једночинки, а на разним манифестацијама нашег удружења наступају као рецитатори и наратори. Тимски дух је изузетно важан и одлично функционише унутар њихове екипе. Честитам свима који су допринели реализацији овогодишње награђене представе – рекла је Рамона Тот.
Поред награђених глумаца, у представи „Полуснови”, која је премијерно изведена прошле суботе, играју и Вивијен Фазекаш, Теодор Сили и редитељ Шандор Кираљ.
Током десет дана трајања фестивала у Темерину, аматерске позоришне групе представиле су своја најновија остварења у разноврсним жанровима – од комедија и драма до поетских композиција и представа за децу.
Сусрети су одржани у организацији Културно-уметничког друштва „Ширмаи Карољ” из Темерина, Културног савеза војвођанских Мађара, Завода за културу војвођанских Мађара, и уз подршку Националног савета мађарске националне мањине и Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
Фестивал је поново потврдио свој значај као снажан подстицај очувању мађарског језика, културе и идентитета, али и као прилика за размену искустава, повезивање и промоцију позоришног аматеризма широм Војводине.
С. В. О.
Рад на представи трајао је од краја јануара, пробе су прилагођаване обавезама глумаца-аматера који су сви запослени, што указује на велики ентузијазам актера да, за само два месеца, припреме ову захтевну дуо-драму.
– О овом комаду размишљам већ годинама. Занимљив је јер је писан једноставним језиком, за обичне људе. Говори о двојици луталица који преживљавају од данас до сутра, спавају по клупама и старим амбарима и, када преживе дан, увече сањају о малим стварима: о тањиру топле хране, о мору, о белом ћебету. То сањарење им даје снагу да ујутру наставе да живе. Да нема снова, дали би отказ животу. Ту је поента – јер лепота живота је у малим стварима, не у великим – рекао је редитељ Кираљ.
Главне улоге Кираљ је поверио талентованим младим глумцима: Давиду Чикошу и Норберту Ђуранкију, док се у мањим улогама појављују Вивијан Фазекаш, Теодора Сили и сам редитељ Кираљ.
Представа ће у уторак бити изведена на 29. Смотри аматерских мађарских позоришта Војводине у Темерину, а глумачка група из Кикинде једина је која је наступала на сваком сусрету.
– Или сам играо или сам, последњих 11, 12 година и режирао – каже Кираљ. – Често смо добијали награде, али мени је најважније да публика има прилику да нас гледа. Сада правим представе које могу да се одиграју и у ћошку кафане.
Премијери су присуствовале чланице Градског већа Маријана Мирков и Мелита Гомбар, и Рамона Тот, чланица Савета мађарске националне мањине.
Публика је на премијери уживала у добро написаним, топлим, духовитим, али дубоко горким дијалозима двојице другара са улице које муче различити, а заправо исти проблеми – да имају оно што највише желе, најмање кошта, а највредније је за њих. Као што је и једно лепо, бело ћебе.
За госте су биле уприличене посете Манастиру Жича и Храму Светог Саве у Грачацу.
Жири у саставу Ђорђе Писарев, Селимир Радуловић и председник, Радован Влаховић једногласно је одлучио да награду равноправно поделе ова два истакнута савремена песника.
– Иако је ове године било мање наслова у конкуренцији, квалитет пристиглих књига није заостајао за претходним годинама. Чак можемо рећи да смо имали прилику да читамо дела неких од најбољих српских песника данашњице. Управо због тога смо донели одлуку да награда припадне двојици аутора који су својим делима заслужили ово високо признање. Са сваким конкурсом и са сваком наградом правимо један велики помен и велики парастос никад превазиђеном Душану Васиљеву – рекао је Влаховић.
Душан Васиљев, један од најзначајнијих српских експресиониста, остао је упамћен по песми „Човек пева после рата“, у којој је, на аутентичан начин, изразио страхоте Великог рата, чији је и сам био сведок. Иако је поживео само 24 године, његова поезија и данас одјекује снажном емоцијом и дубоким мисаоним трагом.
– Ова награда није само књижевно признање, већ и важан начин да чувамо сећање на једног од највећих песника које је Кикинда изнедрила. Душан Васиљев је био човек који је свој кратак, али испуњен живот посветио уметности и борби за српски народ. Његова поезија није само сведочанство једног времена, већ и инспирација за будуће генерације. Његов живот и стваралаштво представљају путоказ за све који се баве уметношћу – како младим песницима, тако и свима који раде у области културе. Награда је и доказ да Кикинда наставља да негује своје културно наслеђе и да даје подршку ствараоцима који, својим делима, доприносе савременој српској књижевности. Чување успомене на великане попут Васиљева није само питање прошлости, већ и питање будућности. Ми морамо бити свесни да се идентитет једног града, једне нације, гради и на културним темељима. Кикинда ће наставити да улаже у културу, уметност и образовање, јер то није само одраз нашег поштовања према онима који су нас задужили, већ и одговорност према генерацијама које долазе – закључио је Богдан.
Добитници су истакли да су почаствовани што су се нашли у друштву најзначајнијих српских писаца који су током претходних година били лауреати.
Симон Грабовац је истакао посебну повезаност коју осећа са Кикиндом и делом Душана Васиљева.
Чланица Градског већа за културу и туризам, Маријана Мирков, нагласила је да награда „Душан Васиљев“ није само признање за књижевност, већ и важан део културног идентитета Кикинде.
– Награда је мост између прошлости и садашњости, начин да се сећамо великана попут Душана Васиљева и истовремено повезујемо са савременим књижевницима који настављају ту традицију. Васиљеви стихови парају душу и остају урезани у нашој културној свести, а исто тако и данашњи песници, својим речима, остављају неизбрисив траг за будуће генерације. Култура нашег града није само наслеђе, већ и будућност, и Град ће наставити да улаже у њу.
Награда „Душан Васиљев” установљена је 1997. године, а од 2009. се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора на српском језику. Међу досадашњим добитницима су имена попут Јована Зивлака, Стевана Раичковића, Милорада Павића и Давида Албахарија.
Традиционално, пре свечаности уручења награда, положено је цвеће на песников гроб на Мелином гробљу. То су учинили члан Градског већа Тихомир Фаркаш, директорка Гимназије „Душан Васиљев“ Мирјана Дражић и ђаци ове школе.
