Etno kamp, koji se 24 godine održava istovremeno sa Festivalom narodnih orkestara u organizaciji ADZNM „Gusle“, završava se sutra.
Okupio je 25 studenta etnokoreologije i etnomuzikologije iz Banja Luke, Beograda, Novog Sada, Štipa iz Makedonije i učenike srednjih muzičkih škola iz Kraljeva, Subotice i Sombora. Među njima su i Vanja Vujičić, studentkinja i članica iz Folklornog ansambla „Vila“ i Nađa Burmas, studentkinja Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu.
– Na etno kampu sam četvrti put i svake godine to je novo iskustvo – rekla je Vanja. – Teme su zanimljive i puno toga sam naučila o prošlosti Srba u Vojvodini, Mađarskoj i Rumuniji. Pored toga, svaki put steknem nova prijateljstva.
Nađa je iz Vrnjačke Banje, prva je godina fakulteta na odseku etnomuzikologija i etnokoreologija.
– Godinama unazad slušam o ovom etno kampu i sada sam dobila priliku da dođem u Kikindu. Oduševljena sam predavanjima, programom koji je osmišljen za nas i uopšte koncepcijom kampa. Puno toga sam naučila i ono što je još važnije, znanja koja sam stekla moći ću da primenim.
Mentorka kampa je dr Dragica Panić iz Banja Luke, a komentori su dr Kristina Planjanin Simić i Katarina Nikolić.
– Ovo je jedinstvena prilika da srednjoškolci i studenti tokom leta steknu nova saznanja. Uz stručna predavanja, tu je i mogućnost da porade na vokalnim tehnikama, nauče novo u igračkim radionicama, da imaju pristup ranijim proučavanjima u Mađarskoj, Rumuniji i Vojvodini. Sve što su naučili moći će da pokažu publici na koncertu. Pored očuvanja tradicije, naš cilj je povezivanje studenata i akademija u regionu u čemu smo uspeli i sada se uključuju i druge zemlje – rekla je dr Kristina Planjanin Simić.
Za učesnike su organizovana predavanja eminentnih stručnjaka iz zemlje i regiona i muzičke, igračke i pevačke radionice. U okviru istraživanja posetili su mađarsko mesto Batanja, rumunska Arad i Čenej i srpsko Kumane gde su videli kako izgleda rad na terenu.
A.Đ.
Predavanje pod nazivom „Dušan Vasiljev: biografija i porodično stablo“ rezultat je šestomesečnog istraživanja, a kompletan rad biće objavljen krajem godine u časopisu „Attendite“. Autor ističe da je reč o prvom naučnom istraživanju o Dušanu Vasiljevu koje potpisuje istoričar.
Vasiljevljeva biografija do sada je bila i nepotpuna i netačna – što je dovelo i do pogrešnog tumačenja njegovog stvaralaštva.
Na pitanje kako je, kroz istraživanje, doživeo Vasiljeva kao čoveka, odgovara:
Na kraju, Beleslić izražava nadu da će njegovo istraživanje biti podsticaj književnim kritičarima da Vasiljevljevo stvaralaštvo sagledaju u novom svetlu: „Želeo bih da ovaj rad podstakne ljude da ponovo pročitaju njegove pesme u kontekstu u kom su nastale. Tek tada ćemo razumeti ko je bio Dušan Vasiljev.“
Pre samog otvaranja FENOK- a, na bini je upriličeno potpisivanje Protokola o saradnji sa Muzejom Vojvodine. Ovaj značajan dokument potpisali su direktorka Muzeja Vojvodine Čarna Milinković i direktor „Gusala“ Zoran Petrović.
– Velika je čast i zadovoljstvo prisustvovati 24. FENOK-u, ovako značajnom festivalu jednog od najstarijih društava za negovanje tradicije i kulture Srba, Akademskog društva „Gusle“, osnovanog davne 1876. godine. Pokrajinska vlada preko Pokrajinskog sekretarijata za javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama već više od 10 godina podržava rad ovog društva kroz konkurse. Ove godine smo podržali tri projekta u vrednosti od milion dinara. Velika je čast što naš indirektni korisnik, Muzej Vojvodine, potpisuje protokol o saradnji sa ADZNM „Gusle“. To je veoma značajno, ne samo za Kikindu, nego i za čitav region i za našu zemlju jer je ovo društvo pravi primer čuvanja tradicije, negovanja kulture i običaja našeg naroda i svih Srba – u našoj zemlji i u regionu – izjavila je pokrajinska sekretarka Aleksandra Ćirić Bošković.
Ona je dodala da je pokrenut inicijalni sastanak kako bi „Gusle“ prešle na viši nivo i bile pod pokroviteljstvom Pokrajine.
Saradnja sa Muzejom Vojvodine traje dugi niz godina pošto su „Gusle“ jedno od malobrojnih društava koja ozbiljno rade na zaštiti, revitalizaciji elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa i njegovoj registraciji, i to upravo u saradnji sa Muzejom Vojvodine, izjavio je Zoran Petrović.
– To nije jedino polje rada, mi imam i kostimski fond, nošnje, mnogo zajedničkih dodirnih tačaka i smatram da će se saradnja u budućnosti još više razvijati i edukacijama i kroz zajedničke projekte. Već sledeće godine planiramo da napravimo izložbu o istoriji „Gusala“, kao i da prikažemo šta imamo u našim depoima, i šta radimo na sceni. Želimo da javnost vidi da mi ovo doživljavamo kao ozbiljnu obavezu na kojoj ćemo ozbiljno i da radimo – zaključio je Petrović.
Gradonačelnik Mladen Bogdan naveo je da se kikindska publika svakog jula raduje FENOK-u, što, kako je rekao, pokazuje i koliko je naš grad usmeren na očuvanje tradicije, običaja i kulture.
U toku Festivala biće održano pet koncertnih večeri, u dvorištu Kurije, od 20 sati. Večeras nastupaju domaćini, ADZNM „Gusle“ – Izvođački ansambl i Veliki narodni orkestar.
Za petak je zakazan koncert Etno-kampa, a Zoran Bugarski Brica, vođa ansambla „Zorule“ će dovesti veliki orkestar sastavljen od novosadskih i temišvarskih tamburaša. Najavljuje se šarolik i bogat repertoar – od Štrausa i romansi, do banatskog kola, sa izvanrednim solistima.
– Ova monografija će biti drukčija – neće sadržati samo podatke, već i reportaže, kao i QR kodove koji će čitaoce voditi ka digitalnim platformama gde će moći da vide više slika i informacija – istakla je Ramona Tot, predsednica „Eđšega“ i članica Saveta mađarske nacionalne manjine.
„Eđšeg“ ove godine obeležava i 120 godina od rođenja Jožefa Atile, jednog od najznačajnijih mađarskih pesnika 20. veka. U čast ovog jubileja, glumačka sekcija društva, koja nosi njegovo ime, priprema predstavu senki pod nazivom „Atila Jožef – čovek iza linija“, koja će osvetliti pesnikov životni put, unutrašnje borbe i dubinu njegovog stvaralaštva. Režiju potpisuje Šandor Kiralj.
– Zahvaljujući sredstvima koje je Udruženje građana „Kekend” dobilo po konkursu Ministarstva kulture, već smo održali nekoliko programa pesniku u čast: radionice, recitovanja i nastup muzičkog sastava „Mečvirag“ iz Sente koji je izveo kompozicije na osnovu njegovih tekstova. Poslednji u nizu je pozorišna predstava, čija se premijera očekuje do kraja jula – dodala je Ramona Tot.
Pored kulturnih aktivnosti, u toku je i adaptacija novog objekta namenjenog radu Društva. Zgrada, koja se nalazi preko puta „Eđšega“ nedavno je kupljena uz podršku Saveza vojvođanskih Mađara, Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine i Vlade Mađarske.
– Naši članovi, amateri, uređuju novi prostor. Tokom leta planiramo da završimo letnju scenu u dvorištu, dok su prostorije unutar zgrade namenjene radu sekcija. Tamo već radi sekcija veza, a u zgradu su unesene i nošnje folklornog ansambla.
Uz najavu otvaranja izložbe, objavljena su i imena umetnika koji će stvarati u okviru ovogodišnjeg saziva: srpsko-meksički umetnik Uroš Ušćebrka, Petar Barišić iz Hrvatske, Mihala Julinjova iz Slovačke, Ansi Taulu iz Finske, Dezmond Bret iz Velike Britanije i Milena Milosavljević iz Srbije.