Култура

etno-kamp-(1)

Етно камп, који се 24 године одржава истовремено са Фестивалом народних оркестара у организацији АДЗНМ „Гусле“, завршава се сутра.

Окупио је 25 студента етнокореологије и етномузикологије из Бања Луке, Београда, Новог Сада, Штипа из Македоније и ученике средњих музичких школа из Краљева, Суботице и Сомбора. Међу њима су и Вања Вујичић, студенткиња и чланица из Фолклорног ансамбла „Вила“ и Нађа Бурмас, студенткиња Факултета музичких уметности у Београду.

– На етно кампу сам четврти пут и сваке године то је ново искуство – рекла је Вања. – Теме су занимљиве и пуно тога сам научила о прошлости Срба у Војводини, Мађарској и Румунији. Поред тога, сваки пут стекнем нова пријатељства.

Нађа је из Врњачке Бање, прва је година факултета на одсеку етномузикологија и етнокореологија.

– Годинама уназад слушам о овом етно кампу и сада сам добила прилику да дођем у Кикинду. Одушевљена сам предавањима, програмом који је осмишљен за нас и уопште концепцијом кампа. Пуно тога сам научила и оно што је још важније, знања која сам стекла моћи ћу да применим.

Менторка кампа је др Драгица Панић из Бања Луке, а коментори су др Кристина Плањанин Симић и Катарина Николић.

– Ово је јединствена прилика да средњошколци и студенти током лета стекну нова сазнања. Уз стручна предавања, ту је и могућност да пораде на вокалним техникама, науче ново у играчким радионицама, да имају приступ ранијим проучавањима у Мађарској, Румунији и Војводини. Све што су научили моћи ће да покажу публици на концерту. Поред очувања традиције, наш циљ је повезивање студената и академија у региону у чему смо успели и сада се укључују и друге земље – рекла је др Кристина Плањанин Симић.

За учеснике су организована предавања еминентних стручњака из земље и региона и музичке, играчке и певачке радионице. У оквиру истраживања посетили су мађарско место Батања, румунска Арад и Ченеј и српско Кумане где су видели како изгледа рад на терену.

А.Ђ.

Beleslic-(5)

Мајка Душана Васиљева преминула је 17. јула 1908. године – на дан када је, 116 година касније, историчар Драган Белеслић, архивиста у Историјском архиву, у Народној библиотеци „Јован Поповић“ представио резултате свог истраживања. Управо овај податак, добијен прецизним увидом у матичне књиге, мења поједине биографске наводе.

– Да је мајка заиста преминула 1904. или 1905, како неки аутори тврде, Спасоје би био његов полубрат, а не рођени брат, и Васиљев би имао само једну полусестру. Овако, утврђено је да је имао четворо рођене браће и сестара. У литературу је ушло и да је најстарије дете јер нико није истраживао, а он је најстарије преживело дете. Пре њега рођена је његова сестра Загорка која је поживела само две године –  објаснио је Белеслић.

Предавање под називом „Душан Васиљев: биографија и породично стабло“ резултат је шестомесечног истраживања, а комплетан рад биће објављен крајем године у часопису „Attendite“. Аутор истиче да је реч о првом научном истраживању о Душану Васиљеву које потписује историчар.

– До сада су уз његова дела објављиване кратке биографије, засноване на сећањима његовог брата Спасоја који је објавио Душанова дела после његове смрти, и на усменим изворима. Проблем је у томе што нико није истраживао писане изворе. У свом раду користио сам матичне књиге, домовне протоколе, тестаменте и документацију о занатлијама. Тако сам дошао и до податка да његов отац није био столар, како се годинама погрешно наводи, већ кожар. У литератури су чак помешани подаци његовог оца и стрица – наводи Белеслић.

Васиљевљева биографија до сада је била и непотпуна и нетачна – што је довело и до погрешног тумачења његовог стваралаштва.

– Мој почетни мотив био је да прикажем породично стабло једне познате личности из Кикинде и да их видим као људе, да то не буду само подаци. Када сам завршио, читајући Душанову биографију, схватио сам да није довољно обимна и да има пуно грешака – од рођења до смрти.

Једна од укорењених представа била је и да је песникова породица била веома сиромашна. Белеслић тврди да је то нетачно.

– Док је његова мајка била жива, и све до 1909. године, припадали су вишој средњој класи. Нелогично је да су школовали седморо деце, од којих су сви постали професори, а да су били изузетно сиромашни. То је немогуће чак и данас. Идеја о сиромаштву потиче из контекста Првог светског рата: отац је био на фронту, Душан је са 14 година сам издржавао породицу и школовао се. Држава се тада распада, породица се распада, Душан се одваја и почиње да се тражи. То је био преломни тренутак у његовом животу – тврди Белеслић.

На питање како је, кроз истраживање, доживео Васиљева као човека, одговара:

– Мислим да је био млад, недовољно зрео и несхваћен. Људи који су се бавили његовим делом долазили су са других простора – са југа Србије и из Шумадије, и нису разумели Банат после Првог светског рата. Он је писао управо о том простору, о тој мултинационалној средини која је у једном тренутку остала на ничијој земљи. И геополитичке околности утицале су на песников осећај идентитета. Док се он сели, помера се и граница између Румуније и Краљевине СХС која се правила четири године. Он се губи у националном смислу, чак је покушао да дода „ић“ на презиме како би се интегрисао, али га друштво није прихватило.

На крају, Белеслић изражава наду да ће његово истраживање бити подстицај књижевним критичарима да Васиљевљево стваралаштво сагледају у новом светлу: „Желео бих да овај рад подстакне људе да поново прочитају његове песме у контексту у ком су настале. Тек тада ћемо разумети ко је био Душан Васиљев.“

У препуном холу Народне библиотеке предавање Драгана Белеслића изазвало је велику пажњу, али и питања и додатке из публике, из личних и породичних аспеката оних који су имали контакте са неким од чланова породице Васиљев.

С. В. О.

FENOK-2025-(6)

У дворишту Курије вечерас је званично отворен 24. Међународни фестивал народних оркестара – ФЕНОК, који организује АДЗНМ „Гусле“ уз подршку Града Кикинде и Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе са верским заједницама. Пред бројном публиком, Фестивал је отворила покрајинска секретарка Александра Ћирић Бошковић, а госте и домаћине поздравио је градоначелник Младен Богдан.

Пре самог отварања ФЕНОК- а, на бини је уприличено потписивање Протокола о сарадњи са Музејом Војводине. Овај значајан документ потписали су директорка Музеја Војводине Чарна Милинковић и директор „Гусала“ Зоран Петровић.

– Велика је част и задовољство присуствовати 24. ФЕНОК-у, овако значајном фестивалу једног од најстаријих друштава за неговање традиције и културе Срба, Академског друштва „Гусле“, основаног давне 1876. године. Покрајинска влада преко Покрајинског секретаријата за јавно информисање и односе са верским заједницама већ више од 10 година подржава рад овог друштва кроз конкурсе. Ове године смо подржали три пројекта у вредности од милион динара. Велика је част што наш индиректни корисник, Музеј Војводине, потписује протокол о сарадњи са АДЗНМ „Гусле“. То је веома значајно, не само за Кикинду, него и за читав регион и за нашу земљу јер је ово друштво прави пример чувања традиције, неговања културе и обичаја нашег народа и свих Срба – у нашој земљи и у региону – изјавила је покрајинска секретарка Александра Ћирић Бошковић.

Она је додала да је покренут иницијални састанак како би „Гусле“ прешле на виши ниво и биле под покровитељством Покрајине.

– У току су преговори – председница Покрајинске владе Маја Гојковић је упозната са тим и у току су даљи разговори о томе на који начин ћемо то да реализујемо и на који начин ћемо да помогнемо Друштву, да и даље буду чувари наше традиције и наших обичаја – рекла је Александра Ћирић Бошковић.

Сарадња са Музејом Војводине траје дуги низ година пошто су „Гусле“ једно од малобројних друштава која озбиљно раде на заштити, ревитализацији елемената нематеријалног културног наслеђа и његовој регистрацији, и то управо у сарадњи са Музејом Војводине, изјавио је Зоран Петровић.

–  То није једино поље рада, ми имам и костимски фонд, ношње, много заједничких додирних тачака и сматрам да ће се сарадња у будућности још више развијати и едукацијама и кроз заједничке пројекте. Већ следеће године планирамо да направимо изложбу о историји „Гусала“, као и да прикажемо шта имамо у нашим депоима, и шта радимо на сцени. Желимо да јавност види да ми ово доживљавамо као озбиљну обавезу на којој ћемо озбиљно и да радимо – закључио је Петровић.

Градоначелник Младен Богдан навео је да се кикиндска публика сваког јула радује ФЕНОК-у, што, како је рекао, показује и колико је наш град усмерен на очување традиције, обичаја и културе.

– Град подржава овај фестивал који ће следеће године доживети четвртину века постојања. Стало нам је до тога да буде што богатији и да можемо да пружимо нашој публици квалитетне садржаје, али и да се активно бавимо очувањем културе и традиције. Овај фестивал је велики не само за наш град него и за Покрајину која га је подржала, а важан је и за Србију. Ово је 150. концертна година нашег Академског друштва, најстаријег у Срба, и не смемо заборавити какво културно благо имамо у Кикинди. Зато је наш задатак да га обогаћујемо и у будућности – истакао је градоначелник.

У току Фестивала биће одржано пет концертних вечери, у дворишту Курије, од 20 сати. Вечерас наступају домаћини, АДЗНМ „Гусле“ – Извођачки ансамбл и Велики народни оркестар.

Сутра, среду, биће одржан концерт солистичког певања са гостима из Турске, Северне Македоније и Румуније. У четвртак ће специјална гошћа бити Даница Крстић.

За петак је заказан концерт Етно-кампа, а Зоран Бугарски Брица, вођа ансамбла „Зоруле“ ће довести велики оркестар састављен од новосадских и темишварских тамбураша. Најављује се шаролик и богат репертоар – од Штрауса и романси, до банатског кола, са  изванредним солистима.

Завршни концерт у суботу одржаће тенор Александар Саша Петровић првак Опере Српског народног позоришта и велики пријатељ „Гусала“.

А. Ђ. и С. В. О.

suvaca-demo-publika-9

Одличан и темељно припремљен био је овај Девети Сувача демо фест.. Био би ово јубиларни десети да злогласна корона није једне године прекинула традицију овог фестивала. Али и овако је све звучало као да је за јубилеј-скоро па перфектно: од организације, преко избора бендова, до светла, озвучења…

Десетак одличних бендова, доста добра посета, одлична организација, увежбани бендови и расположена публика, могло би се у најкраћем описати овогодишње рок ходочашће код старог млина.

Додуше, у зависности од извођача, некад се није могло прићи ни близу самој бини, а код неких извођача присутни једноставно нису у довољном броју попунили ни прве и све остале редове.
– Музика чини да из године у годину имамо све више пријатеља и да смо сви окупљени око ове идеје која опстаје већ деценију, а највећа захвалност иде на адресу породице Грбић у њиховог бифеа “67”, јер је њихова подршка од самог старта пресудна. Имали смо срећу да ове године није било проблема са струјом, али смо и даље већи део средстава морали да прибављамо путем донатора, а то није ни мало лако, зато би им се још једном захвалио. Оно што ме посебно радује је да се ни ове године није десио ниједан инцидент. -каже организатор Војислав Ђукић.

Фестивал су отвориле младе домаће снаге, дечији хор “Цврчак”, који делује при АДЗНМ “Гусле”. Иако су се врло кратко задржали на бини, измамили су спонтан аплауз, с обзиром да је некима од њих ово и уопште први јавни наступ.

Након “Цврчака”, уследиле су још једне младе снаге, бечејске “Бубамаре” традиционални гости Суваче, који су маестрално извели неке од рок класика, као и микс хитова чувене групе Аба.
Након изванредних Бечејаца, наступили су старији учесници.

Најбољи одјек код публике имали су домаћи састави, “Тhe Friends”, “Сајгон”, “Кум”, “Рој”, “Феникс фулади рок”…

– С обзиром да сам део Сувача демо феста од самог старта, морам да кажем да је фестивал узрастао у једну озбиљну концептуалну причу и поприма све озбиљније конотације и Кикинда је препозната на културној мапи захваљујући, између осталог и овом фестивалу и из године у годину све смо боље организовани и поносан сам што успевамо заједничким снагама-навео је Били Кинг, водитељ ове манифестације.


Од група које нису из Кикинде, уз један новосадски, један из Банатског Аранђелова и два Зрењанинска, наступио је и пожаревачки састав “Чврге”.

Генерално, квалитет извођача је био на завидном нивоу. Озвучење и светлосни ефекти одлични, публика расположена.
Додуше, увежбани и с чврстом вером у своје знање, десило се и да се понекад гитаристи занесу па претерају у соло деоницама, желећи да импресионирају присутне и имитирају Радомира Михајловића Точка. Заборављајући на моменат да се точак времена окреће и да су гитарски хероји остали у седамдесетим. На крају, сваки бенд је сам бирао како ће употпунити својих пола сата на бини и чиме (раз)очарати присутне. На срећу, врло мало је било “празног хода” и музичари су показали да су сви заслужили овогодишње учешће на овом престижном фестивалу.

Пожаревачке “Чврге” су наступиле за сам крај. Ауторски, мелодични ска рок састав. Међутим, с обзиром да су наступили нешто пре два часа ујутру, није остало превише публике да их слуша. По једнима овај бенд веома подсећа на “Дубиозу колектив” па стога нису ни хтели да остану да их одслушају. Другима је управо то и био разлог да остану да их чују, јер, како оно гласи она чувена Бреговићева изјава: “Боље да личе на нешто, него да не личе ни на шта”.

Н. Савић

 

 

gusle-fenok-2024-(5)

Овогодишњи 24. Међународни фестивал народних оркестара биће отворен у уторак 15. јула. Прве вечери биће потписан протокол о сарадњи између Музеја Војводине и АДЗНМ „Гусле“. Након тога, по традицији, прве вечери наступиће домаћини. Концерт играчког ансамбла и Великог народног оркестра „Гусала“ у дворишту Курије почиње у 20 сати.

Друге вечери, такође у 20 часова, на сцени ће наступити Народни оркестар Фолклорног ансамбла „Вила“ из Новог Сада, Велики народни оркестар „Гусала“ и солисти. Публици ће се представити и гости из Турске оркестар „Ритам тераписи грубу“, као и Румуније Академски ансамбл студената и професор Западног универзитета из Темишвара.

У четвртак, 17. јула, такође у 20 сати концертно вече отварају Даница Крстић и Велики народни оркестар, Турци и Румуни, као и чланови ансамбла „Македонија“ Музичке академије „Гоце Делчев“ из Штипа.

Петак, у 20 часова, је резервисан за концерт удружених омладинских тамбурашких оркестара „Звуци паноније“. Учествују оркестар Центра тамбурашке културе „Марко Нешић“ из Новог Сада и „Темишварски тамбураши“.

Последњег дана ФЕНОК-а у суботу у 20 сати је вече на ком ће се представити Женска певачка група, солисти, дуети „Гусала“ и Саша Петровић, тенор, првак опере новосадског Српског народног позоришта и део Великог народног оркестра.

У организацији АДЗНМ „Гусле“ од 13. до 20. јула трајаће традиционални етно камп. Научно истраживачка станица музичко-традиционалног фолклора Баната окупиће студенте етнокореологије и етномузикологије из Бања Луке, Београда, Новог Сада, Штип из Македоније. Учествоваће и uченици средњих музичких школа из Краљева, Суботице и Сомбора. Очекује се долазак 25 учесника кампа. Менторка кампа је др Драгица Панић из Бања Луке, а коментори су др Кристина Плањанин Симић и Катарина Николић.

Током седмодневног боравка за учеснике ће бити организована предавања еминентних стручњака из земље и региона и музичке, играчке и певачке радионице. У оквиру истраживања организоваће се и посета у мађарско место Батања, румунско Арад и Ченеј и Кумане где ће студенти моћи да виде како изгледа рад на терену. У оквиру кампа радиће се и на архивирању материјала и његовом чувању.

А.Ђ.

 

 

 

biblioteka-spolja

Током целог лета, двориште Народне библиотеке „Јован Поповић“ биће место окупљања љубитеља филма свих генерација. Летњи биоскоп, који је протеклих година стекао бројну и верну публику, поново отвара врата.

– Овим програмом желимо да надоместимо недостатак биоскопа у граду и да искористимо наше прелепо двориште на најбољи могући начин. Уторком приказујемо филмове за децу, а петком за одраслу публику. Пројекције почињу у 21 сат, улазак је, као и увек, бесплатан. Довољно је само да понесете добро расположење – каже в. д. директорка Библиотеке, Дуња Бркин Трифуновић.

Први филм на репертоару биће остварење за децу – „Зомби – ноћ у зоо врту“, који ће бити приказан у уторак, 15. јула. Већ у петак, 18. јула, следи романтична комедија „Луда љубав“.

До краја месеца публика ће имати прилику да ужива у још неколико наслова: „У потрази за чаробном формулом“ (22. јул), „Дивљи дијамант“ (25. јул) и „Тајанствена шума“ (29. јул).

С. В. О.

gusle-herkulana-2

Чланови извођачког ансамбла и народног оркестра Академског друштва за неговање музике „Гусле“ учествовали су на Међународном фестивалу фолклора под називом “Херкулес”, одржаном у румунској Бањи Херкулани. Фестивал има традицију дугу 25 година и ово је други пут да кикиндски ансамбл  учествује на њему.

-И ово је један од значајних фестивала у организацији ЦИОФ-а, Међународног савета организатора фестивала фолклора и традиционалне културе – истакао је уметнички руководилац Игор Попов. – Ово је била још једна прилика да  представимо нашу традицију. Бројна публика, крај наступа дочекала је на ногама, поздрављајући нас громким аплаузом. Осим нас из Србије, фестивал је окупио и ансамбле из 12 држава међу којима и из Аргентине, Парагваја, Грузије, Бугарске, Пољске, Словачке, Мађарске.

У повратку из Херкулане, чланови „Гусала“ гостовали су и на Међународном фестивалу фолклора у Темишвару “Инимилор”, који се одржава од 1990. године. Кикинђани су и овога пута изазвали овације публике, учесника и стручне јавности.

-Румунска публика је током четири  дана, упознавала нашу културу и традицију кроз игре песме, музику и ношњу Баната, Кикинде и Поморишја,  Бачке, Босилеградског Крајишта, Горњег Висока, Шопском свитом. Позиви за учешће стигли су нам од од директора поменутих фестивала, као и Савеза Срба у Румунији – додао је наш саговорник.

И две дечије фолклорне групе тренутно се налазе у Бару у Црној Гори. Учесници су кампа фолклора који организује Културно уметничко друштво „Свети Јован Владимир“.

-За учеснике се организују радионице и играчке пробе. Упознајемо домаћине са нашом, а они нас са њиховом традицијом. Другу годину заредом смо део овог кампа чији је циљ да деца негују и уче о културном наслеђу – навео је Попов.

А.Ђ.

 

moca-i-sibul

Сава Савин није само великан кикиндске позоришне сцене, него и предани хроничар свега значајног што се деценијама дешавало у овдашњем театру, исказавши завидан дар за дневничке забелешке, које је преточио у драгоцено укоричено штиво

Да је био само глумац оставио би, не само у кикиндским оквирима, него и знатно шире, неизбрисив уметнички траг. Сава Савин се исказао и у списатељској улози. Аутор је похвале вредног, хроничарског дела сатканог од сопственог рукописа, пошто је деценијама педантно пратио позоришни живот свога града почев од средине претходног века, па све до двехиљадите.

Савин у књизи, на чијим је корицама симболички, уместо словног назива,  цифра „50“, (уз то и без имена аутора) пером и фотографијом предочава полувековно битисање Народног позоришта. На унутрашњој страни корица је у кратким цртама „лична карта“ Позоришта. Цитирамо: „Основано 14. јуна 1950. Прва представа је одржана 2. децембра 1950. Током 50 сезона припремљено је: 252 премијере и приказано укупно 3.650 представа, на којима је било 838.156 гледалаца. Учествовало је на 38 позоришних фестивала, извело 262 представе и добило 432 награде“.

Следи кратка ауторова посвета, са надимком уместо потписа: „Књигу посвећујем онима који су ми омогућили да са њима проведем 45 безбрижних, веселих, радосних и распеваних година. Хвала им! С.С. Моца“. За ову поруку, четврт века након што ју је срочио, каже – да ју је рука исписала, а срце издиктирало.

Савин је, иначе, закорачио у деведесет друго лето. Ништа га, тврди, не боли. Фале му кораци, јер га ноге све више издају. Слабије види и чује. А ум му бистар, реторика јасна, гласна и разговетна. Не бежи од дивана. Напротив. Распричао се. Сачувао је смисао за хумор. Нема у његовом изразу и резону носталгичне патетике. А памћење му за студентску десетку. Стичемо утисак да жуди за разговором, поготово ако су тема даске које живот значе. Поносан је, вели, на све што је урадио у позоришту и за позориште, па изговара оно што је написао у предговору:

– Књигу о педесетогодишњем раду кикиндског позоришта дарујем онима који су овај наш театар љубављу и самопрегором стварали и одржавали. Ту мислим на све оне које сам поменуо, али и на оне које омашком, наравно не намерном, нисам поменуо. Годинама сам марљиво прикупљао грађу, коју сам затим сређивао и систематизовао, да би била солидан основ за стварање дела којим ће се читаоци упознати са животом  ове театарске куће.

Савин: Радио сам са многим редитељима, скоро сви су вредни помена и поштовања. међу њима бих, као најбољег, издвојио Љубослава Мајеру. велики зналац театра и велемајстор свог заната. комплетна личност.

Сава наглашава да му није била намера да се бави историјатом Народног позоришта. Само је осмислио ваљану документаристичку подлогу за неке будуће историчаре. Поново потеже предговор своје књиге.

– Хтео сам, на основу података које сам почео да сакупљам и сређујем још 1961. године,  да опишем и прикажем оно што сам као савременик и члан ове куће, дакле 45 година као учесник, видео, прошао, па делимично и урадио – објашњава наш саговорник смисао сопственог ангажмана у вези са поменутом публикацијом. – Можда ће ми неко замерити што пишем  углавном о успесима.То чиним јер сам убеђен да је ово позориште и било успешно. Јер, четрдесет две године, дакле до професионализације, радити аматерски, мада је бољи израз волонтерски, па постизати врхунске успехе, за можда једну кутију цигарета, или за неки илустровани часопис, колико су некада били хонорари за једну одиграну представу, у данашњим условима равно је подвигу. Још кад додам да је тај и такав рад довео овај театар, па и сам град Кикинду, до највиших врхова тог предивног позоришног аматеризма „оне“ Југославије, до врхова о којима су нека позоришта могла само да сањају…

У уводном делу позамашне књиге на укупно 384 странице, Савин је,  ослонивши се делом на радове хроничара претходника који су се бавили овом темом, описао богат и садржајан историјат позоришта у Кикинди. Затим је у форми летописа, у најкраћем, представио 50 позоришних сезона. Навео је све називе представа и њихове актере – редитеље и глумце, смотре и фестивале на којима се наступало, поменуо награде и признања, медијске реакције и остале занимљивости из кикиндске позоришне свакидашњице.

Савин је, по азбучном реду, побројао све ауторе играних позоришних дела, све редитеље који су делали у Кикинди, све глумце, све уметничке и техничке сараднике. Ту је и поширок списак свих градова и села широм некадашње СФРЈ у којима су Кикинђани гостовали. Евидентирани су и новински прилози о позоришту. Посебна вредност ове монографије је фото-галерија са портретима управника и глумаца и инсертима из одређеног броја представа, које су снимили Стеван Молд, Ђерђ Немет, Шањи Меланк и Влада Сретеновић. Књига је, у 700 примерака, штампана у суботичкој „Бирографици“.

 

НАЈДРАЖА УЛОГА

Питамо Савина која му је, од 47 улога, које је одиграо 804 пута, најдража. Без премишљања вели:

– Командант Сајлер у истоименој представи Борислава Михајловића Михиза из 1967. године, коју је режирао Милан Барић из Зрењанина, чији је помоћник био наш суграђанин Ласло Карпати. Партнерка ми је била Милица Веселинов. Захтевна улога и деликатна, ратна, тематика са шокантним епилогом који нагони на дубоко размишљање. Све улоге су ми драге, али је ова круна моје глумачке каријере.

 

БИОГРАФИЈА ЗА РЕСПЕКТ

Сава Савин Моца је рођен у Српској Црњи, а у Кикинду се с породицом доселио у 21. години и одмах приступио овдашњем позоришту. Дипломирани је економиста. Био је прво руководилац у ПИК-у, а затим од 1978. до 1995. године када је отишао у пензију, директор овдашње филијале некадашње Службе друштвеног књиговодства. Пре три године преминула му је супруга Стојанка, с надимком Беба. Моца има кућу у најлепшој кикиндској улици  (Генерала Драпшина). Старачку самоћу одагнава му венчана кума Злата, која га свакодневно обилази и пази.

М. Иветић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Edjseg-(3)

Година у Културно-уметничком друштву „Еђшег“ протиче у знаку јубилеја и обнове. Обележава се осам деценија постојања и рада овог друштва и 120 година од рођења великог мађарског песника Јожефа Атиле. Истовремено, чланови Удружења раде на уређењу новог простора који ће бити центар мађарске заједнице у граду.

У оквиру обележавања 80 година рада, „Еђшег“ припрема издавање нове монографије, која ће бити значајно иновирана у односу на претходне.

– Ова монографија ће бити друкчија – неће садржати само податке, већ и репортаже, као и QR кодове који ће читаоце водити ка дигиталним платформама где ће моћи да виде више слика и информација – истакла је Рамона Тот, председница „Еђшега“ и чланица Савета мађарске националне мањине.

Поводом изласка монографије расписан је конкурс за илустрацију насловне стране. Радови се могу слати до 15. јула на имејл адресу: motthonki@gmail.com. Најбољи рад биће и награђен, а из Друштва позивају све који желе да оставе траг у културној историји мађарске заједнице да се одазову конкурсу.

„Еђшег“ ове године обележава и 120 година од рођења Јожефа Атиле, једног од најзначајнијих мађарских песника 20. века. У част овог јубилеја, глумачка секција друштва, која носи његово име, припрема представу сенки под називом „Атила Јожеф – човек иза линија“, која ће осветлити песников животни пут, унутрашње борбе и дубину његовог стваралаштва. Режију потписује Шандор Кираљ.

– Захваљујући средствима које је Удружење грађана „Кекенд” добило по конкурсу Министарства културе, већ смо одржали неколико програма песнику у част: радионице, рецитовања и наступ музичког састава „Мечвираг“ из Сенте који је извео композиције на основу његових текстова. Последњи у низу је позоришна представа, чија се премијера очекује до краја јула – додала је Рамона Тот.

Поред културних активности, у току је и адаптација новог објекта намењеног раду Друштва. Зграда, која се налази преко пута „Еђшега“ недавно је купљена уз подршку Савеза војвођанских Мађара, Националног савета мађарске националне мањине и Владе Мађарске.

– Наши чланови, аматери, уређују нови простор. Током лета планирамо да завршимо летњу сцену у дворишту, док су просторије унутар зграде намењене раду секција. Тамо већ ради секција веза, а у зграду су унесене и ношње фолклорног ансамбла.

У „Еђшегу“ се надају да ће, већ током лета, имати могућност да представе своје програме и на новој летњој сцени, те да ће и овај простор постати живо средиште културе и заједништва.

С. В. О.

 

tera-otvaranje

Свечаност отварања овогодишњег, 44. Интернационалног симпозијума „Тера“ и Годишње изложбе скулптура биће одржана у суботу, 5. јула, у 20 сати, на платоу испред Галерије Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.

На изложби ће бити представљени радови настали током прошлогодишњег симпозијума, чији су аутори: Весна Перуновић и Божица Рађеновић (Канада/Србија), Анамарија Шербан (Румунија), Стивен Мас (Велика Британија), и Милорад Стајчић и Срђан Арсић (Србија).

Уз најаву отварања изложбе, објављена су и имена уметника који ће стварати у оквиру овогодишњег сазива: српско-мексички уметник Урош Ушћебрка, Петар Баришић из Хрватске, Михала Јулињова из Словачке, Анси Таулу из Финске, Дезмонд Брет из Велике Британије и Милена Милосављевић из Србије.

Традиционално, скулптуре настале током прошлогодишњег симпозијума замениће оне са 42. сазива, одржаног 2023. године.