Osnovna škola „Petar Kočić“ iz Nakova, jedna je od 42 obrazovne ustanove u Srbiji koje su dobile sredstva Ministarstva prosvete za opremanje učeničkih zadruga osnovnih škola. Zadruga u ovoj školi prijavljena je Agenciji za privredne registre i funkcioniše po svim pravilima.
– Konkurisali smo za kupovinu mašine za sito štampu i dobili 349.000 dinara. Štampaćemo majice, šolje i drugo i ona će nam pomoći da proširimo ono što radimo. Do sada smo sredstva dobijali za osnaživanje ekologije. Nabavili smo kompostere i razna druga pomoćna sredstva za osnaživanje ekologije i obrade papira i reciklaže – rekla je Ljiljana Janjilović, direktorka OŠ „ Petar Kočić“.
Pomoćnik ministra za osnovno obrazovanje Milan Pašić, istakao je tokom potpisivanja ugovora, da Ministarstvo prosvete nastavlja kontinuiranu podršku razvoju učeničkog zadrugarstva kao važnog segmenta obrazovno-vaspitnog rada.
– U cilju unapređenja uslova za rad učeničkih zadruga u osnovnim školama, Ministarstvo prosvete je u ovoj godini izdvojilo 12 miliona dinara. Na Javni poziv prijavile su se 42 osnovne škole, od kojih su dve škole prvi put dobile sredstva po ovom javnom pozivu. U poređenju sa prethodnom školskom godinom, broj osnovnih škola koje su osnovale učeničke zadruge povećan je za tri – rekao je Pašić.
Nakovačka škola treći put je dobila novac od Ministarstva prosvete za ovu namenu.
– Učenička zadruga nam je važna. Naša škola je u projektu obogaćenog jednosmenskog rada i ima 11 sekcija kojima pokrivamo sva interesovanja naših đaka. U više od 70 odsto sekcija izrađuju se predmeti koji mogu da se plasiraju putem učeničke zadruge. U zadruzi su, pored učenika, njihovi roditelji i zaposleni i ima nas stotinak – pojasnila je Ljiljana Janjilović.
Ministarstvo prosvete će i ubuduće nastaviti da pruža podršku školama u realizaciji inovativnih projekata koji doprinose kvalitetnijem obrazovanju učenika i razvoju njihovih kompetencija.
A.Đ.
Za decu uzrasta od sedam do petnaest godina, osmišljena je jedinstvena avantura – potraga za sladoledom koja je, kroz igru, promovisala turističke atrakcije grada.
Braća Andrej (5) i Aleksej (7) učestvovali su u potrazi s velikom radošću.
Milica Grubor, desetogodišnjakinja, rekla nam je da najviše voli da šeta gradom i uživa u sladoledu.
Njen stariji brat Milutin bio je ponosan na svoju brzinu.
U ovoj slatkoj manifestaciji učestvovale su sve poslastičarnice iz Kikinde, kao i iz Mokrina i Ruskog Sela.
Svet je u međuvremenu dobio i svoj najskuplji sladoled – „Byakuya” ili „Bela noć“, koji se u Japanu prodaje po ceni od preko 6.000 evra. Ovaj luksuzni desert napravljen je od najređih sastojaka poput belog tartufa, parmezana, zlatnog lišća i fermentisane pirinčane paste, a služi se u specijalnoj čaši, uz ručno kovanu kašičicu.
Manifestacija je svečano otvorena u prisustvu zvaničnika i predstavnika institucija koje podržavaju razvoj ovakvih događaja. Slavoljub Arsenijević iz Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam istakao je značaj ovakvih događaja za očuvanje tradicije i zajedništva.
– Lepo je videti da Banat ima čime da parira Sremu u ovakvim manifestacijama. Mi smo uspeli za pet godina da podignemo broj manifestacija koje finansiramo sa 36, koliko ih je bilo 2020, na 78, koliko podržavamo ove godine. To znači da će svi koji umeju da se organizuju i pokažu energiju koja će lokalnoj samoupravi, meštanima i komšijama dati dodatnu radost, biti svakako pomognuti sa naše strane. I sam sam najlepše trenutke svog detinjstva doživeo na fijakeru, i ovo danas je poseban događaj za mene – rekao je Arsenijević pozdravljajući prisutne.
Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, zahvalio se svima koji su došli i poručio:
Dobrodošlicu takmičarima i publici poželeli su i članovi Konjičkog kluba „Vranac“, koji je domaćin Fijakerijade.
Nakon svečanog defilea, započela su takmičenja u jednopregu, dvopregu, tropregu, četvoropregu i višepregu. Posebno mesto u programu imaju i izbori za najlepšeg pastuva i kobilu, kao i nastupi dece – mladih jahača i vozača.
Okupio je 25 studenta etnokoreologije i etnomuzikologije iz Banja Luke, Beograda, Novog Sada, Štipa iz Makedonije i učenike srednjih muzičkih škola iz Kraljeva, Subotice i Sombora. Među njima su i Vanja Vujičić, studentkinja i članica iz Folklornog ansambla „Vila“ i Nađa Burmas, studentkinja Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu.
Nađa je iz Vrnjačke Banje, prva je godina fakulteta na odseku etnomuzikologija i etnokoreologija.
Mentorka kampa je dr Dragica Panić iz Banja Luke, a komentori su dr Kristina Planjanin Simić i Katarina Nikolić.
Za učesnike su organizovana predavanja eminentnih stručnjaka iz zemlje i regiona i muzičke, igračke i pevačke radionice. U okviru istraživanja posetili su mađarsko mesto Batanja, rumunska Arad i Čenej i srpsko Kumane gde su videli kako izgleda rad na terenu.
Predavanje pod nazivom „Dušan Vasiljev: biografija i porodično stablo“ rezultat je šestomesečnog istraživanja, a kompletan rad biće objavljen krajem godine u časopisu „Attendite“. Autor ističe da je reč o prvom naučnom istraživanju o Dušanu Vasiljevu koje potpisuje istoričar.
Vasiljevljeva biografija do sada je bila i nepotpuna i netačna – što je dovelo i do pogrešnog tumačenja njegovog stvaralaštva.
Na pitanje kako je, kroz istraživanje, doživeo Vasiljeva kao čoveka, odgovara:
Na kraju, Beleslić izražava nadu da će njegovo istraživanje biti podsticaj književnim kritičarima da Vasiljevljevo stvaralaštvo sagledaju u novom svetlu: „Želeo bih da ovaj rad podstakne ljude da ponovo pročitaju njegove pesme u kontekstu u kom su nastale. Tek tada ćemo razumeti ko je bio Dušan Vasiljev.“
– Kikinda je odabrana jer smo procenili da su najveće aktivnosti pošumljavanja koje preduzima lokalna samouprava upravo ovde. Zemljište kao resurs je izloženo brojnim procesima degradacije – u Kikindi uglavnom vetrovima, eroziji – i nedostatku organske materije. Kada to utvrdimo, tražimo one koji bi bili spremni da pošumljavaju svoje parcele. Drveće povećava organsku materiju u zemljištu, smanjuje uticaj vetra, poboljšava biodiverzitet. Sada se otvara prostor za veliki državni projekat koji će se baviti podizanjem novih šuma, poljozaštitnih pojaseva, ali i unapređenjem postojećih – i u javnom i u privatnom sektoru – rekao je prof. dr Orlović.
On je dodao da je cilj ovih aktivnosti stvaranje održivog, vitalnog šumarstva koje će efikasnije vezivati ugljenik, proizvoditi drvnu masu i doprinositi očuvanju životne sredine.
Inženjer šumarstva u JP „Kikinda“ Miodrag Radovanović naglasio je da je u toku prikupljanje informacija o raspoloživim površinama na teritoriji Kikinde koje bi mogle biti obuhvaćene ovim programom.
On je dodao da je cilj da što više lokalnih aktera prepozna mogućnost i interes za učešće u pošumljavanju. Osim što će se podizati nove šume, biće unapređene i postojeće. Projekat, istakao je, predviđa i ekonomske i ekološke benefite, kako za državu, tako i za privatne vlasnike.
